14. poglavlje

Kožni problemi: Prokletstvo pubertetlija

Kožne bolesti retko ugrožavaju život, ali su ipak na visokom mestu na spisku bolesti koje izazivaju brigu roditelja zbog emo- cionalnih i psiholoških posledica koje često izazivaju kod svojih žrtava, naročito kod pubertetlija. Izobličavajuće delovanje akni otežava život milionima adolescenata i odraslih, i ta bolest i dalje zbunjuje pedijatrijsku medicinu.

Prvi problem medicinske prirode koji muči mnoge mlade maj- ke je koža - pelenski osip. Uporni slučajevi, koji kod bebe izazivaju stalnu neugodnost i razdražljivost, mogu biti zaista frustrirajući. Majke, iz očaja, često kupuju razne pomade ili požure pedijatru kako bi izlečile ovaj jednostavan i vrlo čest problem. Ni jedno ni drugo nije neophodno, a oboje može biti i štetno za dete.

Jedna od prvih stvari s kojom se susreće dete kada prvi put dođe pedijatru nakon što je rođeno je tipično preterivanje s lekovima. Gotovo svi lekari nepotrebno koriste neke lekove, ve- ćina ih koristi bez razmišljanja, a posledica takvog ponašanja je da je opasno preterivanje s lekovima postalo pre pravilo nego izuzetak u američkoj medicinskoj praksi. Pelenski osip je jednos- tavan problem koji se može, i trebalo bi, rešavati ga jednostavnim merama. Takav stav je, naravno, neprihvatljiv proizvođačima le- kova i kozmetike, a takođe i pedijatrima. Pokažite im ružičastu, iziritiranu zadnjicu svog deteta i odmah će vam predložiti čitavu paletu raznih krema i pomada koje sadrže antibiotike, kortizon i

hidrokortizon, čije su potencijalne štetne posledice zaista nešto oko čega bi se trebalo zabrinuti!

Preventiva je ključ da izbegnete pelenski osip. Ne upotreb- ljavajte ni plastične ni gumene gaćice, niti pelene za jednokratnu upotrebu. Služite se pamučnim pelenama i pazite da su dobro isprane. Bebu pažljivo operite blagim sapunom i vodom nakon svake stolice i ostavljajte je što više na vazduhu, bez pelena. Ako se osip pojavi uprkos ovim merama, i dalje jednako negujte be- bu, ali joj zadnjicu naprašite običnim kukuruznim skrobom pre sledećeg presvlačenja. Ako ni time ne rešite problem, skrob za- menite nekom mašću na bazi cinkovog oksida ili Lassarovom pas- tom, što je takođe preparat na bazi cinka. Pažljivo pratite u kak- vom su stanju pelene, i čim su mokre zamenite pelenu.

Ako uporno sledite ove mere, a osip ostaje uporan, možda postoji neki drugi problem koji zahteva medicinsko lečenje. Takvi slučajevi su retki. Jedan primer su osipi uzrokovani gljivičnom in- fekcijom (često izazvani antibioticima) koje će možda biti neop- hodno lečiti prepisanim mastima. Hrana, kao što je kravlje mleko ili veštačko mleko na bazi soje, su česti krivci. To je samo još jedan od bezbroj argumenata u korist dojenja. Ono u velikoj meri smanjuje učestalost pelenskog osipa kao i drugih problema koji proizlaze iz alergija na hranu.

Akne su na drugom kraju spektra kožnih bolesti koje muče decu i adolescente. Ta izobličavajuća bolest napada nebrojene tinejdžere, neku mlađu decu, i odrasle. Fizičko delovanje je pri- lično razjašnjeno, ali je medicina još uvek zbunjena pred njenim uzrocima. Na polju olakšavanja simptoma akni vrlo malo se nap- redovalo, još manje u njihovom lečenju onim, što je za mene, neprihvatljivo rizično.

Zašto se javljaju akne

Akne su bolest lojnih žlezda koje su smeštene oko 30 mm ispod površine kože. One izlučuju loj poznatiji kao sebum koji podmazuje kosu, kožu i sprečava isušivanje kože, čime se stabi-

liziuje telesna temperatura. Sebum sadrži oko 50% triglicerida, odnosno obične masti. To je hrana za Corynebakteriju akni, bak- teriju koja se nalazi u folikulima kose. Množenjem tih bakterija stvara se nusproizvod koji izaziva iritaciju folikula. Proces je složen i njegove posledice su začepljenje pora, nakupljanje se- buma i razvoj bolesti od belih do crnih mitisera, preko gnojnih bubuljica, da bi se, na kraju, u oko 2% slučajeva, razvile ciste. Up- ravo te ciste mogu ostaviti ožiljke, naročito ako se probijaju ili stiskaju, što izaziva širenje infekcije.

Uz akne je vezano puno priča. Mnogi ljudi veruju da su miti- seri uzrokovani nakupljanjem nečistoće u porama. To nije tačno. Crna boja ne proizlazi iz nečistoće već iz nakupljanja pigmenta melanina - iste stvari koja Kavkažanima daje tamni ten ako su iz- loženi suncu. Ali, upravo zahvaljujući tom verovanju mnoge pu- bertetlije peru i strugaju lice “do gole kože”. Uobičajena čistoća je vrlina, ali snažno ribanje sapunom i vodom neće imati nikakvo delovanje na akne jer ne dopire u duboke slojeve kože gde se sebum nakuplja. Previše ribanja može čak pogoršati stanje.

