Svo znanje Zemlje nije dovoljno za preokret

Kada neko misli da nešto zna, onda on samo odlaže svoj razvoj i univerzum ne može da uradi ništa drugo nego da zastane i da čeka. Ovo je nešto što nas jako nervira, zato što su nas autoriteti naučili da smo utoliko vredniji ukoliko više znanja posedujemo. Konačno otkrijemo da nam zadovoljenje i uzbuđenje ne donosi količina znanja koje imamo, već ona sa kojom smo povezani.

Zemljani su uvek smatrali da je učenje linerno i zasnovano na intelektu. Međutim, raditi bilo šta linearno je ekstremno sporo u odnosu na to kada bismo istu stvar radili prostorno i intuitivno. Ljudi koji se koriste levom moždanom hemisferom nikada nisu razumeli, niti su se bavili time odakle Ajnštajnu ili Mocartu dolaze ideje. Za duhovnog učenika učenje i znanje ne predstavljaju teškoću. On želi da pređe sa jednog načina učenja koji je spor i mukotrpan na drugi koji je prijatan i brz. Majstori su uvek govorili da tek onda kada prestanemo da insistiramo da nešto znamo shvatimo da je znanje koje imamo neznatno u odnosu na ono koje možemo da dostignemo. Svaki dobar guru prvo kaže novom učeniku: "Sedi mirno i ne govori. Umiri svoj um. Budi smiren i svestan da sam ja Bog" (ovde se pojam "ja sam" odnosi na onoga ko meditira, a ne na starijeg gospodina na nebesima). Prisećamo se reči iz "Kursa čuda": isceljen um ne planira. On ostvaruje planove koje prima slušajući mudrost koja je izvan njega. Čeka dok mu se ne kaže.

Samo šačica entiteta na planeti može da spozna da sve što vidimo, čujemo i osećamo na ovom planu realnosti može biti u harmoniji sa benevolentnim i prijatnim univerzumom.

Da bismo to razumeli, moramo razumeti kosmičke zakone stvaranja.

 Drugo poglavlje

"Kosmički zakoni"

Ovo je drugo poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Zemlja funkcioniše na osnovu kosmičkog zakona. Počinjemo da shvatamo taj zakon kada dođemo do kraja našeg školovanja na Zemlji. Ne tako davno, dok smo živeli neke od naših prethodnih života, nismo ni pomišljali da bi uopšte mogli da postoje ti zakoni. Međutim, sada, kada smo shvatili kako funkcionišu kreativni principi, možemo da ih praktično primenimo kako bismo u našim životima kreirali onakvu stvarnost kakvu želimo.

Kosmički zakon ne podrazumeva bilo kakvu neravnotežu koja bi mogla da postoji kod neke osobe. Univerzum niti zna, niti ga zanima da li neko koristi principe kreativnosti za svoju dobrobit, ili protiv sebe. Na primer, nuklearna energija se može upotrebiti u dobre svrhe, da proizvodi struju, ili može da služi uništenju čovečanstva. Atomska fuzija je i u jednom i u drugom slučaju ista. Razlika je u nameri i svesnosti uma koji odlučuje kako će upotrebiti snagu atoma. Ima još jedna razlika - um koji je osvešćen je neuporedivo moćniji od bilo kakve nuklearne energije. On, na primer, može da oživi mrtve, hoda po površini vode, da postoji u univerzumu potpuno oslobođenom bilo kakve napetosti.

Kada govorim o kosmičkom zakonu kao o principu, moja namera nije da ga predstavim tako da izgleda lišen ljubavi i saosećanja. Kao što ćemo kasnije videti, istinska ljubav i saosećanje su, sami po sebi, bazirani na čvrstim principima.

Kako bismo uspeli da sami sebe osnažimo, moramo da na Univerzum i na njegova pravila gledamo kao na depersonalizovan princip i da izbegavamo da se stavljamo u međuzavistan odnos sa Bogom. Ukoliko je bog princip, a ne osoba, nema nikakve svrhe od njega tražiti da nam bude zaštitnik. Neka osoba može samo na osnovu lične procene da odlučuje da li će biti, ili neće biti nečiji zaštitnik. To ne važi kada je u pitanju princip. Kada se obratimo arhetipu kreativnog principa za pomoć, on nam ne može garantovati "darove", "isceljenje". Ali, može da nam se prikaže, da nam da neki znak, povratnu informaciju da je tu, prisutan, dostupan, kao što je uvek i bio svakom ljudskom biću. A na nama je da odlučimo kako ćemo upotrebiti tu kreativnu moć.

Setimo se zakona gravitacije. Kada skočiš kroz prozor, pašćeš dole. Dok letiš prema tlu, možda će ti pasti na pamet zakon gravitacije. Međutim, to tlo prema kome letiš neće biti briga za zakon gravitacije. Gravitacija nije osoba i neće reći: "Ona je tako fina osoba, možda ću joj dozvoliti da se lagano i elegantno prizemlji, a da se ne razbije o tlo".

Uzročni plan

Potrebno je da zapamtimo da su pravila o kojima ću govoriti veoma jednostavna. Kada je zemlja formirana kao škola, određeno je da će realnost biti kontrolisana pomoću uzročnog plana. Ljudi koji su proučavali ezoterična učenja upoznati su sa drugim planovima postojanja koji uključuju fizički, mentalni, emotivni i astralni plan. U skladu sa tim ustrojstvom, kada se kombinuju misao i emocija, dobije se manifestacija, odnosno rezultat u fizičkoj dimenziji. Ovo jako liči na kurseve trgovine i prodaje. Kada u svom umu čuvaš viziju onoga što želiš da imaš i dodaš tome još i emotivnu energiju, to ćeš zaista i dobiti.

Ako se pozabavimo kreativnim procesom sa spiritualnog stanovišta, doćićemo do suštine mističnih učenja. Bilo koja okultna organizacija ili bilo ko ko se time na neki način bavio, nije ništa upućeniji od vas. Manifestacija nečega sadržana je u mislima koje se nalaze u našem umu. Tako sistem funkcioniše. Ali, iako smo upoznati sa pravilima, imamo veoma snažnu tendenciju da stalno zaboravljamo da ih svesno primenjujemo.