Konceptualni red

Učenik

Učenik je poslednja jedinica operativnog reda. Učenik je nezavisna jedinka koja je don Huanovo učenje dovela u žižu, jer je morao da  prihvati specijalnu saglasnost u celosti, saglasnost koja mu je data o sastavnim elementima svih stanja ne-obične stvarnosti i svih naročitih stanja  obične  stvarnosti, pre nego što je specijalna saglasnost mogla postati značajan pojam. Ali specijalna saglasnost, budući da se  odnosila   na  radnje  i  elemente  opažene   u  ne-

-običnoj stvarnosti, povlačila je i poseban red konceptualizacije, red koji je te opažene radnje i elemente usklađivao sa potvrđivanjem pravila. Stoga je specijalna saglasnost za mene,  kao  učenika, značila usvajanje izvesnog gledišta čija je vrednost potvrđena celokupnim don Huanovim  učenjem; drugim rečima, to je značilo da sam ušao u jednu konceptualnu ravan, ravan koja  je  sadržala  takav red konceptualizacije koji bi mi omogućio da razu- mem učenje takvo kakvo mi se prenosi. To sam nazvao „konceptualnim redom " zato  što  je  to  bio red koji je  davao  smisla  neobičnim  pojavama  koje su sačinjavale don Huanovo znanje; to je bilo jezgro značenja u kome su se nalazile sve pojedinačne koncepcije.

Uzevši, dakle, u obzir to da se učenikov cilj sastojao u tome da usvoji taj red konceptualizacije, pred njim su bile dve mogućnosti: mogao je ili doživeti neuspeh u svojim nastojanjima ili je mogao uspeti.

Prva mogućnost, tj. neuspeh u usvajanju koncep­ tualnog reda značila je istovremeno i to da učeniku nije pošlo za rukom  da  postigne  operativni  cilj učenja.    Ideja   poraza   objašnjava   se   postojanjem

4 simbolična neprijatelja čoveka od znanja; podrazumevalo se da poraz ne znači samo prestanak

napora da se cilj postigne nego i potpuno napuštanje tog stremljenja pod pritiskom bilo koga od ona 4 neprijatelja.   Ista  ideja   takođe  objašnjava  da  prva

2 neprijatelja — strah i  jasnost  —  prouzrokuju poraz kod čoveka dok je on još učenik, da poraz na tom stupnju znači da učenik nije naučio kako treba zapovedati savezniku, i da je, kao posledica tog neuspeha, jasno da je učenik taj konceptualni red usvojio površno, neiskreno. Drugim rečima, koncep­ tualni red  usvojen je  neiskreno  u  tom  smislu  što je to bilo lažno prihvatanje značenja koje se  davalo kroz učenje, ili isto tako lažno angažovanje u njemu. Smatra se da će učeniku koji je doživeo poraz, osim toga što nije kadar da zapoveda savezniku, ostati samo znanje o izvesnim manipuiativnim vidovima tehnike, ali on se  neće  poistovetiti sa rationale koji bi ih mogao načiniti značajnim. U takvim okolnosti­ ma svako bi se mogao osetiti prinuđenim da  nađe svoja objašnjenja za idiosinkratski izabrane oblasti fenomena koje je doživeo, i taj proces  bi za sobom povukao i neiskreno usvajanje gledišta koje je don Huan zastupao. Neiskreno usvajanje konceptualnog reda, međutim, nije, čini se, bilo ograničeno samo na učenika. U ideji o neprijateljima čoveka od znanja implicitno je takođe da čovek, pošto je već postigao taj cilj i naučio zapovedati savezniku, može ipak da poklekne pred napadima  svoja  druga  2  neprija­ telja — moći i starosti. Po don Huanovoj kategori- zacionoj shemi, takav poraz znači da  je  čovek površno i neiskreno usvojio konceptualni red, kao i pobeđeni  učenik.

Uspešno usvajanje konceptualnog reda, s druge strane, znači da je učenik postigao operativni cilj — to je bona fide usvajanje gledišta predavanog mu učenja. To jest, njegovo  usvajanje  bilo  je  bona fide po tome što je došlo do potrebe potpunog prihva- tanja značenja izraženog u tom  konceptualnom  re­ du,  do  potpunog  vezivanja  za  njega.

Do n Huan nije nikada objasnio u tom trenutku ili

na koji  način učenik prestaje da bude učenik, mada je po njegovim aluzijama bilo jasno da mu od onog časa kad postigne operativni cilj tog sistema  —  to jest, onda kad bude umeo da zapoveda savezniku — više neće biti potreban  učitelj  ni  njegova  uputstva. Ta misao da će doći  vreme  kad  će  učiteljeva uputstva postati suvišna podrazumeva da će dotle učeniku poći za rukom da usvoji konceptualni red, i da će, zahvaljujući tome, steći sposobnost da izvlači značajne  zaključke  bez  učiteljeve  pomoći.

Što se don Huanovog učenja tiče, i sve dok  ja nisam prestao sa obukom, usvajanje naročite sagla- snosti povlačilo je, rekao bih, i prihvatanje dveju jedinica konceptualnog reda: 1) ideju o stvarnosti naročite saglasnosti; 2) ideju da stvarnost saglasnosti u pogledu običnog, svakodnevnog života, i stvarnosti naročite saglasnosti imaju podjednaku pragmatičnu vrednost.

Stvarnost   naročite   saglasnosti

Najveći deo don Huanovog učenja odnosio se, kako je sam tvrdio, na upotrebu triju halucinogenih biljaka pomoću kojih je izazivao stanja ne-obične stvarnosti. Čini se da je te 3 biljke namerno upotrebljavao. Izgleda da ih  je  upotrebljavao  zato što je svaka od njih imala  druga  halucinogena svojstva koja je on tumačio kao različite urođene (inherentne) prirode  sila koje se u njima nalaze. Upravljajući spoljnom i unutarnjom ravni ne-obične stvarnosti, don Huan je koristio razna halucinogena svojstva sve dok ona nisu u meni, kao učeniku, stvorila percepciju po kojoj je ne-obična stvarnost savršeno određena oblast, odvojena od običnog, svakodnevnog života, čije sam inherentne osobine upoznavao  u  toku  daljeg  učenja.

Međutim, ipak je bilo mogućno da su te navodno različite osobine bile  samo  proizvod don Huanovog

načina na koji je upravljao unutarnjim redom ne-obične stvarnosti, mada je u toku učenja govorio da sila koja se nalazi u svakoj od tih  biljki  izaziva stanja ne-obične stvarnosti koja se međusobno razlikuju. Ako je to tačno, razlike među njima u smislu jedinica iz ove analize nalazile su se, izgleda, u oblasti procene koje je čovek mogao da opazi u stanjima izazvanim svakom od tih triju biljki. Zah­ valjujući posebnim odlikama njihove oblasti  proce­ ne, sve 3 su doprinosile pojavi percepcije jedne potpuno određene oblasti, koja se sastojala od  2 dela: od nezavisne oblasti, nazvane carstvom gušte­ ra, ili Meskalitovim poukama, i od zavisne, o kojoj se govorilo kao o oblasti u kojoj čovek može da se kreće  sopstvenim  sredstvima.

