KLJUČEVI URAVNOTEŽENOG ŽIVOTA

Pogledaćemo 2 izveštaja o ishrani: iz Državne Akademije Nauka (DAN) i Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO). Ove organizacije su dale po 10 preporuka za ceo svet. To su vrhunske preporuke iz najviših krugova.

Preporuke DAN-a:

1)   Jedite dosta voća i povrća,

2)   Jedite integralne žitarice, mahunarke i sl.,

3)   Proteine uzimajte u umerenoj količini,

4)   Vežbajte,

5)   Ograničeno upotrebljavajte so,

6)   Unosite dovoljno kalcijuma (ne kaže da pijemo mleko, nego da unesemo dovoljno kalcijuma),

7)   Izbegavajte uzimanje pilula,

8)   Sačuvajte nivo fluora,

9)   Izbegavajte alkohol,

10)   Smanjite ukupni unos masnoća i holesterola.

Ove preporuke su izvrsne. Primetićete da je jedina hrana koja se ovde preporučuje voće, orašasti plodovi, žitarice i povrće. Meso i mlečni produkti nisu preporučeni. Tačno je i da veći deo sveta ne može da sebi priušti meso i mlečne proizvode, pa je samo naglašeno da je potrebno uneti dovoljno kalcijuma i proteina. Većina sveta ih dobija iz biljaka, pa možemo i mi.

Preporuke SZO (šta jesti i na šta obratiti pažnju):

1)   mahunarke, orašasti plodovi i semenke,

2)   složene ugljene hidrate (žitarice),

3)   belančevine,

4)  osloboditi se gojaznosti,

5)   unos soli,

6)   unos kalcijuma,

7)   upozorenje na energetski bogatu hranu (preradjenu hranu),

8)   za fluor nema posebnih preporuka,

9)   izbegavati upotrebu alkohola,

10)   date su donja i gornja granica masnoća.

Opet vidimo da je preporučeno voće, povrće, žitarice i orašasti plodovi. SZO bi želela da se svet ovako uravnoteženo hrani.

VITAMINSKE TABLETE

Šta sa uzimanjem vitaminskih preparata? Ako uzimamo živu, presnu hranu - biljke, u njoj su hranljivi sastojci uravnoteženi. Naše telo može da ih absorbuje i kombinuje na odgovarajući način. Kada uzimamo vitaminske pilule, naše telo ima problem kako da ih absorbuje i kombinuje. Na primer, ako uzmemo previše od jedne grupe vitamina i minerala, ona će sprečiti absorbovanje i kombinovanje druge grupe vitamina i minerala. Ni na jednoj kutiji vitaminskih preparata ne piše da je njihov sastav uravnotežen, jer tako nešto i ne postoji. U prirodi voće i povrće ima različito visoke ili niske količine vitamina i minerala u sebi. A čovek je napravio pilulu sa visokom koncentracijom vitamina i minerala. Tu nastaje problem. Taj odnos koncentracije elemenata nije dobar za absorpciju i kombinovanje u telu. Vlada SAD je zabranila da se te pilule nazivaju "izbalansirani vitamini i minerali" zato što to i nisu, ali su farmaceutske kompanije izmislile novi izraz: "multi - vitamini i minerali". I mi pomislimo: "Tu ih znači ima puno, onda to mora da je dobro!" Ali, to je greška. To  što  ih  ima puno ne znači da su  uravnoteženi. Moj profesor koji  je diplomirao na Harvardu i Jejlu medicinu i farmakologiju preporučuje da se uzimaju minerali i vitamini iz biljaka, a ne putem pilula, osim ako ih prepiše lekar iz odredjenih razloga. Medjutim, milioni ovih pilula proda se ljudima koji ne znaju šta rade. Tako  dolazi do  konflikata unutar organizma. Većina vitamina rastvorljivih u vodi biće isprano iz tela, ali probleme stvaraju oni koji se tope u mastima, a to su vitamini A, E, D, K. Sa njima telo teško izlazi na kraj. Zato u pravilu jedite voće, povrće, žitarice i orašaste plodove različitih boja. Odatle možete dobiti potrebnu ravnotežu.