Pogrešno shvatanje uloge hrane u razvoju tog problema je takođe rašireno među žrtvama akni, pa čak i među lekarima. Neka od tih uverenja su korisna iz razloga što deca bar ne jedu bezvrednu hranu. Činjenica je da postoje određene kategorije hrane koje izazivaju i podstiču razvitak akni. Tu su pre svega čokolada i masna hrana. Postoje empirijski dokazi da neka hrana može otežati stanje pacijenata. Ovde se ne radi o tome da bi aler- gija na hranu mogla biti uzrok, već trovanje organizma lošom hranom.

Ali, čini se da neki pojedinci ipak reaguju na određene namir- nice. Kada se odredi da neka namirnica podstiče razvitak akni, treba je izbegavati bez obzira na to šta pokazuju istraživanja.

Neki nutricionisti imaju uspehe u prehrambenom pristupu ak- nama. Lekari se tome mogu podsmehivati i navoditi istraživanja koja negiraju bilo kakav uticaj ishrane u razvitku akni. Neki čak to nazivaju i šarlatanstvom. U međuvremenu, svoje pacijente i

dalje leče nekim oblikom vlastitog nenaučnog šarlatanstva, koje ne može udovoljiti kriterijumu naučnog istraživanja.

Lečenje, u slučaju akni, vrlo malo pomaže

U apotekama se nudi više od sto pedeset preparata koji se mogu dobiti bez recepta. Većina poznatijih sadrži benzoil perok- sid koji ukloni jedan deo masnoća i može pružiti blago olakšanje nekim pacijentima. Čak i ako tako ne deluje, bolje je da vaš sin ili kćerka u pubertetu upotrebljavaju jedan od tih preparata nego neki mnogo opasniji, a ni malo delotvorniji lek koji prepiše dok- tor. Godinama tokom prakse gledao sam doktore koji akne leče antibioticima poput tetraciklina i eritromicina; vitaminom A u velikim (i štetnim) dozama; tabletama cinkovog sulfata; kortizo- nom; injekcijama triamcinolon acetonid kako bi se rane očistile; hormonalnom terapijom; ultravioletnim zracima; losionima koji sadrže sumpor; natrijum thiosulfat; salicilnu kiselinu s alkoholom u različitim kombinacijama; ljuštenjem gornjeg sloja kože; he- mijskim pilingom lica; rentgenskim zracima, pa čak i, nevero- vatno, ginekološkom operacijom! I, nakon svog tog nadrilekar- stva, neki još uvek imaju petlju nutricioniste nazvati šarlatanima!

Ne želim ulaziti u raspravu o šteti koju može izazvati svaki od navedenih načina lečenja, od kojih ni jedan nije delotvoran, ali dopustite mi da vam pokažem šta se može dogoditi pacijentima kada lekari primenjuju neproverene i nedokazane oblike lečenja.

Pre dvadesetak godina desetine hiljada žrtava akni lečeno je rentgenskim zračenjem kako bi se bolest kontrolisala ili izlečila. Moram priznati da sam i sam prepisivao takvo lečenje. Rezultati takvog opasnog i nerazumnog ponašanja vidljivi su danas u pra- voj epidemiji tumora tiroidne žlezde (od kojih su neki zloćudni) među onima koji su bili izloženi katastrofalnom zračenju iz ovog ili onog razloga.

Iako je terapija zračenja u slučaju akni prevaziđena, pedijatri i dermatolozi su je zamenili drugim oblicima lečenja koji su uglav- nom nedelotvorni, a sami po sebi su vrlo opasni. Usprkos štet-

nosti, koriste se razni preparati tetraciklina. Dugotrajnije uzima- nje antibiotika izaziva osetljivost tela na ozbiljne upale jer nji- hovo delovanje nije ograničeno samo na štetne bakterije. Oni takođe ubijaju bakterije koje štite telo, otvarajući put ozbiljnim upalama koje su bile gotovo nepoznate 30 ili 40 godina unazad. Ako se tetraciklin daje maloj deci, može izazvati trajno žutilo zuba i delovati čak i na kosti.

Žrtve akni čiji je ten jako unakažen i pun ožiljaka podvrgavaju se skidanju sloja kože. Ti postupci uključuju upotrebu peščanog papira (smirka), žičanih četki i drugih oštrih stvari kako bi se ski- nuo sloj kože koji je pun ožiljaka. Delotvornost takvih postupaka nikada nije dokazana. Istraživanja jednog naučnika s medicinskog fakulteta Houston’s Baylor College iz 1977. godine pokazala su da je: “Lečenje udubljenja i ožiljaka akni klasičnom dermabrazi- jom, u najboljem slučaju je pomalo razočaravajuće; u najgorem, ono je neuspešno i često praćeno neželjenim posledicama.”

Što reći o Accutanu?