Upotrebljavam izraz „ne-obična stvarnost",  kao što sam već napomenuo, u smislu izvanredne, neobične stvarnosti. Za učenika početnika takva stvarnost nikako nije bila neobična, ali don Huanova obuka zahtevala je da obavezno učestvujem i da se angažujem u pragmatičnoj i eksperimentalnoj praksi svega što sam učio. To znači da sam ja, kao učenik, morao da prođem kroz niz stanja ne-obične stvarno­ sti i da bi, zahvaljujući znanju stečenom iz prve ruke, podela na „običnu" i „ne-običnu" stvarnost vreme­ nom  izgubila svaki značaj  za mene. Usvajanje bona

/ide prve jedinice konceptualnog reda dovelo bi me tada do zaključka da postoji jedna druga, odvojena, ali ne više neobična oblast stvarnosti,  tj.  „stvarnost po  naročitoj  saglasnosti".

Prihvatajući kao glavnu premisu ideju da je ta stvarnost po naročitoj  saglasnosti oblast za  sebe,  to bi značajno objasnilo pretpostavku da do susreta sa saveznicima ili s Meskalitom dolazi u  oblasti  koja nije  iluzorna.

Stvarnost  po   naročitoj  saglasnosti  ima pragmatičnu           vrednost

Isti proces  upravljanja  spoljnom  i  unutarnjom ravni ne-obične stvarnosti, koji je, čini se, doveo do priznanja da stvarnost po naročitoj saglasnosti  po­ stoji kao posebna oblast, doprineo  je,  izgleda, takođe i mom  zapažanju da je stvarnost po naročitoj saglasnosti praktična i korisna. Cilj prihvatanja naročite saglasnosti o svim stanjima ne-obične stvar­ nosti i o svim  naročitim  stanjima  obične  stvarnosti bio je da učvrsti čovekovo  saznanje  da  je  ona  ista kao i saglasnost u pogledu obične, svakodnevne stvarnosti. Ta jednakost počivala je na utisku da stvarnost po naročitoj saglasnosti nije oblast koja bi se mogla izjednačiti sa snovima. Naprotiv, ona je imala ustaljene sastavne elemente koji su bili podlož­ ni naročitom sporazumu. To je u stvari bila oblast u kojoj se okolina mogla opažati na smišljen način. Njeni sastavni elementi nisu  bili  čisto  lične  prirode niti pak proizvoljni, već su to bile koncizne stvari ili događaji čije se postojanje potvrđivalo celokupnim učenjem.

Implikacija o toj jednakosti jasna je po načinu na koji   je   don   Huan   tretirao   stvarnost  po   običnoj saglasnosti;  taj  tretman bio je utilitaran i realan; on ga  ni  u  jednom  trenutku  nije  spomenuo  niti  je  od mene  zahtevao da se prema toj  stvarnosti ponašam na  bilo  koji  drugi  način  osim  na  utilitarni,  realni. Činjenica da su se te dve oblasti smatrale podjedna­ kim  nije  ipak  značila  da  se  čovek  u  njima  može  u svakom  trenutku  isto  ponašati.  Naprotiv,  čarobnjak mora  u  svakoj  od  tih  oblasti da se ponaša  drukčije, jer svaka od tih oblasti stvarnosti ima svoje osobine  zbog  kojih se  može  koristiti  svaka  na svoj način.   Izgleda  da  je  određujući  faktor  u  pogledu značenja  bila   ideja  da  se  takva  jednakost  mogla meriti  po   tome   koliko  je  koja  od  njih  praktično korisna. Tako je čarobnjak                                                        morao da veruje

da može prelaziti iz jedne oblasti u drugu, da su obe suštinski upotrebljive i da se razlikuju između sebe samo po tome koliko se kojom od  njih  može koristiti, i po različitim ciljevima  kojima  služi svaka od  njih.

Ali njihova razdvojenost je, izgleda, ipak samo prikladan aranžman koji je odgovarao mom stepenu obuke, kojim se don Huan služio da bi mi ukazao na to da može postojati i druga oblast stvarnosti. Međutim, njegovi postupci, više nego njegove reči, naveli su me na to da poverujem kako za čarobnjaka postoji samo jedna,  produžena stvarnost sastavljena od dvaju, a možda i više delova iz kojih on izvlači zaključke pragmatične vrednosti. Bona fide  usva­ janje ideje  da stvarnost po naročitoj saglasnosti ima pragmatičnu vrednost dala bi kretanju značajnu perspektivu.

Da sam prihvatio ideju da se stvarnost po naročitoj saglasnosti može koristiti zato što sadrži inherentno upotrebljive osobine koje su pragmatične isto koliko i osobine stvarnosti po saglasnosti o svakodnevnom životu, onda bih logično mogao da razumem zašto je don Huan toliko govorio o ideji kretanja u stvarnosti  po  naročitoj  saglasnosti.  Pošto je prihvatio pragmatično postojanje jedne druge stvarnosti, jedino što je čarobnjak još trebalo  da učini bilo je to da nauči tehniku kretanja. Prirodno, kretanje je u tom slučaju  moralo  biti  specijalizova- no, zato što je bilo vezano za inherentne, pragmatič­ ne  osobine  stvarnosti  po  naročitoj  saglasnosti.

Rezime

Predmeti  moje  analize  bili  su  sledeći:

1.     Deo  don  Huanovog  učenja  koji  sam  ovde  pri­ kazao  imao  je  dva  vida:  operativni  red  značaj-

nog niza u kome su svi pojedinačni pojmovi njegovog učenja bili međusobno povezani, i kon­ ceptualni red suštinskog značenja u kome su se nalazili svi  pojedinačni pojmovi  njegovog učenja.

2.    Operativni  red  imao  je  4  glavne  jedinice  a svaka od njih sastojala se od nekoliko ideja: 1) pojam „čoveka od znanja"; 2) ideja da čovek od znanja uživa pomoć naročite sile nazvane savezni­ kom; 3) ideja da saveznikom upravlja  skup propisa nazvanih pravilima; i 4) ideja da je za potvrđivanje pravila potrebna naročita saglasnost.

3.    Te       4       jedinice  povezane  su  među  sobom  na

sledeći način: cilj operativnog reda je da nekoga nauči kako će postati čovek od znanja; čovek od znanja razlikuje se od ostalih ljudi  po  tome  što ima saveznika; saveznik je naročita sila koja ima svoja pravila; čovek može steći ili ukrotiti  savez­ nika  na  taj  način  što  će  proveriti  njegova  pravila u oblasti ne-obične stvarnosti i što  će  dobiti naročitu  saglasnost za  to  potvrđivanje.

4.    U kontekstu don Huanovog učenja, postati čovek od znanja nije nešto trajno, pre bi se moglo reći da je to samo jedan proces. To znači da ono što nekoga čini čovekom od znanja nije samo pose- dovanje saveznika  nego  da  je  to  čovekova  borba da se održi u granicama tog sistema verovanja, i da ta borba traje dok je čovek živ. Međutim, don Huanovo učenje bilo je usmereno ka praktičnim rezultatima, i taj  praktični  cilj,  u  odnosu  na učenje kako se  postaje  čovek  od  znanja,  sastojao se u tome da se nauči kako se stiče saveznik, što se postiže ako se nauče njegova pravila. Tako je cilj operativnog reda  bio taj da se pribavi naročita saglasnost o sastavnim elementima opaženim u ne-običnoj stvarnosti, a za te elemente se smatra­ lo   da   potvrđuju   saveznikova   pravila.