Na primer, ako vitamin A uzimamo u prirodnom stanju u narandžastom voću i povrću (šargarepa, tikva, kajsija, narandža), ako i pojedemo dosta ovih namirnica, vitamin A ne može da nam naudi. Ali, ako uzimamo vitamin A preko tableta, onda nam može štetiti. Da bi vitamin A postao opasan za nas, treba pojesti preko 50 šargarepa dnevno. U šargarepi je tzv. betakaroten, i ako se normalno hranimo kao ovde u Evropi, onda nam je nepoznata avitaminoza (nedostatak) vitamina A.

KALCIJUM

U SAD mnogi ljudi kupuju preparate kalcijuma, jer su im kosti u lošem stanju. Mnogi pate od osteoporoze. Zato se starijim ženama preporučuje da piju dosta mleka. Da li je time problem rešen? Ne! Postaje još gore. Piti mleko nije rešenje. Postoje brojni razlozi zašto telo gubi kalcijum. Dizanje tegova je jedan razlog. Zatim, ako mnogo sedite i kosti ne nose teret, ono što ne koristite - to gubite. Kosti neće biti tako jake. Telo je vrlo osmišljena mašina. Ako ne koristite kosti, telo neće puno ulagati u njih . Telo ce misliti da nam nisu tako važne. Zato moramo da vežbamo, ili šetamo, hodamo.

Gubitak kalcijuma nastaje i zbog preterane upotrebe belančevina (meso i mlečni proizvodi). Visok nivo proteina čini da gubimo kalcijum putem urina. I fosforna kiselina u gaziranim pićima dovodi do gubitka kalcijuma. Čokolada blokira kalcijum tako da telo ne može da ga absorbuje. Dakle, imamo probleme sa kalcijumom ako jedemo čokoladu, pijemo gazirana pića, jedemo meso i mlečne proizvode. Izbegavajte ovakvu hranu, a jedite biljke da bi imali jake kosti kao slonovi, nosorozi i žirafe.

VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI

Šta je sa veštačkim zasladjivačima, kao što je "nutrasvit" ili "aspartam"? U javnosti se često govori da slatkiši mogu da se jedu ako su zasladjeni vestačkim zasladjivačima, i da se tako mogu izgubiti kilogrami. Tada u telu nastaje ozbiljan problem. Na primer, kad uzmete da jedete jabuku, vaš jezik će prepoznati ukus slatkog. Onda čulo ukusa kaže mozgu da dolazi šećer, pa mozak naredi pankreasu da pokrene mašine jer dolazi šećer. I pankreas luči insulin da bi bio spreman za dolazak šećera. To se dešava čim okusimo slatko. Dok god žvaćemo, pankreas priprema sve više insulina. Čim progutamo jabuku, insulin je već tu da se suoči sa šećerom. Telo se tako vraća u normalu.

Kada uzimamo  veštačke zasladjivače iz gaziranih pića, marmelade (a stavljaju se skoro svuda), čulo ukusa opet kaže mozgu da stiže šećer. Mozak poručuje pankreasu da pokrene svoje mašine. Pankreas onda priprema insulin. I tako vi malo žvaćete, progutate veštački zasladjivač, i kad on stigne u želudac insulin se pita: "Gde je šećer?" A onda poručuje mozgu: "Ovde nema šećera!" A mozak kaže jeziku: "Slagao si me, nema šećera!" A jezik i dalje govori: "Ma, pripremi taj insulin, osetio sam šećer!" I mozak u panici viče: "Pripremite insulin!" A pankreas nastavlja: "Ovde nema šećera." I tako telo dospeva u panično stanje, jer je tek sada shvatilo da je u njemu strana supstanca.

Svi naši unutrašnji organi prepoznaju hranu koja je zdrava. Zato telo zna šta da radi ako u njega udje šećer, protein ili složeni ugljeni hidrat. Ali kada veštački zasladjivač kojeg je stvorio čovek udje u organizam, telo je u panici. Nastaje zbrka i haos u organizmu. Telo i dalje kaže: "Ma zaboravi, ovde nema šećera." I tako prestaje lučenje insulina. I kada sledeći put uzmete jabuku, i čulo ukusa obavesti mozak da dolazi šećer, i mozak naredi pankreasu da pripremi insulin, pankreas će reći: "Čekaj malo. Poslednji put kad sam to uradio ovde nije bilo šećera. Ovog puta neću stvarati insulin." I kada šećer dospe u krvotok, telo upada u opšti šok: šećer je u krvi, potreban je insulin. Pankreas počinje da radi, a telo se buni što nije na vreme uradio svoj posao.

