VIII
KONTROLA ČIJA: AKUPUNKTURA DIREKTNO UPRAVLJA OSEĆAJNIM MOZGOM
PROPUSTENT SUSRETT
Susret sa akupunkturom sam najpre propustio, kao sto se moze dogoditi dvoma prijateljima kojima je suđeno da se vole a koji to odmah ne shvate. Bilo je to 1980, pre mog polaska u Severnu Ameriku, dok sam jos studirao medicinu u Parizu. Jedan od mojih tadasnjih profesora se vratio iz Narodne Kine. Bio je pročitao knjigu Francuza Sulije d Morana (Soulie de Morant), prvu koja je Zapad upoznala sa aku- punkturom (1), i odlučio da se na izvoru upozna sa njom. Snimio je jedan Super 8 film za vreme hirurske operacije u pekinskoj bolnici. Sa dvesta drugova, u prepunom amfiteatru, gledao sam zapanjeno zenu sa trbuhom siroko otvorenim kako mirno priča sa hirurgom dok su joj iz creva izvlačili cistu veliku kao dinja. Za anesteziju je posluzilo nekoliko vrlo tankih igala postavljenih na povrsini koze. Očigledno, mi nista slično dotad nismo videli. Ipak, čim je film zavrsen i svetlost upaljena, svi smo pozeleli da zaboravimo ono sto smo upravo videli. Mozda je to u Kini bilo moguće, ali kod nas... Bilo je to vrlo daleko od onog sto smo naučili, kao i od nepreglednog područja zapadne medicine koju je jos trebalo savladati. Suvise daleko, suvise ezoterično. Nikad vise za pet- naest godina nisam pomislio na taj film, sve do dana kada sam se nasao u Indiji, u Daramsali (Dharamsala), ispod Himalaja, gde se smestila tibetanska vlada u izgnanstvu.
Tu sam posetio Institut tibetanske medicine i slusao jednog praktičara koji je govorio o depresiji i anksioznosti. ,Vi, Zapadnjaci, imate obrnutu ideju o osećajnim problemima. Uvek se iznenadite kada
konstatujete ono sto nazivate depresijom ili anksioznosću, stresom sa njegovim fizičkim problemima. Govorite o umoru, gubitku ili dobijanju u tezini, nepravilnim otkucajima srca, kao da je reč o fizičkim mani- festacijama jednog mentalnog problema. Za nas je to obrnuto: tuga, gu- bitak poverenja u sebe, osećanje krivice i odsustvo zadovoljstva pre su mentalne manifestacije jednog fizičkog problema." Odista, nikada nisam na taj način mislio. To je bilo isto toliko prihvatljivo kao zapadnjačka vizija depresije. On je nastavio: ,,U stvari, to nije nijedno ni drugo. Za nas nema razlike između te dve stvari. Osećajni i fizički simptomi su dva aspekta jedne ravnoteze koja se podrazumeva pri cirkulaciji ener-gije, u Čiju.5' Tu smo se razisli. Oduvek stamen u kartezijanskoj tradiciji koja uspostavlja vrlo jasnu razliku između ,mentalnog" i ,fizičkog", jos uvek nisam bio spreman da govorim o Čiju, niti da zamisljam, naročito ako nisam mogao daje merim, regulativnu ,energiju" koja se podrazumeva pod tim i koja bi se u isti mah ticala i fizičkog i mentalnog. Ali, moj sagovornik je nastavio: ,Postoje tri načina da se utiče na Ci: meditacija, koja je obnavlja, hranjenje i lekovito bilje i, najneposrednije, akupunk- tura. Mi često lečimo ono sto vi nazivate depresijom akupunkturom. To vrlo dobro funkcionise pod uslovom da se pacijenti dovoljno dugo lece." Sad sam ga slusao samo jednim uvom. Govorio mije o meditaciji, biljkama i iglama: vise nismo bili na istoj talasnoj duzini. Uz to, kad je podsetio na trajanje tretmana, odmah sam pomislio da bi to mogao biti jedan ,placebo" efekat, tj. reakcija pacijenata na lečenja po sebi nede- lotvorna, ali koja deluju jer se njima stalno bavimo, na nezan način, uz
