Petnaesto poglavlje

KOSMICKI PLES

Istrazivanje subatomskog sveta u dvadesetom veku razotkrilo je sustinski dinamicnu prirodu materije. Ono je pokazalo da sacinitelji atoma, subatomske cestice, predstavljaju dinamicne obrasce koji ne postoje kao izo­ lovani entiteti, vee kao integralni delovi jedne neraskidi­ ve mreze interakcija. U tim interakcijama postoji jedan neprekidni tok energije koji se manifestuje kao razmena cestica; kao jedna dinamicna igra meduprozimanja u ko­ joj se cestice stvaraju iunistavaju bez kraja kroz stalne promene energetskih obrazaca. Te interakcije cestica us­ postavljaju stabilne strukture koje izgraduju materijalni svet, koji opet ne ostaje statiean, vee osciluje u ritmic­ kom kretanju. Celokupni univerzum je na taj nacin uk­ ljucen u beskrajno kretanje i aktivnost; u neprekidni komsicki pies energije.

U tom plesu u estvuje jedan ogromni spektar  ra­ znolikih obrazaca, ali, za divno cudo, svi oni potpadaju pod jedan mali broj jasno razlucivih kategorija. Prouca­ vanje subatomskih cestica i njihovih interakcija na taj nacin razotkriva veliki stepen sredenosti.  Svi atomi, i shodno tome, i svi oblici materije u nasoj okolini, saci­ njeni su od samo tri masivne cestice: protona, neutrona i elektrona. Cetvrta cestica, foton, bez mase je i predstav- lja jedinicu elektromagnetnog zracenja. Proton, elektron i foton su stabilne cestice, sto znaci da one opstaju bes­ konacno dugo ukoliko ne dospeju u neki kolizioni pro­ ces u kojem mogu biti unistene. Neutron je, s druge strane, u stanju da se spontano raspadne. To raspadanje se naziva "beta raspad" i ono predstavlja osnovni proces jednog odredenog tipa radioaktivnosti. On ukljucuje pretvaranje neutrona u proton, nakon cega sledi stvara­

nje jednog elektrona ijedne nove vrste eestice bez mase,         1 koja se zove neutrino. Kao i proton ielektron, i neutri-  [

-•

PARALELE                           KosmiCki pies

no je  takode  stabilan.  On se obitno oznatava  grtkim  • slovom (., ) ") i proces beta raspada simbolitki se pred­ stavlja na sledeci natin

Promena neutrona u protone u atomima neke ra­ dioaktivne supstance podrazumeva promenu tih atoma u atome jedne potpuno razlicite vrste. Elektroni koji se pri tome stvaraju emituju se u vidu snaznog zratenja koje se siroko koristi u biologiji, medicini i industriji. Neutrine je, s druge strane, iako se i oni emituju u istom broju, vrlo tesko registrovati, jer oni nemaju ni masu ni na­ elektrisanje.

Kao sto je ranije pomenuto, za svaku testicu posto­ ji po jedna antitestica istovetne rnase, ali suprotnog na­ elektrisanja. Foton je svoja sopstvena antitestica• anti- cest1ca elektrona naziva se pozitron; postoji zatim i anti- proton, antineutron i antineutrino. Cestica bez mase koja se stvara pri beta raspadu nije, u stvari, neutrino vee ant neutrino (k ji e obelezava sa ), tako da se taj proces 1spravno zapiSUJe ovako

n+p+e-+y

Do sada pomenute cestice predstavljaju tek jedan mali deo subatomskih testica koje su danas poznate. Sve ostale su nestabilne i raspadaju  se nakon vrlo kratkog vremena na druge cestice, od kojih se neke mogu dalje r spada i sve dok na kraju ne ostane kombinacija stabil­ Ih cestlca. Izucavanje nestabilnih testica je vrlo skupo, Jer se one moraju za svako ispitivanje uvek iznova stva­ rati u procesima sudaranja za koje su neophodni ogro­

VeCina nestabilnih testica zivi izuzetno kratko u poredenju sa ljudskim poimanjem vremena; manje od milionitog dela sekunde. Medutim, njihov se zivotni vek mora razmatrati u odnosu  na njihovu velitinu koja je ta­ kode izuzetno mala. Kada se posmatra na takav  natin, moze se videti da veliki broj njih zivi relativno dug peri­ od ida milioniti deo sekunde, u stvari, predstavlja ogro­ mno vremensko  razdoblje  u  svetu testica.  Ljudsko bice u stanju je da u jednoj sekundi prede razdaljinu koja je nekoliko puta veea od njegove iii njene velitine. Za te­ sticu bi,  prerna  tome,  ekvivalentna  kolitina  vremena hila ono vreme koje joj je potrebno da bi presla razdalji­ nu nekoliko puta vecu od svoje sopstvene velitine; vre­ menska jedinica koju bismo mogli nazvati ..testitnom sekundom•*.