Naši organi razgovaraju, komuniciraju medju sobom. Da to ne rade mi ne bismo bili živi. Svi saradjuju. Čulo ukusa govori mozgu kakvu hranu žvaćete da bi pripremio u želudcu kiselinu i odgovarajuće enzime. Kada se posečete, telo nalaze da se krv zgruša. Telo stalno komunicira. I kada prevarimo naše telo veštačkim zasladjivačem, telo dospe u stanje zbunjenosti i ne zna šta da čini. Ovakva hrana je laž. Svi vestački ukusi i boje su laži koje stvaraju zabunu i haos u našem organizmu i telo dolazi u stalno stanje straha. Ako bih morao da biram, radije bih jeo šećer nego veštačke zasladjivače, ali bih više trčao i vežbao. Ljudi koriste veštačke zasladjivače da bi smršali, ali mi možemo smanjiti unos kalorija u organizam na mnogo bolji način, na primer, ako smanjimo upotrebu margarina i maslaca na hlebu.

ŠEĆER

Sam šecer je već loš po sebi. Evo šta se dešava kada jedemo šećer. Postoje različite vrste šećera. Sa voćnim šećerom telo lako izlazi na kraj. Kada jedemo preradjeni šećer iz slatkiša i torti,

on je toliko koncentrovan, da u organizmu dolazi do skoka. To je kao munja. I onda nam treba mnogo vremena da naše telo opet bude normalno. Ako stalno dolazi do ovih skokova gore - dole, telo postaje uznemireno i ispada iz ravnoteže. Ako želite ravnotežu u telu, nemojte da koristite veštačku, rafinisanu hranu, jer ona u telu stalno stvara skokove. Jedite prirodni šećer iz voća, povrća, orašastih plodova i žitarica. Pazite i na med. To je jako koncentrisan pčelinji polen. Malo meda je dobro, ali mnogo meda je loše. Neki ljudi misle da med mogu jesti koliko hoće, jer to nije beli šećer. Ali, ako jedemo med, u telu je isti učinak kao kad jedemo beli šećer. Mi ne želimo takve skokove i loše stanje koje oni proizvode. To se lako primećuje na deci. Kad dobije čokoladu, dete je jako srećno, ali pola sata posle toga ono podivlja. Morate dobro da pazite kad deci dajete slatkiše. Ako im ih dajete, to treba biti na kraju obroka, jer je tu i druga hrana koja će absorbovati taj šećer. Ako jedete samo čokoladu, nikakva druga hrana ne može da ublaži taj šok. U organizmu dolazi do velikog skoka i velikog pada. Neki ljudi prikrivaju takvo stanje tako što popiju par kafa ili zapale cigaretu, i dospeju u "normalu".

PRERAĐEVINE

U mnogim vrstama hrane postoje takozvani "mutageni". To su hemikalije koje oštećuju hromozome. Ljudi koji jedu, po Amerikancima, "normalnu hranu", imaju mnogo mutagena u svom telu. U biljnoj hrani nema tih mutagena, pa ih nema ni u telu ljudi koji se njom hrane. Društvo za istraživanje zdravlja je o tome uradilo zanimljivu studiju i utvrdilo da u telu ljudi koji koriste biljnu hranu nema mutagena, a ima ih u telu ljudi koji jedu dosta masnoće i holesterola. Nekada i ljudi koji jedu biljnu hranu oboljevaju od raka i sličnih bolesti zbog drugih toksičnih materija, pa mi želimo da je učinimo neotrovnom za naš organizam. Zato u naše telo moramo da unosimo povrće, kao što je kupus, karfiol, keleraba, i dr. Ovo povrće pomaže jetri da se oslobodi toksina i kancerogena. Vlakna to čine, pa se otrovi brže izbacuju, ne ostaju dugo u telu da bi stvorili ozbiljan problem. Vlakna sadrže mnogo vode, pa tako razredjuju snagu tih kancerogenih materija u našem organizmu. Što se više držimo prirodne hrane, naše zdravlje će biti bolje. Možda će vam trebati više vremena da bi sve ove promene uneli u svoj život, ako vam je organizam navikao na tešku ishranu bogatu mastima. Zato postepeno prilagodjavajte organizam na biljnu hranu. Ako odaberete da jedete meso i mlečne proizvode, onda ih jedite jako malo, i koristite hranu koja je siromašna mastima. Mleko ne treba da bude punomasno, nego sa malo masnoće, jer mnogo belančevina, kalcijuma i masnoće nije dobro za naš organizam.

