Kraj loze    10

Karlos je u različitim prilikama tvrdio da se loza don Huana Matusa završava sa njim. Ali, kada sam želeo da saznam nešto više o tome, on je tvrdio da mi za sada ne može dati detaljnije objašnjenje.

“Ne mogu tačno da znam kakve će se tvorevine moći dogoditi; ko sam ja da bih definisao tako nešto? Ja znam da se tradicionalna forma loze kojoj pripadam završava sa mnom, ali, da li će se novi oblik nastaviti u budućnosti ili

neće, to je nešto što određuje viša sila.”

Rekao mi je kako je proveo godine očekujući znakove kontinuiteta – konkretno, osobu koja ima svetlosne karakteristike da bude novi nagual – ali, ti znakovi se nisu

pojavili. Posledica toga je da je odlučio da deluje na besprekorni način, kao da je poslednji nagual na zemlji. Odatle potiče njegova hitnost da sve kaže.

“Iskoristi me!” rekao mi je. “Ja razdeljujem sve ono što mi je dato.”

Sa tugom sam ga upitao da li to znači da posle njega više neće biti podučavanja znanja.

Odgovorio je:

“Ne, nisam na to mislio. Moja sudbina je da zatvorim lozu, ništa više od toga. Siguran sam da će duh naći načina da se nastavi dalje, zato što se tok znanja ne može zaustaviti.”

“Gašenje loze čarobnjaka ili rađanje druge su stalne pojave u tokovima energije. Poznajem nekoliko družina ratnika koje sada postoje i koje su spremne za konačni skok, i mogu da predvidim početak novog ciklusa, povezanog sa obnavljanjem kulturalnih paradigmi za sledeći milenijum.”

Evolucija puta

Tog jutra, Karlos me je zamolio da pažljivo biram pitanja, zato što nema dovoljno vremena da priča sa mnom, pošto žuri na avion.

Rekao sam mu da sam u njegovim knjigama čitao o prošlosti ratnika koju on naziva stari i novi vidovnjaci, ali ne mogu da uhvatim razliku među njima.

Uzvratio je da sam odabrao dobru temu za razgovor, zato

što je razumevanje te razlike krajnje nužno kako bi neko bio siguran da je izbegao greške drevnih čarobnjaka.

Objasnio je da je, kao i sve u ovom univerzumu, put čarobnjaka, put razvoja. Zbog toga je nagual uvek prinuđen da na nove načine ukazuje na učenje. Posledica te strategije

je da nagualizam izgleda poput sistema totalne prakse koja je podeljena na mnoštvo ciklusa.

“Još od kada je započela ljudska avntura potrage za duhom a i danas, sve u svemu, postoje tri vrste čarobnjaka, a pre svega: Oni iz prve faze; drevni vidovnjaci; i, oni novi. Provobitni čarobnjaci su živeli pre mnogo vremena i bili su drugačiji od nas. Nama je danas teško da razumemo njihov pogled na svet, ali znamo da su živeli pod veoma teškim okolnostima, kojima bi svako od nas podlegao.”

“Drevni čarobnjaci su imali prefinjeni osećaj za svoju situaciju. Oni su prilagodili američku kaljugu i znali kako da na tom mestu stvore autentične civilizacije. Oni su bili grozni

ljudi koji su koristili nameru na nivou koji je za  nas neshvatljiv. Oni su bili otrovani snagom. Oni su mogli da pomeraju ogromno kamenje, da lete, ili da po želji promene svoj izgled. Oni su živeli sa neorganskim bićima i sačinili kulturu koja je usklađena sa njima i koja je prepuna čudesnih priča.”

“Legende ih najbolje opisuju. Ti čarobnaci su heroji naše mitologije. Ono za čim su čeznuli je da žive po svaku cenu i to su i uspeli!”

“Drevni vidovnjaci su započeli pomeranje svoje skupne tačke pomoću konzumacije moćnih biljaka. Posle toga, neorganski učitelji su im govorili šta da rade. To je sve što im je bilo potrebno da usredsrede svoje želje u pravcu razumevanja šta je svet, i ta želja je učinila da stvore najneobičnije postupke za istraživanje svesnosti.”

