DEVETNAESTO POGLAVLJE

KONTROLA UMA U POSLOVNOM SVETU

Zamislite da verujete u Marfijev zakon - "Ako bilo šta može da pođe naopako, poći će, i to u najgore moguće vreme" - a onda iznenada otkrijete da takav zakon ne postoji, već umesto njega kosmička lista prava o kojoj je pisao Hose. Osećate se srećnijim jer ste srećniji.

Mnogi diplomirani polaznici Kontrole uma kažu da im se to dešava svakodnevno. Prodavač smatra da su njegove mušterije otvorenije prema njemu,

naučnici  nalaze  iznenadne  odgovore  za  komplikovane  probleme,  profesionalni

atletičari postižu bolje rezultate, nezaposleni nalaze posao, zaposleni više uživaju u svom poslu.

"Kada se širom kompanije susretnem sa diplomiranim polaznicima Kontrole uma",  kaže  Majki  Higins,  četrdesetčetvorogodišnji  direktor  sektora  za  razvoj

zapošljavanja u fabrici "Hofman - La Roš" u Natliu, Nju Džerzi, "nađem se pred zaokruženim pozitivnim stavom i radošću kojom zrače ovi ljudi i primećujem da je

to trajno stanje."

"Hofman - La Roš" je jedan od najvećih svetskih proizvođača farmaceutskih proizvoda.  "Ovo  vas  može  iznenaditi  jer  dolazi  od  proizvođača  sredstava  za

umirenje", kaže Higins, "ali mi smo otvoreni prema alternativnim sredstvima za

postizanje boljeg mentalnog zdravlja i to je bio jedan od naših motiva za prvobitno istraživanje Kontrole uma, 1973. godine."

Druga stvar koja je motivisala gospodina Higinsa da istražuje kurs jeste da je malo onih najdelotvornijih službenika bilo koje kompanije, koji su zaista delotvorni

koliko bi mogli biti. Ono što je našao u Kontroli uma navelo ga je da isplanira probni projekat koji bi se u početku oslanjao na program kompanije a iz kog bi

zatim stvorio dovoljno entuzijazma da se osamostali. Najavio je plan, "preko noći upisao  pedeset  ljudi"  i  obratio  se  časnom  Albertu  Gorajebu,  pastoru  crkve  u

obližnjem Patersonu i jednom od harizmatskih predavača Kontrole uma.

Plan je uspeo. Danas, tri godine kasnije, u fabrici je više od tri stotine onih koji su završili kurs - vrhunskih službenika, naučnika, sekretara, inženjera, asistenata u

laboratorijama  i  rukovodioca  osobljem.  Neki  su  pohađali  kurs  u  organizaciji

kompanije, a mnogi samostalno.

"Poseban utisak su ostavili istraživači koji su završili kurs. U početku su bili najveći  podrugljivci,  ali  se  ispostavilo  da  su  od  svih  baš  oni  postali  najveći

entuzijasti", rekao je Higins.

Evo nekih komentara diplomiranih polaznika Kontrole uma iz "Hofman - La Roša" koji su objavljeni u fabričkim novinama "Inside Roche":

Direktor trgovine: "Kurs mi je dao novo osećanje svesti o sebi i važnosti odnosa i rada sa ostalim službenicima. Primenjujem ono što sam naučio tako što pokušavam da razvijem sposobnost da kanališem svoja interesovanja i postignuća tako da se rasipa što manje vremena i kretnji."

Asistent, biohemičar: "Ceo moj mentalni stav se promenio; kao rezultat, uveren sam da se dobre stvari zaista događaju kada na život gledate pozitivno. Zadivljuje

koliko  je  topline  između  dve  osobe  ako  ste  prijatni  i  tolerantni  jedno  prema

drugome."

Kadrovski službenik: "To je jedna od najboljih stvari koja mi se desila i smatram da  je  mogućnost  učestvovanja  prava  prednost.  Kurs  koji  naglašava  pozitivno

mišljenje pomogao mi je da razvijem unutrašnji mir i izgradim samopouzdanje."

