Koji je metod Instituta?

Pitanje: Koji je metod Instituta?

Odgovor:  Metod       je     subjektivan,      tj,     zavisi     od     individualnih posebnosti  svake  osobe.  Postoji  samo  jedno  opšte pravilo  koje može  biti primenjeno na  svakoga  - posmatranje.  Ono  je  neop­ hodno za sve. Međutim, ovo posmatranje nije radi menjanja već viđenja  sebe.  Svako ima vlastite posebnosti, vlastite navike koje čovek obično ne vidi.  Pojedinac mora videti te posebnosti.  Na ovaj  način  čovek  može  „otkriti  mnogo  Amerika".  Svaka  mala činjenica ima vlastiti osnovni uzrok. Kad prikupite materijal o se­ bi biće moguće da razgovaramo; sada, razgovor je samo teoretski.

Ako postavimo teret na jednu stranu moramo ga na neki način uravnotežiti. Pokušajima posmatranja sebe stičemo praksu u koncentraciji, koja će biti korisna čak i u običnom životu.

Pitanje: Koja je uloga patnje u samorazvoju?

Odgovor: Postoje dve vrste patnje: svesna i nesvesna. Samo budala pati nesvesno. U životu postoje  dve  reke,  2  toka.  U  prvom, zakon je samo za reku ne za kapi vode. Mi smo kapi. U jednom trenutku kap je na površini, u drugom na dnu. Patnja  zavisi  od njenog položaja. U prvoj reci patnja je potpuno beskorisna jer je slučajna  i  nesvesna.

Paralelno sa ovom teče druga reka. U ovoj drugoj reci postoji drugačija vrsta patnje. Kap iz prve reke ima mogućnost da pređe

u drugu. Danas kap pati jer juče nije patila dovoljno. Ovde upravlja zakon odmazde. Kap takode može da pati unapred. Pre ili kasnije plaća se za sve. Za kosmos ne postoji vremc. Patnja može biti dobrovoljna i samo dobrovoljna patnja ima vrednost. Pojedinac može da pati jednostavno zato što se oseća nesrećnim. Ili može da pati zbog juče i da se pripremi za sutra.

Ponavljam, samo dobrovoljna patnja je vredna.

Pitanje: Da li je Hrist bio učitelj koji je bio pripreman u školi ili slučajni genije?

Odgovor: Bez znanja ne bi mogao biti ono šta je bio, niti bi mogao učiniti ono šta je učinio. Poznato je da je, tamo gde je bio, postojalo znanje.

Pitanje: Ako smo samo mehanični kakav smisao ima religija?

Odgovor: Za neke, religija je zakon, vodstvo, pravac; za druge - policajac.

Pitanje:  U  kom  smislu  je  ranije  rečeno  da  je  Zemlja  živa?

Odgovor: Nismo samo mi živi. Ako je deo živ, onda je i celina. Ceo univerzum je kao lanac, a Zemlja je samo jedna karika u njemu. Gde je kretanje tamo je i život.

Pitanje: U kom smislu je rečeno da onaj ko nije umro nemože biti rođen? Odgovor: Sve religije govore o smrti tokom ovog našeg života na

Zemlji.  Smrt  mora  doći  pre  ponovnog  rođenja.  Ali  šta  mora

umreti? Pogrešno uverenje u vlastito znanje, samoljublje i ego­ izam. Naš egoizam mora biti srušen. Moramo shvatiti da smo mi veoma komplikovane mašine tako da je taj proces rušenja dug i težak zadatak. Pre nego što stvarni rast postane moguć naša ličnost mora umreti.

Pitanje: Da li je Hrist podučavao plesove?

Odgovor: Nisam bio tamo da vidim. Neophodno |e napraviti raz­ liku između plesova i vežbi - to su različite stvari. Mi ne znamo da li su njegovi učenici plesali, ali znamo da su  tamo  gde  je  Hrist dobio  svoju obuku  učili „svetim vežbama".

Pitanje: Da li ima ikakve vrednosti u katoličkim ritualima i obredima? Odgovor: Nisam proučavao katolički ritual, ali dobro znam rituale

Grčke crkve i tamo, ispod forme i rituala postoji  istinsko  zna­ čenje. Svaki ritual, ako nastavlja da se praktikuje bez izmena, ima vrednost. Rituali su slični drevnim plesovima koji su predstavljali uputstva sa zapisanom istinom. Ali da bi razumeo pojedinac mora imati  ključ.

Stari seoski plesovi takođe imaju značenje - neki čak sadrže takve stvari kao što su recepti za pravljenje džema. Ritual je knjiga u kojoj je zapisano mnogo. Svako ko razume može da je čita. U jednom ritualu sadržano je više nego u stotinama knjiga. Obično se sve menja, ali običaji i rituali mogu ostati nepromenjeni.

Pitanje: Da li postoji reinkarnacija duše?

Odgovor. Duša je luksuz. Još se niko nije rodio sa potpuno razvi­ jenom dušom. Pre nego što možemo govoriti o reinkarnaciji, moramo znati o kojoj vrsti čoveka govorimo, kojoj vrsti duše i kojoj vrsti reinkarnacije. Duša se može raspasti momentalno posle smrti, ili posle određenog vremena. Na primer, duša može biti kristalizovana unutar granica Zemlje i može tu ostati, pošto nije kristalizovana za Sunce.

Pitanje: Da li žene mogu raditi podjednako dobro kao muškarci? Odgovor: Različiti delovi su razvijeniji kod muškaraca i žena. Kod

muškaraca to je intelektualni deo, koji ćemo  zvati  A; kod  žena

emocionalni, ili B. Rad na Institutu ponekad duže ide linijom A, u kom slučaju je veoma težak za B. U drugim periodima duže ide linijom B, u kom je slučaju teži za A. Ali ono što je suštinsko za stvarno razumevanje je jedinstvo A i B. Ovo proizvodi silu koju ćemo zvati C.

Da, podjednake su šanse za muškarce i žene.

NjuJork, 13. mart 1924.