Da bi presla put duzine jednog atomskog jezgra srednje velitine, testici je potrebno oko deset tih ..testi­ tnih sekundi" ukoliko putuje brzinom bliskom brzini svetlosti, kao sto to testice i tine u kolizionim eksperi­ mentima. U okviru velikog broja nestabilnih cestica, po­ stoji dvadestak onih koje su u stanju da predu put duzine nekoliko atoma pre nego sto se raspadnu. To je razdalji­ na koja je oko 100.000 puta veca od njihove velitine i odgovara vremeneu od nekoliko stotina ..testicnih sati". Te su cestice prikazane na sledecoj tabeli, uz vee pome­ nute stabilne testice. Vecina nestabilnih testica u tabeli preCi ce zapravo titav jedan centimetar iii tak nekoliko centimetara pre nego sto se raspadnu, a one koje zive najduze, oko milionitog dela sekunde, mogu da proputu­ ju nekoliko stotina metara pre nego sto se raspadnu; u poredenju sa njihovom velitinom to je ogromna duzina.

23

mni akceleratori testica, mehuraste komore i ostali izu­

+ Fizi ari tu vremensku jedinicu  zapisuju kao 10'

sekundi

zetno sloteni aparati za detekciju cestica.

to je skraceni oblik za obeldavanje broja koji ispred broja 1 ima

23 nule (uklju ujuci i onu koj se nalazi ispred decimalnog zareza),

tj. 23 puta  0.0000000000000001

268         269

PARALELE

Stabilne i relativno  dugovetne testice                 

SIMBOL

                               Kosmicki  pies Sve ostale do danas poznate cestice pripadaju kate­

goriji "rezonanci"  o kojoj ce biti viSe govora u  nare­

IME

CESTICA               ANTICESTICA

dnom poglavlju. One zive znatno krace vreme, raspada­

foton    y

neutrino

.§

elektron              e-           e+

juci se nakon nekoliko  .cesticnih sekundi", tako da ni­

kad nisu u stanju da predu viSe od nekoliko sopstvenih

duzina. To znaci da ihje nemoguce opaziti u mehurastoj komori;  o njihovom  postojanju  mozemo  zakljucivati

-fr

mion

f-l-

f-l+

samo posredno.  Sarno cestice navedene u tabeli mogu ostavljati tragove koji se vide u mehurastoj komori.

•a           pion       :ref        TtfJ        :rc-

kaon      K"           Ko          K_D       K-

eta         7J

•a,         proton  p             p

0....

"'0          neutron               n             n

..:::

Sve te cestice mogu biti stvorene i uniStene u pro­

cesima sudaranja; svaka od njih takode moze biti razme­ njena kao virtuelna cestica doprinoseei na taj nacin inte­ rakciji izmedu drugih restica. Izgledalo bi da to dovodi do ogromnog broja razliCitih interakcija izmedu cestica, ali na srecu, iako joS uvek ne znamo zaSto, sve te inter­ akcije izgleda da se rasporeduju u cetiri kategorije koje

se znatajno razlikuju po snazi interakcije:

•a           lambda A             .i

-0

<'l

sigma    z+  :!;•   r             !""" r     -

Jake interakcije

,C>         I

I              ! kaskada            I I            :::•

..:.:. -     •             s-

Elektromagnetne interakcije

I              !              omega  ll              Q            n-           I

Ova tabela pokazuje trinaest razlicitih vrsta testica

od kojih se mnoge javaljaju u razlititim "stanjima na­ elektrisanja". Pioni, na primer mogu imati pozitivno na­ elektrisanje (:rr+), negativno naelektrisanje (11'") iii mogu biti elektricno neutralni  ('Jf). Postoje dve vrste neutrina,

jedna  stupa u  interakciju  samo sa elektronima  ( v ), a

druga samo sa muonima (Y,...). Navedene sui anticestice,

s tim da tri cestice predstavljaju svoje sopstvene antire­

stice ((,'lf,ry). Cestice su poredane po svojoj masi: foton i neutrino nemaju mase; elektron je najlak:Sa masivna ce­ stica; muoni, pioni i kaoni su nekoliko stotina puta tezi od elektrona; ostale cestice su od hiljadu do tri hiljade puta tete.

