Poglavlje   15.

Krađa karfiola

Sa ceremonijalnim pokretom predao sam učitelju korpu sa karfiolom, rekavši: “Učitelju, evo poklona za vas! Posadio sam i majčinskom brigom pratio rast  ovih  šest  velikih  karfiola.”

Šri Juktešvar se toplo zahvalio. “Hvala ti!  Čuvaj  ih,  molim  te,  u  svojoj sobi, jer će mi sutra biti potrebni za jednu specijalnu večeru.”

Upravo  sam  se  vratio  u  Puri  da  u  ašramu  na  obali  mora,  sa   svojim guruom  provedem  letnje  praznike.  Vesela  dvospratna  kuća,  koju  su   izgradili učitelj  i  njegovi  učenici,  gleda  na  Bengalski  zaliv.

Probudio        sam        se       rano      ujutru  osvežen slanim        morskim                povetarcem   i

čarima bezbrižnog ašrama, i čuo Šri Juktešvarov bezbrižan glas, koji nas je pozivao: “Dođite,  idemo  na  plažu”.  Pogledao  sam  svoje  drage  karfiole  i  složio ih uredno ispod kreveta. Učitelj je krenuo, a naša raštrkana  grupa  od  nekoliko mladih učenika pošla je za njim. Pogledao nas  je  kritički  i  rekao:  “Kada  naša braća sa Zapada krenu  u  šetnju,  obično  se  ponose  time  što  marširaju  u savršenom redu. Molim vas, postrojte se u dve kolone i držite korak. Posmatrao nas je kako sledimo njegova uputstva i počeo da peva: “Dečaci marširaju i pesmicu pevaju.” Divio sam se lakoći s kojom je učitelj išao u korak sa svojim mladim učenicima.

“Stani!” Guru me je upitno pogledao i pitao:  “Jesi  li  zaključao  zadnja vrata ošrama?”

Odgovorio sam mu: “Gospodine, mislim da jesam.”

Šri Juktešvar  je  ćutao  nekoliko  minuta,  a  oko  ustiju  mu  je  zaigrao nejasan smešak. Rekao je: “Ne, zaboravio si! Božanska kontemplacija ne sme da bude izgovor  za  aljkavost  u materijalnom. Zanemario  si  svoju dužnost  da  čuvaš ašram, stoga, moraćeš da budeš kažnjen.”

Mislio sam da se šali, ali je dodao:  “Od  tvojih  šest  karfiola  uskoro  će ostati samo pet.”

Učitelj  je  naredio  da  se  vratimo,  pa  smo  se  okrenuli   i   pošli   natrag prema  ašramu.

Ubrzo nam je rekao da  se  malo  odmorimo,  a  meni  se  obratio: “Mukunda, pogledaj prema posedu s tvoje leve strane. Obrati pažnju na put iza njega, njim će ubrzo da prođe čovek koji će da posluži kao sredstvo za tvoje kažnjavanje.”

Sakrio sam srdžbu izazvanu tim nerazumljivim rečima. Ubrzo se na putu pojavio jedan seljak. Skoro paralisan od radoznalosti, nisam mogao da odvojim pogled od tog smešnog prizora. Mašući rukama, seljak je smešno igrao, dok nije stigao do mesta gde je trebalo da se izgubi iz  vida.  Tada  je  Šri  Juktešvar rekao: “Sada će se vratiti natrag”.

Seljak je odmah promenio smer i uputio se prema zadnjem delu ašrama. Prešavši peskoviti puteljak,  ušao  je  u  zgradu  ašrama  kroz  zadnja  vrata  koja  sam ja,  upravo  kao  što  je  guru  rekao,  ostavio  otvorena.   Ubrzo   se   opet   pojavio noseći jedan od mojih  dragocenih  karfiola.  Međutim,  sada  je  hodao  pristojno zaodenut  dostojanstvom  posedovanja.

Farsa koja je bila u toku, a  u kojoj sam čini  mi  se ja  imao ulogu žrtve, nije me toliko zbunila da  ne bih  mogao  ogorčen  da  pojurim  za  njim. Kad  sam se našao na pola puta, učitelj me je pozvao, tresući se od smeha i rekao:

 

“Taj bedni ludak je  čeznuo za karfiolom. Mislio sam da bi bilo  dobro da mu damo jedan od njih, kad ih tako loše čuvaš!”