uverljivu tehničku opremu kao sto su igle za akupunkturu. Bio je to moj drugi propusteni susret. Ali, on je u mom sećanju ostavio traga. Treći je bio u Pitsburgu, nesto kasnije. Jedne subote po podne sreo sam na ulici pacijentkinju koju sam samo jednom video na konsultaciji u bolnici. Imala je dosta ozbiljnu depresiju, ali je odbila antidepresive koje sam joj predlozio. Kako smo ipak imali dobar kontakt, pitao sam je kako se oseća i da li joj je bolje. Gledala me je smeseći se, ne znajući da li sa mnom moze otvoreno da razgovara ili ne; najzad mi je kazala da joj je jedna zena, koja se bavi akupunkturom, stavljala po nekoliko igala u redovnim seansama tokom četiri sedmice, tako daje sad u punoj formi. Da nisam razgovarao sa tibetanskim lekarem u Daramsali, sigurno bih to ,ozdravljenje" protumačio kao placebo efekat. U depresiji je ovaj efekat toliko vazan da je potrebno imati skoro tri klinička ispitivanja koja porede antidepresiv sa placebom, da bijedno od njih pokazalo koji
je lek bolji (2). No, razgovor iz Daramsale mi je odmah pao na pamet te sam odlučio, pomalo uvređen, priznajem, sto je jedan drugačiji način lečenja od onog kojim sam vladao bio korisniji, da se obavestim o toj čudnoj praksi. Ono sto sam naučio jos uvek me zbunjuje opsegom svo- jih posledica na prirodu tela i mozga.
REČ NAUKE
Sa pet hiljada godina potvrđene istorije, akupunktura je verovatno najstarija medicinska tehnika koja se na nasoj planeti kontinuirano praktikuje. Za pedeset je vekova veliki broj melema ugledao svetlost dana - nedelotvorne ili otrovne biljke, eliksiri od zmija ili kornjačine ljusture - ali nijedan, koliko mi je poznato, nije opstajao u tekućoj medicinskoj praksi toliko dugo. Kada sam počeo ozbiljno da se interesujem za akupunkturu, otkrio sam daje 1978. Svetska zdravstve- na organizacija objavila jedan izvestaj koji ju je oficijelno priznao kao delotvornu i prihvaćenu medicinsku praksu. Uz to, počeo je u medi- cinskim krugovima da kruzi izvestaj Američkog nacionalnog zdrav- stvenog instituta koji je zaključio daje akupunktura delotvorna bar pod izvesnim okolnostima: prilikom bolova nakon hirurske operacije ili za vreme trudnoće ili hemoterapije. Britanska medicinska asocijacija je 2000. objavila da je dosla do sličnih zaključaka jos vise sireći polje indikacija, uključujući, na primer, i bol u leđima (3).
Nakon toga sam otkrio da su, ako je bilo reci o efektu autosu- gestije, i zečevi bili na to osetljivi kao i ljudi! Vise iskustava jasno su pokazala da jedan zec moze biti ,anesteziran" stimulacijom tačaka na sapi koje odgovaraju onima sto blokiraju bol kod čoveka. Saznao sam i nesto jos ubedljivije: kada se malo tečnosti sa mozgom zeca koji je pod
,anestezijom" ubaci drugom zecu, ni taj drugi ne oseća bol.14
Dakle, dokazano je da, u najmanju ruku, akupunktura potiče lučenje supstanci u mozgu koje mogu, izvan svakog placebo efekta, blokirati osećaj bola (4).
Najzad, u međunarodnoj naučnoj literaturi ima istrazivanja koja potvrđuju efikasnost akupunkture za mnostvo problema, kao sto su depresija, anksioznost i nesanica, ali i probavni problemi, zavisnost
13 Rečje o cefalo-kičmenoj tečnosti.
od duvana ili heroina, zenska neplodnost (sa dvostrukim povećanjem uspesnosti vestačkih osemenjivanja), a u časopisu Američke Medicin- ske asocijacije je objavljena i studija koja pokazuje da je moguće, uz uspesnost od 80%, vratiti fetus u majčin stomak kada je posredi ne- pravilan polozaj ploda!