Nadzornik fabričkog servisa: "Mentalno se bolje osećam - više ne brinem toliko i ne postupam uvek kao da je u pitanju krajnja nužda, naučio sam da se opustim i zauzdam glavobolje. Ključ uspeha je verovanje."

Viši sistem analitičar:  "Povećano samopouzdanje i opšti osećaj dobrobiti  su rezultati kursa koji nas uči kako da prepoznamo deo sopstvene prirode koji obično

ne primećujemo. Na primer, ovaj program uvećava osetljivost prema drugim ljudima

i čini da postanemo svesniji intuitivnih doživljaja koje racionalna svest želi da porekne.

Posao iz osnova izgrađen tehnikama Kontrole uma jeste "Idea Banque, Inc." ("Banka ideja") iz Čikaga, deoničarsko društvo diplomiranih polaznika Kontrole uma koje se bavi pronalascima koji se mogu plasirati na tržištu. Sve je počelo kada je Ričard Hero, koji upravlja aktivnostima Kontrole uma u oblasti Čikaga, postavio složen problem iz oblasti marketinga da bi video može li neka vrsta intuicije koja bi se stvorila na Alfi ili Teti, dovesti do praktičnih rešenja. Gospodin Hero koji iza sebe ima desetogodišnje iskustvo konsultanta u marketingu, već je imao izvanredno rešenje - trebalo mu je deset godina da ga smisli. Diplomirani polaznici Kontrole uma takođe su došli do izuzetno dobrih rešenja - za deset minuta.

"Poprilično sam očekivao nešto poput ovog, ali nisam bio spreman na to da ljudi koji se ne bave tehnikom rešavaju tehničke probleme bolje nego stručnjaci. Oni nisu zatvoreni u logiku i mogu da ispitaju više mogućnosti."

"Morao sam da zaključim", rekao je, "da je kombinovana inteligencija dvadesetoro  ljudi  na  njihovim  nivoima,  koja  je  izvlačila  informacije  njihovom

kreativnom imaginacijom, oko hiljadu puta efikasnija od inteligencije dvadesetoro

ljudi koji pokušavaju da razložno nađu put do rešenja".

Upotrebljavajući i sam istu tehniku za rešavanje problema, pronašao je i patentirao  nov  način  za  izradu  prenapregnutog  betona.  Diplomirani  polaznici

Kontrole  uma  dolazili  su  sa  sopstvenim  idejama  i  s  potrebom  za  znanjem

marketinga. "Tako je nastala 'Banka ideja'", objasnio je.

I danas, nakon dve godine postojanja, "Banka ideja" ima osamnaest pronalazaka na tržištu ili spremnih za tržište i oko dvadesetak u proizvodnji. Jedan je "gutač

lišća", dodatak kosilici za travu koji pravi prekrivač od lišća. Firma koja plasira proizvode putem TV oglasa, kupila je dva i po miliona ovih "gutača". Drugi proizvod je samolepljiva zakrpa za pocepane tkanine. Umesto da budu nevidljive, ove baš skreću pažnju. "Buba utikač" je obojen i oblikovan kao buba.

Društvo se sastaje jednom mesečno da bi putem meditacije rešavalo probleme. Članovi su oni u čijim se idejama nalazi potencijalna zarada. Uz početnu članarinu

plaćaju malu mesečnu nadoknadu i dele profit.

Druga poslovna grupa koju su osnovali diplomirani polaznici Kontrole uma u oblasti Čikaga jeste, ili je bila, investicioni klub. Jedan berzanski broker je mislio da bi njegova nova sposobnost da se kreće napred ili nazad kroz vreme, mogla da se iskoristi za odabiranje deonica. Ako tokom meditacije vidite deonicu u budućnosti, kupite je sada i prodajte je u budućnosti. Plan se dopao gospodinu Herou i klub je osnovan. Gospodin Hero, broker, i ostali članovi bili su oduševljeni, ali ne baš sigurni. Kontrola uma je rešila čitav spektar problema, ali nikada, koliko je poznato, problem tačnog predviđanja rasta i pada cena u Vol Stritu.