Najnoviji glumac na sceni lečenja akni je derivat vitamina A, cis-retinačna kiselina, koja se u SAD može dobiti na recept još od septembra 1982. Prodaje je Švajcarska farmaceutska kompanija Hoffmann-La Roche pod nazivom Accutane. Procenjuje se da su lekari ispisali 60.000 recepata za taj lek tokom prva 2 meseca njegove prodaje na tržištu.

Accutane se razlikuje od ostalih lekova za lečenje akni u jednoj značajnosti - delotvoran je, ali ni proizvođač ni FDA ne znaju zašto i kako. Prilikom kliničkih ispitivanja bio je delotvoran u 90% slučajeva. To je dobra vest. Loša vest je da ima i zastrašujući spek- tar propratnih pojava pa su uvaženi dermatolozi vrlo oprezni u njegovoj upotrebi. Ali, još uvek, previše drugih dermatologa pre- pisuje taj lek jednako nepromišljeno kao što su se pre 20 godina ljudi zračili, ne upozoravajući pacijente na potencijalne posle- dice.

Rizik i propratno delovanje mogu biti veliki. Bilten FDA o le- kovima (FDA Drug Bulletin) ukazao je na to da Accutane izaziva upalu usana kod više od 90% pacijenata koji ga upotrebljavaju. Kod 80% pacijenata je došlo do isušivanja kože i sluznice, 40% je dobilo konjuktivitis, a gotovo 10% osip i istanjenje vlasi kose. Kod 5% pacijenata je došlo do ljuštenja kože na dlanovima i stopali- ma, upale kože i povećane osetljivosti na sunce.

Potpuno saosećam sa pubertetlijama koji su žrtve akni kao i sa osećajnim i brižnim roditeljima koji pate od emocionalnih i psiholoških posledica zajedno sa svojom decom. I mogu razumeti zašto je pubertetlija spreman na svaki rizik da bi se mogao pogle- dati u ogledalo i videti besprekorno lice.

Ono što morate uzeti u obzir, ako i vaše dete ima isti problem, jesu dodatne potencijalne štetne kratkoročne ili dugoročne pos- ledice tog leka. Ako vaš pubertetlija ima akne, odmerite rizike i koristi upotrebe Accutanea i odlučite da li je dobrobit vredna tog rizika. Zbog toga, morate znati SVE opasnosti, a ne samo one očigledne koje je doživela većina onih koji uzimaju lek. Nije sasvim sigurno da će vam doktor vašeg deteta pružiti takvo obaveštenje sa svim problematičnim detaljima, pa je ja zato ovde iznosim. Moj cilj nije da odluku donesem umesto vas, već da vas osposobim da na temelju podataka razmislite o upotrebi tog leka i odlučite da li ste vi i vaše dete spremni zameniti kratkotrajno čudo za moguću dugotrajnu katastrofu.

Na listiću koji se nalazi u pakovanju Accutane-a piše da on ne deluje samo na kožu već njegova visoka koncentracija hemikalija dopire i do onih tkiva na koje lečenje nije usmereno. Istraživanja su pokazala da se prisutnost leka može i nakon sedam dana us- tanoviti u jetri, mokraćovodu, nadbubrežnim žlezdama, jajnicima i suznim žlezdama. Lek izaziva i reakciju u krvi. 25% pacijenata je imalo povišene trigliceride u plazmi, 15% je imalo pad lipopro- teina visoke gustine (HDL), a 7% pad nivoa holesterola. Ta tri činioca su osnovna u razvoju vaskularnih bolesti srca i krvnih su- dova. Te propratne pojave su toliko značajne da proizvođač Ac-

cutane-a preporučuje “određivanje lipida (masti) u krvi pre nego što osoba počne uzimati Accutane, a zatim ponovo, za sedmicu dana ili dve, sve dok se ne uspostavi reakcija lipida na Accutane.” Accutane ne deluje samo na masne elemente krvotoka. Kod  40 pacijenata koji su primali taj lek je ustanovljeno nenormalno stanje krvi. To upućuje na to da nešto nije u redu, ali nije bilo jasno o čemu je reč. 13% je imalo povišen broj krvnih pločica, promenu koja može dovesti do poremećaja u zgrušavanju krvi. U 10 do 20% slučajeva se smanjio broj crvenih i belih krvnih zrnaca, pojavila su se bela zrnca u urinu i abnormalan nivo krvnih enzima (SGOT). Ostali korisnici Accutana (njih manje od 10%) imali su belančevine u mokraći, crvena krvna zrnca u urinu ili po-

višen šećer u krvi.

U kliničkom ispitivanju 5 pacijenata lečenih Accutaneom duže

od dve godine je zadobilo deformacije na kostima. 3 odrasla pa-

cijenta doživela su degeneraciju kičme, a kod 2 deteta ustanov-

ljeno je na rentgenskom snimku prerano zatvaranje epifize. Pos-

lednje otkriće je vrlo važno za adolescente jer je epifiza deo kosti

koji obično ostaje otvoren sve dok razvitak traje. Prerano zatva-

ranje epifize sprečava dete da dosegne normalan stas. Drugi in-

dikator rasta kostiju, nivo alkalne fosfataze u krvi, bio je nenor-

malan kod 14% pacijenata lečenih Accutaneom.