Pojurio sam u svoju sobu gde sam otkrio da lopov, koji je očigledno  bio usmeren samo na  povrće,  nije  ni  dotakao  moje  zlatno  prstenje,  sat  i  novac  koji su ležali na pokrivaču. Prvo se zavukao pod krevet gde je potpuno skrivena od površnog  pogleda  ležala  želja  njegovog  srca  -  jedan  od  mojih  karfiola.

To veče zamolio sam Šri Juktešvara da nam objasni  događaj,  koji  je  po mom  mišljenju  imao  nekoliko  zapanjujućih  karakteristika.

Moj  guru  polako  je  odmahnuo  glavom.  “Jednog  dana  ćeš  saznati.  Nauka

će  uskoro  otkriti  neke  od  tih  skrivenih  zakona.”

Kada se posle nekoliko godina svetu predočilo  čudo  od  radio  aparata, setio sam se učiteljevog proročanstva. Ukinuti su vekovima stari pojmovi o vremenu i prostoru. Nije postojala tako mala seoska koliba da  u  nju  ne  bi mogao ući London ili Kalkuta. I  najtromiji  duh  zadrhtao  je  pred  tim neoborivim dokazom jednog vida čovekove sveprisutnosti.

“Zaplet”  komedije  s  karfiolom  možemo  najbolje  razumeti  ako  ga uporedimo s radio aparatom. Šri Juktešvar  je  bio  savršen  ljudski  radio.  Misli nisu ništa drugo nego nežne vibracije koje  prolaze  eterom.  Baš  kao  što  osetljiv radio sa hiljadu programa koji dolaze iz svih pravaca može da odabere željeni program, tako je i moj guru mogao  da  primi  određenu  misao  (misao maloumnog čoveka koji je želeo karfiol) i da je izdvoji iz  mnoštva  misli  koje emituju  ljudske  volje  širom  sveta.106   U  toku  šetnje  obalom,  učitelj  je  istog  časa

čim je postao  svestan  seljakove  bezazlene  želje,  bio  spreman  da  mu  je  ispuni. Šri  Juktešvarovo  božansko  oko  primetilo  je  čoveka  kako  igra  po  putu  pre  nego

što  su  ga  ugledali  ostali  učenici.  To  što  sam  zaboravio  da  zaključam   vrata asrama,  pružilo  je  učitelju  dobar  izgovor  da  me  liši  jednog  mog  dragocenog karfiola!

Kao izuzetno snažan  ljudski  odašiljač,  moj  guru  je  mogao  navesti  seljaka da  se  okrene  i  ode  u  određenu  prostoriju  radi  jednog  karfiola.

Intuicija107   je     glas  duše     koji         se      prirodno       javlja u                 trenucima      kada     je

čovekov duh smiren. Sigurno je svako ponekad imao neobjašnjivo tačan “predosećaj” ili je uspeo da prenese drugoj osobi ono što misli.

Oslobođen od “atmosferskih smetnji” uznemirenosti, čovek može  svojom intuicijom da obavlja sve funkcije složenih  radio  mehanizama,  primajući  i  šaljući misli i isključujući  one  koje  su  nepoželjne.  Kao  što  snaga  radio  aparata  zavisi od količine električne struje koju može da koristi,  tako  i  snaga  ljudskog  radija zavisi  od  snage  volje  koja  ga snabdeva  energijom.

Sve misli večno titraju u svemiru. Dubokom koncentracijom majstor može da otkrije misli bilo  kog  čoveka,  živog  ili  mrtvog.  Izvor  misli  nije  individuualan već univerzalan. Istina se ne može stvoriti već samo spoznati. Svaka čovekova pogrešna misao zapravo je veća ili manja nesavršenost u njegovoj  moći razlučivanja. Joga ima za cilj da umiri um da bi se u  njemu  neizobličen ogledao nepogrešiv savet unutrašnjeg glasa.

Radio i televizija doneli  su  sliku  i  glas  udaljenih  ljudi  u  domove  miliona. To  je  u  nauci  prvo  naslućivanje  da  je  čovek  sveprožimajući  duh.  Ne  telo  koje

95         Mikroradiometar je pronađen 1939. godine i otkrio je jedan novi svet dotle nepoznatih značenja. “Ne samo čovek, nego i sve vrste naizgled beživotne materije, emituju zrake koje taj instrument “vidi”, izveštava Associated Press.

96         Osnovno  značenje   latinske   reči   intuicija   jeste   “unutrašnja   zaštita”.   Sanskrtska   reč   agama

označava intuitivno znanje stečeno direktnom  percepcijom.  Zbog  toga  se  neke  drevne  rasprave ršija  nazivaju  agamama.