Sa ovim zdravim skepticizmom, u toku prvih nedeljnih pokušaja tokom šest meseci, članovi su se uzdržali od ulaganja na berzi.

Svake nedelje broker bi im davao imena deset deonica. Članovi su ih vizuelizirali u Alfi, trideset dana u budućnosti. Videli su se u brokerovoj kancelariji kako čitaju

novine, obaveštavajući se kako je koja deonica prošla. Kada su se vratili u sadašnjost, poredili su svoja otkrića u Beti. Kada bi glasanje bilo 1,5 prema 1 u

korist deonice, obavila bi se kupovina - na papiru.

Na samom početku pojavio se problem. Članovi su morali da nauče da je veseli optimizam, jedno od obeležja onih koji su završili kurs Kontrole uma, često slab

vodič za ono što se dešava na berzi. U početku su imali viziju da sve deonice rastu.

Međutim, brzo su učili i uskoro su pravili "pogotke". "Portfelj" grupe se uskoro bolje kotirao nego prosek berze.

Ukazao se još jedan problem. Sa sve većim oduševljenjem jasnovidi investitori su počeli da čitaju o deonicama koje su odabrali i tako dobijali sve više podataka.

Ove objektivne podatke preneli su u meditaciju i njihov je profit, na papiru, opao.

Da bi se ovo rešilo, šifrirali su svaku deonicu tako da niko ne zna ko koju deonicu jasnovido prati. Rezultati su se popravili, opet su bili iznad proseka tržišta.

Sada,  posle  šest  meseci  provere  podataka  dokazujući  da  jasnovidac  može  biti

nadmoćan na berzi, bilo je vreme da se uloži pravi novac.

Glatko se prešlo sa probnih pokušaja na stvarno investiranje. Članovi su ostvarili stvarni profit. Kada je cena na tržištu padala, padala je i cena njihovih deonica, ali ne

kao na tržištu u celini. Kada su cene rasle, rasle su i njihove deonice, i više nego na

berzi. Međutim, posle otprilike godinu dana stvorio se zastoj. Vrednost deonica na berzi padala je više no što je rasla. Potrfelj grupe je takođe pao, iako ne tako izrazito. Ipak, činjenica je da je pao, i ponos koji je grupa osećala u nadigravanju sa berzom umanjen je njihovim gubicima.

Svaki rafinirani investitor će vam reći da se novac može zaraditi umesto da se izgubi kada dođe do pada cena na tržištu. Samo treba prodati na kratko. Prodate odmah deonicu, pa čak i ako je nemate, zatim je kupite i isporučite kasnije, kada cena padne. Potpuno legalno - ali ovo je pravljenje zarade na tuđim gubicima, ili da drugačije kažemo, imati obezbeđen interes u lošim vestima - to nije za diplomce Kontrole uma. Klub je prekinuo sa radom.

Dok je ovo pisano, došlo je do uspona na tržištu i gospodin Hero je izvestio članove da mogu ponovo početi.

Njegovo zanimanje za korisnost Kontrole uma u poslu proširuje se i na sport,

koji je, kako kaže, isto toliko posao kao i izbacivanje novog proizvoda na tržište ili investiranje na berzi. Možda ste čuli da je grupa igrača tima "Chicago White Sox" pohađala kurs Kontrole uma.

O ovome se naveliko govorilo u leto 1975. godine, i to u TV emisiji "60 minuta"

-   studio CBS - i TV emisiji "Danas" - studio NBC. To je uglavnom bila zasluga gospodina Heroa.

Kada se završila sezona bejzbola, uporedio je pojedinačne rezultate igrača - pre Kontrole  uma  (1974.)  i  posle  (1975.):  svi  su  se  popravili,  a  mnogi  od  njih

zapanjujuće.