“Ali, nemoj da misliš kako su drevni vidovnjaci samo ljudi od akcije. Oni su takođe bili suštinski mislioci koji su su doveli umetnost razumevanja do krajnjih granica. U poređenju sa njima, mi smo životinje. Danas se čovek ne zapitkuje o tome

kako to da je živ i zato ne može da se smiri i pronađe samog sebe. Mi imamo mnogo toga da naučimo od naših prethodnika koji su pronašli odgovore koji mogu da nam donesu prevazilaženje smrti tako što ćemo da se sa njom suočimo.”

“O čemu smrt i ti razgovarate?”

“O   našoj   predstavi   sveta   kao   čvrstih   predmeta.   Ta predstava se pokazala kao veoma korisna, ali u isto vreme

ona je pogubna u poređenju sa našim neuspesima. Brige savremenog čoveka su iste kao i one koje brinu neku životinju: Iskorišćavanje, posedovanje, kontrola. Ali, ta životinja je pripitomljena i dirigovana da živi unutar materijalnog popisa. Dokle god svaku od tih stvari koristi kao kontinuirano nasleđe, savremeni čovek provodi svoj život izgubljen unutar svojih sopstvenih tvorevina.”

“Nasuprot tome, ono čemu su težili drevni vidovnjaci je bio odnos između kosmosa i bića koje će umreti. Oni su bili

sposobni da prevaziđu svoje sopstveno mišljenje. Oni se nisu zaustavili na usputnoj stanici i zaboravili da su putnici.”

Upitao sam ga zašto je došlo do trenutka kada su drevni vidovnjaci zamenjeni erom novih vidovnjaka.

Odgovorio  je  da  viđenje  ne  mora  značiti  i  postizanje besprekornosti.

“Drevni vidovnjaci nisu mogli da razdvoje ogromu količinu

samovažnosti od svog iskustva. Pošto su uživali u kotroli nad bližnjima, nikada nisu postali sposobni da se jasno usredsrede na   mogućnost   potpune   slobode.   Iako   su   bili   strahoviti

vidovnjaci, njima je bilo nemoguće da predvide da će se njihova strast ka otkrivanju sveta završiti tako što će se upetljati u dešavanja koja će ih zarobiti.”

“Većina savremenih čarobnjaka su naslednici drevnih vidovnjaka. Zanemarujući ratnička pravila, oni narušavaju znanje. Oni postaju pripovedači, travari, iscelitelji, ili plesači; oni su izgubili moć upravljanja nad skupnom tačkom. U mnogim prilikama, oni se čak i ne sećaju da ta tačka postoji.”

“Novi vidovnjaci pokušavaju da raskinu sa time; oni razmatraju šta je korisno u toj viziji drevnih, ali, oni se postavljaju  kao  mudriji  i  umereniji.  Oni  izgrađuju  jednu

nepokolebljivu nameru i preusmeravaju svu svoju pažnju ka putu ratnika. Na taj način menjaju celokupnu nameru tih postupaka. Nakon što su sabrali svoju energiju, neki od njih streme    višem cilju nego što je avantura druge pažnje i razmatraju mogućnost da se bude slobodan.”

“Pomoću svog viđenja, novi vidovnjaci su otkrili nešto zastrašujuće: To oduševljenje drevnih vidovnjaka je služilo samo kao hrana izvesnim svesnim entitetima koji su energetski paraziti. Na početku, sporazum između tih bića i

ljudskih bića je izgledao veoma ravnopravan, mi smo im davali deo svoje energije a oni su nam za uzvrat dali nešto što je bila novost: Razum. Ali, vremena koja su došla posle toga su pokazala da je taj sporazum prevara. Razum je jedino dobar za pravljenje popisa stvari, a ne za njihovo shvatanje. Takođe, on poseduje jedan neprijatan nus‐proizvod koji vidovnjaci vide kao opnu koja prekriva celokupnu svetlost: samovažnost.”

“Za nove vidovnjake to je bilo nepodnošljivo, zato što su imali  na  umu  cilj  koji  se  nikako  ne  poklapa  sa  drevnim

vidovnjacima: Mogućnost direktnog ujedinjenja sa univerzumom, bez upotrebe neorganskih bića kao posrednika.”