 

je  ograničeno na  tačku  u   prostoru, već  sveobuhvatna        duša   protiv     koje   ego uzalud  smišlja  najvarvarskije  zavere  da  bi  je  zarobio.

Nakon nekoliko dana pošto su mi na tako neobičan način ukrali karfiol, dogodio  se  smešan  događaj.  Nije  mogla  da   se   nađe   petrolejska   lampa.   Pošto sam nedavno bio svedok sveznajuće sposobnosti  mog  gurua,  mislio  sam  da  će nam  on  pokazati  kako  je  pronalaženje  petrolejske  lampe  dečja  igra.

Učitelj je zapazio moje očekivanje.  S  naglašenom  ozbiljnošću  ispitivao  je sve stanovnike ašrama. Jedan mladi  učenik  rekao  je  da  je  upotrebio  svetiljku kad  je  išao  do  bunara  u  zadnjem  dvorištu.

“Potražite lampu kraj bunara”, svečano nam je savetovo Šri Juktešvar. Pojurio sam tamo; ali lampe nije bilo! Pokunjen sam se vratio svom guruu. Od srca  se  nasmejao  ne  obraćajući  pažnju  na  moje  razočarenje.  “Zaista  je  strašno

što nisam mogao      da te            odvedem       do       izgubljene        lampe.   Ja       nisam  vrač   koji pogađa!”  Žmirkajući  očima  još  je  dodao:  “Čak  nisam  ni  dobar  Šerlok  Holms!”

Shvatio sam  da  učitelj  nikada  ne  bi  pokazao  svoju  moć  kada  je  izazvan ili  zbog  nekog  beznačajnog  razloga.

Prolazile su čarobne nedelje. Šri Juktešvar je nameravao da organizuje versku procesiju. Zamolio me je da vodim učenike kroz  grad  Puri  i  preko plaže. Svečani dan je osvanuo strahovito topao.

“Guruđi,  kako  da  bosonoge  učenike  vodim  preko  užarenog  peska”,  upitao

sam  očajno.

“Otkriću ti tajnu”, odgovorio je učitelj. “Gospod će poslati suncobran od oblaka. Svi ćete udobno hodati.”

Sav srećan, organizovao sam procesiju. Naša grupa krenula je  iz  ašrama noseći  Sat-sanga108   zastavu.   Napravljena   po  Šri  Juktešvarovom   nacrtu,   imala   je na  sebi  simbol  jednog  jedinog109    oka,  teleskopskog  pogleda  intuicije.

Čim smo napustili ašram, nebo iznad naših glava se naoblačilo. Pao je lagani pljusak praćen začuđenim usklicima svih posmatrača, i ohladio gradske ulice i vrelu obalu. Kišne kapi koje  su  nam  gasile  žeđ  podale  su  puna  dva sata, koliko je trajala parada. Istog časa kada smo se vratili u ašram, kiša i oblaci su nestali bez traga.

“Sada vidiš šta Bog oseća prema nama”, rekao mi je  učitelj  kada  sam izrazio svoju zahvalnost.  “Gospod  odgovara  svakome  i  radi  za  sve.  Kao  što  je na  moju  molbu  poslao  kišu,  tako  ispunjava  svaku  iskrenu  želju.  Ljudi   retko primete kako im  Bog  često  usliši  molitve.  On  nije  pristrasan,  nego  sluša  svakog ko  mu  prilazi  s  poverenjem.  Trebalo  bi  da  njegova  deca  uvek  bezuslovno  veruju u  ljubav  svog  sveprisutnog  Oca.”110

Šri  Juktešvar  je   bio   pokrovitelj  četiri  godišnje  proslave   u  dane ravnodnevice  i  suncostaja,  na  kojima  su  se  skupljali  njegovi  učenici   sa   svih strana. Proslava zimskog solsticija održavala se u Seramporeu. Prva na kojoj sam prisustvovao  donela  mi  je  trajni  blagoslov.

Svečanosti su započinjale  ujutro  procesijom  po  ulicama.  Stotine  učenika pevali   su   religiozne   napeve.   Nekoliko   muzičara   sviralo   je   frulu,   bubnjeve   i

činele.  Oduševljeni  građani  posuli  su  put  cvećem  i  radovali  se  što  ih  glasno

97        Sat doslovno znači “biće”, pa stoga i “suština, istina, stvarnost”. Sanga je “udruženje”. Šri Juktešvar nazvao je svoju ašramsku organizaciju Sat-sanga, “Druženje s istinom”.