72 pacijenta kod kojih je pre lečenja bio normalan nalaz of-

talmologa oboleli su prilikom lečenja Accutaneom od katarakte.

Za dečake adolescente možda nisu nevažni ni rezultati ekspe-

rimenata na psima koji pokazuju degeneraciju testisa nakon le-

čenja Accutaneom i smanjenu proizvodnju sperme. Upravo se

istražuje uticaj Accutanea na proizvodnju sperme kod muška-

raca.

Potencijalne opasnosti za devojke mladalačkog doba

Potencijalna opasnost vreba i devojke i žene zbog karakteris- tike ovog leka jer izaziva deformacije fetusa kod mladunčadi živo-

tinja koje su ga primale. Kod zečeva Accutane je bio otrovan za embrion i izazvao je pobačaj. Na trudnim ženama nisu sprove- dena nikakva istraživanja, ali je jasno da je proizvođač osetljiv na primedbe da bi to mogao biti drugi thalidomid. Na listiću u pa- kovanju leka proizvođač upozorava da “... pacijenti koji su u dru- gom stanju ili to nameravaju biti, nakon lečenja ne bi smeli uzimati Accutane. Ženama u plodnim danima ne bi trebalo da- vati Accutane ako se ne štite delotvornim kontraceptivnim sredstvima i treba ih upozoriti na potencijalne opasnosti po fetus ako ostanu u drugom stanju. Ako prilikom lečenja Accutaneom dođe do začeća, doktor i pacijentkinja bi trebali odlučiti o tome da li je poželjno održati trudnoću.” Proizvođač je dovoljno zabri- nut za deformacije fetusa da bi naglasio kako “kontracepciju treba nastaviti još mesec dana ili dok se ne vrati normalan mens- trualni ciklus nakon prestanka lečenja Accutaneom.”

Nema sumnje da Accutane olakšava ili uklanja bubuljice kod onih koji ga uzimaju, ali mehanizam koji izaziva takvu blagodat, a prouzrokuje niz propratnih pojava, još nije objašnjen. Budući da je tek srazmerno kratko u upotrebi, dugotrajne posledice su, naravno, nepoznate. S obzirom da preti zdravlju vašeg deteta, pošteno je reći da je njegova upotrebljivost na ljudima, u naj- manju ruku, sumnjiva. Da se hemikalija sa toliko opasnih karak- teristika kao što je Accutane prodaje za uklanjanje masti s vašeg kuhinjskog poda, na nalepnici bi bila mrtvačka glava s kostima i upadljivo upozorenje: “Nije za piće.” Pa ipak, lekari ga rado pre- pisuju uz malo ili nimalo upozorenja.

Zbog toga je na roditeljima velika odgovornost da svoju decu usmeravaju u odluci da li uzeti takav lek ili ne. Dete koje ima oz- biljne probleme sa bubuljicima je sklono gotovo da sasvim igno- riše sve rizike vezane uz Accutane. Osim toga, adolescenti su više od odraslih skloni verovanju da su tragedije nešto što se događa samo drugima i radije biraju put zadovoljstva nego put zdravog razuma. Odraz takvih sklonosti jesu premije osiguranja automo- bila adolescenata, kao i raširenost konzumiranja droge. Prema

tome, verovatnije je da će tinejdžer “izrovanog” lica odbaciti eventualne štetne posledice upotrebe Accutanea zbog svoje pot- rebe “da se reši bubuljica”. Za njega će propratne pojave biti nešto što se događa drugima i ubediće sebe “da se to njemu neće dogoditi”. Zbog toga je vrlo važno da roditelji prisile dete da dobro razmisli o opasnostima uzimanja Accutanea i da mu pomognu u odluci da li uzimati lek ili ne.

Ja možda reagujem pod uticajem griže savesti što sam pre 30 godina i sam prepisivao lečenje bubuljica zračenjem, ali svojim pacijentima ne bih prepisao Accutane. Rizici su veliki, a samo Bog zna koje su dugoročne posledice koje tek treba otkriti.

Eksperimentišite sigurnim načinima lečenja

O lečenju bubuljica postoje razne teorije, ali ne i dokazi o nji- hovoj uspešnosti, osim u slučaju Accutanea. Svaki doktor i zdrav- stveni radnik koji leči bubuljice ima svoj mali katalog načina lečenja koji su, po njegovu mišljenju, delotvorni. Ali nema na- učnih dokaza da bilo koji od njih zaista leči. Zbog toga je moja dugogodišnja strategija u lečenju bubuljica prepisivanje samo onih načina lečenja za koje postoji minimalna verovatnoća da će škoditi pacijentu. Kao i kod onih opasnijih, neki su delotvorni, a neki ne. Ne znam zašto, a ni drugi to ne znaju. Štaviše, ni jedan ne zahteva medicinski nadzor, pa možete eksperimentisati dok ne pronađete najuspešniji način lečenja koji neće biti opasan za zdravlje i biće jeftin.

