Klesane glave

Sve stvari sveta mogao bih podeliti u tri grupe. U prvu bi spadalo uopste sve; nema nista na svetu sto ne bih iskusio. Radanje sunca iii bufou cipelu, kaljavi put iii bolesnog psa, govor, sliku, sve treba uzimati ozbiljno, bilo kakvi da su. Naravno, ne za dugo, jer je to culni svet.
U drugu grupu spadalo bi sve s cime dolazim u kontakt, a ne pusta me. Medu nama se razvija prijateljstvo, a to prijateljstvo je katkada ljubav. Maze biti eovek, predeo, knjiga, slika, predmet. Posebno veoma postujem svoje prijateljstvo s upaljacem. Cesto mu govorim, narocito kada ga cistim, punim, milo ga gledam i on to razume. I s odecom se sprijateljim; imam jedne pan­ talone, moja veza s njima je narocito duboka. Kod drugih je takav slucaj s dfopnim satom. To je svet simpatije.
Na koncu treca grupa, to je stalna veza iii bar veza koja traje dugo. Takvu stvar nazivam: objekt meditacije. To je svet duha i ljubavi. Nema trenutka dana i noCi kada ne provedem rado neko vreme s onim sto je za mene objekt meditacije. Naravno, ovde je gotovo nistavna uloga lepote iii vrednosti. Stvar mofo biti pojava, isto kao i umetnicko ostvarenje, apstraktna misao, uspo­ mena, cak i imaginacija.
Zapazio sam da i drugi prave ovu razliku mada nesvesno.
Umetnost inace stvara dela koja eovek rado pogleda, spreman je da im se divi, ali nista vise. Relativno je malo takvih umetnickih dela koja nas dograbe i dufo vremena ne pustaju. To su dela kao sto su Rafaelove Madone, Bo­ ianstvena komedija iii Homer. Objekata meditacije je sasvim malo. I zanim­ ljivo je da to nisu remek-dela. Takav objekt je vilendorfska Venera, ta fona velikog stomaka podzirenog salom, nije veca od pesnice, potice iz neolita, mozda ima dvadeset hiljada godina, gotovo opscena mala skulptura koja za­ nima eovecanstvo iz velike dubine.

Najvisi rang sto nesto moze postici kod mene jeste da postane objekt meditacije. Nije ih bilo mnogo. Dva-tri eoveka: Lao Ce, Nice, Heraklit, ne­ koliko pejsafa. Zene? -Da, bilo je i zena, ne cesto, i retko ziva biea, najcesce su mi dolazile iz rajske fantazije. Moje istinske ljubavi su me vezivale za ovakve zene. Dogadalo se to s mislima i slikama, s knjigama i skulpturama da su postajale tihi, verni i dobronamerni modeli mojih usamljenih proma­ tranja. Stalni, neprekidni objekt meditacije vec od detinjstva bio mi je Bog, sto je prirodno, jer mislim da je tako kod svakog eoveka, i neminovno tako mora da bude.
Karla sada o svemu ovome razmislim, bez forbe, sasvim polako, lutalackim korakom, upravo sam sada otkrio novi objekt meditacije, i obuzet sam ga­ nutljivoscu prvih trenutaka. Brod je pristao u pola pet. Stan sam ubrzo nafao, doveo sebe malo u red, i krenuo sam kroz malu, staru luku grada kako bih dostojanstveno ne radeCi nista proveo carobno, letnje popodne. U kafani na obali sam popio najbolju tursku kafu u zivotu, a onda sam sa slatkom bez­ brifooscu u srcu krenuo da proskitam kroz uske ulicice. Odjednom sam izbio na trg s katedralom. Stari maleni trg bio je isto tako prisan kao sto je danafoji lafan i teatralan. U modernom svetu ponajmanje mogu da podnesem zgrade. Prilazim katedrali s radoznalim zazjavanjem stranca setaca, i onda prime­ eujem da se mnostvo kapitela zavrfava klesanim ljudskim glavama. Ni malo nisu ni apostolske iii idealne, andeoske, tradicionalne crkvene figure, ne, cak nisu ni fantastiene nemani. Ako bi me neko pritegao i pozvao da nadem slienost, mogao bih reCi: najblifo su Brojgelovim studijama flamanskih karak­ tera seljaka. S tom razlikom sto nisu karikature. Frosto govoreCi ove su glave: istinite. Ove glave spadaju u onu grupu umetnosti u koju i vilendorfska Ve­ nera. Nisu lepe. Poneka je zaprepascujuce gnusna. Druga otmena, lepo oces­ ljana i plemenita. Nisu medusobno sliene. Svaka je posebna misterija. Te glave su objekti meditacije.
Malo uzmaknem, sednem na kamenu ogradu, klimatam nogama, zapalim cigaretu i gledam.
Najpre sam mislio da cu napisati ceo niz dela, a u svakom cu pokufati da naknadno rekonstruisem zivotopis po jedne ovakve glave. Ovaj put cu go­ voriti samo o jednoj. Nije bas najistaknutija, ali mi se neprekidno vracala i ispricacu ono sto sam saznao o njoj tokom dugotrajnih doticaja.