270

Slabe interakcije Gravitacione interakcije

Medu njima, najblize su nam elektromagnetne i gravitacione interakcije, jer se one do:livaljavaju u svetu velikih dimenzija. Gravitaciona interakcija deluje izme-

du svih cestica, ali je toliko slaba da se ne mo:le eksperi-    . mentalno  registrovati.  U  makroskopskom  svetu, medu-   •:,

tim, ogroman broj testica koje saeinjavaju masivna tela   l

sjedinjuje svoje gravitacione interakcije proizvodeci •snu   !

gravitacije koja je dominantna sila u velikom univerzu-  },

mu.  Elektromagnetne   interakcije   odigravaju   se  izmedu       •

svih naelektrisanih cestica. One su odgovorne za hemij­ ske procese, i za stvaranje svih atomskih i molekulskih struktura. Jake interakcije dr:le na okupu protone i neu-

271

PARALELE                           Kosmi ki pies

trone u atomskom  jezgru.  One  satinjavaju  nuklearnu situ koja je daleko najja a od svih sila u prirodi. Elek­ troni su, na primer, vezani za atomska jezgra elektroma­ gnetnom silom Cija energija iznosi oko deset jedinica (koja se zovu elektron volti), dok nuklearna sila drzi na okupu protone i neutrone energijama od oko deset mili­ ona jedinica!

Nukleoni nisu jedine estice koje stupaju u interak­ ciju pomocu jakih interakcija. Tom tipu zapravo pripada velika vecina estica. Od svih  danas  poznatih  estica, samo njih pet (zajedno  sa sopstvenim  anti esticama)  ne u estvuju  u  jakim   interakcijama.  To  su  foton  i   etiri

,leptona" navedeni u gornjem delu tabele•. Prema tome sve se estice dele u dve velike grupe: leptone i ..hadro­ ne", iii  estice jakih   interakcija.  Hadroni  se dalje  dele na ..mezone" i ..barione" koji se medu sobom razlikuju u raznim stvarima, od kojih je jedna i to da svi barioni po­ seduju jasno odredene anti estice, dok mezoni mogu predstavljati  svoje sopstvene anti estice.

Leptoni u estvuju u etvrtoj vrsti interakcije, u sla­ bim inter-akcijama. One su toliko slabe i toliko su rna­ log dometa da nisu u stanju da na okupu drze bilo ta. dok ostale tri stvaraju povezujuce site - jake interakcije drze na okupu atomska jezgra, elektromagnetne interak­ cije atome i molekule, a gravitacione interakcije planete, zvezde igalaksije. Slabe interakcije ispoljavaju se jedi­ no u odredenim vrstama sudara estica i u raspadanju estica kao sto je vee pomenuti beta raspad.

..

Nedavno je otkriven peti lepton koji se obelefava gn!kim

slovom T (.tau"). Kao i elektron i muon, on se javlja u dva naelek­ trisanja, T- ior+, a po to je njegova masa gotovo 3500 puta veta od elektronove poznat je kao •teSki lepton •. Pretpostavljeno je, ali ne i potvrdeno, postojanje odgovarajuceg neutrina koji stupa u interakci­

ju jedino sa tau.

Sve  interakcije  izmedu  hadrona  posredovane  su r zmenom drugih hadrona. Upravo te razmene masivnih estica dovode do toga da jake interakcije imaju tako mali domet. One se prutaju preko razdaljina od tek ne­ koliko esti nih velitina i stoga nikada ne mogu stvoriti neku makroskopsku silu. Zbog toga se jake interakcije ne srecu u svakodnevnom svetu. Elektromagnetne inte­ rakcije, s druge strane, posredovane su razmenom foto­ na k i nemaju masu i stoga je njihov domet beskrajno velik , to predstavlja razlog zbog kojeg se elektri ne i magnetne sile srecu u svetu velikih dimenzija. Veruje se da su i gravitacione interakcije takode posredovane je­ dnom esticom bez mase, nazvanom ..graviton", ali te su interakcije toliko slabe da jo uvek nismo uspeli da registrujemo graviton, mada ne postoji neki ozbiljan ra­ zlog da se sumnja u njegovo postojanje.

Najzad, slabe interakcije imaju izuzetno mali domet

-              daleko manji nego jake interakcije - i zato se smatra da one nastaju razmenom jedne vrlo te ke estice kojoj je dato ime •W-mezon". Veruje se data hipoteti na  estica

igra ulogu koja je analogna ulozi fotona u elektromagne­

tnim interakcijama, ako se izuzme njena velika masa. Ta

analogija predstavlja, u stvari, osnovu najnovijih prava­ ca u razvoju teorije polja u kojima se Cini poku aj da se dode do formulacije jedne ujedinjene teorije elektroma­

gnetnih i slabih interakcija •.