Napomenuo sam da postoje dokazi da su akne vezane za na- čin ishrane, ali se čini da je u mnogim slučajevima važan pristup. Dr. Jonathan Wright, autor izvrsne rubrike u časopisu “Preven- tion” (Preventiva), ponudio je neke dokaze o povezanosti ishrane i bubuljica. Dokazi su uverljivi. Wright piše da su bubuljice bile nepoznate Eskimima na severu Kanade sve dok nisu prešli sa “primitivne” ishrane na civilizovanu. U tom trenu učestalost bubuljica među Eskimima je dosegla gotovo 100%. Dr. Wright

nije jedini cenjeni doktor koji veruje da je pristup ishrani jedini razuman način lečenja te bolesti.

“Naišao sam na samo nekoliko slučajeva bubuljica (čak i među onim najgorim slučajevima)”, kaže dr. Wright, “koji nisu reagovali na lečenje koje se sastojalo od izbegavanja svih namirnica koje izazivaju alergije i dodavanja cinka, esencijalnih masnih kiselina, vitamina B kompleksa i vitamina A. Čak i u mnogim upornim slučajevima čini se da je pomagalo praćenje faktora asimilacije hranljivih stvari. Zapravo, zadnjih četiri ili pet godina jedva da sam lečio nekoga čije se bubuljice nisu smirile ili sasvim izlečile zahvaljujući promeni ishrane.”

Svojim pacijentima savetujem da posebno pripaze na ishranu. Nije dovoljno samo izbaciti one namirnice koje otežavaju stanje nego treba pronaći dijetu koja će to stanje poboljšati. Ne poku- šavajte s doktorom razgovarati o ishrani, jer on o njoj ne zna ništa pa, prema tome, u nju ni ne veruje. On veruje u bolji život po- moću hemije i verovatno će prepisati tetraciklin, hidrokortizon ili Accutane. Umesto da odete kod doktora, pročitajte nekoliko dobrih knjiga o ishrani i pokušajte primeniti ono što se prepo- ručuje.

Pokušajte sa dijetama u kojima se izbegava šećer, belo brašno i sva prerađena hrana koja sadrži hemijske dodatke ili konzervan- se bilo koje vrste. Pažljivo pratite detetovu ishranu kako biste odredili da li dolazi do “napada” bubuljica istovremeno sa uzi- manjem određene namirnice. Pazite na čistoću, ali izbegavajte preterano ribanje ugroženih područja jer od toga može biti više štete nego koristi. Ako mislite da bi ipak trebalo uzeti neki lokalni lek, idite u apoteku, ne doktoru. Preparati koji se mogu dobiti bez recepta verovatno neće biti jako korisni, ali su sigurniji u poredjenju sa lekovima koje može prepisati doktor.

Ostali kožni problemi

Posvetio sam puno pažnje bubuljicama jer su, nesumnjivo, najčešća mučna dečija kožna bolest. Ima i drugih čestih kožnih

problema koji bi vas jednog dana mogli uznemiriti. Jedan od naj- bezazlenijih jeste toplotni osip, koji ne izaziva medicinske pos- ledice, ali smeta roditeljima zbog kozmetičkih razloga. Može delovati tako ružno da majke hrle pedijatru kako bi im vratio lepe bebe.

Toplotni osip ne zahteva lekarski tretman. Zapravo, što se manje leči, to bolje. Toplotni osip kod beba je obično posledica pretoplog odevanja zahvaljujući roditeljskoj brizi oko toga “da bebi bude toplo”. Bebe ne treba oblačiti nimalo toplije nego od- rasle i neće im se ništa dogoditi na sobnoj temperaturi ako na sebi imaju samo pelene, ili ni njih.

Ako vaše dete dobije toplotni osip, obucite ga lagano ili neka bude golo, kako bi koža bila što više izložena vazduhu. Da pres- tane svrab, mažite ga cinkovim tečnim puderom. Uzmite čist lo- sion, a ne Caladryl koji sadrži i jedan antihistaminik. Dete može biti alergično na antihistamin i iskazati niz propratnih nus pojava, uključujući i mogućnost dodatnog osipa. Nema smisla izlagati dete toj mogućnosti jer nema dokaza da antihistaminici olak- šavaju svrab više nego sam losion.

Druga (prilično česta) kožna bolest koja se obično javlja kod beba i mlađe dece jeste ekcem. Javlja se u obliku grubog, nep- ravilnog, crvenog osipa. Koža postaje tvrda i perutava. Ako se grebe, iz njega procuri iscedak koji oblikuje ružnu krastu. Kon- vencionalna medicina ekcem smatra naslednom bolešću, ali ne znam ni za kakve dokaze koji bi govorili u prilog tom verovanju. Čak i ako je tačno, verujem da se nasleđuje alergija, a ne sklonost samom ekcemu.

Moje iskustvo u lečenju ekcema je pokazalo da je reč o stanju alergijskog porekla koje obično prođe bez lečenja kad se ustanovi alergen ili alergeni koji ga prouzrokuju. U većini slučajeva krivac je kravlje mleko ili dečija hrana na bazi sojinog mleka, kao i druge namirnice i izvori alergija. Dojene bebe retko dobiju ekcem.