Moja prijateljica iz Kalifornije pozvala me je jednom da dodjem u njenu porodicu. Rasli smo zajedno na Aljasci kao deca. Kada se doselila u Kaliforniju osnovala je svoju porodicu. Kada joj je sin postao tinejdžer, želela je da dodjem i da im pomognem. Proveo sam 2 sedmice sa njima. Ona je želela da ja preuzmem kuhinju i da im ne kažem šta radim. Tu su živeli ona, njen muž, sin i svekrva. Kada oni nisu bili kući, zamolila me je da iz kuhinje iznesem sve stvari koje ja ne koristim. Mnogo toga sam izneo. Tražila je da joj objasnim zašto su loše, a onda odlučila da ih pobaca. Rekao sam joj da ne pravi naglo promenu. One najlošije smo odmah bacili, a neke od njih su koristili za vreme prilagodjavanja na bolju hranu. Tako sam počeo da kuvam sva jela. Posle 10 dana nije mogla više da čuva tajnu. Pitala je porodicu kako im se svidja hrana u poslednje vreme. Sin je rekao: "Mama, fantastična je! Volim ova specijalna jela koja praviš kada imamo goste." Baka je rekla: "Primetila sam da mnogo bolje spavam noću i da me stomak ne muči toliko kao pre. Ova jela su jako ukusna i prijaju mom želudcu." Onda im je ona rekla da sam ja pripremao sva jela. Bili su iznenadjeni. A onda je došlo najveće iznenadjenje: "Pol nije koristio meso, jaja, mleko, čokoladu,

šećer, ni ulje." Oni su rekli: "Nemoguće, to ne može biti istina! Šta je sa ovim sosom na krompiru?" "Pol je to napravio od oraha u mikseru." Sin je rekao: "A šta je sa onim čokoladnim pudingom?" Mama je rekla: "Sve sam posmatrala. Pol je koristio rogač, suvo groždje i med za desert . Koristio je samo prirodnu hranu."

IZGLED HRANE

Nisu mogli da veruju! Dobro je izgledalo, bilo je ukusno, i prijalo je u stomaku. Vrlo je bitno da kada unesemo ove promene naša hrana i dalje dobro izgleda. Moj stariji brat bio je dugo neženja i jeo hranu iz konzervi. Zagrejao bi je, i tako jeo hranu iz konzerve. To baš i nije lepo izgledalo. Ne kažem da treba da pravimo hranu satima da bi izgledala kao u skupim hotelima, ali hrana treba da izgleda lepo.

Jednom prilikom je napravljen eksperiment. Soba je bila puna dobrovoljaca. Imali su vezane oči. Nisu videli šta jedu, ali su im govorili šta jedu. Usred obroka rečeno im je da skinu povez sa očiju i vide sta su jeli. Hrana je bila pravilno pripremljena, ali su dodate drugačije boje. Krompir je bio plav, meso zeleno, kukuruz ljubičast, šargarepa crna, a pita tamno zelena. Gledali su tu hranu, ali niko nije mogao da dovrši obrok. Do sutra ujutro, svi su povratili hranu i bilo im je muka. Zanimljivo, zar ne? M i zaista jedemo i ošima. Ako hrana ne izgleda kako treba, nećemo u njoj uživati kako treba. Kada napravite promene, neka vaša hrana izgleda ukusno i prijatno. Nije loše za vreme jela slušati prijatnu muziku. Negde za vreme jela gledaju vesti na televiziji, a to je najgore što može da se gleda za vreme jela. Tada gledamo  šta se ružno radilo  toga dana, i imaćemo probleme sa varenjem, uznemirićemo se, možda i razljutiti. Isključite TV za vreme jela, pustite ugodnu muziku, stavite cveće na sto, neka sve izgleda lepo, jer mi prvo jedemo očima. Hrana ce onda da bude ukusnija. Za sve ovo treba vremena, ali su ove promene potrebne telu. Par trenutaka mogu sve da izmene.