5.    Da bi se dobila naročita saglasnost o potvrđivanju saveznikovih pravila, don Huan je morao da da naročitu  saglasnost  o  sastavnim  elementima svih

stanja ne-obične stvarnosti  kao  i  za  naročita stanja obične stvarnosti izazvana u toku njegovog učenja. Naročita saglasnost odnosila se, prema tome, na neobične pojave, i to mi je dopuštalo da pretpostavim da učitelj svakog učenika, kad ovaj prihvati naročitu saglasnost,  vodi  dalje  ka  tome da usvoji konceptualni red znanja koje mu se predaje.

6. Sa stanovišta mog ličnog stupnja obuke,  mogao sam da zaključim da sam do  onog vremena  kad sam prekinuo učenje kod don Huana usvojio dve jedinice konceptualnog reda: 1) ideju da postoji odvojena oblast stvarnosti, jedan drugi svet  koji sam nazvao „stvarnošću po naročitoj saglasno- sti"; 2) ideju da je naročita saglasnost, ili  taj drugi svet upotrebljiv isto kao i svet svakodnev­ nog  života.

Bezmalo 6  godina  nakon početka  moje obuke don Huanovo učenje je prvi put postalo jasna celina za mene. Shvatio sam da je težio da mi pribavi bona fide saglasnost u pogledu onoga što sam sam otkrio, pa iako nisam nastavio da učim zato što nisam  bio, niti ću ikada biti, spreman da se podvrgnem tegoba­ ma takve obuke, moj način da  dosegnem  njegov nivo ličnog truda bio je  pokušaj  da  razumem njegovo učenje. U meni je postojala imperativna potreba da dokažem, makar samom sebi,  da  to učenje  nije  bilo  nikakva  nastranost.

Pošto sam sredio svoju strukturalnu shemu i odstranio mnoge podatke koji su bili suvišni za moje prvobitno nastojanje da otkrijem osnovanost njego­ vog učenja, postalo mi je jasno da ono poseduje unutarnju koheziju, logični sled koji mi je omogućio da na ceo taj fenomen gledam u svetlosti koja je otklonila osećanje bizarnosti, što je bilo obeležje svega što sam doživeo. Bilo mi je jasno da je moje učenje samo početak jednog veoma  dugog  puta.  I sve ono naporno što sam doživeo, a što me je toliko impresioniralo,  bilo  je  samo  delić  jednog  sistema

logičnih misli iz kojih je don Hua n izvukao značajne zaključke za svoj svakodnevni život; to je bio veoma složen sistem verovanja u kome je traganje doživljaj što  vodi  do  ushićenja.

Dodatak A

Proces  potvrđivanja         vrednosti  naročite suglasnosti

Potvrđivanje vrednosti naročite suglasnosti uklju­ čuje, u svakom delu, kumulaciju don  Huanovog učenja. Da bi se objasnio taj kumulativni proces, sredio sam potvrđivanje vrednosti naročite suglasno­ sti prema sledu po kome su se dešavala  stanja ne-obične stvarnosti i naročite obične  stvarnosti. Činilo se da don Huan nije imao tačno  utvrđen proces upravljanja unutarnjim redom ne-obične stvarnosti i naročite obične stvarnosti; reklo bi se da je jedinice za upravljanje izdvojio na dosta elastičan način.

Don Huan je počeo da priprema teren  za naročitu saglasnost na taj način što  je izazvao prvo naročito stanje obične stvarnosti procesom nagove- štaja o ambijentu. Tim metodom izdvojio je izvesne sastavne elemente iz oblasti obične stvarnosti,  pa me, pošto ih je izdvojio, upućivao da čulima pratim kretanje prema specifičnom,  u  ovom  slučaju opažanju boja koje su, kako se činilo, zračile iz

malih površina na zemlji. Kad su se izdvojile, te obojene površine nisu više spadale u obične suglasnosti; izgledalo je da samo ja mogu da ih vidim, i one su tako dovele do naročitog stanja

obične_stvarnosti.

Izdvajanje tih dviju površina na zemlji time što

su bile lišene obične saglasnosti služilo je za to da se uspostavi prva spona između obične i neobične stvarnosti. Don Huan me upućivao da opažam deo obične stvarnosti na neobičan način; to jest, menjao je izvesne elemente u pojave za koje  je  bila potrebna  naročita  saglasnost.

Posle tog prvog naročitog stanja Obične stvarnosti došlo je do moje  rekapitulacije  tog iskustva; iz toga je don Huan izabrao moje opažanje raznih obojenih površina kao jedinice za pozitivno naglašavanje. Izdvojio je za negativno  naglašavanje  ono  što  sam mu ispričao o svom strahu i umoru, kao i mogućnost da  ne  budem  dovoljno  uporan.

Tokom, narednog pripremnog perioda naročito se posvetio razmišljanju o jedinicama koje je izdvojio, i ubedio me da čovek može u svojoj okolini da otkrije više no što to obično čini. Iz jedinica  izvučenih  iz moje rekapitulacije don Huan je takode uveo u naše razgovore neke od pojmova koji ulaze  u  pojam čoveka  od  znanja.

Kao drugi korak u pripremi naročite saglasnosti o potvrđivanju pravila don Huan  je izazvao  stanje ne-obične stvarnosti pomoću kaktusa Lophophora williamsii. Celokupni sadržaj tog prvog stanja ne­ obične stvarnosti bio je dosta zamagljen  i  nepove­ zan, ali njegovi sastavni elementi bili su ipak sasvim jasno ocrtani; zapazio  sam  njihove osobine  kao  što su stabilnost, izuzetnost i nedostatak obične sagla­ snosti gotovo isto tako jasno kao  i  u  kasnijim stanjima. Te osobine nisu bile tako očigledne možda zbog moje neveštine; tada sam prvi put doživeo ne-običnu  stvarnost.

Bilo je nemogućno utvrditi dejstvo  don  Huano- vog prethodnog upućivanja u sam tok tog mog doživljaja; međutim, njegovo majstorstvo u upra- vljanju ishodom narednih stanja ne-obične stvarnosti bilo  je  od  tog  časa  veoma  jasno.

Iz moje rekapitulacije  onoga  što  sam doživeo on je  birao  jedinice  pomoću  kojih  je  upravljao  mojim

kretanjem prema specifičnim pojedinačnim oblicima kao i prema specifičnom rezultatu u celosti. Uzeo je u obzir moje postupke sa psom i doveo ih u vezu s idejom da je  Meskalito  vidljivo  biće.  On  je  mogao da uzme bilo koje obličje, a najvažnije je to da je on biće  izvan  samog  čoveka.