U mnogim kolizionim procesima ftzike vioskih energija, jake, elektromagnetne i slabe interakcije zaje­ dni ki stvaraju jedan slozen niz dogadaja. Prvobitne te­ stice koje se sudaraju esto bivaju uniStene, a stvara se nekoliko novih estica koje iii i dalje nastavljaju da se sudaraju iii se raspadaju, ponekad u nekoliko etapa, na stabilne  estice  koje preostaju  na  kraju.  Sledeta slika

..

..Videti stranu 260.

Videti Pogovor.

272         273

PARALELE

pokazuje fotografiju• mehuraste komore u kojoj se odi­ grava jedan takav niz stvaranja i uniStenja. To je jedna impresivna ilustracija promenjljivosti materije na nivou cestica, koja prikazuje jednu kaskadu energije u kojoj se oblikuju i rastyaraju razliciti obrasci iii cestice.

•             Primetite da jedino naelektrisane  estice ostavljaju tragove u mehurastoj komori; magnetna polja savijaju ove tragove u smeru kazaljke na satu u slutaju pozitivno naelektrisanih testica, a supro­ tno kazaljki na satu za negativno naelektrisane testice.

274

                Kosmicki ples

Ova iprethodna  slika

Jedan slozeni niz sudara i raspada cestica: jedan ne­ ga ivni pion (r(), koji ulazi s leve strane, sudara se sa je­ dmm protonom - tj. sa jezgrom jednog atoma vodonika - koji "sedi" u mehurastoj komori; obe cestice bivaju uniStene, a stvaraju se jedan neutron (n) plus dva kaona (K i K+); neutron odlece ne ostavljajuci trag za sobom; K- se sudara sa jednim drugim protonom iz komore, me­ dusobno se uniStavaju stvarajuCi lambda cesticu (.i.) i fo­

ton

va, ah se nakon vrlo kratkog vremena raspada na jedan

proton (p) i jedan n-, od kojih oba ostavljaju trag. Krat­ ko rastojanje izmedu stvaranja A i njenog raspada mote se vrlo lako uociti na fotografiji. Na kraju, K+ koji je nastao u prvobitnom sudaru, prevaljuje izvestan put pre

nego  to se raspadne na tri piona.

275

PARALELE          

U tim nizovima. stvaranje materije je posebno upe­ catljivo kada foton koji se u mehurastoj komori ne vidi i koji nema mase. ali je nabijen velikom kolicinom ener­ gije. iznenada eksplodira raspadajuci se na par naelek­ trisanih cestica - na jedan elektron i jedan pozitron - koji se razlecu divergentnim ki1lZnim putanjama. Evo jednog izuzetno lepog primera procesa koji obuhvata dva ova­ kva stvaranja parova.

-

                Kosmicki pies

Sto je veca  inicijalna energija u ovim kolizionim procesima, to se viSe cestica u njima moze stvoriti. Sle­ deca fotografija pokazuje stvaranje osam piona u sudaru izmedu jednog antiprotona i jednog protona, a sledeca predstavlja primer jednog ekstrmenog slucaja; stvaranje sesnaest cestica u jednom jedinom sudaru izmedu piona iprotona.

.              ../ .•

/

Niz dogadaja koji obuhvataju dva stvaranja parova: jedan K- raspada se na rr• i na dva fotona (), od kojih svaki stvara jedan par elektron-pozitron. s tim da pozi­ troni (e+) skrecu lucno na desnu, a elektroni (e-) na levu stranu.

276

I

277

PARALELE

Stvaranje osam piona u sudaru izmedu jednog anti­ protona (p) i protona (koji sedi  u mehurastoj  komori); vidi prethodnu  fotografiju

278

                Kosmicki  pies

Stvaranje esnaest cestica u sudaru piona i protona) Svi ti sudari izazvani su ve tacki u laboratoriji po­

mocu ogromnih masina u kojirna se cestice ubrzavaju do potrebnih energija. U vetini prirodnih pojava ovde na zemlji, energije nisu dovoljno velike da bi se stvorile masivne cestice. U svemiru, medutim, situacija je sa­ svim drugacija. Subatomske cestice javljaju se u velikim brojevima u sredistima zvezda gde se kolizioni procesi slicni onima iz akceleratorskih laboratorija neprekidno

odigravaju  na prirodan  nacin. Kod  nekih  zvezda  ti pro­

cesi stvaraju izuzetno snazno elektromagnetno zracenje - u obliku radio talasa, svetlosnih talasa iii rendgenskih

zraka - sto za astronoma predstavlja primarni izvor in­ formacija o univerzumu. Meduzvezdani prostor, kao i prostor izmedu galaksija, ispunjen je, prema tome, elek­ tromagnetnim zracenjem razliCitih frekvencija, tj. foto­ nima razlicitih energija. Oni, medutim, nisu jedine ce­ sti.ce koje putuju kosmosom ...Kosmicko zracenje" sad­ rzi ne samo fotone, vee takode i masivne cestice svih vrsta cije je poreklo joo uvek misteriozno. Vecina njih