Moja kuhinja je ofarbana u žuto i zeleno. Žuta boja je najveselija boja koja postoji, a zelena izgleda kao priroda. Imam jednu biljku u trpezariji i 5 biljaka u dnevnoj sobi. Kada one procvetaju, unose bar malo od prirode u moj dom.

PONOVO ŠEĆER

Neki ljudi se zaista bore sa šećerom. Zovemo ih šećeroholičari. Napravite jedan eksperiment ako imate ovakav problem. Pokušajte 30 dana da ne jedete ništa slatko, čak ni med. Ne dozvolite vašem čulu ukusa da prima bilo kakav jak šećer. Voće je jedino dobro, a slatkiši i šećer nikako. Činite tako 30 dana i bićete iznenadjeni koliko brzo vaše telo može da se prilagodi. Takva hrana uskoro neće ni da vam bude ukusna. Ovde postoji jedan princip. Neke stvari koje smo ranije mrzeli sada volimo, a neke stvari koje smo nekada voleli, sada mrzimo. Jedan moj prijatelj kaže da je izdržao 30 dana bez šećera. Posle 30 dana prijatelj mu je ponudio gazirano piće i on je popio. Odjednom nije mogao bistro da razmišlja i morao je da ode iz te kuće. Nije mogao da veruje da će se tako osećati. Rekao mi je: "Pole, istina je! Odjednom telo više ne može da podnese ono čega smo se oslobodili."

MASNOĆE

Ja zaista volim kokice. One su dobra hrana, ali ono što se stavlja na njih nije dobro: mnogo ulja i mnogo soli. Ja godinama jedem kokice bez ičega. Jednom sam bio kod prijatelja i prihvatio sam da naprave kokice, ali sam zaboravio da im kažem da ne stavljaju ni so ni ulje. Naravno, oni su

ih napravili sa uljem i soli. Rekao sam: "Biću pristojan, poješću malo." A miris je jako privlačio, bilo je teško odoleti. Uzeo sam šaku tih kokica, a voda mi je išla na usta. To je bilo jako ukusno! Uzeo sam drugu šaku kokica, i još jednu. Kod treće sam napravio grimasu na licu. Ukus ulja u ustima mi se nije svidjao. Nos je govorio da je to jako ukusno, ali su usta rekla: "Fuj! Operi me od tog masnog ukusa u ustima." Nisam navikao na taj ukus, i nije mi se svidjao. To je bilo kao da sam popio bocu ulja. Kad prolazim pored restorana gde se peče piletina, to mi još uvek lepo miriše. Ali razmišljam, kada bih uzeo tu piletinu, i to mrtvo meso počeo da odgrizam sa kosti, i gledao te kosti, onda sam sebi kažem da tako nešto ne bih mogao da uradim. Još uvek mi to dobro miriše, ali sam izabrao da tako nešto neću da jedem. Ako dodjem u iskušenje za tako nečim, onda kupim sebi nešto iz bašte: jagode, mango, nesto posebno. I to mi pomogne.

Kada tako uradim, nikad ne kupujem ono što je čovek napravio. Ali za to je potrebno vremena, naročito ako hoćete da to sprovedete u svojoj porodici. Nikad nemojte ove informacije da koristite da bi nekog kaznili, ni da vam budu oružje protiv nekoga. Neki misle da ako odmah počnu da jedu zdravu hranu, da će odmah postati sveti. To nije istina. Ove informacije treba da vam budu na blagoslov. Ostavite uvek pravo izbora drugima. Kada neko jede hranu za koju znate da je loša, nemojte da im držite predavanja, ni da ih ugrožavate. Budite im dobar primer.

Ja imam pravilo: nikad ne razgovaram o hrani za vreme obroka. Mnogi me pozovu na ručak. Za vreme jela pričamo o vežbanju, o vodi, ali ne o hrani. Ne želim da mojim domaćinima bude neugodno. Domaćica je uložila trud u to, dala je najbolje što može, i treba da uživamo u tome. Obično kažem da kasnije možemo da razgovaramo o tome.

Nekad moram da ostanem jako čvrst. Odbijam skoro sve slatkiše. Naravno, odbijam alkohol. Odbijam i sir i jaja. Ako ima malo toga u hrani, neću praviti problem, preživeću.