Ako ga dobije i vaše dete, pre nego što primenite neku mast ili lek, pokušajte eksperimentisati eliminacijskom dijetom kako

biste ustanovili koji alergen izaziva problem. Prvo izbacite mleko i dečiju hranu, pa ako ekcem nestane, izbacite ih zauvek iz dečije ishrane. Ako bebu ne dojite, potražite u lokalnoj knjižari knjigu o ishrani dece koja nudi rešenja bez mleka i veštačke hrane za bebe.

Lečenje steroidnim hormonima je rizično

Ako dete odvedete kod doktora jer ima ekcem, verovatno će mu prepisati lokalni lek na bazi steroidnih hormona, Kenalog, ili drugi steroid, prednizon.

Kod upornih slučajeva, ako ništa od ovoga ne deluje, nemam ništa protiv upotrebe Kenaloga na malim površinama i u ogra- ničenom trajanju, najviše nekoliko dana. Ali ponovljena i duža upotreba na većim površinama kože može biti opasna jer se ste- roidni hormoni u Kenalogu kroz kožu jednako apsorbuju u orga- nizam.

Setite se da su i Kenalog i prednizon namenjeni lečenju stanja opasnih po život u kojima njihova korist uveliko nadmašuje oz- biljno propratno delovanje. Sam proizvođač jasno navodi da prednizon valja uzimati samo u ograničenom broju slučajeva kada se radi o “ozbiljnim ili po život opasnim stanjima”. Upotreba takvog leka za lečenje ekcema, bubuljica pa i opekotina od sunca je još jedan primer opasne sklonosti američke medicine da se igra opasnim merama u lečenju srazmerno bezazlenih stanja.

Impetigo (površinska upala kože) je još jedna dečija kožna bo- lest koja izgleda ružno, a roditeljima i deci još više smeta jer je bakterijskog porekla i zarazna je. Započinje bubuljicom koja puk- ne i širi se, stvarajući smeđe i žućkaste kraste i koru. Bubuljice se obično javljaju na licu, što ih čini još nepoželjnijima. Nekad se impetigo lečio ljubičastim encijanom ili kalijum permanganatom. Impetigo time nije bio izlečen, ali je upala bila prikrivena boje- njem u ljubičasto, što je bilo jednako ružno kao i same kraste. Danas su lekari skloni da prepišu antibiotike, poput eritromicina i tetraciklina, lokalno ili sistemno. Nema dokaza da su delotvorni,

ali zato mogu izazvati štetne posledice koje sam već objasnio na drugom mestu.

Impetigo ne zahteva medicinsko lečenje. Održavajte bespre- kornu čistoću kako se infekcija ne bi širila na druge članove po- rodice, izbacite šećer iz ishrane i čekajte da se organizam sam izleči.

Osipi su još jedan kožni problem, obično vezan uz alergije, koji izaziva dosadan svrab. Javljaju se u obliku crvenih mrlja, često po čitavom telu. U sredini mogu biti beli, jer oteklina istiskuje krv iz mrlje. Ova boljka ne zahteva medicinsku negu. Svrab mo- žete olakšati cinkovim tečnim puderom ili kupanjem deteta u ku- kuruznom skrobu. Iako je ovo drugo narodni lek, a ne prihvaćen medicinski postupak, vrlo je delotvorno. Zatim pokušajte da us- tanovite uzrok alergije koja je izazvala tegobu, u čemu vam dok- tor može pomoći. Alergeni na koje valja sumnjati jesu lekovi, hrana, odeća, parfemi, kozmetika, sapun, hemijski dodaci hrani, ujedi insekata. Ako zbog tih poteškoća odvedete dete kod dok- tora, on će možda prepisati kortizon ili antihistaminike, koji nisu potrebni, a mogu biti štetni.

Gljivične infekcije poput lišajeva i atletskog stopala se mogu pojaviti i kod dece i kod odraslih. Lišajevi se javljaju u obliku kružnica grube kože, obično veličine kovanice. Ako su na glavi, kosa unutar kruga može otpasti. Mnogi lekari takvo stanje leče antibioticima i antigljivičnim stvarima poput griseofulvina. To je napredak prema onome kada su upotrebljavali rentgenske zrake koje su izazivale rak tiroidne žlezde, ali lečenje je još uvek prete- rano. Moj savet je da se držite podalje od lekara, pažljivo održa- vajte higijenu i pustite da se stanje samo od sebe popravi. Taj savet se odnosi i na atletsko stopalo, ali uporni slučajevi ove gljivične infekcije se mogu lečiti preparatom Desenex, koji se može dobiti bez recepta.

Budući da su deca vrlo aktivna i većinu vremena provode napolju, izloženija su otrovnim biljkama i ujedima insekata od odraslih. Kod većine dece oni ne izazivaju ozbiljne probleme, ali

kod nekolicine dolazi do teške alergijske reakcije koja može biti i smrtonosna.

Ako je dete u dodiru sa otrovnim bršljanom, otrovnim hras- tom ili otrovnim šibljem, na mestu dodira na koži mogu se po- javiti mehurići i bolan svrab. Ovo stanje se može lečiti cinkovim tečnim puderom i čestim tuširanjem ili kupkama u kukuruznom skrobu, kada u kadu treba dodati šoljicu ili dve skroba. Ako je ugrožena velika površina kože i dete reaguje veoma burno, po- setite lekara. On će verovatno prepisati lokalni ili sistemski kor- tizon ili, ako je reakcija izuzetno jaka, zadržaće dete na bolničkom lečenju i dati mu intravenoznu tečnost. To je prihvatljivo ako je stanje opasno za život, ali kortizon ne bi trebalo uzimati u blagim slučajevima trovanja zbog mogućih propratnih pojava i dugotraj- nih posledica.