Među diplomiranim polaznicima Kontrole uma, najveći entuzijasti su prodavci. "Uđem u svoj nivo i vizueliziram uspešan poziv. Rezultati su bili  izvanredni. Svakog meseca kažem sebi: napraviću toliko i toliko dolara, postavljajući sve više ciljeve, i uspevam da ih ostvarim." Ovo je rekao trgovac jedne vrlo ugledne firme u Vol Stritu. Podpredsednik male čeličane je rekao: "Kažem sebi: 'prodaću ovome' i to uspe. Sada kurs preporučujem svojim prodavcima, svojim partnerima, čak i svojoj deci. Mislim da svima može biti koristan, ne samo u poslu već i u privatnom životu."

Govoreći o brojnosti izveštaja diplomiranih polaznika Kontrole uma, najimpresivniji rezultati su postignuti u pronalaženju novih poslova. Smireno samopouzdanje koje donose vežbe Kontrole uma verovatno utiče na to koliko i drugi faktori - samouverenje neophodno za traženje boljeg posla, lakoća sa kojom diplomirani polaznik Kontrole uma obavlja razgovore za zaposlenje i sami su dovoljni da preokrenu tok događaja u karijeri te osobe.

Fotograf, oženjen i otac dvoje dece, iznenada je izgubio posao. Tada je napisao svom predavaču sledeće pismo:

"Da se ovo desilo pre pet godina, uleteo bih u najbliži bar i, uz sva opravdanja koja se na svetu mogu naći za neviđeno pijanstvo, isplakao bih se nad kriglom piva nezaposlenog čoveka pokraj sebe.

SADA, sa Kontrolom uma... razdvajajući oblake tako da mogu da pravim slike iz vazduha  bez  senki  na  zemlji,  odmah  zaceljujući  tuce  posekotina  i  kontuzija,  i

nalazeći gomile izgubljenih predmeta,  samo  pogledom na svoj  mentalni  ekran, nisam ni najmanje bio zabrinut da li ću moći da nađem drugi posao.

Sve što sam učinio bilo je da uđem u svoj nivo i video sam sebe kako idem u koledž, što sam mislio da je greška jer sam već diplomirao na koledžu ... Međutim,

proverom sam kasnije otkrio da u stvari podležem određenom propisu prema kom

ću za to dobiti 400 dolara, kao i 300 dolara pomoći nezaposlenima - biće to ukupno 700 dolara koje ću odneti kući, što je 200 dolara više nego što sam zarađivao kada sam imao posao. Treba dodati i činjenicu da sada mogu i da povremeno honorarno radim za AP, UPI i druge listove."

Još jedna osoba koja se oporavila od iznenadnog gubitka posla je sasvim sveži diplomac Kontrole uma iz Njujorka. Ljutito je pozvao telefonom Hosea i rekao: "Pričaj mi sada o Kontroli uma!" Hose mu je mirno rekao da nastavi da radi pomoću svog mentalnog ekrana i drugih tehnika. Tri dana kasnije javio se Hoseu sasvim drugačijeg raspoloženja. Upravo je dobio posao trostruko bolje plaćen od onog koji je izgubio.

Možda su najživopisnije iskustvo koje govori o Kontroli uma u poslu prijavili muž i žena koji se bave otvaranjem sefova drugih ljudi. Evo kako to oni rade: jedno

od njih jasnovido ode u laboratoriju, prizove živu mentalnu sliku sefa i njegovog

vlasnika, zatim vrati sat unazad i pažljivo posmatra kako čovek otvara svoj sef. Drugi, kao usmerivač, pažljivo beleži brojeve koje ovaj govori. Kasnije, u Beti, jasnovidac okrene broj kućnog telefona i u Beti otvori sef pred njegovim zgranutim i zahvalnim vlasnicima. Jasnovidac je ovlašćeni bravar na srednjem zapadu i često ga zovu da otvori sefove vlasnika koji ne mogu da se sete šifre za otvaranje sefa.