LTČNT SUSRET
Nakon toga su preduzeta jos zanimljivija istrazivanja (pogledaj malo dalje); ali, ta informacija mije bila dovoljna da i sam pozelim da se lično pozabavim akupunkturom. Nekoliko puta su mi pričali o jed- noj neobičnoj zeni, izvesnoj Kristini, koja je lečila osećajne probleme takozvanom akupunkturom ,pet elemenata". Ona je moju pacijentkinju savetovala da to učini, stoje ovoj koristilo, i učinilo mi se logičnim da krenem od nje.
Kristina nije bila lekar, ali je praktikovala akupunkturu već dvadeset i pet godina. Njen kabinet je bila jedna bela soba na mansardi njene kuće na selu, koja se kupala u svetlosti po čitav dan. Dve plat- nene fotelje stajale su jedna uz drugu pored malog niskog stola. Nije bilo pisaćeg stola, samo sto za masazu pokriven indijanskom ponjavom crvene, ruzičaste i ljubičaste boje. Na zidu vas je čekao natpis: ,Bolest je avantura. Akupunktura vam daje mačeve, ali vi treba da se borite." Kristina bi vas naterala da ispričate svoju priču, praveći beleske za to vreme. Postavila mije čudna pitanja. Pitala me je, na primer, da li bolje podnosim vruće ili hladno, da li vise volim sirovu ili kuvanu hranu, da li sam energičniji ujutro ili uveče. Zatim mi je dugo merila puls, sa obe strane u isti mah, zatvarajući oči da se koncentrise. Posle nekoliko minuta mi je kazala: ,Vi sigurno znate da imate sum na srcu? To nije ozbiljno. Već ga dugo imate, i ne smeta vam." Tesko je i stetoskopom čuti mali sum na srcu, a ja nisam poznavao nijednog kardiologa koji bi ga mogao osetiti preko pulsa! To bih smatrao blefom da mi nije pre petnaest godina kolega kardiolog, koga sam konsultovao zbog jednog drugog problema, rekao upravo isto to. Slusao me dobrih pet minuta i na kraju kazao: ,Imate mali sum na srcu. Po mom misljenju niko ga neće ni čuti, ali ako vam jednog dana kazu da postoji, znajte da je to beznačajno." Otada nisam ni pomislio na to. Kako je ta zena u svom samanskom dekoru mogla da ga identifikuje prosto prstima?
Zatim je zatrazila da se ispruzim, praktično go, na sto za masazu. Objasnjavajući mi sve vreme da sam morfoloski tip i ličnost vise Jang", ali da mi nedostaje ,,jin" u bubrezima i da imam ,suvise Čija" u jetri, ona je malom vlaznom maramicom natopljenom alkoholom obrisala razne ,tačke" koje su stimulacijom iglama trebalo da omoguće
,ponovno uspostavljanje ravnoteze i odnosa medu mojim organima". Tačke koje je ona izabrala nalazile su se naročito na mojim stopalima i cevanicama, rukama i ručnim zglobovima. Dakle, bez ikakvog odnosa sa jetrom ili bubrezima. Prirodno, plasio sam se igala budući iznenađen sto su tanke skoro kao vlas kose. Uostalom, nista nisam osećao dok ih je ona odsecnim pokretima prstiju ubadala pod kozu, Čak ni kao ubod komarca. Nista. Samo sam, nakon toga, dok ih je malo okretala, osetio kao neku laku električnu struju, negde u dubini. Čudno, ali kao da ih je Kristina osetila pre mene. Govorila je: ,Evo, tu smo!" I zaista, nakon pola sekunde osetio sam kako je elektricitet ,pronasao" iglu, kao kad munja nađe grom. Ona je to zvala osećajem ,Dai Či" objasnjavajući