On o što sam don Huanu pričao o svojim postup­ cima poslužilo mu je takođe da me pripremi  za ulazak u širu oblast procene; u ovom slučaju bilo je to kretanje prema zavisnoj oblasti. Do n Huan je naročito naglašavao to da sam se kretao i da sam postupao u ne-običnoj stvarnosti gotovo isto onako kako  bih  to  činio  i  u  svakodnevnom  životu.

Kretanje prema praktičnijem korišćenju  ne-obič­ ne stvarnosti pripremljeno je na taj način što je don Huan kao nešto negativno  podvukao  ono  što  sam mu ispričao o svojoj nesposobnosti da  obratim logičnu pažnju na elemente koje sam opazio. Don Huan je nagovestio da sam mogao te elemente da posmatram nepristrasno i da ih tačno sagledam; ta ideja osvetlila je dve opšte karakteristike ne-obične stvarnosti: da je pragmatična i da se sastoji od elemenata  koji  se  čulima  mogu  potvrditi.

Nedostatak obične saglasnosti o tim sastavnim elementima pokazao se dramatično u međusobnom dejstvu pozitivnog i negativnog pridavanja važnosti onome što bi video neko ko bi posmatrao moje ponašanje u toku tog prvog stanja ne-obične stvar­ nosti.

Pripremni period koji  je  nastao  posle  prvog stanja ne-obične stvarnosti trajao je duže od godine dana. Don Huan je to vreme  iskoristio  da  me upozna s još više  pojmova  koji  ulaze u opšti pojam čoveka od znanja, i  da  mi   otkrije  neke  delove pravila dvaju saveznika. Izazvao je, osim toga, i jedno plitko stanje ne-obične stvarnosti da bi ispitao moj afinitet prema savezniku koji se nalazi u biljci Datura inoxia. Don Huan je iskoristio  sve  ono  što sam nejasno osetio u toku tog plitkog stanja ne-obič-

ne stvarnosti da bi mi opisao opšte karakteristike tog saveznika suprotstavljajući im ono što je  izdvojio kao  Meskalitove  uočljive  osobine.

Treći korak u pripremi naročite saglasnosti o potvrđivanju pravila bio  je izazivanje još  jednog stanja ne-obične stvarnosti pomoću kaktusa Lop- hophora williamsii. Čini se da su me don Huanova prethodna uputstva dovela do toga da  to  drugo stanje ne-obične stvarnosti opažam na sledeći način:

Kretanje prema specifičnom stvaralo je moguć­ nost da se vidi jedno biće čiji je oblik  bio znatno izmenjen; od poznatog obličja psa u prvom stanju do potpuno nepoznatog obličja jedne antropomorfne kompozicije koja je, kako se činilo, postojala izvan mene.

Kretanje prema široj oblasti procene pokazalo se jasno u mom opažaju putovanja. U toku tog putovanja oblast procene bila je istovremeno zavisna i nezavisna, mada je najveći broj sastavnih elemena­ ta  zavisio  od  prethodnog  stanja  obične  stvarosti.

Kretanje prema praktičnoj upotrebi ne-obične stvrnosti bilo je, možda, najvažnija osobina  tog drugog stanja. Bilo mi je jasno, na jedan složen i izdiferenciran način, da čovek može da se kreće s jednog  mesta  na  drugo  u  ne-običnoj  stvarnosti.

Osim toga, posmatrao sam te  sastavne elemente nepristrasno i tačno sam ih uočavao. Sasvim sam jasno zapazio njihovu stabilnost, izuzetnost i nedo­ statak  saglasnosti.

Kad sam don Huanu ispričao sve što  sam  doži- veo, on je naglasio sledeće: za kretanje prema specifičnom, pozitivno je ocenio to što sam Meska- lita video kao antropomorfnu  kompoziciju.  Njego­ vo razmišljanje o ovome bilo je prvenstveno usmere- no na ideju da Meskalito  može  da  bude  učitelj,  a isto  tako  i  zaštitnik.

Da bi usmerio moje kretanje ka široj oblasti procene, don Huan je pridavao naročitu važnost onome što sam  mu pričao o svom putovanju koje se

očigledno odigralo u zavisnoj oblasti, pozitivno je ocenio i moju verziju o vizionarskim prizorima koje sam video na Meskalitovoj  ruci;  ti prizori nisu, čini se zavisili  od sastavnih elemenata onoga što se događa  u  običnoj  stvarnosti.

Priča o mom putovanju i prizori koje  sam  video na Meskalitovoj ruci  takode su pomogli don  Huanu da upravilja  mojim kretanjem prema praktičnijem korišćenju ne-obične stvarnosti.  Prvo  je  izneo  ideju da je mogućno dobiti pouku, uputstvo, a zatim je te prizore tumačio kao pouke o tome kako treba da živim.

Nekim delovima moje rekapitulacije koji su se odnosili na opažanje suvišnih elemenata on nije pridavao nimalo važnosti, jer se nisu mogli korisno upotrebiti za određivanje pravca u unutarnjem redu.

Sledeće stanje ne-obične stvarnosti, treće, izazva­ no je  da  bi se potvrdila pravila saveznika sadržanog u biljci Datura inoxia. Pripremni period je tada prvi put bio važan i primetan. Don Huan mi je pokazao manipulativnu tehniku i otkrio da je vidovitost specifični  cilj  koji  treba  da  postignem.

Njegovo prethodno upravljanje trima vidovima unutarnjeg reda dovelo je, čini se. do siedećih rezultata: kretanje prema specifičnom izrazilo se u mojoj sposobnosti da saveznika opazim kao kvalitet, drugim rečima,  proverio  sam  i  utvrdio  mišljenje  da je saveznik potpuno nevidljiv. Kretanje prema speci­ fičnom izazvalo je uz to i naročito  opažanje  niza slika veoma sličnih onima koje sam video na Meskalitovoj ruci. Don Huan je te prizore  tumačio kao scene predviđanja, ili kao ostvarenje specifičnog cilja  pravila.

Zapazio sam da niz tih prizora povlači i kretanje prerna široj oblasti procenjivanja.  Ovog  puta  ta oblast biia je nezavisna od ambijenta iz prethodne obične stvarnosti. Ti prizori nisu izgledali postavljeni nad sastavnim elementima, kao što je bio slučaj s onima  na  Meskalitovoj  ruci;  u  stvari,  tu  i  nije bilo

drugih sastavnih elemenata osim onih koji su sači­ njavali te prizore. Drugim recima, ćela ta oblast procenjivanja  bila  je  nezavisna.

Percepcija potpuno nezavisne oblasti takođe je vodila ka praktičnoj upotrebi ne-obične stvarnosti. Vidovitost je tu značila da se svemu što  se  videlo može  pripisati  utilitarna  vrednost.

Da bi upravljao mojim kretanjem prema specifič­ nom, don Huan je pridavao naročitu važnost ideji da je mogućno kretati se sopstvenim sredstvima u nezavisnoj oblasti procenjivanja. Kretanje  u  toj oblasti objašnjavao je kao indirektno, i kao da su to, u tom određenom slučaju, obavili gušteri u svojstvu instrumenata. Da bi pripremio   pravac  u  drugom vidu unutarnje ravni, tj. kretanje prema široj oblasti procene, usredsredio se u razmišljanju na  ideju  da sam prizore koje  sam  video,  a  koji su bili  odgovor na ono što sam želeo da doznam, mogao da posmatram i produžim koliko god sam želeo. Za upravljanje kretanjem prema praktičnijoj upotrebi ne-obične stvarnosti, don Huan je naročito naglaša­ vao da ono što se želi doznati posredstvom vidovito­ sti mora biti jednostavno i neposredno da bi se dobio  rezultat  koji  se  može  koristiti.