(Objekt.) Najpre samo glava: lice je okruglo. Postoje dve vrste okruglosti: sunceva i meseceva. Sunce je puno, zraCi, mesnato je. Mesec je slep. U sva­ kom slucaju ovde se smesta prepoznaje linearna okruglost. Glupa i podmuk­ la. Umetnik poseduje fenomenalno poznavanje eoveka, vec na prvi pogled nema nikakve sumnje. Celo je veoma tvrdo i nisko. Kosa gusta, ali tankovlasa, gotovo svilenkasta, nimalo ne naginje ni talaslma ni kovrdfanju. Kofa lica je pergamentna, svetla, kreolska, vise fota. Zubi su bestijalno jaki i krupni. Oci upadljive, plavilom svetle na daleko, to su oci u kojima nema nista ljudsko.

Postavio sam pitanje: otkud ovom eoveku ovakve oci? Od majke? Ne. Lu­ cifer. Ne. Decje? Ne. Etarske? Ne. Zle oci? Ne. I ove SU oci, nekako isto kao meseceva okruglina, slepe. Naravno, ne u fizioloskom smislu. Ove oci ne vide sustinu. Pa sta vide? Okrenute prema unutra? Ne. Irealne? Ne. Fantazma­ goricne? Mozda. Pijanica? Sanjar? Ludak? Mozda. Uz to bespomocan. Ipak nasilnik, ali blag, osvetoljubiv, pa ako i nije zavidljiv, neumoljiv je i pohlepan.