mi daje to za nju značilo daje tačka pronađena. ,Vi osećate da se Či, privučen iglom, pomera." Dok mi je jednu iglu ubadala u nogu, osetio sam brz iznenadni pritisak dole, u leđima. ,Da", najavila mi je,, ja sam na meridijanu bubrega. Kazala sam vam da vasem bubregu nedostaje 'jin'. To pokusavam da ispravim." Bio sam fasciniran ovim ,meridija- nima", linijama duz tela opisanim dve i po hiljade godina ranije. Oni ne idu putem nijednog nerva, niti krvnog suda, nijednog poznatog limfnog kanala, a evo kako su se u mom telu precizno javljali. Nekoliko minuta i nekoliko desetina igala kasnije počeo sam da osećam kako mi se neki mir i opustenost razlivaju po čitavom telu: otprilike kao blazeno stanje koje osećamo nakon intenzivnog telesnog napora. Na kraju seanse sam imao utisak da sam pun nove energije, zeleo sam da uradim mnogo stvari, da zovem prijatelje, izađem na večeru. Kristina je ponovo uzela moj puls: ,,'Jin' vasih bubrega se podigao kao sto je bilo predviđeno. Zadovoljna sam. Treba česće da se opustate. Ne bavite se dovoljno sobom. Suvise se bavite aktivnostima. Da li meditirate? To obnavlja čoveka, znate." Zatim mi je preporučila da promenim način ishrane i da uzimam neko lekovito bilje - upravo isto ono sto je moj tibetanski kolega radio sa svojim pacijentima u Daramsali.
AKUPUNKTURA T MOZAK
Istinski početak naučnog istrazivanja akupunkture datira neko- liko godina kasnije, objavljivanjem jednog članka u vrlo selektivnom Proceedings of the National Academy of Sciences (Zaključci nacionalne Akademije nauka), časopisu u kome mogu da objavljuju samo članovi američke Akademije nauka, ili njihovi ,gosti" (6). Doktor Čo (Cho), istrazivač u oblasti neurologije koreanskog porekla, hteo je da testira teoriju staru dve i po hiljade godina, prema kojoj stimulacija noinog prsta akupunktumom iglom poboljsava vid. Stavio je u skener deset zdravih osoba i počeo da testira svoj aparat zmirkajući pred njihovim očima crnim i belim poljima sahovske ploče (najjači podrazaj vidnog sistema za koji se zna). Stvarno, slike su značajnije aktivirale vidno polje, vizuelni korteks smesten sasvim pozadi u mozgu. Kod svih je subjekata treptanje ploče izazvalo znatno povećanje delatnosti ove oblasti mozga, koja je nestajala kada bi podrazaj prestao. Sve je bilo u redu.
Zatim je zatrazio od jednog iskusnog praktičara akupunkture da stimulise tačku koja se u starim kineskim priručnicima zove ,mehur 67"; nalazi se na spoljnoj strani malog noznog prsta i pretpostavlja se da poboljsava vid. Na iznenađenje čitave ekipe, kada se iglom radilo na tradicionalan način, pustajući je da se brzo uvuče među prste, slike su pokazale aktiviranje istog dela mozga: vizuelnog korteksa! Svakako, aktiviranje nije bilo tako jako kao sa sahovskom pločom, ali je bilo dovoljno jasno da moze ući u statističke testove. Da bi se potvrdilo da nije reč o halucinaciji istrazivača ili ispitivanih subjekata, doktor Čo je zatim stimulisao tačku na velikom prstu, koji ne odgovara nikakvom meridijanu. Vidno polje se nije aktiviralo. Ali, opit se tu nije morao zavrsiti.