Četvrto stanje ne-obične stvarnosti izazvano je takođe da bi se potvrdilo pravilo saveznika iz biljke Datura inoxia. Specifični cilj pravila koje je trebalo tada potvrdit ticao se telesnog leta, kao još jednog vida kretanja. rezultat upravljanja kretanjem prema specifičnom bio je, možda, percepcija, osećanje da moje telo leti kroz zrak. To osećanje bilo je tako živo, mada nije imalo dubine svih onih ranijih percepcija i radnji koje sam, kako se pretpostavlja, obavljao u ne-običnoj stvarnosti. Telesni let se odigrao, izgleda u zavisnoj oblasti procene, i reklo bi se da je do tog kretanja došlo sopstvenom moći koja je

mogla biti posledica kretanja prema široj oblasti procene. Druga 2 vida osećanja da letim kroz vazduh

bila su, možda, posledica upravljanja  kretanjem prema praktičnoj  upotrebi  ne-obične stvarnosti.  Tu je bio, prvo, opažaj  daljine, opažaj  usled  koga sam se osećao kao da zaista letim, i, drugo, mogućnost da primam uputstva o pravcu u toku tog navodnog kretanja.

Za vreme sledećeg pripremnog perioda don Huan je razmišljao o navodno škodljivoj prirodi saveznika iz biljke Datura inoxia. I  on je  izdvojio  sledeće delove iz moga pričanja: da bi  usmerio  moje kretanje prema specifičnom, naročito je podvlačio važnost mog sećanja o letu kroz vazduh. Iako nisam opazio sastavne elemente tog stanja ne-obične stvar­ nosti onako jasno kako sam u to vreme već mogao da opažam, osećanje tog kretanja bilo je veoma određeno, i don Huan se tim poslužio da potkrepi specifični rezultat tog kretanja. Kretanje prema praktičnijoj upotrebi ne-obične stvarnosti postignuto je time što je težište spekulacija bilo na ideji da čarobnjaci mogu u letu da prevaljuju ogromna rastojanja, a ta spekulacija davala je podstreka mogućnosti da se čovek može kretati  u zavisnoj oblasti procene i da se zatim istim tim  kretanjem može  vratiti  u  običnu  stvarnost.

Peto stanje ne-obične stvarnosti izazvano je dejstvom saveznika iz  gljive  Psilocybe  mexicana. Tada sam prvi put uzeo tu biljku i stanje koje je ona proizvela pre je ličilo na test negoli na pokušaj da se potvrdi pravilo. U  pripremnom  periodu  don  Huan mi je pokazao  samo  manipulativnu  tehniku;  pošto mi nije otkrio specifičnu svrhu koju je trebalo proveriti, nisam mislio da je to stanje izazvano da bi se potvrdilo pravilo. Ipak, upravljanje unutarnjom ravni ne-obične stvarnosti pripremljeno ranije  zavr­ šilo  se,  rekao  bih,  donevši sledeće  rezultate.

Usmeravanje kretanja prema specifičnim potpu­ nim rezultatima izazvalo je u meni opažaj da se 2 saveznika međusobno razlikuju, i da su oba drukčija od   Meskalita.   Opazio  sam  saveznika  iz  Psilocybe

mexicana kao kvalitet — bezobličan i nevidljiv, i da je kadar da izazove osećanje bestelesnosti. Kretanje prema široj oblasti procene rezultiralo je u osećanju da je celokupni ambijent iz prethodne obične stvarnosti, koga sam i dalje bio svestan, bio upotre­ bljiv u ne-običnoj stvarnosti; to jest, širenje zavisne oblasti izgleda da je obuhvatilo sve to. Kretanje prema praktičnijoj upotrebi ne-obične stvarnosti izavalo je izuzetno osećanje da mogu da  prolazim kroz sastavne elemente zavisne oblasti procene, uprkos tome što je izgledalo da  su  oni  obični elementi  svakodnevnog  života.

Don Huan nije od mene zahtevao da mu, kao obično, ispričam sve što sam doživeo; činilo se da ne­ postojanje   specifičnog  cilja  pretvara  to  stanje   ne-

-obične stvarnosti u jedan produženi, prelazni stadi- jum. Međutim,  tokom sledećeg pripremnog perioda, on je razmišljao o izvesnim  stvarima koje je prime- tio  u  mom  ponašanju  u  toku  tog  doživljaja.

Stavio je negativan naglasak na logični ćorsokak koji mi nije dopuštao da poverujem kako čovek može da prolazi kroz stvari ili živa bića. Naporedo s tim razmišljanjem upravljao je mojim  kretanjem prema  specifičnom  potpunom  rezultatu  kretanja kroz sastavne  elemente  ne-obične  stvarnosti  viđene u zavisnoj  oblasti  procene.

Te iste primedbe don Huan je iskoristio za upravljanje drugim vidom unutarnje ravni, tj. širim poljem procene. Ako je mogućno kretanje kroz predmete, onda se prema tome mora proširiti i zavisna oblast; ona mora da obuhvati celokupni ambijent prethodne obične stvarnosti koje je čovek svestan u svakom trenutku, pošto to kretanje za sobom povlači stalnu promenu okoline. U tom istom njegovom   razmišljanju   podrazumevalo   se   da   ne-

-obična  stvarnost  može  da  se  iskoristi  u  praktične svrhe. Kretanje kroz predmete i živa bića predstavlja­ lo  je  izvesnu prednost koju čarobnjak  ne  bi  mogao imati  u  običnoj  stvarnosti.

Don Huan je zatim iskoristio sledeća 3 stanja ne-obične stvarnosti, izazvana  kaktusom  Lophopho- ra williamsii, da pripremi naročitu saglasnost za potvrđivanje pravila. Ta 3 stanja  uzeta su ovde kao samo  jedna  jedinica  zato  što  su  se  odigrala  tokom

4  uzastopna  dana,  a  u  onom   intervalu   od nekoliko sati između njih nisam ništa  razgovarao  s don Huanom, Unutarnji red tih triju stanja takođe je uzet kao jedna jedinica sa sledećim karakteristikama. Kretanje prema specifičnom dovelo me dotle  da opazim Meskalita kao vidljivo, antropomorfno biće koje može čoveka da uči. Meskalitova sposobnost da daje pouke značila je da on može da prcduzima izvesne  radnje  prema  ljudima.

Kretanje prema široj oblasti procene dostiglo je tačku sa koje sam obe oblasti sagledao u isto vreme; nisam bio kadar da razlikujem  jednu od druge osim po kretanju. U zavisnoj oblasti mogao sam da se krećem sopstvenim sredstvima i po svojoj volji, ali u nezavisnoj sam to mogao samo  pomoću  Meskalita kao instrumenta. Na primer, Meskalitove pouke sastojale su se od niza prizora koje sam mogao samo da posmatram. Kretanje prema praktičnijoj upotrebi ne-obične stvarnosti sadržano je u ideji da Meskalito zaista može da daje pouke o tome kako treba živeti.