“Novi vidovnjaci su bili pragmatični čarobnjaci, imali su strast za dokazivanjem. U njihovim težnjama da svoje prakse očiste od najmanjeg traga ega, oni su postali sumnjičavi ljudi. Njihova metoda je bila isključivanje, ona ih je zakočila i ona nije direktno vodila do njihovog cilja totalne slobode.”

“Njihova namera je bila toliko sirova da ih je dovela do toga da blokiraju sami sebe. Oni su svoje učenje ispunili tajnama. Pošto društveni odnosi nisu važni za njihove ciljeve,

oni su se ogradili od društva, stvarajući svoje beznačajne družine. Skoro većina njih je nastavila da živi u planinama, u šumi ili u pustinji, gde borave sve do sada, stičući etničke karakteristike. To im sigurno neće pomoći da obnove umetnost prikradanja; još gore, na kraju će preoblikovati svou potragu za slobodom u čisto retorički cilj.”

Vidovnjaci nove ere

“Drevni i novi vidovnjaci predstavljaju dva ekstremna nastupa u suočavanju sa istim izazovom, to je posledica prilagođavanja čarobnjaka vrlo konkretnim istorijskim okolnostima. Ali, sada su se vremena promenila.”

“Prema Orlovom planu, bar jedna loza novih vidovnjaka će biti sposobna da preusmeri svoj pravac. Poslednjih dvadesetsedam naguala moje loze su se trudili da povrate neustrašivi duh drevnih vidovnjaka, dok su u isto vreme gajili trezveni i svrhoviti stav novih vidovnjaka. U tom smislu, mi smo sposobni da skupimo dovoljno energije kako bi postigli novo i uravnoteženije preoblikovanje učenja.”

“Sudeći prema don Huanu, masovne promene u energiji su se već desile u prošlosti, što će neizbežno dovesti do nužnog stvaranja novog ciklusa ratnika. Kako bi ih mogao razlikovati od njihovih prethodnika, ja sam ih nazvao savremeni vidovnjaci, vidovnjaci nove ere.”

Pre nego što je nastavio, Karlos mi je razjasnio da njegovi koncepti “nove ere” nemaju ničeg zajedničkog sa ujedinjenim i tajanstvenim “new age” pokretom, već su pre svega širenje

starog, pre‐španskog znanja, praćenog mnogim greškama, kojeg su sledile razne osobe tokom istorije sveta.

Upitao sam ga zašto u svojim knjigama nije spomenuo ništa o toj novoj vrsti ratnika.

Odgovorio je:

“Moje knjige opisuju period podučavanja koji se odnosi na mog dobročinitelja i njegovu družinu. Dokle god oni prihvataju novi ciklus kao stratešku potrebu, to nije deo njihovog   trenutnog   života.   Oni   su   smatrali   da   njihove

sopstvene akcije zavise od pravila novih vidovnjaka koja dopuštaju i čak ohrabruju popularizaciju znanja. Ali, oni su me ostavili da pronađem prikladne reči kojima bih opisao ono što se desilo.”

“I, kada će ti vidovnjaci početi da se otrikvaju? “Skoro da su se pojavili.”

“Sve je  počelo  sa  osvajanjem  Meksika.  Novi  vidovnjaci

kažu da je promena znak i razumevanje toga je ono što je neophodno da bi se obnovila tradicija. Ali, stvari bi ostale iste da se u našoj lozi nije pojavilo biće koje nazivamo “izazivač

smrti”. On je novim vidovnjacima povratio osećaj za avanturu i očaranost nepoznanicama. Kontakt sa tim bićem je bio od presudne važnosti za nas.”

Nestrpljivo sam ga zamolio da mi kaže nešto više o izazivaču smrti, jednom od najneobičnijih i i najneshvatljiijih likova koji se pojavljujju u njegovim knjigama.

Odgovorio je:

“Izazivač smrti je jedno biće koje ima nadmoćnu svesnost. On je rođen pre otprilike deset hiljada godina. Ali, on se fizički pojavio u našoj lozi za vreme naguala Sebastijana, 1723. godine.”

“Da li je izazivač smrti osoba?”