Jedna od najčudnijih ideja u tradicionalnoj kineskoj i tibetan- skoj medicini jeste ideja da postoje razni ,morfopsiholoski tipovi", posebno tip ,jin" i tip ,jang". Ova dva dominantna tipa se određuju polazeći od preferenci svake osobe prema toplom ili hladnom, nekim namirnicama, nekim periodima dana, njihovom fizičkom izgledu i, čak, obliku njihovih noznih listova. U starim tekstovima je napisano da stimulacija određenih akupunkturnih tačaka moze imati, u zavisnosti od pacijenta, upravo obrnute efekte kod bolesnika, te je otud vazno to pripremiti unapred. Čo je, dakle, zamolio praktičara da odredi tip
svakog subjekta opita. Posmatrao je efekte stimulacije tačke ,mehur 67" na malom noznom prstu kod subjekta tipa , jin" i kod subjekta tipa
,jang". Zatim je proverio da li su dve grupe jednako reagovale kad im je pred očima treptala sahovska ploča: aktiviranjem vizuelnog kortek-sa i dezaktiviranjem sa prestankom stimulacije. Subjekti ,jin" isto su odgovarali kada im se stimulisala tačka ,mehur 67": aktiviranje sa stimulacijom, povratak na normalu sa prestankom manipulacije. Na- protiv, i to se činilo skoro neverovatno, subjekti ,jang" ispoljavali su suprotan efekat! Stimulacija iglom uslovila je ,dezaktiviranje" vizuelnog korteksa, a njen zastoj povratak na normalu.
Razlika jinIjang ne odgovara ničemu stoje poznato u modernoj fiziologiji. Ona je ipak bila sposobna da predvidi, kao sto naznačuju stari kineski tekstovi, da će mozak na istu stimulaciju, istom iglom, na istoj akupunktumoj tački reagovati na suprotan način. To je tako neočekivan rezultat da je većina zapadnih naučnika, poput mene pre dvadeset i pet godina, vise volela da na to ne misli.
Za Pola akupunktura nije bila teorijsko pitanje. On je patio od depresije godinama, i uzimao klasični antidepresiv vise meseci bez re- zultata. Dosao je zbog bola u leđima kod Tomasa, praktičara akupunk- ture pri univerzitetskom Centru za komplementarnu medicinu. Tomas mu je predlozio da tradicionalnim tačkama protiv bola u leđima doda stimulaciju dve tačke na lobanji, koje su razne kineske studije smatrale delotvornim za depresiju (7). Na sredini prve seanse Pol je izjavio da je osetio kako se razilazi ,sloj magle koja ga je sprečavala da misli". Imao je utisak da je laksi i malo sigurniji, iako mu je jos uvek grlo bilo stegnuto, osećaj koji je oduvek vezivao za svoje periode depresije. Zbog jednonedeljne seanse tokom nekoliko sedmica drugi slojevi su se razisli, jedan nakon drugog, kako je on izjavio, a najzad mu se i grlo oslobodilo. Krajem lečenja prvo je ponovo počeo da spava, zatim mu se vratila energija koja je bila isčezla pre dve godine, i najzad mu se vratilo samopouzdanje, zelja da bude sa zenom i ćerkama, kao i zelja da ponovo počne da radi. Kako pise u kineskim studijama, njegovi simptomi su izgleda odgovorili na isti način i istom brzinom na akupunkturu kao i na antidepresive sa kojima su bili upoređeni. Pol, naravno, nikada nije prestao da uzima lek koji mu je lekar prepisao. Moguće je da je najzad imao pozitivan efekat. Ipak, činjenica da su se prvi znaci olaksanja pojavili od prve seanse akupunkturom sugerise da su igle bile te koje su pokrenule njegov oporavak. Prirodno, moguće je takođe da
su se dva načina lečenja uzajamno upotpunila i da je akupunktura, uz učinak antidepresiva, omogućila da se stimulisu mehanizmi samoo- zdravljenja osećajnog mozga.
Praktičari akupunkture, bilo da su Zapadnjaci ili Azijati, savr-
seno znaju daje njihova umetnost posebno korisna za oslobađanje od stresa, anksioznosti i depresije. Ipak, na Zapadu se ove prakse najmanje cene i najmanje proučavaju. Retke zapadne studije su im naklonjene. U bolnici Univerziteta Jel je potvrđeno da akupunktura kontrolise anksioznost pacijenata pre operacije umesto anksiolitika (8). Međutim, njena primena je jos uvek vrlo ograničena, bez sumnje zato sto se, kao i za EMDR, ne shvataju sasvim njeni mehanizmi akcije.
