OSHO

KNJIGA  O SPOZNAJI

Pronadite svoj put ka slobodi

Leo commerce Beograd, 2007

]a ne verujem u religiju. Moj stav je da treba znati, jer to je potpuno druga stvar. Znanje potice od sum­ nje, a ne od verovanja. Onog trenutka kada poverujete u nesto, prestali ste da istrazujete. Vera je jedna od najgorih stvari koja truje i unistava ljudsku inteligenciju.

Sve religije se zasnivaju na veri; jedino se na­ uka zasniva na sumnji. A ja bih ieleo da i pristup izucava­ nju religije bude naucni, zasnovan na sumnji, tako da ne moramo da verujemo a da ipak jednog dana moiemo da saznamo istinu o vlastitom bicu, kao i istinu o celom uni­ verzumu.

SADRŽAJ

Uvod                                                9

Nova duhmnwst 21. veka:

U vidu pobune pojedinca a ne politicke revolucije

Ovozemaljsko  nasuprot  onostranom

Razumevanje vel ike podele                                            15

Zorba- Buda: susret zemije i neba                                            16

Telo i duSa.: kratka istorija religije                                          31

Bogatas, siromah: osvrt na korene siromastva i pohlepe                                         44

Verovanje nasuprot iskustvu

Razumeti razliku izmedu znanja ispoznaje                                        61

Nauceno i uroaeno: povratak sopstvenom bicu sa kojim smo rodeni                                                        72

Spoijasnje i unutrasnje: kako ih spojiti?                                                  84

Pametan imudar: odvezivanje evorova uma                                                            96

Voda nasuprot  sledbeniku

Spoznati odgovornost prema licnoj slobodi                                           Ill

Pastir i ovca: prestanite da budete marioneta                                     114

Moe i korupcija: poreklo unutrasnje i spoijasnje politike                                        134

lzgubijeno-nadeno: u potrazi za obicnoscu                                     144

Savest nasuprot svesti

Spoznati slobodu koju sa sobom nosi odgovomost                                    155

Dobra izlo: nauCite da iivite po svojim zapovestima                                  159

Pravila iodgovornosti: hod po tankom konopcu slobode                                       170

Reakcija iodgovor: sposobnost da izbegnete udarce                                        176

Znacenje iznacaj

Od poznatog preko nepoznatog do nepojmljivog                                185

Energija irazumevanje: put od poiude do ijubavi                                        190

Kamila, lavidete: razvoj coveka                                        204

Vertikala ihorizontala: put u dubine sadasnjosti                                    212

Pogovor                                        223

O autoru                                                229

OSHO Medunarodni centar za meditaciju                                    231

 

UVOD

Nova duhovnost 21. veka U vidu pobune pojedinca a ne politicke  revolucije

Revolucionar je deo politickog sveta;  on  deluje kroz politiku. On veruje da je promena u  drustvenoj strukturi do­ voljna da hi se promenilo i ljudsko hice.

Pohunjenik je, kako ja oznacavam taj termin, duhovni fen omen. On deluje potpuno samostalno. Njegov stav je da ako zelimo da promenimo drustvo, moramo promeniti pojedinca. Drustvo samo po sehi ne postoji; ono je samo rec, kao i rec ,gomila judi"- ako je trazite, necete je nigde naCi. Gde god da se susretnete sa nekim, su­ srdcete se sa pojedincem. ,Drustvo" je samo zajednicki imenilac­ samo pojam, a ne stvarnost - hez sadrfaja.

Pojedinac ima dusu, mogucnost da se evolutivno razvije, pro­ meni, transformise. Dakle, razlika je ogromna.

Pohunjenik predstavlja samu sustinu religije. On svetu donosi promenu svesti - a ako se svest promeni, onda ce se sigurno i dru­ stvena struktura promeniti. Ali ohrnut proces je nemoguc, i to su sve revolucije dokazale svojim neuspehom.

Nijedna revolucija do sada nije uspela da promeni ljudska bica; ali mi izgleda nismo svesni te Cinjenice. Mi i dalje razmisljamo ore­ voluciji, o promeni drustva, o promeni vlade, hirokratije, zakona, politickih sistema. Feudalizam, kapitalizam, komunizam, socijali­ zam, fasizam - svi oni su na svoj naCin hili revolucionarni sistemi. Svi oni su propali, i to u potpunosti,  zato sto je covek ostao isti.

Jedan Gautama Buda, jedan Zaratustra ili Isus- ovi !judi su po­

bunjenici. Oni veruju u pojedinca. Ni oni nisu uspeli, ali njihov neu­ speh se potpuno razlikuje od neuspeha revolucionara. Revolucionari su isprobali svoju metodologiju u mnogim zemljama, na razliCite na­ Cine, i nisu uspeli. Ali pristup jednog Gautama Bude nije uspeo jer ni-

10 KNJIGA 0 SPOZNAJI

je ni isproban. Jedan lsus nije uspeo jer su ga J. vreji :azap li. a hriseani sahranili. Njegove ideje nisu isprobane - lllJe mu cak m btla data sansa. Pobunjenik jos uvek predstavlja neistrazen pojam..        .