Ubodi i ujedi pčela, osa, komaraca i drugih insekata izazivaju srazmerno blagu, a katkada i bolnu reakciju većine žrtava. Ali ako je vaše dete preterano osetljivo na ujede te vrste, oni mogu, (veoma retko) izazvati smrt. Lečenje je obično jednostavno. Ug- roženu površinu treba isprati sapunom i vodom, naneti kalamin- ski losion i staviti hladnu oblogu kako bi se sprečilo oticanje. Ako se žaoka vidi, treba je izvaditi pincetom.

Ako vaše dete burno reaguje na ubode insekata, otežano diše ili je u stanju sličnom šoku, odvedite ga kod doktora. Nastojte da se dete ne kreće područjima gde bi moglo doći u dodir s insek- tima. Imao sam pacijente koji su tako burno reagovali na ugrize insekata da su padali u stanje šoka. Adolescentima bih davao adrenalin i injekciju kako bi je uvek imali kod sebe ako im zatreba. I vama to doktor može dati. Za mlađu decu, sve što je potrebno bih davao roditeljima.

Bradavice su verovatno najtajanstvenije, čak mistične defor- macije kože. Mnogi ljudi još uvek veruju da mogu nastati ako primite u ruku žabu, a bapske priče su pune vilinskih priča o nji- hovom uklanjanju. Uglavnom nastaju kao posledica pada imu- niteta i treba se pozabaviti promenom ishrane.

Bradavice se mogu otkloniti i hirurški, hemijski i elektrolizom, ali nijedan od tih oblika lečenja nije neophodan, osim iz koz- metičkih razloga. Ako vam smetaju ili su vrlo ružne, idite kod der- matologa.

Nekoliko činjenica o sunčanim opekotinama

Napokon nekoliko reči o opekotinama od sunca koje su (u mojoj naciji su najčešće kod poklonika sunčanja), verovatno najčešći dermatološki problem. Čim naiđu prvi letnji dani, plaže i bazeni se pune milionima ljudi od kojih neki uopšte ne dođu ni blizu vode. Oni su došli zbog “zdrave” boje i uvereni su da će tako biti privlačniji. Ali to i nije tako zdravo, a dugoročno gledano neće biti ni naročito privlačni.

Postoje tri negativne posledice preteranog izlaganja suncu zbog kojih biste trebali dvaput razmisliti pre nego što deci do- pustite da letnje praznike provedu roštiljajući se na suncu. Prvu čine kratkoročne posledice - bolne opekotine, a druge dve su dugoročne. Jedna je prerano isušivanje, boranje, otvrdnuće i pu- canje kože, zbog čega će, nakon nekog vremena, izgledati starija nego što jeste. Druga mogućnost je da preterano zračenje, koje se akumulira, izazove rak kože.

Sunčeva svetlost sadrži dve vrste ultraljubičastih zraka. Prvi tip je poznat kao UVA koji izaziva tamnjenje kože, a drugi kao UVB koji izaziva opekotine razbijanjem kolagena i elastičnih vla- kana derme (sloja neposredno ispod kože). U početku jedina posledica ovog drugog jesu bolne opekotine, ali kasnije mnogi ljudi pate od preranog starenja, a neki dobiju i rak kože.

Akutne opekotine se obično javljaju prvih dana među onima koji nisu ograničili izlaganje suncu. Da biste sebi upropastili le- tovanje, dosta je da detetu dopustie da prvi dan provede neko- liko sati na suncu igrajući se na obali ili uz bazen. Najopasniji sati su između 10.00 i 14.00, pogotovo tokom vrućih dana, jer se de- lovanje ultraljubičastih zraka toplotom pojačavaju. Ako je dete u čamcu, mnogo lakše će dobiti opekotine zbog zraka koji se od-

bijaju od morske površine. Ulja za sunčanje koja ne sadrže zaš- titni faktor koji filtrira ultraljubičaste zrake neće sprečiti nas- ta- janje opekotina, a mogu ih čak i izazvati jer ulje pojačava snagu zraka. Napokon, nemojte misliti da je dete zaštićeno ako je ob- lačno, jer oblaci ne štite potpuno od ultraljubičastih zraka.

Postoje dva načina da sprečite štetne posledice sunčanja. Prvi je očigledan - ne izlagati se suncu ili ograničiti vreme sunčanja na ona razdoblja u godini, i sate onim danima kada zraci nisu ta- ko intenzivni. Drugi način je zaštititi dečiju kožu zaštitnom kre- mom koja sadrži odgovarajući zaštitni faktor. Takvi proizvodi moraju imati broj koji što je veći veća je zaštita koju nude. Brojevi se označavaju obično od 2 do 15 i više. Odaberite onaj koji odgo- vara osetljivosti kože vašeg deteta.