Na Harvardu je upravo objavljeno objasnjenje jednog od ovih mehanizama akcije. Doktor Hui (Hui) je, uz pomoć ekipe Opste bol- nice Masačusets, jednog od najvećih centara funkcionalne cerebralne zbirke slika na svetu, pokazao kako se osećajni mozak moze direktno kontrolisati akupunkturom. Stimulisući samo jednu tačku - koja se na- lazi na saci, između malog prsta i kaziprsta - očigledno je pokazao funkcionisanje parcijalne anestezije tokova bola i straha (vidi sliku 5 iz sveske fotografija). Ovu su tačku, jednu od najstarijih, koju stari kineski priručnici nazivaju ,debelim crevom 4", najvise upotrebljavali praktičari akupunkture u svetu. Ona je poznata po tome sto kontrolise bol i teskobu. Izgleda, dakle, da podrazaj povrsine koze, kao u EMDR
-u, kada se kozom sluzimo vise nego pokretima očiju, moze sasvim neposredno da ,govori" osećajnom mozgu i da na njega deluje (9).
Za mene je, u vezi s tim, najupečatljiviji slučaj bio Karolinin, jedne druge pacijentkinje Tomasa koji je radio u nasem centru komple- mentarne medicine. Reč je o mladoj zeni od dvadeset i osam godina, operisanoj od vrlo teskog oblika raka stomaka. Sutradan, posle ope- racije, imala je strasne bolove, i jedino je morfij, koji je sama sebi dozi- rala, mogao da joj olaksa bol. Međutim, ona je taj lek tesko podnosila,
15 Vise kontrolisanih proučavanja dokumentuju koristi od akupunkture za kontrolu postoperativnog bola. Prosečno, jedna seansa akupunkture dnevno prvih dana nakon operacije omogućuje da se doza narkotika svede na trećinu uobičajene mere, te da se znatno smanje sekundarni efekti Najpoznatiji primer ove upotrebe je dao poznati kroničar Njujork tajmsa Diems Reston (James Reston). Prateći Niksona u Peking, tada prvi put posetivsi Kinu. Reston je morao hitno da operise zapaljeno slepo crevo. Posle operacije, potpuno
,zapadnjačke", koja mu je spasla iivot, mnogo gaje boleo trbuh i imao
jer ju je sprečavao da jasno misli i ponekad kod nje izazivao vrlo teske kosmare. Prilikom jednog proučavanja pomislili smo da bi Tomas u tom trenutku mogao pokusati daje neguje. U početku je Karolina bila toliko obuzeta svojim bolom da je jedva primetila tri tanke igle koje joj je Tomas 45 minuta drzao u ruci, cevanici i trbuhu. Ipak, već od sutra, ona skoro da vise nije uzimala morfij (samo, prema belesci bolničarki, tri male doze za 24 sata). Dva dana kasnije je izjavila da vise skoro ne oseća bol; osetila se jačom i odlučnijom no ikada da se suoči sa svojom bolesću i da se ne prepusti pesimizmu lekara. Teskoba se izgleda izgu- bila istovremeno kada i bol, bez ijednog sekundarnog efekta tipičnog za
lekove protiv bolova (10,11).15
Harvardska studija pokazuje da su akupunkturne igle stvarno sposobne da blokiraju područja osećajnog mozga koja su odgovorna za iskustvo bola i teskobe. Zahvaljujući toj studiji, bolje shvatamo tako impresivne rezultate kao sto su oni koje je Karolina dozivela. Proučavanja kod zečeva koji vise ne osećaju bol, kao i kod ovisnika od heroina u periodu odvikavanja, navode takođe na zaključak da aku- punktura stimulise lučenje endorfina, malih molekula koje proizvodi mozak, i koji deluju kao morfij ili heroin.