98        “Ako, dakle, bude  oko  tvoje  zdravo,  sve  će  telo  tvoje  svetlo  biti”  -  Matej  6,  22.  U  toku

meditacije jedno ili  spiritualno  oko  postaje  vidljivo  u  sredini  čela.  U  svetim  spisima  to sveznajuće oko različito se opisuje kao treće  oko,  zvezda  Istoka,  unutrašnje  oko,  golubica  koja silazi  s  neba,  Šivino  oko,  oko  intuicije,  itd.

99       “Koji je stvorio  uho,  zar  ne  čuje?  I koji  je  oko načinio,  zar ne  vidi?  … koji  uči  čovjeka  da

ne  zna?”  Psalam  94,  9-10

 

veličanje Gospodovog svetog imena odvaja od njihovih prozaičnih dužnosti. Dugi obilazak završavao je u ašramskom dvorištu. Tamo smo okružili svog gurua,  a učenici  su nam  sa balkona  bacali  cveće  nevena.

Mnogi gosti otišli su na prvi sprat da se posluže pudingom od ćane i narandži. Probio sam se do grupe suučenika koji su danas radili kao kuvari. Za tako velike skupove hrana se morala pripremati napolju u velikim kazanima. Improvizovana ognjišta od cigala dimila su i pekla nam oči,  ali  dok  smo  radili veselo smo se smejali. U Indiji se verske svečanosti nikada ne smatraju zamornim. Svaki poklonik sudeluje donoseći novac, pirinač, povrće ili lični rad.

Učitelj  je   uskoro   bio   među   nama,   nadgledajući   mnogobrojne   detalje gozbe.  Zaposlen  u  svakom  trenutku,  držao  je  korak  s   najhitrijim   mladim učenikom.

Sa drugog sprata čula se sankirtana (grupno pojanje), a uz pratnju harmonijuma i indijskih bubnjeva po kojima se udara rukama. Pun razumevanja, Šri Juktešvar je oslušnuo. Imao je savršen sluh.

“U pogrešnom su tonalitetu!” Učitelj je napustio kuvare i pridružio se umetnicima. Ponivo se začula melodija, ali ovaj put pravilno izvedena.

U Indiji se muzika, slikarstvo i drama smatraju božanskim umetnostima. Brahma, Višnu i  Šiva  -  večno  trojstvo  -  bili  su  prvi  muzičari.  U  svetim  spisima se kaže da je Šiva kao božanski plesač u svom kosmičkom plesu univerzalnog stvaranja, održavanja i razaranja ustanovio beskrajne ritmičke oblike, dok je Brahma zveketom činela određivao takt, a Višnu udarao po svetom bubnju, mrdangi. U hinduističkoj umetnosti Krišna,  jedna  od Višnuovih inkarnacija,  često se prikazuje  s  frulom na  kojoj  svira  čudesnu muziku,  muziku  koja ljudske  duše

što lutaju kroz varke  maje  doziva  njihovom  pravom  domu.  Sarasvati,  boginja mudrosti,  predstavljena  je  kako  svira  na  vini,  majci  svih  žičanih  instrimenata. Indijska  Sama  veda  sadrži  najstarije  zapise  muzičke  nauke.

Osnovi hinduističke muzike su rage ili tačno određene melodijske lestvice. Šest osnovnih raga grana se u 126 ragini (žena) i putra (sinova). Svaka raga se sastoji od najmanje pet tonova: osnovnog tona (vadi ili kralj), sekundarnog tona (samavadi ili prvi ministar), pomoćnog tona (anuvadi ili  pratnja  i  sluge)  i disonantnog tona  (vivadi ili  neprijatelj).

Svaka od šest osnovnih raga prirodno  odgovara  određenom  satu  dana, godišnjem  dobu  i  božanstvu  koje  svemu  predsedava  i   poklanja   određenu   moć. Tako se hindole raga čuje samo tokom proleća u zoru, da bi izazvala osećaj univerzalne ljubavi. Dipaka raga se svira tokom letnjih večeri, da bi podstakla saosećanje. Megha raga je melodija podneva u kišnoj sezoni i priziva hrabrost. Bhairava raga je melodija koja se svira avgustu, septembru i oktobru, da bi  se postigao  mir.  Malkounsa  raga  čuje  se  zimi,  oko  ponoći  i  podstiče  ne  junaštvo.

Drevni rišiji otkrili su te zakone zvučne bliskosti između prirode i čoveka.