(Zbivanje.) Zvao se Ante. Njegov otac, kljucar u kuCi kanonika, upravite­ lja biskupskog poseda, stanovao je u treeoj ulici paralelno s lukom, na pe­ desetak koraka od crkve. Njegova majka bese malena dezmekasta fona koja je kucu napustala samo ujutru da bi donela mesa iii ribe. Kao i ostala deca, i Ante je ziveo u malom tamnom dvoristu; kada je vec prohodao i poceo da se priblifava kapiji, majka je uvek viknula na njega. Kad mu je bilo cetiri godine, cesce SU ga vodili U biskupsku palatu, ali nije rado iSao, jer je morao da sedi u uglu i da cuti. Otac bi mu se tada izgubio, zatim bi se vratio i sa majkom govorio mnogo i brzo. U susednoj kuCi je bilo vise dece, od njih je cuo da se ribe love u vodi. Smatrao je to prosto bajkom.
Sve cesce SU mu poveravali razne sitne zadatke. Cas je trebalo da ode kod biskupa, CaS kod kanonika, gore u kuCi. Namestaj je bio vrlo lep i vladala je tisina. Kanonik je bio strog i debeo.
Zatim je on odlazio na obalu i donosio u korpi ribu. Pomagao je prilikom berbe, skupljao je masline. S prijateljima je vise puta odlazio u vrtove da krade smokve. Naucio je da peca, a leti, kad je bilo lepo vreme, izveslao bi u zaliv.
Zima bese kad je jednog dana euo uznemirujuCi govor. Nije razumeo, ali se uplasio. I kod kuce je izgovorena ista rec kao i na ulici. Stigao je kanonik i opet je ponovio istu rec. Uskoro je u gradu bilo mnogo sahrana. I majka je pala u postelju. U kueu su uneti venci Iuka, luk je secen i vefan na zidove. Jak zadah. Majka je umrla i onda se on osecao cudno. Kao da je bio na moru a camac se pod njim ljuljao. Vikao je i uhvatio se za stolicu da ne padne. Otac nije obracao pafoju na njega, jer je plakao.
Uskoro je morao da radi. Meo je crkvu, brisao predvorje, isao kod pekara po hleb, na pijacu po meso, u podrum po vino. Karla je bilo pranje rublja, pomagao je izvlaceCi vodu iz cisterne. Tek uvece bi mogao da pobegne do vode na pecanje iii veslanje.
Prosle SU tako cetiri zime iii pet. Izrastao je i bio visok gotovo kao otac. Naucio je da kuva, odlazio je na pecanje, a u crkvi je ministrirao pored kanonika. Tada je dobijao i novae, otac mu je kupio novo odelo. Bese to lepo odelo, jedna nogavica cakSira fota, druga smeda. Kofoe cipele, kaput s blis­ tavim bakarnim dugmadima. Kapu je nakrivio, i pero je lepdalo na vetru dok je setao obalom.
U prolece se opet pocela pominjati ona rec. Istovremeno u luku je pris­ tizalo veoma mnogo stranih brodova, kanonik se cesto peo i spustao stepenicama, u kucu je navracalo veoma mnogo stranaca, galamili su cudnim jezikom, liCilo je na njakanje magaraca. Najpre se tome smejao, ali se na njega obrecnuo jedan stranac, i onda je zacutao.
Opet je poumiralo mnogo ljudi, i njegov otac je pokopan. Kanonik je rekao da ce stanovati od sada u maloj ostavi, na kraju dvorista. Strani braeni par se tu doselio i od njega je dobijao hranu. Nije valjalo.
Mazda je bila jesen, mozda proleee, nije znao pouzdano, u gradu je opet zavladala velika uzbuna. Jedan prijatelj je dofao po njega i rekao mu da podu na veliki trg, jer ce tu dobiti oruzje. Oruzje? Ma zasto? To niko nije znao, ali zaista SU mu tutnuli u ruku luk s mnostvom strela i mac. Sutradan SU ih sazvali pored luke i pokazali im kako se koristi luk. Gadali su u cilj na daski, a mac su isprobali na lutki od slame.
Kod kuce, kad bi ostao sam, pripasao bi mac i isukao ga. Ogledao bi se u prozorskom oknu i bio je odmevljen. Mahao je isukanim macem i cerekao se. Kopljem je probadao kroz vazduh i mahao. Prikradao se prema sebi u oknu i vodio pravi duel.
Posle izvesnog vremena buka se smirila, i oruzje su im opet pokupili. Nekoliko dana je bilo prilicno tufoo. Utciio se tek kada ga je u drugoj ulici oslovila jedna Zena. Govorila mu je sasvim tiho, i izgovarala fine reci. Zbog necega mu je laskala. ZaSto? Sutradan je opet tuda prolazio, a zena mu je rekla da udu i pojedu nesto. Dobio je mnogo mesa, pio vina, i jeo je jelo koje nije poznavao, ali mu je veoma prijalo. Zena je bila crnka, i ponafala se tajanstveno. Morao je da se smeje kad je pogleda, ali se osecao prijatno.
Prijateljstvo je potrajalo celu zimu. Cesto bi celu nae proveo kod fone koja se zvala Marija. Sasvim ju je zavoleo, mada nije bila narocito lepa. Samo je bilo lepo spavati s njom. Prijatelje je pitao da Ii se i njima dogodilo nesto slieno. Oni su se na to glasno cerekali i rekli mu da je glupak. Nije bas mogao da shvati.
Na prolece su opet stigla uzbudenja. Prispelo je mnogo brodova s nao­ rufanim vojnicima, kanonik je opet hitao gore-dole, u gradu su svi govorili glasno, i opet je podeljeno oruzje. Jedno jutro mu je neko doviknuo da pohita na trg. Otifao je i jos pre podne su krenuli van grada, gore u brdo, gde jos nikada nije bio. More se izgubilo. Ceo dan su pefacili po pustom kamenjaru, samo su se uveee odmarali u retkoj hrastovoj fomi. Sutradan dalje. Na koncu SU stigli na visoko brdo i tu cekali. Sta ce biti? Pitao je. Dolazi neprijatelj, dobio je odgovor.
Tu su badavadzisali gotovo nedelju dana. Hrane nije bilo dovoljno, po selima SU pokupili sta SU naSli, kokoske, jaja, poneku ovcu iii kozu. Zatim je receno da se treba vratiti. Popodne su na drugom brdu ugledali mnogo ljudi. Poskakali su i posakrivali se. Behu neprijateljL On je ostao da stoji, isukao je mac, razmahivao je i cerio se. U levoj ruci koplje, u desnoj mac. Stajao je, scucurio se i hteo da puzi prema neprijatelju. Zapovednik grope se izdrao na njega i naredio da se povuce u fomu. Seo je irastuzio se.

Sutradan su se ipak vratili. Neprijatelja su videli puta. Bila mno- go i vrveli su sa strana. Njihov zapovednik je vikao da po.fare, jer treba da se sakriju izmedu kamenja i da odatle vrebaju. bi doletela strela.
Tako je potrajalo oko nedelju dana. Onda je jednog jutra, s nekoliko prijatelja, pofao do oblifoje kuce, jer su bili gladni a Cinilo im se da se tamo nalazi jedna koza. Hteli su da je zakolju. Medutim, iz kuce je iznenada isko­ cila cela grupa neprijateljskih vojnika. Njegovi SU drugovi pobegli. ih nije ni primetio. se, laganim korakom je krenuo napred cerekajuCi se. U levoj koplje, u desnoj mac. Bese to onako kada gledao sebe kod kuce u Samo sada stajao naspram pravih neprijatelja. Neprijatelj je viknuo. Nije razumeo ali nije interesovalo. Opkolili
viknuli. Tada se uspravio pogledao Drugova nigde. jao. tom trenutku istovremeno su dva

