Knjiga osamljenog kralja

 

Osamljeni kralj izade na obalu, pope se i sede na najbelju hridinu i rece:

• More bofanstveno! Ostadoh sam, i ja, vecito pricalo, sada vi8e ne znam kome da kazujem svoju Zar tako valja da bude? Da bejah dovoljno mudar, odmah je trebalo da ovde zapoenem s tobom. Ti jos znas sta je dubina, i znas da se smeje8.

Htedoh da osnujem kraljevstvo, ali me niko nije slušao. Beše onih koji su mi se divili, beše koji su se plasili, beše koji su se sablažnjjavali; bese dosta zavidljivaca i sumnjivaca i lopova. Ali niko ne imadaše ni uva, ni pameti, ni srca za ono sto sam govorio.

Zacutah. Upitah: vredi li? I kao da je samo to cekao, dode mi neko i kako bi me zbunio, uze nepoznato oblicje.

• Tvoje je kraljevstvo, rece, veoma lepo, ali je samo Ucinih se kao da ga nisam prepoznao, i odgovorih:

• Mitologija? Samo mitologija? Pa zar ljudi ne znaju da je mitologija privatni zivot sveta?

Nepoznato oblicje spade pod dejstvom carobne reci, i stajalo je golo Ja. Dograbih stap i najurih ga. Ali mu smrad ostade, i morao sam da provetrim dvoranu.

Bogovi su se odselili sa zemlje. Ali pre nego sto su otisli, sastali su se i upitali: Neko treba, ipak treba da ostane ovde?

Ako ni po cemu drugome, po ovoj otmenoj neznosti oni bi se mogli pre­ poznati. Jer sta znaci biti bog do li biti tako jak pa ne umeti nista drugo nego biti nefan i otmen?

Dugo su sedeli na vrhuncima kamenih brda, u prozirnim gajevima, u pod­ nozju maslina i na obalama hladovitih jezera dok se nisu oprostili od prelepe zemlje. Konaeno odlucise da niko ne ostane od bogova, ali ce stvoriti novo bice.

Pozvase preda se mocnike naroda i upitase ih: Kakvog boga zelite? Moc­ nici zazmirkase oCima i rekose: Neka bude plemenit.

Smisao odgovora nije bio u recima, nego u zmirkanju, jer SU bogovi videli da SU mocnici vec toliko naucili da lafo da vise nisu znali ni reCi istinu.

- U redu, reko8e, neka bude bog koji zmirka, kakvog biste vi foleli. Potom pozvase preda se bogatase i zapitase ih: Kakvog boga folite? Bogatasi prebledese, jer poverovase da to znaci oporezivanje imovine, i rekose:

Neka bude milostiv.

Smisao odgovora opet nije bio u reCima, nego u prebledelosti. Bogovi su videli da Se bogatasi toliko plase da SU vec zaboravili i da ·tafo.

• U redu, rekose, neka bude tako siv kao vase

Potom pozva8e preda se naucnike, i upitase ih: Kakvog boga folite? A naucnici na to upita8e: Bog, sta je to? Jos ga nismo sreli.

Bogovi i to razume8e i rekose:

• U redu, neka novi bog bude tako ljigav kao vas

Na koncu pozvase preda se siromahe i upita8e: Kakvog boga folite? Si­ romasi na to poce8e ufasno da jaucu i ovako da vicu: Pa zar opet novi bog? Pa zar nije bilo dosta bogova? Konacno bismo voleli da zivimo tako da niko ne vlada nad nama.

• Neka bude prema vafoj želji, rekose bogovi, novi bog ce biti takav kakvi ste vi i nece znati da

A onda sastavise laz, sivilo, ljigavost i bedu, i stvorise novo bice. To be8e kaljava neman, koju nazva8e: Koloslinac.

Jer ono sto ce biti neophodno u najblizem vremenu, to i nece biti nista drugo do zmirkanje, prebledelost, ljigavost i beda.

Ljudi pak ozbiljno shvati8e promenu, pado8e nicice pred kaljavu neman i pocese da ie obofavaju. I zakon je veCiti, koga eovek obofava, pocinje da lici na njega. Covek je iz dana u dan postajao ljigaviji, kaljaviji, tanji, slw;aviji.

Niko, pa ni bog, ne mofo istupiti izvan sebe. I kad je neman nastupila kao bog, to samo znaci da je nadmeno i oholo postala jos kaljavija i odvratnija.