279

PARALELE                                           Kosmicki pies

su protoni, od kojih neki mogu imati i izuzetno velike energije, mnogo vece od onih postignutih u najmoenijim akceleratorima  cestica.

Kada ti visoko energetski "kosmicki zraci" dospeju u zemljinu atmosferu, oni se sudaraju sa jezgrima atmo­ sferskih vazdu nih molekula i stvaraju citav niz razlici­ tih sekundamih cestica koje se iii raspadaju iii nastavlja­ ju da se sudaraju, stvarajuci na taj nacin jo eestica koje se opet sudaraju i raspadaju,  i tako dalje, sve dok one poslednje ne stignu do zemlje. Na taj naein, jedan jedini proton koji uranja u zemljinu atmosferu more prouzro­ kovati citavu kaskadu dogadaja u kojoj se njegova prvo­ bitna kineticka energija pretvara u pravi pljusak razlici­ tih cestica i postepeno biva apsorbovana kako te cestice

Pljusak od oko 100 cestica prouzrokovan kosmic­ kim zrakom koji je zalutao u mehurastu komoru. Pribli­ zno horizontalni tragovi na slici pripadaju cesticama koje izlaze iz akceleratora.

280

prodiru kroz vazduh  prolazeei  kroz  mnogostruke  suda­ re. Ista pojava koja se more posmatrati u koliozionim eksperimentima fizike visokih energija odigrava  se, da­ kle, prirodno ali intenzivnije u zemljinoj atmosferi; to je jedan neprekidni energetski tok koji prolazi kroz razno­ razne cesticne obrasce u  ritmickom  plesu  stvaranja  i uni tenja. Na sledecoj ilustraciji mozete videti jednu ve­ licanstvenu sliku tog energetskog plesa zabelezenu slu­ cajno u trenutku kada je neoeekivani pljusak kosmickih zraka obasuo mehurastu komoru u evropskom istra:li­ vackom centro CERN tokom jednog  eksperimenta.

Procesi stvaranja i uni tenja koji se odigravaju u svetu cestica nisu samo oni koji se mogu videti na foto­ grafijama mehurastih komora. Ute procese spada i stva­ ranje i uni tenje virtuelnih eestica koje se razmenjuju u cesticnim interakcijama i ne zive dovoljno dugo da bi se mogle posmatrati. Uzmimo, na primer, stvaranje dva pi­ ana u sudaru izmedu jednog protona i jednog antiproto­ na. Prostorno-vremenski dijagram ovog dogadaja izle­ dao bi ovako (setite se da je smer vremena u ovim dija­ gramima od dna prema vrhu!):

PARALELE                           Kosmi ki pies Dijagram sa prethodne strane prikazuje svetske li­

nije protona (p) i antiprotona (p) koji se sudaraju u je­

dnoj ta ci u prostoru i vremenu, uni tavajuci se medso­ bn i stvarajuCi dva piona (rt i tf). Ovaj dijagram, me­ dutim, ne pruza potpunu sliku. Interakcija izmedu pro­ tona i antiprotona mote se prikazati kao razmena virtu­ elnog neutrona, kao sto pokazuje sledeci dijagram.

              I

              x-

n-+       /

I

;

•

..     Sli no tome, proces prikazan na sledeeoj fotografi­

JI: gde se u sudaru protona i antiprotona stvaraju  etiri

p10na, moie se predstaviti kao mnogo sloteniji proces razmene koji ukljucuje stvaranje iungtenje tri virtuelne cestice; dva neutrona i jednog protona.