Pošto je priroda opredmećenje auma, prvobitnog zvuka ili Reči, čovek, upotrebljavajući određene  mantre,  može  da  zagospodari  svim  prirodnim pojavama. Istorijski dokumenti govore o velikim moćima Miyana Tana Sena, muzičara na dvoru Akbara Velikog u XVI veku, koji je svojom pesmom mogao ugasiti vatru.111   Kada mu je vladar zapovedio da peva noćnu ragu dok je sunce

100       Godine 1926. kalifornijski naučnik Charles Kellogg demonstrirao je pred grupom njujorških vatrogasaca delovanje zvučnih vibracija na vatru. Gudalom koje je slično violinskom, povukao je brzo preko aluminijumske muzičke viljuške  i proizveo krčanje poput krčanja radio aparata. Istog trenutka visok plamen od  60  cm  u šupljoj  staklenoj  cevi se  smanjio na  visinu  od  15  cm.  Kada je  još  jednom  napravio  potez  gudalom,  plamen  se  ugasio.  Folklor  svih  naroda  obiluje  bajanjima i pojanjima koja  imaju  moć  nad  prirodom.  Američki  Indijanci  poznati  su  po  zvučnim  obredima za  kišu  i  vetar.

 

bilo nasred neba, Tan Sen je zapevao mantru kojom je istog  trena  i  palatu  i okolinu zavio u tamu.

Indijska muzika deli oktavu na 22 srutija ili četvrt tona. Ti mikrointervali omogućuju fine nijanse koje  se  ne  mogu  postići  zapadnom  hromatskom  skalom od 12  polutonova.  Svakoj  od  7  osnovnih  nota  oktave  u  hunduističkoj  mitologiji je pripojena  jedna  boja  i  prirodni  glas  neke  ptice  ili  životinje.  Tonu  do pripojena je zelena boja i paun, tonu re crveno i ševa. Ton mi se povezuje sa zlatnom bojom  i  kozom,  fa  sa  žućkasto  belim  i  čapljom,  sol  sa  crnim  i slavujem, la sa žutim i konjem, i si sa kombinacijom svih boja i sa slonom.

Tri tonske lestvice - durska, harmonijska i melodijska molska su jedine lestvice u muzici na Zapadu, dok se indijska muzika služi sa 72  thate  ili lestvice. Muzičar može beskonačno da improvizuje na tradicionalnu  melodiju  ili ragu. On se koncentriše na raspoloženje strukturalne teme,  a  zatim je  ukrašava dokle god seže njegova originalnost. Hindu muzičar ne svira po zapisanim notama. Prilikom svakog izvođenja on ponovo oblači kostur rage, često se ograničavajući na jednu melodijsku liniju, naglašavajući ponavljanjem sve njene suptilne mikrotonalne  i  ritmičke  varijacije.  Među  zapadnim  kompozitorima  Bah je bio taj koji je razumeo draž i moć zvuka koji se  ponavljaju,  uvek  neznatno drukčije na stotinu načina.

Drevna hindu literatura opisuje 120 tala ili taktnih mera. Smatra se da je

Bharata, tradicionalni  utemeljitelj hindu muzike, u pesmi  ševe uspeo da razlikuje trideset  i  dve  vrste  tala.  Poreklo  tale  ili  ritma  nalazimo  u čovekovim  pokretima

- dvočetvrtinski takt hoda i tročetvrtinski  takt  disanja  u  snu,  kada  je  udisaj  dva puta  duži  od  izdisaja.  U  Indiji  se  ljudski  glas  uvek  smatrao   savršenim instrumentom. Zbog  toga  se  hinduska  muzika  ograničava  na  glasovni  opseg  od tri oktave. Iz tog razloga naglašena je melodija (odnos tonova u nizu), a ne harmonija  (odnos  simultanih  tonova).

Indijska muzika je subjektivna, spiritualna  i  individualna  umetnost  koja nije cenila simfonijsku brilijantnost, nego pre lično usklađivanje sa nad-dušom. Sanskrtska reč za muzičare je bhagavatara, “onaj koji peva hvale Bogu”. Sankirtane ili muzički skupovi su oblik joge ili duhovne discipline, i  zahtevaju duboku koncentraciju i  intenzivnu  obuzetost  početnom  mišlju  i  zvukom.  Budući da je sam čovek izraz stvaralačke Reči, zvuk na njega  deluje  snažno  i neposredno, omogućavajući mu da se seti svog božanskog porekla. Svaka dobra duhovna muzika izaziva u čoveku osećaj radosti, jer  svojim  vibracijama  budi jedan od čovekovih okultnih centara u kičmenoj moždini.112

Sankirtana koja se tog svečanog dana čula  iz  Šri  Juktešvarove  dnevne sobe sa drugog sprata inspirisala je i kuvare. Moji suučenici i ja radosno  smo prihvatili  refrene  udarajući  takt  dlanovima.