“On je bio čovek u drugim vremenima, kada je prvobitno znanje bilo živo i čovečanstvo se prepuštalo svojoj ljubavi prema   (planeti)   Zemlji.   On   je   tipični   predstavnik   tog

mentaliteta. Ako razgovarate sa njim, primetićete da delite zajedničku čežnju za druženjem, i takođe, jednu potrebu da se proširi svesnost. Ali, takođe ćete primetiti čudne stvari. On živi u drugom svetu. Njegov osećaj samog sebe se veoma razlikuje od našeg , zato što on obuhvata vrlo širok spektar osećaja. On nema pol, uzrast, narodnost i odomaćenost, ili jasno određen jezik. On nema prijatelje ili rođake; i što je još gore, nema nikoga na svetu koji mu je sličan. On prolazi kroz svet poput duha i većinu vremena provodi tako što je šćućuren u nekom zabačenom ćošku sanjanja.”

“Njegov uticaj na našu lozu, a naročto u vezi tehnika i teoretskog znanja je bio monumentalan. Taj ratnik zna sve o umetnosti drevnih i još mnogo više. Može se reći da se on pojavio kako bi zalivao seme savremenih vidovnjaka.”

“Drugi znak, koji je ukazivao da je promena blizu, je bilo prisustvo stranca u lozi: Naguala Luhana. Kao što već znaš, Luhan je bio kinez. Iako je stekao visoko obrazovanje u svovoj zemlji, njegova  avanturistička  ličnost  je  učinila  da  postane

mornar i on je živeo kao lutalica sve dok ga jednog dana njegova sudbina nije postavila na put moći.”

“Mladi Luhan se iskrcao u luci Verakruz, i šetao je unaokolo u potrazi za razonodom kada ga je opasna situacija dovela do toga da napusti bar, i tada se sudario glavom u glavu sa nagualom Sebastijanom, koji nije imao vremena da raguje. Ovaj događaj, neuobičajen u životu čarobnjaka, je prihvaćen kao znak.”

“Možeš zamisliti zbunjenost novih vidovnjaka! Duh je progovorio na direktan način i odredio da će tajne koje su čuvale generacije ratnika biti prenete u ruke stranaca. Radi toga, Luhan je prihvaćen kao novi nagual i njegovo znanje borilačkih veština je postalo deo i vlasništvo tradicije naše loze.”

“Ali, potvrda ovih znakova se dogodila dva stoleća kasnije, kada je jedan drugi nagual čija svetlosna konfiguracija nije bila od uobičajenih vođa, dospeo u ruke izvesnog nepoznatog

starca, don Huana Matusa. Bez obzira što ja i on tada nismo znali            ništa o tome, sudbina znanja koje su stekli novi vidovnjaci je bila zapečaćena.”

Intelektualna priprema

U jednom od poslednjih razgovora koji smo vodili, Karlos je okarakterisao današnje vidovnjake kao ratnike koji su poznati po svojoj otvorenosti. Oni odbacuju tajanstveno ponašanje koje je po tradiciji bilo tipično za čarobnjake, i odriču se svakog znanja koje nije kristalno jasno i nije zasnovano na neposrednim dokazima.

“Još jedna karakteristika koja je tipična za njih je da, nasuprot svojim predhodnicima, oni su grupno vođeni u slobodu. Stari vidovnjaci su razmišljali o slobodi kao o teoretskom cilju, kao o nečemu što je bilo izvan njihovih konkretnih mogućnosti – dok novi vidovnjaci to isključivo vide kao lični čin. Međutim, za današnje vidovnjake, biti slobodan je kolektivna svrha moćne grupe, suština njihovih akcija i svrha njihovog postojanja.”

“Savremeni ratnici su čvrsto međusobno povezani. Oni su žrtvovali svoje lične brige u korist grupe. Taj lanac moći daje im hrabrost i omogućava stalni izazov koji ih sprečava da se opuste, i njihov zavet kao ratnika je zasnovan na cilju zajedničkog odlaska u treću pažnju. Bliži nego ikada slobodi, ti ratnici su nezavisniji i skromniji od svojih prethodnika.”

“Ali najizvanrednija stvar u vezi njih je sposobnost za reviziju. U sadašnjem vremenu, trgaoci za znanjem su prisiljeni  da  potpuno  preispitaju  sve  ono  što  je  rečeno  u

prošlosti,    prilagođavajući tradicionalno znanje običajima vremena, kako bi ljudi istinski i konačno shvatili put ratnika.”