Mi moramo biti pobunjenici, ne revolucionari. Revolucwna t

pripadaju sferi svetovnog; pobunjenici i njihova p?buna u svet . Revolucionar ne moze da bude sam; potrebna mu Je gomtla, poh­ ticka partija, vlada. Potrebna mu je moe- a moe kvari coveka, apso-

lutna moe potpuno ga iskvari.                                         ,.        .  .

Sve revolucionare koji su uspeli da se domognu moCl ona Je ts-

kvarila. Oni nisu mogli da promene prirodu mo6 i njene instituci­ je; moe je promenila njih i njihove umove, i unistila ih je. Sarno su se imena menjala, ali je drustvo ostalo isto.

Ljudska svest nije se razvijala vekovima. Sarno} s vrem na  a

vreme neko zasijao - ali isticanje jedne osobe u m lwn dru th m e pravilo, vee je izuzetak. Posto je ta osoba sama, g?mtla : m.oze da Je podnese. Njeno postojanje na neki naCi . p s aJe pomzen]e; svak njeno prisustvo vreda, jer vam otvara oct, cmt.da postanet sv sm svojih potencijala i svoje buducnosti. I vas ego . povr en 1e mste uCinili nista da se razvijate, da postanete svesm)l, da vtse voh e, d budete srecniji, kreativniji, da ne trosite reci uzalud- da stvonte dt­ van svet oko sebe. Niste doprineli svetu; vase postojanje nije blago­ slov, vee prokletstvo. Dali ste svetu svoj bes, svoje nasilj , ljubomo:u, takmicarski duh, svoju zudnju za moci. Pretvarate ova] svet u boJnO polje; vi ste krvozedni, iCinite da se i drugi tako oseeaju. i lisavate covecanstvo njene covecnosti. Uz vasu pomoc covek pada tspod svog

nivoa, cak ponekad i ispod nivoa Zivotinje.         v                                            •

Zbog toga vas jedan Gautama Buda ili jedan Cu ng Ce vredaJU,

jer oni su zasijali a vi samo stojite tu. Proleca dola odla e, au va­ rna se nista ne budi. Ptice vam ne prilaze, ne savtJaJU svoJa gnezda niti pevaju u vasoj okolini. Bolje je razape.ti i.ednog . susa.iotro ati jednog Sokrata - samo ih ukloniti, da se vt m na ko)t nacm ne btste

osetili duhovno inferiornim.

Svet poznaje veoma malo pobunjenika. Ali sada !e.pra o vren:e:

ako se covecanstvo pokaze nesposobnim da iznedri vehki broJ.pobun] ­ nika, pobunjenicki duh, onda su nasi dani na zemlji odbrojam. Decem­

.e   red nama mogu nam biti poslednje. Priblizavamo se tom trenutku.

UVOD       11

Moramo promeniti svoju svest, stvoriti jos meditativne energije u svetu, stvoriti vise neznosti. Moramo unistiti staro- njegovu rugo­ bu, njegove trule ideologije, njegove glupe diskriminacije, idiotska sujeverja - i stvoriti novo ljudsko bice sa novim pogledima i novim vrednostima. Raskid sa prosloscu - to je sustina pobunjenistva.

Ove tri reci ce vam pomoCi da razumete: reforma, revolucija i pobuna.

Reforma znaCi prerada. Staro ostaje, a vi mu dajete novu formu, novi oblik- to je kao renoviranje stare zgrade. Prvobitna struktura ostaje; vi je samo okreCite, oCistite, napravite nekoliko prozora, ne­ koliko novih vrata.

Revolucija zadire dublje od reforme. Staro ostaje, ali se uvodi vise promena, cak se menja i njegova prvobitna struktura. Vi ne sa­ roo sto menjate boju zgrade i otvarate nekoliko novih prozora i vra­ ta, vee moZda zidate nove spratove, gradeCi je u visinu. Ali staro nije unisteno, ono je ostalo sakriveno ispod novog; u stvari, staro ostaje u osnovi novog. Revolucija cuva vezu sa starim.

Pobuna predstavlja prekidanje tih veza.Ona nije reforma, niti je revolucija; ona prosto predstavlja prekid veza izmedu vas i sve­ ga starog. Stare religije, stare politicke ideologije, staro ljudsko bi­ ce - prekinite vezu sa svim sto je staro. Pocnite novi zivot, iz pocetka.

Revolucionar pokusava da promeni staro; pobunjenik jedno­

stavno ostavlja za sobom staro, kao zmija kada presvuce kozu i ni­ kad ne gleda unazad.

·        Ako ne stvorimo na zemlji ljude takvog pobunjenickog duha, covecanstvo nema buducnosti. Stari covek nas je doveo do konacne smrti. Stari urn, stare ideologije i religije- one su nas zajedno dove­ le do globalnog samoubistva. Sarno novo ljudsko biee moze spasiti covecanstvo i ovu planetu, zajedno sa divnim zivotom na njoj.