282         283

                               Kosmicki  pies   PARALELE           OdgovarajuCi Fejnmanov dijagram izgleda ovako*:

,_

r-            '

n

Ovi primeri ilustruju kako linije u mehurastoj ko­ mori daju samo grubu sliku o interakcijama izmedu ce­

I

I

I

f.n"

/

/

/

stica. Stvarni procesi podrazumevaju mnogo kompliko­

vanije mreze razmena cestica. Situacija postaje, zapravo daleko kompleksnija kada se setimo da svaka od cestica koje urestvuju u interakcijama neprekidno emituje i ap­

sorbuje virtuelne cestice. Neki proton, na primer, emi­

tovace i ponovo apsorbovati jedan neutralni pion s vre­ mena na vreme nekom drugom prilikom on moze emoti­ vati jedan n+ ipretvoriti se u neutron koji ce ubrzo za­

tim apsorbovati taj 11+, i ponovo se pretvoriti u proton. U Fejnmanovim dijagramima, linije protona ee se u tim

slueajevima morati zameniti sledecim dijagramima:

..../

lal           (b)

Fejnmanovi  dijagrami koji pokazuju proton koji emituje i reapsorbuje  dejstvene pione

•             Dijagrami koji slede su samo ematski prikazi i ne daju ta- ne uglove esti nih linija. Primetite takode da se provobitni proton koji sedi u mehurastoj komori ne pojavljuje na fotografiji, ali u pro­ storno-vremenskom dijagramu on ima svoju svetsku liniju, jer. se kreee u vremenu.

U ovim virtuelnim procesima, prvobitna cestica moze potpuno iSceznuti na kratko vreme, kao u dijagra­ mu (b). Jedan negativni pion, da uzmemo drugi primer, moze stvoriti jedan neutron (n) plus jedan antiproton (p) koji se onda medusobno uniStavaju da bi ponovo uspo­ stavili prvobitni pion:

284

285

                Kosmitki pies

rl

I

+

I

n 

I

+

I

n- I

stvaranje jednog dejstvenog para neutron - antiproton

PARALELE

tuelnih testica i on ga ovako komentariSe:  w(Dijagram) -=::-- prikazuje jedan  takav niz  dogadaja  koji  izgleda  prilitno zastraSujuci,  ali je  savrSeno  stvaran.  Svaki  proton  po­ vremeno   rolazi  kroz  upravo  ovakakv  pies  stvaranja  i uniStenja"  .               _,. _;_

p

Vazno je znati da svi ti procesi  slede zakone kvan­

tne teorije i da prema tome predstavljaju  tendencije iii                                                                                p

verovatnoce, pre nego izvesnosti. Svaki proton postoji potencijalno, naime s odredenom verovatnocom, kao proton plus jedan 1T0, kao neutron plus .rr+, i na mnogo drugih natina. Ovde su kao primeri prikazani samo oni najjednostavniji  virtuelni  procesi.  Mnogo  su  kompliko­

vaniji oni obrasci koji se javljaju kada virtuelne testice stvaraju druge virtuelne testice, stvarajuci na taj natin titavu  jednu  mrezu  virtuelnih  interakcija...  U  svojoj

knjizi Svet elementarnih  cestica, Kenet Ford  (Kenneth                                                                              p

Ford) je  konstruisao  komplikovan  primer takve jedne

mreze koja  obuhvata stvaranje i uniStenje jedanaset  vir-

mreta dejstvenih interakcija; iz Forda, (nav.delo)

" Tr ba napomenuti da te mogucnosti nisu potpuno proizvo­ ljne, vee su ograni ene jednim brojem op tih zakona 0 kojima ce biti r u u (narednom) poglavlju.

286

8 K.W.Ford, The World of Eleme11tary Particles (Blaisdell, Njujork,  1965), str. 209

287

1

                Kosmitki pies

Ford nije jedini fizicar koji je koristio  izraze  kao Sto su ,.pies stvaranja i uniStenja" i .pies energije". Ideje ritma i plesa javljaju nam se spontano kada pokuSavamo da zamislimo  onaj protok energije Sto proiazi kroz obra­ sce koji  saCinjavaju svet cestica. Savremena  fizika nam je pokazala da su kretanje i ritam suStinska svojstva ma­ terije; da sva materija, bilo ovde na zemlji iii u svemiru, ucestvuje u neprekidnom  kosmickom piesu.