Tokom pripremnog perioda  koji je  nastao nakon poslednjeg stanja ne-obične stvarnosti u tom  nizu, don Huan je izabrao sledeće jedinice. Za kretanje prema specifičnom,  naglašavao  je  naročito  ideje da se kroz nezavisnu oblast procene može kretati zahvaljujući Meskalitu, i da je Meskalito didaktično biće sposobno da daje pouke čoveku na taj način što će mu dopustiti da stupi u svet vizija. Razmišljao je takođe i o implikaciji da mi je Meskalito rekao svoje ime i da me, navodno, naučio uu pevam neke pesme; ta 2 primera on je konstruisao kao primere Meskalitove sposobnosti da bude zaštitnik. A či­ njenicu  da  sam  Meskalita  video  kao  svetlost  tuma-

čio je kao mogućnost da je on najzad uzeo  apstra­ ktno,  trajno  obličje  u  kome  će  mi  se  pojavljivati.

Pridavanje naročite važnosti tim istim jedinicama poslužilo je don Huanu da usmeri moje kretanje prema široj  oblasti  procene.  Za  vreme  tih  triju stanja ne-obične stvarnosti jasno sam zapazio da su zavisna  i  nezavisna  oblast    2    odvojena  vida   ne-

-obične stvarnosti, ali da su oba podjednako važna. Nezavisna oblast bila je ona u kojoj je Meskalito poučavao, a pošto se pretpostavlja da su ta stanja ne-obične stvarnosti izazvana samo zato da bi se tražile takve pouke, nezavisna oblast bila je, logično, naročito važna. Meskalito je zaštitnik i učitelj, što znači da je vidljiv, ali njegovo obličje ipak nema nikakve veze sa prethodnim stanjem obične stvarno­ sti. S druge strane, pretpostavlja se da čovek putuje, da se kreće u neobičnoj stvarnosti da bi  od Meskalita tražio pouke, a u toj ideji pridavala se važnost  zavisnoj  oblasti.

Kretanje prema praktičnoj upotrebi ne-obične stvarnosti pripremljeno je tim što su Meskalitove pouke bile  glavni  predmet  razmišljanja.  Don  Huan je te pouke prikazao kao neophodne u čovekovom životu; bilo je jasno da on misli kako se ne-obična stvarnost može upotrebni praktičnije da bi se iz nje izvukli reperi koji imaju vrednosti u običnoj stvar­ nosti. Don Huan je tada prvi put glasno  izrekao takvo  tumačenje.

Sledeće stanje ne-obične stvarnosti,  deveto  u mojoj obuci, izazvano je da bi se potvrdilo pravilo saveznika iz  biljke  Datura  inoxia.  Specifični cilj  koji je u tom stanju trebalo potvrditi bio je u vezi s vidovitošcu, a prethodno usmeravanje unutarnje rav­ ni završilo se sledećim tačkama: kretanje prema specifičnom potpunom rezultatu dovelo je  do  vi­ đenja logičnog niza prizora o kojima mi je, po don Huanovom tvrđenju, govorio glas guštera pričajući o onome  što  je  bio  cilj  te  vidovitostima  takođe  sam

imao utisak da čujem glas koji mi u tom trenutku opisuje te događaje. Kretanje prema nezavisnoj oblasti procene dovelo me do toga da sagledam prostranu i  jasnu  nezavisnu  oblast na koju  nije nimalo uticala obična stvarnost. Kretanje ka pra­ ktičnijem   korišćenju   ne-obične   stvarnosti   za­ vršilo se  utilitarnom  mogućnošću da iskoristim neza­ visnu oblast. Taj  pravac je don Huan pripremio razmišljanjem o mogućnosti da se  iz  nezavisne oblasti izvuku reperi koji bi se potom koristili u običnoj stvarnosti. Tako su te vizije očigledno imale praktičnu vrednost, pošto se smatralo da predsta­ vljaju gledanje ili postupke nekoga drugog, postupke za  koje  čovek inače  nikako  ne  bi  mogao  da  zna.

U sledećem pripremnom periodu don Huan je pridavao važnost još nekim drugim komponentama čoveka od znanja. Čini se da je bio spreman  da pređe na rad samo sa jednim od onih dvaju saveznika, sa saveznikom  zvanim humito. Ipak je naglašavao da je meni bliži saveznik iz biljke Datura inoxia, zato što mi je dopustio  da  uočim  jedan primer elastičnosti pravila kad sam jedanput pogre- šio u  manipulativnoj  tehnici.  Moja  pretpostavka da je don Huan nameravao da prestane da me uči pravilima saveznika iz biljke Datura inoxia potkre- pljena je time što iz moje rekapitulacije tog doživlja­ ja nije izdvajao ništa čime  bi  usmerio  unutarnju ravan  u  narednim  stanjima  ne-obične  stvarnosti.

Zatim su nastupila 3 stanja ne-obične stvarnosti izazvana da bi se potvrdilo pravilo saveznika sadrža­ nog u gljivi Psilocybe mexicana. Ona su ovde uzeta samo kao jedna jedinica. Iako je dosta vremena proteklo između njih, don Huan nije ni pokušao da pravi razne pretpostavke o bilo kom vidu njihovog unutarnjeg  reda.

Prvo stanje u tom nizu bilo je mutno; završilo se brzo i njegovi elementi nisu bili jasni. Ličilo je na prelazni   stadijum   pre   nego   na  pravo   stanje   ne-

-obične  stvarnosti.

Drugo stanje bilo je dublje. Tada sam prvi put bio svestan prelaznog stadijuma u stanje ne-obične stvarnosti. U toku te prve prelazne faze don Hua n je otkrio da se specifični cilj tog pravila, koje je trebalo da potvrdim, odnosi na jedan drugi vid kretanja koji je od njega zahtevao naporan nadzor; ovde sam ga prikazao kao „kretanje pomoću usvajanja nekog drugog obličja". Posledica toga bila je da  su  dva vida spoljne ravni ne-obične stvarnosti prvi put postala očigledna: prelazna faza, i učiteljev nadzor.

Don Huanu je nadzor u toj prvoj prelaznoj fazi služio za to da mi potom precizno ukaže na 3 vida unutarnje ravni. Njegov napor bio je usmeren pre svega na to da postigne potpun specifični  rezultat navodeći me da doživim  osećanje  da  sam  se  pretvo­ rio  u  gavrana.

Mogućnost da se čovek pretvori u nešto drugo da bi se  mogao  kretati  u ne-običnoj  stvarnosti povlačila je za sobom proširenje zavisne oblasti procene, u stvari  jedine  oblasti  u  kojoj  se  tako  moglo  kretati.

Praktičnu upotrebu ne-obične stvarnosti odredio je na taj način što je moju pažnju  usredsredio  na neke sastavne elemene zavisne oblasti kako bi ih upotrebio kao repere za kretanje.