“Viđenje je tehnika koja sprečava da ta revizija zastrani prema kapricioznosti. Viđenje svetlosne prirode sveta nam dopušta da bez ikakve mogućnosti za grešku izaberemo najpogodnije simbole za prenošenje ideja.”

“Deo mog zadatka kao naguala je bio da obnovim terminologiju. Reči su izanđale. Don Huan lično je koristio izraze koji su, sa moje tačke gledišta, bili odveć zastareli jer su bili  povezani  sa  drevnim  Meksikom  a  ne  sa  današnjim

svetom. Međutim, usled nedostatka vremena,  nisam posvetio dovoljno pažnje tom pitanju. To je zadatak koji dajem onima koji žele da ga se prihvate.”

“Prikaz znanja predstavljenog u mojim knjigama menja pravac nagualizma na dva načina. Došao sam da stavim naglasak na nameru, zanimanje za zdrav razum, trezvenost i osećaj za grupnu moć, i da ukinem robovanje tajanstvenosti i otvoreno obelodanim magijske pokrete.”

“Cilj savremenih vidovnjaka je, više nego ikad, totalna sloboda; ali da bi se ona dostigla, važno je da se strategija stalno poboljšava. Društvo koje više otvoreno ne proganja

čarobnjake nam više ne služi kao poligon za  uvežbavanje. Zato je naša dužnost da pronađemo nova polja na kojima možemo praktikovati i uvežbavati svoje potencijale.”

“Prema don Huanu, najbolje od tih polja je intelekt. To takođe deluje kao garancija da će strategije popularizacije i prilagođavanja (znanja) funkcionisati ispravno. Ravnodušnost više ne može biti prihvaćena, vreme divljih čarobnjaka je već prošlost. Čarobnjaci starog kova su se umrtvili u svojim tradicijama i izgubili su svoju ulaznicu za večnost; mi ne želimo da se ista stvar sada dogodi i nama.”

“Prema tome, Pravilo za vidovnjake nove ere je spremnost; to je njihov znak raspoznavanja. Oni ne trebaju biti spremni samo u terminima umetnosti čarobnjaštva, već takođe  u  kultivisanju  svojih  umova  kako  bi  sve  znali  i

razumeli. Intelekt je ugodan današnjim Toltecima, baš kao što je to u prošlosti bila naklonjenost ka ritualima.”

“Don Huan je rekao kako bi svaki ratnik ovog novog ciklusa trebalo da ima bar fakultetsku diplomu, kako bi stekao korisnu odbranu protiv dezinformacija pomoću sredstava savremene nauke. To će uvećati šanse za opstanak celog društva a u budućnosti će to postati čak još dragocenije.”

Zadatak naguala

“Možeš li mi reći kakav zadatak ti je dao nagual Huan Matus?”

Pogledao me je sa iznenađenim izrazom lica.

Obično je Karlos skrivao odgovore između redova svojih reči, ili ih je otkrivao malo po malo kroz razgovore. Ali, ovog

puta je promenio taktiku.

Rekao mi je  da je  moje  pitanje toliko neobično, da je jedina stvar koju može da učini, da ga shvati kao omen26. Ali, odgovor je tako lične prirode da mi ga može reći samo na prikladnom mestu. Radi toga je predložio da se idućeg dana sastanemo u Takuba kafeu 27 , jednom od don Huanovih omiljenih restorana.

Za vreme doručka, rekao  mi je  svečanim  tonom da bi trebalo da utišam svoj unutrašnji dijalog zato što ćemo ići da posetimo sveto mesto na kome je sahranjen slavni ratnik iz drevnih vremena. Rekao je da je dan savršen za to, zato što je neprozirna magla još od svitanja prekrila grad.

“Pošto je sve postalo mračno, naša znamenja će danas pristići sa leve strane.”

Isprva, njegovi nagoveštaji su učinili da se osećam privilegovanim. Ali, kako smo se približavali glavnom trgu, postajao sam sve više uplašen.