Do  zalaska          sunca    poslužili       smo         stotine    posetilaca       pirinčom        i             sočivom,

karijem od povrća i pirinčanim pudingom. Po dvorištu smo prostrli pamučne ponjave i uskoro su gosti sedeli pod zvezdanim nebom pažljivo slušajući mudrost sa usana Šri Juktešvara. U svojim javnim govorima naglašavao je vrednost krija

101      Buđenje okultnih cerebrospinalnih središta (čakri ili astralnih lotoosa) je cilj jogija. Zapadni istraživači Biblije nisu shvatili da “Otkrovenje” sadrži opis nauke joge kojoj  je  Isus  poučavao Jovana i druge bliske učenike. Jovan spominje ”tajnu sedam zvijezda” i tajnu “sedam crkava” (Otkrovenje 1, 20). To su simboli za sedam svetlosnih lotosa koji se u delima o jogi  nazivaju “zaklopnim vratima” u cerebrospinalnoj osi. Kroz te izlaze koje je Bog  predvideo,  Jogi  putem tehnike meditacije može da pobegne iz telesnog zatvora i može se ponovo sjediniti s Duhom.

Sedmi centar “lotos sa hiljadu latica”, nalazi se u mozgu i sedište je Beskonačne Svesti. Kaže  se  da  jogi  u  stanju  prosvetljenosti  vidi  Brahmu  ili  Boga   kao   Padmađu,   “rođenog  u lotosu”.

 

yoge kao i samopoštovanja,  mira,  odlučnosti,  jednostavne  ishrane  i  redovnog telesnog  vežbanja.

Potom je grupa  mladih  učenika  otpevala  nekoliko  svetih  himni.  Sastanak se završio sankirtanom.  Od  deset  sati,  pa  sve  do  ponoći,  stanovnici  ašrama  prali su  sudove  i  čistili  dvorište.  Moj  guru  me  je  pozvao  kada  smo  završili.

“Zadovoljan sam što si danas i tokom  prošle  nedelje  radio  s  radošću. Hoću da budeš sa mnom. Noćas možeš da spavaš u mojoj postelji.”

To je bila povlastica o kojoj  nisam  mogao  ni  da  sanjam.  Jedno  vreme smo sedeli u dubokoj tišini. Tek što smo  legli,  nakon  deset  minuta  učitelj  je ustao i počeo da se oblači.

“Gospodine, šta se dogodilo?” Neočekivana radost što smem  da  spavam pored  svog  gurua  sadržavala  je  nešto  nestvarno.

“Mislim da će nekoliko učenika koji su zakasnili na  voz  uskoro  biti  ovde. Hajde  da  im  spremimo nešto za  jelo.”

“Guruđi, niko neće doći u jedan sat ujutro!”

“Ostani u krevetu, danas si dosta radio. Sam ću im nešto spremiti.” Na učiteljev odlučan ton skočio sam iz kreveta i pošao sam za njim u kuhinju kraj terase na prvom spratu. Pirinač i sočivo su se uskoro kuvali.

Moj guru mi se ljubazno nasmešio. “Večeras si savladao umor i strah od teškog  rada.  Oni  te više  neće  mučiti.”

Dok je izgovarao te reči doživotnog blagoslova, u dvorištu su  se  začuli koraci.  Otrčao  sam  dole  i  otvorio  vrata  grupi  učenika.

“Dragi brate, tako nam je neprijatno što smetamo  u  ovo  doba  učitelju”, rekao mi je jedan od njih izvinjavajući se.  “Pobrkali  smo  vozni  red,  ali  nismo mogli natrag, a da bar na trenutak ne vidimo svog gurua.”

“On vas očekuje i upravo vam sprema jelo.”

Šri Juktešvarov glas zazvučao je dobrodošlicom. Poveo sam začuđene posetioce u kuhnju. Blistavih očiju učitelj mi je šapnuo:

“Kad razmisliš  o svemu što je za i  protiv,  nesumnjivo  si  zadovoljan  što  su  naši gosti zakasnili na voz.”

Pola sata kasnije pošao sam za njim u njegovu spavaću sobu potpuno svestan  da  ću  spavati  kraj  bogolikog  gurua.