Budući da je delovanje sunčevog zračenja kumulativno, kao i rentgensko zračenje, rizik od raka se povećava svakim izlaganjem suncu. Po mom mišljenju, verovatnoća da će vaše dete dobiti rak zahvaljujući sunčanju je mnogo manja od verovatnoće da ga do- bije od rentgenskih zraka, jer sunce oštećuje samo površinu i ne prodire duboko u telo, za razliku od rentgenskih zraka. Lekari uvek preteruju naglašavajući rizičnost izlaganja suncu (jer za to mogu okriviti pacijenta), a umanjuju opasnost od rentgenskog zračenja, za šta sami snose krivicu. Bilo kako bilo, rizik ipak pos- toji. Veza između raka kože i izlaganja suncu je jasno dokazana u istraživanjima lokacija na kojima se javlja rak. U više od 90% slučajeva rak se javio na licu, ušima, zadnjem delu glave i zad- njem delu vrata. Ljudi koji puno vremena provode za volanom češće dobijaju rak kože na levoj strani lica, koja je izloženija suncu. Napokon, ako je u vašoj porodici zabeležen slučaj raka kože, verovatnoća da ćete oboleti je veća.

Koliki je rizik da će vaše dete jednog dana dobiti rak kože ako previše vremena provodi na suncu? U svakom slučaju, ne toliki da biste time trebali da se zamarate. Budući da su oštećenja vid- ljiva, rak kože se lako otkriva i dijagnostifikuje jednostavnom bi- opsijom. Većina oblika raka kože se dobro leči. Slučajevi mela-

noma, koji može biti opasan jer se može proširiti na druga područja tela, su srazmerno retki. Oni čine samo 2% svih dija- gnostifikovanih slučajeva raka kože u SAD-u 1982. godine. Vi, na- ravno, ne želite da vam dete dobije rak kože, ali bojazan da će ga dobiti zbog sunčanja nije vredna pažnje.

Kratki vodič dr Mendelsona kroz kožne tegobe

Nijedna od najčešćih dečijih kožnih bolesti ne zahteva medi- cinsko lečenje. Izuzetak su ona deca koja su alergična na otrovne biljke i ujede insekata, koja mogu doživeti težak, čak i fatalan, šok. Takvoj deci bi trebalo pružiti odmah medicinsku pomoć. Osim tih izuzetaka, ostale tegobe se mogu lečiti kod kuće.

1.   Pelenski osip - Održavajte besprekornu čistoću. Pelene me- njajte čim primetite da su mokre ili prljave. Detetovu zadnjicu napuderišite običnim kukuruznim skrobom i ostavite kožu na vazduhu što duže. Kod upornih slučajeva upotrebite mast na bazi cinkovog oksida.

2.   Toplinski osip - Dete lagano obucite ili neka bude golo. Na- mažite ga cinkovim tečnim puderom ili ga okupajte u vodi u kojoj ste dodali šoljicu ili dve kukuruznog skroba.

3.  Ekcem - Održavajte besprekornu čistoću, izbegavajte lekove i pokušajte u ishrani da pronađete krivca. Pustite da bolest sama od sebe prođe.

4.   Impetigo - Održavajte besprekornu čistoću. Pazite da se in- fekcija ne proširi na druge članove porodice. Iz ishrane izbacite šećer i sačekajte da se stanje samo od sebe zaleči.

5.   Osipi - Svrab olakšajte cinkovim tečnim puderom ili kup- kama sa kukuruznim skrobom i pokušajte da ustanovite šta je prouzrokovalo alergiju koja je izazvala osip.

6.   Ujedi insekata - Ako se vidi žaoka, izvadite je i ranu nama- žite cinkovim tečnim puderom kako bi svrb prestao. Ako je vaše dete vrlo alergično na ujed insekata, odmah potražite medi- cinsku pomoć da ne bi došlo do šoka koji može biti opasan po život. Ako je to prvi put da je vaše dete nešto ujelo, pažljivo pra-

tite njegovu reakciju kako biste uočili da li je alergično na ujede insekata.

7.   Otrovni bršljan, otrovni hrast i sl. - Ugroženu površinu is- perite sapunom i vodom. Svrab olakšajte cinkovim tečnim pude- rom ili kupkama sa kukuruznim skrobom. Ako je to prvi put da je vaše dete došlo u dodir sa otrovnim biljem, pratite njegovu reakciju i odmah zatražite lekarsku pomoć ako primetite da je stanje ozbiljno.

8.    Bubuljice - Razmislite o detetovom načinu života koji je prethodio pojavi bubuljica. Pokušajte da ustanovite uzročno-pos- ledičnu vezu između pojave ili jačeg napada bubuljica i uzimanja neke namirnice ili nekog drugog alergena. Eliminacijska dijeta može pomoći u utvrđivanju da li je reč o alergiji na hranu. Kožu redovno čistite blagim, neparfimisanim sapunom kako ne bi došlo do sekundarnih upala. Izbegavajte preterano trljanje kože i nemojte cediti bubuljice. Osim ako niste spremni da prihvatite rizike vezane uz upotrebu Accutanea, držite se dalje od lekara jer oni o aknama ne znaju mnogo više od vas, a mogu prepisati opasan, nedelotvoran i skup lek.