Postoji i treći mehanizam delovanja koji istrazivači počinju da primećuju: jedna seansa akupunkture ima direktan uticaj na ravnotezu između dve grane autonomnog nervnog sistema. One povećavaju ak- tivnost parasimpatikusa, ,kočnice" za fiziologiju, na stetu aktivnosti simpatičkog sistema, ,koji ubrzava". One, dakle, pomazu usaglasenost srčanog ritma i, na opstiji način, omogućuju da se sistem vrati u ravnotezu. Posledice ove ravnoteze na sve telesne organe su dobro utvrđene. Kao sto smo videli u prethodnim poglavljima, njihov značaj za osećajnu lagodnost, zdravlje, usporavanje starosti i sprečavanje izne- nadne smrti već je zabelezen u tako poznatim časopisima kao sto su Lancet, American Journal ofCardiology, Circulation, itd.
je nadimanja. Zatraiio je narkotike da ublaii bol, ali umesto toga samo su mu preporučili dve igle, jednu u ruku, drugu u kolenicu, koje je jedva osetio. Jznenađenje je bilo jos veće kada su nekoliko sati kasnije bolovi sasvim presta- li. To gaje toliko začudilo da je po povratku u Njujork napisao veliki članak u Njujork tajmsu pod naslovom: ,Dopustite mi da vam opisem kako sam operi- san u Pekingu. " Tim je člankom Reston akupunkturi otvorio vrata u Americi, gde, sve do danas, nije potrebno biti lekar da biste je praktikovall
Da li ta fizioloska ravnoteza odgovara ravnotezi ,vitalne energije", Čiju, o kome govore tekstovi stari dve i po hiljade godina? Bez sumnje se funkcija Čija ne moze svesti na samo jedan zadatak, a ravnoteza autonomng nervnog sistema je svakako jedan od aspekata te funkcije. Sada znamo da se, kako smo videli u poglavlju 3, na njega moze uticati meditacijom, ishranom, sto ćemo videti u sledećem delu, a sada i akupunkturom. To su tri metode jačanja Čija na kojima insistiraju kineska i tibetanska medicina.
Početkom XXI veka smo svedoci razmene kakva nikad nije postojala između medicinskih i naučnih kultura čitavog sveta. Poput novog
,prelaza Sever-Zapad" preko Beringovog tesnaca, zemljouz je izgleda stvoren između velikih medicinskih tradicija Zapada i Dalekog istoka. Zahvaljujući funkcionalnim slikama i napretku molekularne biologije, izgleda se utvrđuje odnos između mozga, molekula osećanja kao sto su endorfini, ravnoteze autonomnog nervnog sistema i ,proti-canja vitalne energije" o kojoj su Stari govorili. Iz tih mnogostrukih veza bez sumnje će se roditi nova fiziologija koju neki, kao Kendis Pert (Candice Pert), profesor fiziologije i biofizike univerziteta Dzordztaun u Vasingtonu, nazivaju fiziologijom ,sjedinjenog sistema telo-mozak"
(12).
Akupunktura je samo jedan od tri stuba tradicionalne kineske medicine. Dva druga su, sjedne strane, kontrola fiziologije mentalnim stavom -- bilo daje reč o meditaciji ili vezbama srčane koherencije, o kojima smo već govorili - a sa druge strane, ishrana. Za praktičare te medicine, čija mudrost postaje sve očiglednija Zapadnjacima, nema ni- kakvog smisla upotrebljavati akupunkturu ili negovati svoju mentalnu i fiziolosku ravnotezu a ne posvetiti posebnu paznju sastojcima koji stalno obnavljaju nase telo, tj. namirnicima kojima ga hranimo. Tu se nalazimo u oblasti koju su savremeni psihijatri i psihoterapeuti skoro potpuno ostavili po strani. Ipak, mnogo se saznalo o kontroli stresa, strepnje i depresije ishranom. To su otkrića koja se smesta mogu iskoristiti.