Istocnjacki mistici imaju dinamicni pogled na uni­ verzum slitan onome u savremenoj fizici i ne zacuduje stoga to da su i oni koristili predstavu piesa da bi izrazili svoje intuicije o prirodi. Divan primer takve jedne pred­ stave ritma i plesa  daje Aleksandra Dejvid-Nil (Alexan­ dra David-Nee]) u svojoj knjizi Put u Tibet, gde opisuje kako je  srela jednog  Lamu koji je  o sebi govorio  kao o

..majstoru zvuka" i koji joj je saopStio siedece:

Sve stvari... su skupnine atoma koji pleSu i koji svojim kretanjem stvaraju zvuk. Kada se ritam tog plesa  promeni,  menja  se i  zvuk  koji  on proizvodi

... Svaki atom neprekidno peva svoju pesmu, a zvuk, u svakom trenutku, stvara zgusnute i tanane oblike9•

Slitnost ovog shvatanja sa shvatanjem savremene fizike postaje posebno upecatljiva kada se setimo da je zvuk taias odredene frekvencije koja se menja kada se i

. zvuk menja,  i da su cestice, savremeni ekvivalent starog

pojma atoma, takode talasi Cije su frekvencije proporci­ onalne njihovim energijama. Prema teoriji polja, svaka testica zaista ..neprekidno peva svoju pesmu", stvarajuCi ritmicke obrasce energije (virtuelne cestice) u  "zgusnu­ tim i tananim oblicima".

9 A.David-Neel.  Tibelafl Joumey  (John Lane, The Bodley Head, London,  1936), str. 186-7.

288

PARALELE          

Metafora kosmitkog plesa naSla je svoj najdubiji i najiepSi izraz u hinduizmu i slici boga Sive koji pleSe. Medu mnogim svojim inkarnacijama, Siva, jedan od najstarijih i najpopuiarnijih indijskih bogova, javlja se i kao Kraij Plesaca. Prema hinduistitkom verovanju, ceo ivo je   eo jedn.o  velikog ritmick?g procesa  stvaranja

1 umStenJa,   smrt1 1 ponovnog  radanJa,  i  Sivin  pies  sim­

bolizuje taj vetni ritam tivota i smrti koji se odvija u beskrajnim ciklusima. Prema recima Anande Komara­ svamija  (Coomaraswamy)

U noei brahmana, Priroda je nepokretna i ne mote da pieSe sve dok Siva tone zateli: On se pridite iz svog zanosa i pleSuci Salje kroz nepokretnu materi­ ju pulsirajuce talase razbudujuceg zvuka igle i ma­ terija pleSe, pojavljujuCi se kao siava koja ga okru­ tuje. PleSuCi On odrtava njene mnogostruke poja­ ve. U punoei vremena i da]je pieSuCi, On uniStava vatrom sve oblike i imena, i podaru{e novi odmor. To je poezija, ali niSta manje i nauka 0•

Sivin Pies simbolizuje ne samo kosmicke cikiuse stvaranja i uniStenja, vee takode i svakodnevni ritam ro­ denja i smrti koji se u indijskom misticizmu smatra osnovom sveg postojanja. Neprekidno stvarajuci i ras­ tvarajuci mno_gostruke oblike sveta u beskonatnom toku svoga piesa, Siva nas u isto vreme podseca da oni pred­ stavijaju maju - da nisu fundamentalni, vee iluzorni i beskrajno promenljivi. Kao Sto je rekao Hajnrih Cimer (Heinrich Zimmer):

Njegovi pokreti divlji i puni sklada odratavaju kos­ micku obmanu; njegove ruke i noge Sto Iete i njiha-

•             nje njegovog tela stvaraju - oni zapravo i jesu - ne-

10 A.K.Coomaraswamy,  The Dance of Shiva (The Noonday

Press, Njujork, 1969), str. 78

289

                Kosmi ki ples

prekidno stvaranje-unistenje univerzuma, gde je smrt u preciznoj ravnoteti sa radanjem, gde je uniS­ tenje kraj svakog nastajanja11

Indijski umetnici desetog i dvanaestog veka pred­ stavljali su Sivin kosmi ki pies veli anstvenim bronza­ nim skulpturama etvororukih figura koje plesu, Ciji izvanredno uravnoteteni, a ipak dinami ni pokreti izra­ tavaju ritam i jedinstvo 1:ivota. Razli ita zna enja tog plesa izratena su detaljima tih figura kroz jednu kom­ pleksnu slikovnu alegoriju. Gornja desna ruka boga drti bubanj simbolizujuCi primalni zvuk stvaranja, gornja leva drti plameni jezik, element unistenja. Ravnoteta te dve ruke  predstavlja dinami nu ravnotefu stvaranaj i unistenja u svetu, koja je jos vise naglasena Plesa evim smirenim i uzdrtanim licem u kojem se poiarnost stva­ ranja i unistenja rastapa iprevazilazi. Druga desna ruka podignuta je u znaku .nemaj straha •, simbolizujuCi od­ rtavanje, zastitu i mir, dok preostala leva ruka pokazuje nadole prema podignutom stopaiu koje simbolizuje oslo­ bodnjenje od op injenosti majom. Bog je prikazan kako plese na teiu demona, simbolu ovekovog neznanja koje se mora pobediti pre nego sto se mote postiei oslobode­ nje.