A na zemlji se rasirila vera Koloslinca, sto i nije nista drugo do postovanje onoga ko je siv, kaljav, ljigav, zmirkav i lepljiv. I podizali SU mu hramove, i decu vaspitavali da mu budu sliena, i duh slinaca uvedose u upravu zemlje, u umetnost, u moral i u obicaje.

Bogovi pak videCi to, slatko su se smejali. Neki rekose: Kad li ce ona neman poceti da cisti? Kada ce istrebiti namnofone crve? Drugi na to reko8e: Ma pustite ga, nek se zabavlja! Neka jednom i on uvidi sta je to biti bog!

Kada sam razumeo tajnu nove vere eovecanstva, dalje nisam govorio. On­ da opet dode pred mene neko, i da bi me zbunio, uze drugo oblicje, i rece:

- Ako ne govoris, bar napisi ,,Da-knjigu", Ijudima ce biti od koristi ako se bogovi vrate opet na zemiju.

Jer predmet i misao mogu biti i prazni ako izviru iz prazne sudbine, uzaiud je da, ako je sudbina: ne.

Ko bi bio pozvaniji od tebe da napise ovu knjigu? Tvoja je sudbina stigla na sopstveno mesto. Stoji prazna, bez zakrpe i maske.Izbog toga ne bi bila da samo po svom predmetu, nego i zbog toga jer uz da postoji i prikladna sudbina.

Ne bi imala samo predmet, nego i svoje Ja, a oboje su da. Predmet i Ja se jedino u tvom siucaju poklapaju i srasli su, u izuzetnom trenu jedno je pro­ naSio drugo. Niko ne zna koje.

Dosta je bilo toga ne. Neko je zavidijivac i pocinje da izigrava veliko­ dufoost. Cudno: da Ii je ko cuo kako je neko bio veiikodusan i poceo da izigrava zavidijivca? Zasto ne? Jer je velikodusnost da, i upravo zbog toga je ona dovoijno, i to je puno. Zavidijivac je pak ne i maio i prazno.

Dosta je bilo toga ne. Dosta je bilo besednika koji su postali od mucavaca, i velikodilSnih koji su postali od zavidijivaca, i mudraca koji su postali od budaia, i heroja koji su postali od kukavica. Dosta je bilo da-suza koje su postale od ne-sudbina.

Pre nego sto eovek udahne dobru misao, treba je kuckanjem proveriti. Ne samo da bi saznao: ima Iineko u njoj, nego i zato ko je u njoj, a i to zasto se nalazi u njoj? Mazda je najveea misao prazna? Imozda je onaj iz nje samo crv? Imozda je u njoj kao zavidljivac u velikodusnom, budaia u mudracu i kukavica u heroju?

Ono da koje izvire iz ne nikada nikoga nije ubedilo. Ubedijivo je samo ono da gde neko postoji ko je da, eak je neko zaista da-neko, i mesto toga da-nekoga zaista se i nalazi u da.

Eto, reci, ko je pogodniji od tebe da napise da-knjigu, jer si i ti sam da, i mesto ti je zaista u da?

Tada vise nisam cutao, nego sam se proderao: Ko te je poslao, prljavi crvu? Doiazis pravo od popova Koiosovih? Hocci: da? Mislis: da? Da mi je sve da? Pijuvacka, kaI, Ijigavost? Da mi je da siinac?

Nepoznato oblicje spade pod dejstvom carobne reei i preda mnom je sta­ jalo golo Ja.

Dograbih stap, isterah ga, ali smrad ostade za njim, i morao sam da pro­ vetravam.

Kada sam oterao otrovnu guju, jos dugo sam mislio o njenom bezobraz­ luku. Da Iijeziku bogova potpuno nedostaje ne?

Jer ako ne bi bilo ne, onda stvari jedne od drugih nista ne razdvaja.Iako bi sve bilo da, bog bi bio cak i Koioslinac.

Svet volim ne·samo svojim DA, nego isto tako i jos jace svojim NE.

Bogovi su otisli i ostavili zemiju. Oni su danas: ne. Maje kraijevstvo je izgubijeno, ja sam u njemu sam viadar, narod, svestenik, piemic, gradanin, seijak.Imoje je kraijevstvo: ne.

Ali ovo ne je isto takvo da kao sto je Koiosiinac: ne. Iko da kafo kakvo da ikakvo ne? Ne presuduje Ii se svakoj stvari i svakom bieu time sto iskazuje da iiine?Iako je mera izgubijena, nije Ii to priviiegija bogova?Iodmah posie   njih poviastica mora?Izar posie mora nije odmah moja?