Tokom  pripremnog  perioda,  koji   je   nastupio posle drugog stanja u tom nizu, don Huan nije hteo da razgovara ni o  kojoj  pojedinosti  mog  doživljaja. Na to drugo stanje je gledao kao da je to samo još jedna  produžena  prelazna  faza.

Međutim, treće stanje u tom nizu bilo je najvaž­ nije u celoj obuci. To je bilo stanje u kome je proces usmeravanja unutarnje ravni kulminirao u sledećim rezultatima: kretanje prema specifičnom lako je u meni stvorilo utisak da sam se tako potpuno pretvorio u nešto drugo da me je čak dovelo dotle da tome tačno prilagodim način na koji usredsređu- jem pogled i da gledam na taj drugi način. Posledica tog prilagođavanja bila je ta da sam sagledao nov vid zavisne  oblasti  procene  —  detalje  od  kojih  su  bili

sačinjeni sastavni elementi — i to sagledavanje je bez sumnje proširilo oblast procene. Kretanje prema praktičnijoj upotrebi ne-obične stvarnosti kulmini­ ralo je u tome što sam bio svestan da u toj zavisnoj ravni mogu da se krećem isto onako  kao što čovek šeta  u običnoj stvarnosti.

U pripremnom periodu nakon poslednjeg stanja ne-obične stvarnosti don Huan je uveo drukčiji tip rekapitulacije. Birao je delove koje je trebalo zapamtiti pre nego što bih mu ja ispričao šta sam doživeo, tj. žeieo je da čuje samo  ono  što  je  bilo  u vezi s praktičnom upotrebom ne-obične stvarnosti i s kretanjem.

Iz takvih mojih opisa  pripremao  je  kretanje prema specifičnom, pridajući naročitu važnost mom izlaganju o tome kako sam se  služio  obličjem gavrana. Ali on  je  pridavao  važnost  samo  ideji  o mom kretanju pošto sam promenio obličje. Kretanje je bilo i deo moje priče koje je naglasio i  u pozitivnom i u negativnom smislu. Pozitivno je ocenjivao  moje  izlaganje  kad  je   ono   doprinosilo ideji o praktičnoj prirodi ne-obične stvarnosti ili kad se odnosilo na moje opažanje sastavnih  elemenata koje mi je omogućilo da  steknem  opšte  osećanje pravca, dok sam se prividno kretao kroz zavisnu oblast procene. Negativno je ocenjivao moju nespo­ sobnost da se tačno setim prirode ili pravca takvog kretanja.

Usmeravajući moje kretanje ka široj oblasti procene, don Huan je usredsredio razmišljanje na moje izlaganje o naročitom načinu na koji sam sagledao detalje koji su sačinjavali sastavne  elemen­ te u okviru zavisne oblasti. Njegovo razmišljanje navelo me na pretpostavku da zavisna oblast proce­ ne, ako je mogućno videti svet  onako  kako  ga gavran vidi, može da se produbljuje i da se proširuje toliko  da  pokrije  ceo  spektar  obične  stvarnosti.

Da bi usmerio moje kretanje prema praktičnijoj upotrebi  ne-obične  stvarnosti,  don  Huan  je  taj

naročiti način  na  koji  sam  sagledao  sastavne  elemen­ te objasnio kao način na koji gavran vidi svet. I, logično, takav način gledanja pretpostavlja ulazak u oblast fenomena izvan normalnih mogućnosti obične stvarnosti,

Poslednje iskustvo zapisano u mojoj beležnici  s terena bilo je naročito stanje obične stvarnosti;  don Huan ga je izazvao time što je izdvojio sastavne elemente obične stvarnosti procesom nagoveštaja o sopstvenom  ponašanju.

Opšti postupci kojima se služio u usmeravanju unutarnje ravni ne-obične stvarnosti doveli  su  do sledećih rezultata u toku tog drugog naročitog stanja obične stvarnosti. Kretanje prema specifičnom zavr­ šilo se lako izvršenim izdvajanjem mnogih  eleme­ nata obične stvarnosti. U prvom naročitom stanju obične  stvarnosti,  onaj  mali  broj  elemenata   što  je bio izdvojen preko nagoveštaja o ambijentu bio je takode preobražen u nepoznate oblike lišene  uobi­ čajene saglasnosti; međutim, u drugom naročitom stanju obične stvarnosti bilo je mnogo tih sastavnih elemenata koji su, i pored toga što nisu izgubili svojstvo poznatih mi elemenata, možda izgubili sposobnost da potpadnu pod  običnu  saglasnost. Takvi sastavni elementi obuhvatali su, možda, svu okolinu koje sam bio svestan. Možda je don Huan izazvao to drugo naročito stanje da bi učvrstio vezu između obične i ne-obične stvarnosti na taj način što je proširio mogućnost da većina, ako ne i svi sastavni elementi obične stvarnosti mogu izgubiti u izvesnim slučajevima    običnu   saglasnost.

S moga stanovišta pak,  to  poslednje  naročito stanje bilo je završni stupanj moje obuke. Užasno dejstvo straha u stanju trezvene svesti pokolebalo je moju sigurnost u to da je stvarnost svakodnevnog života sama po sebi, implicitno, stvarna, kao  i sigurnost da bih se ja. u pitanjima iz obične stvarnosti, mogao uvek složiti s tim da je to odista obična  stvarnost.  Sve  do  tog  trenutka  moja  obuka

je, čini se, stalno išla i težila ka  uništenju  te sigurnosti. Don Huan se poslužio svim svojim dramatičnim sredstvima da doprinese tom rušenju tokom tog  poslednjeg  stanja;  ta  me  je  činjenica navela da poverujem kako bi potpuno uništenje te sigurnosti otklonilo i poslednju prepreku koja me je sprečavala da prihvatim postojanje jedne druge stvarnosti:   stvarnosti   po   naročitoj   saglasnosti.

Dodatak  B

KRATAK PREGLE D STRUKTURALNE ANALIZE

OPERATIVNI RED PRVA JEDINICA

Čovek    od   znanja

Da   bi  neko  postao   čovek   od  znanja,   mora   da uči

Ne  postoje  javno  poznati  uslovi Postoje  izvesni  tajni  uslovi Učenika  bira  neka  bezlična  sila

Onaj  koji  je  izabran  —  izabranik

(escogido)

Odluke  koje  donosi,  sila  saopštava  znacima

Čovek   od   znanja       ima     nepokolebljivu   nameru

Umerenost

Zdravo   rasuđivanje

Nepostojanje  slobode  za  uvođenje  nečega novog

Čovek  od  znanja  ima  jasan   um Sloboda  za  traženje  puta Znanje  o  specifičnom  cilju Biti  elastičan  (fluidan)

Da   bi  neko  postao   čovek   od  znanja,   mora naporno   da   radi

Dramska  delatnost  —  gluma Efikasnost

Izazov

Čovek   od  znanja  je   ratnik Mora  da  oseća  poštovanje Mora  da  oseća  strah  Mora da bude  na oprezu

Svest  o  nameri

Svest  o  očekivanom  toku Mora  da  ima  samopouzdanja

Postati  čovek   od  znanja  je   neprekidan  proces

Onaj  koji  želi  da  postane  čovek  od  znanja mora  uvek  iznova  da  se  trudi