Ja uCim pobuni, ne revoluciji. Za mene je pobunjenistvo osobi­

na koju jedna religiozna osoba mora posedovati. To je duhovnost u svojoj apsolutnoj Cistoti.

Dani revolucije su prosli. Francuska revolucija  nije uspela, ru­

ska isto tako, kao ni kineska. Cak je i Gandijeva revolucija u Indiji propala, i to na njegove oCi. On je  celog svog zivota propovedao

12 KNJIGA 0 SPOZNAJI

nenasilje, a zemlja se podelila pred njegovim o6ma; milioni ljudi su bili ubijeni, zivi spaljeni; na milione zena je bilo silovano. Sam Gan­ di je ubijen. Cudan je to kraj za nenasilnog sveca.

A tokom tog procesa, on sam je zaboravio sva svoja ucenja. Pre nego sto se znao pozitivan ishod revolucije, americki mislilac Luj Fiser pitao je Gandija: ,Sta eete uraditi sa oruzjem i vojskom kada Indija postane nezavisna ddava?"                                                       .

Gandi je odgovorio: ,Celokupno oruzje bacieu u okean, a VOJ­

nike eu poslati da obraduju polja i baste."

A Luj Fiser ga je upitao: "Ali zar ste zaboravili? Neko moze da vam  okupira  ddavu."

Gandi je odgovorio: "Pozeleeemo im dobrodoslicu. Ako nas ne­

ko okupira, prihvatieemo ga kao gosta i reCi mu- 'i ti mozeS da ziviS ovde, isto onako kako mi zivimo. Nema potrebe da dode do borbe."' Ipak, on je  potpuno zaboravio svoju filozofiju- tako je  revolu­

cija i propala. Lepo je pricati o ovakvim stvarima, ali kada dobije­

te moe ... Prvo, Mahatma Gandi nije prihvatio nijednu funkciju u vladi. To je uradio iz straha, jer kako bi odgovorio celom svetu ako bi ga pitali za bacanje oruzja u okean? A tek u vezi sa slanjem vojnika da obraduju polja? On je pobegao od odgovornosti za ko­ ju se borio cclog svog zivota, uvidevsi da ee mu stvoriti ogromne probleme. Da je prihvatio funkciju u vladi, dosao bi u sukob sa svojom filozofijom.

Ali vlada  je  formirana  od njegovih  sledbenika,  ljudi  koje  je  on

izabrao. On nije od njih trazio da rasformiraju vojsku; kada je Paki­ stan napao Indiju, on nije rekao indijskoj vladi: ,Idite na granice i docekajte ih kao goste." Umesto toga, blagoslovio je prva tri aviona koja su otisla da bombarduju Pakistan. Ovi avioni prcletcli su preko njegove vile u Nju Delhiju gde je boravio, a on je !zasao  bas u da ih blagoslovi. Sa ovim blagoslovom oni su odleteh da um te nJeg ­ ve Ijude, koji su do juce bili ,nasa braea i nase sestre." Bez tmalo stt­

uvoo     13

biti ljubavnici, mogu ziveti zajedno; drustvo ee voditi racuna 0 de­ ci." Ali kada j komunisticka partija postala moena, a Lenjin voda, sve se promentlo. Jednom kada postanu moeni, !judi pocnu da raz­ mislj iu_ drugaCije. Sada je Lenjin mislio da moze biti opasno oslo­ bodttt !jude odgovornosti - mogli bi postati isuvise samostalni

Zato je  bolje ostaviti im teret porodice    on je potpuno zaboravi na njeno ukidanje.

Cudno je kako su revolucije propale, ito zbog samih revoluciona­ ra, jer kada bi jednom postali moeni, poceli bi da razmisljaju drugaCije. Onda postanu isuvise zavisni od moCi. I jedino oko cega se trude jeste da zadrie tu moe zauvek, i da zadrie kontrolu nad ljudima.

Nisu nam potrebne nikakve revolucije u buduenosti. Treba nam no:i  ks  riment koji jos nije bio isproban. Iako su pobunjenici po­ StoJah hilJadama godina, ostajali su sami - ostajali su individue. Mozda nije bilo njihovo vreme. A sad ne samo da je doSlo vreme ... k? ne pozurimo, proei ee. Ili ee covecanstvo nestati ili ce se poja­ Vltl Jedno novo ljudsko biCe sa novom vizijom u decenijama sto do­

laze. To novo ljudsko biee pobunjenik.

da' ne videvsi kontradiktornost situacije ...                             .

Ruska  revolucija  je  propala  pred  Lenjinovim  oCima.  On Je po-

ddavao ucenje Karla Marksa, po kome ee ,kada revolucija dode, doCi do ukidanja braka, jer je on cleo privatne svojine. Posto ee se ukinuti postojanje privatne svojine, ukinuee se i brak. Ljudi mogu