Sivin pies - po re ima Komarasvamija - predstavlja

,.najjasniju  sliku aktivnosti  boga  kojom se mote pohva­

PARALELE

Savremena fizika je pokazala da se ritam stvaranja i uniStenja ne ispoljava samo u smeni godisnjih doba i u radanju  i smrti svih tivih stvorenj vee  se nalazi u osnovi i same neorganske materije.     ema kvantnoj te- ;

oriji  polja,  sve  interakcije  izmedu  s . inite1ja  materije., •lj

odigravaju se kroz emitovanje i apsorpciju virtuelnih  e-  -f

stica. I vise od toga, pies stvaranja i unistenja je osnova              ,

samog postojanja materije, posto sve materijalne  estice

..stupaju u interakciju  sa samim sobom" tako sto emituju

i ponovo  apsorbuju  virtuelne   estice.  Savremena  fizika           t•

je   tako  pokazala  da  svaka  subatomska    estica   ne  samo      • sto  izvodi   energetski   pies,   vee   i  jeste  jedan   energetski          J

pies; jedan pulsirajuCi proces stvaranja i unistenja.

Obrasci ovog plesa predstavljaju  sustinski aspekat prirode svake  estice i odreduju mnoge od njenih svoj-   1

stava.  Na  primer,  energija  koja  u estvuje  u  emitovanju  i    

apsorpciji  virtueinih    estica  ekvivalentna  je  odredenoj          

kolitini  mase  koja  doprinosi  masi   estice  koja  stupa  u interakciju  sa samom sobom.  Razli ite   estice  razvijaju                I u svakom plesu  razlitite obrasce, koji zahtevaju razliCite koli ine energije i imaju  razliCite mase.  Najzad,  virtuel-

ne Cestice koje saCinjavaju  sustinski deo svih interakcija

u koje stupaju estice i veeine njihovih svojstava, nasta-              1;

ju iz vakuma i nestaju u njemu. Tako, pored materije, ij vakum u estvuje u kosmi kom plesu, stvarajuCi i uniSta­ vajuCi energetske obrasce bez kraja.

liti bilo koja umetnost iii religija" 12

Kako je bog oli e­

Za  savremene  fizi are,  prema  tome,  Sivin  pies,

nje brahmana, njegova aktivnost je aktivnost brahma­ novih bezbrojnih manifestacija u svetu. Sivin pies je univerzum koji plese; neprekidni tok energije koji  pro­ Iazi kroz beskona nu raznolikost obrazaca koji se preta­ paju iz jednog u drugi.

n_  H.Zimmer,  Myths and Symbols in Indian Art  and  Civili­ sation, (Princeton  University  Press,  1972), str.  155.

12 A.K. Coomaraswamy, navedeno delo, str. 67.

290

predstav1ja pies subatomske materije. Kao u hindu mito­

logiji, to je jedan neprekidni pies stvaranja  i uniStenja koji obuhvata celokupni kosmos; on je osnova sveg po­ stojanja i svih prirodnih fenomena. Tokom davno prote­ klih vekova, indijski  umetnici stvorili su vizuelne pred­ stave Sive koji plese u nizu predivnih bronzanih kipova. U ovom nasem vremenu, fizi ari su upotrebili najsavre­ meniju  tehnologiju   da  bi  prikazali  obrasce  kosmi kog

plesa.  Fotografije   estica  koje stupaju u  interakciju  u

291

                Kosmi ki pies

mehurastim komorama, svedoceci o neprekidnom ritmu stvaranja i unistenja u univerzumu, predstavljaju vizuel­ ne predstave Sivinog plesa koje po svojoj lepoti i dubo­ kom smislu dostizu umetnost indijskih majstora. Meta­ fora kosmi kog plesa sjedinjuje na taj na in drevnu mi­ tologiju, religijsku umetnost i savremenu fiziku. Ona je, zaista, kao sto je Komarasvami rekao, ..poezija, ali nista manje  inauka" .

292

1.            Samoostvarenje  iskustva culne Ijubavi (vid. poglavlje 5); figura u kamenu iz hrama Citragupta, Khajuraha, oko 1000 n.e.

2.            Siva Mahesvara, Veliki Gospodar, u svoja tri vida (vid. poglavlje 11); hram Sive u Elefantu,, osJ:ni vek n.e.

3.            Rapored osam trigrama koji predstavlja sveopstu kosmicku i ljudsku situaciju (vid. poglavlje 17); osmougaona peeena glina, Cueng Cung-fang, 17 vek.