Ušli smo kroz mala vrata postavljena sa prelepe ulazne

strane Meksičke Katedrale, i došli do džinovskog glavnog dela

crkve. Karlos je smesta odšetao do posude sa svetom vodom,

1      Znamenje, znak ‐ prim.prev.

2      Engl. Tacuba café

nakvasio prste i prekrstio se. Bio sam dirnut spontanošću njegovih pokreta, izgledalo je kao da često odlazi u crkvu.

Primetivši moju radoznalost, rekao je da ratnik treba da poštuje sve običaje a naročito one koji pripadaju instituciji kao što je Katolička crkva koja je vekovima čarobnjacima služila kao utočište.

Seli smo na klupe centralne crkvene lađe i ćutali neko vreme. Tamo je bilo samo nekoliko ljudi i atmosfera je bila

veoma umirujuća. Primetio sam da sedi uspravljeno  a njegove poluotvorene oči zure u gomilu ukrasa na glavnom oltaru. Blagi miris sveća spuštao se do naših klupa isto kao i mrmoljenje dečijih glasova koja su imala probu hora; ili, možda je to bila snimljena traka.

Malo po malo, utonuo sam u svoje vlastite misli, sve dok nisam izgubio osećaj gde se nalazim. Prenuo me je njegov glas:

“Zadatak koji mi je moj učitelj dao, i moja misija kao naguala ere koja nastupa, je da se pomeri skupna tačka (planete) Zemlje.”

Očekivao sam sve osim toga. Nekoliko sekundi, moj um

nije reagovao; jednostavno nisam mogao da povežem šta to Karlos govori. Ali iznenada, čudovišnost njegovog zadatka me

je pogodila u centar razuma, našao sam se kako razmišljam o tome da je Karlos sigurno poludeo ili priča o nečemu o čemu ja nisam imao ni bledu predstavu.

Zbunjujući me još više, izgleda da je pročitao moje misli zato što je ovlaš klimnuo glavom u znak slaganja i promrmljao:

“To  je  to.  Moraš  biti  lud  da  dopustiš  sebi  mogućnost

nečeg takvog i još luđi da bi poverovao kako je tako nešto moguće učiniti.”

Upitao sam ga kako je moguće da čovek uopšte i pomisli o takvom podvigu.

Odgovorio je:

“Kao što drugi svet ima svoje pokretne jedinice – neorganska bića – Zemlja ih takođe ima, a to smo mi. Mi smo deca zemlje. Pokretanje skupne tačke dovoljnog broja ratnika može da promeni modalitet vremena, i to je ono na čemu ja radim.”

Objasnio je da se skupna tačka Zemlje pomerila mnogo puta u prošlosti, i tako će biti i u budućnosti. U skorašnjim vremenima, ona se postojano kretala prema oblasti razuma.

“To je veličanstveno, jer kada se tu jedanput učvrsti, čovečanstvo će imati priliku da se premesti na drugu stranu i mnogi muškarci i žene će postati svesni. Izazov za vidovnjake budućnosti, biće da sačuvaju taj fokus dovoljno dugo vremena sve dok on ne postane tu učvršćen, postajući stalni položaj za planetu, novi centar, koji će nam biti u svako doba dostupan na savršeno prirodan način.”

“Preusmeravanje Zemljine pažnje je posledica zajedničke akcije mnogih generacija naguala. Novi vidovnjaci su razmišljali o tome kao o mogućnosti i otkrili su da je to deo Pravila. Oni su to uzgajali svojom namerom i utvrdili da je

sada vreme da se s time započne. “ “Koji je efekat tog pomeranja?”

“Pomeranje fiksacije planete je jedini način da se izađe iz dramatičnog stanja ropstva u kojem smo okovani. Pravac naše civilizacije je bezizlazan zato što smo izolovani na udaljenom mestu kosmosa. Ako ne naučimo kako da putujemo duž avenije svesnosti, doći ćemo do takvog stanja nezadovoljstva i očajanja da će čovečanstvo završiti tako što

će  uništiti  samo  sebe.  Naše  mogućnosti  su  put  ratnika  ili izumiranje.”

“Međutim, ne mogu znati kakve će biti krajnje posledice mog zadatka. Skupna tačka Zemlje je veoma velika; ona ima ogromnu inerciju. Moja misija je da potpalim vatru, ali trebaće vremena da se plamen proširi. U stvari, taj zadatak nije samo moj, već pripada i svim vidovnjacima koji će se obavezno pojaviti.”