To  nije  stalno  stanje

On  mora  da  ide  putem  koji  ima  srca

DRUG A   JEDINICA

Čovek   od  znanja    ima    saveznika Saveznik    je          bezobličan Saveznik   se   opaža    kao   kvalitet

Saveznik  koji  se  nalazi  u  biljci  Datura  inoxia

Sličan  je  ženi Posesivan  je Žestok  je

Ne  može  se  predvideti  kako  će  postupati

Štetno  deluje  na  karakter  svojih  sledbenika Obdaruje  ih  suvišnom  moći

Saveznik  koji  se   nalazi   u  gljivi  Psilocybe mexicana

Sličan je čoveku Objektivan je Blag  je

Njegove  postupke  mogućno  je  predvideti Blagotvorno  deluje  na  karakter  svojih

sledbenika Obdaruje  ih  ekstazom

Saveznik   se    može       ukrotiti

Saveznik   je   sredstvo

Postupke   saveznika   iz   biljke  Datura   inoxia

nemogućno  je  predvideti

Postupke saveznika iz gljive Psilocybe mexicana

mogućno  je  predvideti Saveznik  pomaže  čoveku

TREĆA   JEDINICA

Saveznik  ima   svoja  pravila Pravila   su  nepromenljiva

Izuzetak  je  mogućan  jedino  ako  se  saveznik za  to  neposredno  zauzme

Pravila   nisu   kumulativna

Pravila   se  potvrđuju   u  običnoj  stvarnosti Pravila   se  potvrđuju   u   ne-običnoj  stvarnosti

Stanja  ne-obične  stvarnosti

Ne-obična  stvarnost  može  korisno  da posluži

Ne-obična  stvarnost  sastoji  se  od  više elemenata

Sastavni  elementi  su  stalni Oni  su  jedinstveni

Za  njih  ne  postoji  obična  saglasnost Specifični  ciljevi  pravila

Prvi   specifični   cilj,   ispitivanje   (Datura   inoxia)

Manipulativna  tehnika,  oralno  uzimanje biljke

Drugi  specifični  cilj,  vidovitost  (Datura inoxia)

Manipulativna  tehnika,  oralno  uzimanje biljke  —  apsorpcija

Treći  specifični  cilj,  let  čovekovog  tela

(Datura      inoxia)

Manipulativna  tehnika,  oralno  uzimanje biljke  —  apsorpcija

Četvrti   specifični   cilj,   ispitivanje    (Psilocybe mexicana)

Manipulativna  tehnika,  oralno  uzimanje  — inhalacija  (uvlačenje  dima)

Peti  specifični  cilj,  kretanje  (Psilocybe mexicana)

Manipulativna  tehnika,  oralno  uzimanje  — inhalacija

Šesti  specifični  cilj,  kretanje  pomoću preuzimanja  drugog  obličja   (Psilocybe mexicana)

Manipulativna  tehnika,  oralno  uzimanje  — inhalacija

ČETVRTA JEDINICA

Pravila   se  potvrđuju   naročitom   saglasnošću Dobrotvor

Pripremanje  naročite  saglasnosti Druga  stanja  ne-obične  stvarnosti

Izazvana  su  Meskalitom

On  se  nalazi  u  nečemu  (kaktusu) To  u čemu  se  on  nalazi je  ta  sila

On  nema  pravila

Za  njega  nije  potrebna  obuka On  je  zaštitnik

On  je  učitelj

Ima  određen  oblik

Ne-obična  stvarnost  može  korisno  da  posluži Ne-obična  stvarnost  sastoji  se  od  više

elemenata

Naročita  stanja  obične  stvarnosti Njih  izaziva  učitelj

Nagoveštajima  o  okolini

Nagoveštajima  (uputstvima)  o  ponašanju Rekapitulacija  iskustva

Sećanje  događaja

Opisivanje  sastavnih  elemenata Naglašavanje

Pozitivno naglašavanje Negativno naglašavanje Nedostatak   naglašavanja

Upravljanje  naročitom  saglasnošću Spoljna  ravan  ne-obične  stvarnosti

Pripremni  period

Period  koji  prethodi  ne-običnoj  stvarnosti Period  koji  nastaje  posle  ne-obične

stvarnosti Prelazna  stanja Učiteljev  nadzor

Unutarnja  ravan  neobičn e  stvarnosti Kretanje  prema  specifičnom

Specifični  pojedinačni  oblici

Progresivna  složenost  opaženih  pojedinosti Kretanje  od  poznatih  oblika  prema nepoznatima

Specifični  potpuni  rezultati Kretanje  prema  široj  oblasti  procene

Zavisna   oblast Nezavisna   oblast

Kretanje  prema  praktičnijoj  upotrebi  ne-obične stvarnosti

Kretanje  prema  specifičnom  u  naročitim stanjima  obične  stvarnosti

KONCEPTUALNI   RED

Učenik

Lažno  usvajanje  konceptualnog  reda

Bona  fide  usvajanje  konceptualnog  reda Stvarnost  naročite  saglasnosti Stvarnost  po  naročitoj  saglasnosti  ima

pragmatičnu  vrednost

BELEŠKA O PISCU

Malo je podataka o životu pisca i antropologa Karlosa Kastanede. Po sopstvenom tvrđenju rođen je 1935. godine u Brazilu, a prema drugim izvorima 1925. u Peruu. Na Kalifornija univerzitetu (Los Anđeles) odbranio je 1973. doktorsku  disertaciju  iz  antropolo­ gije-

Do sada je objavio osam knjiga: Učenje don Huana  (1968), Odvojena stvarnost (1971), Put u Ikstlan (1973, doktorska disertacija), Priče o moći (1974), Drugi krug moći, Orlov  dar (1981), Unutrašnji oganj (1984), Moć tišine  (1987).  Već je poja­ va prve Kastanedine knjige Učenje don  Huana  imala  velikog odjeka,  izazivajući  različita  reagovanja:  od   potpune   negacije bilo  kakve  vrednosti  do  oduševljenja.

Ali, za proteklih osamnaest godina, koliko je prošlo  od  objavlji­ vanja prve Kastanedine knjige, interesovanje za delo ovog autora postaje sve veće i veće, kako među antropolozima tako i medu najširom čitalačkom publikom. S razlogom. Jer Kastaneda po­ kreće i postavlja pred čitaoce neka pitanja koja se odnose na smisao, dileme i zablude ljudskog života: posmatranje pojava i odnosa unutar granica nametnutih iskustvenim obrascima; smisao moći; život i smrt. I autor preko  svog  učitelja,  don  Huana, upućuje čitaoca na puteve koji vode rešavanju tih problema ili mu ukazuje na način kako se  mogu posmatrati  drukčije  od  uobičaje­ nih  i  već  ustaljenih  postupaka.

Kastanedino umeće da  čitaoca  uvodi  u  svet  magije  i šamanizma, da antropološko oblikuje kroz poetsko, da drevnu mudrost paganskih kultura suprotstavi tehnološkim predrasudama, frustra­ cijama i strahovima savremenog čoveka — ključ je za njegovu popularnost.