“Znanje o skupnoj tački je besprimeran poklon duha savremenom čoveku, i ono je katalizator za promenu modaliteta ove ere. To nije utopija već stvarna mogućnost koja nas čeka tu, odmah iza ugla.”

“Ne želim da nagađam o mojim šanasama da budem uspešan u uvom zadatku; ja samo istrajavam zato što je to sve što mi je ostalo da učinim. Lično, nemam sumnji. Po mom gledištu, budućnost je svetlosna, zato što ona pripada svesnosti, što za čarobnjake znači da ona pripada nagualizmu.”

Susret u kripti

Nakon opisivanja svog zadatka, Karlos je ustao sa klupe i prišao bliže ogradi koja je okruživala ulaz u kruptu koja se nalazi ispod crkve. Sledio sam ga.

Pokazujući bradom na stepenice, rekao mi je:

Trebalo bi da siđeš dole. Unutra ćeš videti krug na podu koji se poklapa sa tačnim centrom glavne kupole crkve. Prema predanju, to je pravo mesto gde je sahranjen Kuahtemok, poslednji Astečki car. “

Pitao sam ga koliko je ta informacija istorijski potvrđena.

Odvratio je da ne zna, ali ta katakomba je u svakom slučaju zanimljivo mesto.

“Sve što od tebe želim da učiniš je da neko vreme stojiš u centru tog kruga sa zatvorenim očima i da podesiš sebe sa energijom tog mesta. To je mesto moći drevnih čarobnjaka i ono će ti pomoći u tvom zadatku.”

Uzevši me nakratko za ruku, dodao je da nemože da mi se pridruži ovog puta zato što ga neko negde očekuje, i poželeo mi je sreću. Ne dajući mi vremena da reagujem, okrenuo se i otišao.

Karlosovo ponašanje – zamolio me je da siđem u kriptu a

onda je otišao u žurbi – me je ostavilo zbunjenog. Nisam znao šta da radim. Sa izvesnom strepnjom, nagnuo sam se nad tesnim stepenicama i osetio hladan, vlažan povetarac. Ispunjen iracionalnim strahom, sišao sam kamenim stepenicama do ulaznih vrata.

Kripta je bila prazna. Bio je to mračan, slabo osvetljen prostor koji je zaudarao na plesan i prašinu vekova i bio je potpuno tih. Dok sam ispitivao grobnice koje su pripadale nekim zaslužnim porodicama starog Meksika, jeza se penjala i spuštala kroz moja leđa. Da nije bilo moje želje za ispunjenjem zadatka koji mi je Karlos dao, pobegao bih odatle.

U pokušaju da kontrolišem svoju previše  uzbuđenu maštu, stao sam na mesto na koje je Karlos ukazao, okrugli prostor koji je bio određen presekom dva prolaza. Zatvorio

sam oči i učinio napor da utišam svoj um. Posle jednog trena, ustanovio sam da se moj unutrašnji dijalog prekinuo sam od sebe.

Ne znam koliko je vremena prošlo. Iznenada, osetio sam da me neko posmatra. Brzo sam otvorio oči, baš na vreme da vidim kako na kratkom rastojanju od mesta na kom sam bio stoji čovek sa šeširom, indijanskih crta lica i prodornog pogleda. Bio je visok, jak i veoma star; imao je seljački izgled, obučen u komotnu belu košulju i sandale, i nosio je ranac. Kada je primetio da sam ga otkrio, brzo je skliznuo ka hodniku na kraju prolaza nazvanog “biskupova kripta”. Njegovi koraci nisu napravili ni najmanji šum.

Iako sam bio veoma uplašen, moja radoznalost je bila još veća, i dok sam se mentalno pripremao da se sučim sa ovim čudnim  likom,  prešao  sam  kratko  rastojanje  koje  nas  je

odvajalo – oko sedam ili osam metara. Kada sam došao do kripte, moje iznenađenje je bilo potpuno. Tamo nije bilo nikoga.       Kratka provera je potvrdila da taj hodnik nema drugog izlaza, niti bilo kakvog prostora da bi se neka osoba sakrila.

Tada sam se uspaničio. Pokupio sam se i zbrisao odatle.