(Komentar.) Dovde traje zbivanje.
reci, ne da bih opravdao zbivanje, koje je, sto sam unapred fantazija, nego kao objafojenje umetnicke sustine glave.
Danas, kao sto znate, razlicite psiholoske antropologije, psihologije i ka­ rakterologije jednodufoo tvrde da je ljudska individualnost veoma kasna po­ java. Pre nego sto je eovek postao individualnost, duge milenijume je ziveo u kolektivnom bivstvu u kojem nije imao posebne svesti o samom sebi. Naj­ vece ostvarenje eoveka nije sto leti i sto s udaljenosti od deset kilometara rusi kuce, nego sto je iz ave kolektivne duse mogao da postane individua, sto raspolaze sopstvenom Ja-svescu, kao sto se kaze: individualizovao se.
Stvar bi nekako tako trebalo zamisliti da je na pocetku postojao veliki i tamni okean duse, u kojem smo svi plivali kao ribe. Kada smo se indivi­ dualizovali, onda smo izaSli iz okeana, i iznad morn poceli z1v1mo samos­ talnim zivotom. Ali posle smrti ponovo tonemo spajamo se s tamom drevne duse, potom opet izlazimo opet se vraeamo, zavisno od toga da lidufa boravi u zivotu ili u carstvu drugog sveta.
Sada ne govorim o tome po cemu je ovo moderno shvatanje srodno s istocnim, kako se vezuje za misao reinkarnacije. cu toliko da je to teorija kolektivne duse. Medutim, ova teorija se suprotstavlja jednoj drugoj koja ni iz daleka nije tako cuvena. zastupa suprotno. Po
najpre postojao okean dufo, najpre su bile individue i Ja i licnosti. cinjenica sveta je individua. I po vafoosti i vremenu subjekt je
nomen vasione. Kolektivizacija je vec pozna stvar. Najvafoije svojstvo dufo Jedan, Ja jeste subjekt se s cim ini s kim ne mofo uporedivati.
Sada opet necu govoriti o tome po cemu je ovo shvatanje srodno s hris­ canskim, kako je povezano s idejom jevandelja da nema ponovnog radanja, svako se rada jednom, jedan jedini put, zivi i umire, da bi na koncu bozjom voljom sve duse vaskrsnule i stale pred strafoi sud. Cinjenica je da se ova dva shvatanja temeljno razlikuju. Shvatanje kolektivne duse zastupaju obieno nauenici. Medutim, neposrednim iskustvom o individualnoj dusi raspolafo dva foveka: religiozni fovek i umetnik. Ne zamerite mi aka priznam da je moja simpatija na strani ovog drugog. A u ovom slucaju mi je i neophodan.
Vi nikada necete razumeti Antinu glavu aka ste se priklonili nauenom gledistu, odnosno aka verujete da se on individualizovao iz kolektivne ?use. Ako dobro pogledate, uvidecete da je ovakva glava jednom postojala, mkada je vise nece biti, i to Jednom, taj Jedan Ja, to je u njoj sustina i apsolut. Zasto? Jer je ova, ovde, molim vas: lice. Ne tip (kolektivna dufa), i ne kao sto bi Kasner rekao: karikatura. Sta nije nista drugo do lice, ali bez individualiteta. Kao sto ova lice ne mofo biti maska. Jer lice je upravo to: Nema vise. Ukoliko liCi na drugoga, to karakteristieno za nego bespo- mocnost duse koja ne ume sebe dovoljno ostro da razlikuje, i naknadno se utapa u druge, iako je izvorno bila posebno. Nikada vafoa slicnost (ko­ lektivna dufa), nego uvek razlika. Jer je to Jedan Ja.
Antina zivotna istorija naglafava naroCito dve crte: blesavost, s kojim zivi svoju sudbinu kao slepac i idiotsko cerekanje, kada u mahnitosti moci, s oruzjem u ruci, misli da je gospodar sveta. Svi znamo ovaj instinkt vlasti koji izaziva u nama oruzje, svi postajemo pomalo idioti aka stavimo pusku na rame. To tako mora da bude. Umetnik je znao da lik tu treba uhvatiti. I ova glava je zaista blesava, i zaista se cereka kao rodeni idiot. Kako je to uspeo da izrazi mesecevim okruglim licem, pergamentskom kofom, plavim ocima na to bi mogao da pruzi zadovoljavajuCi odgovor samo onaj ko je video glavu. E pa, ja sam je video, i znam da je prikaz savrfono uspefan. Ako sam se najpre i dvoumio sto se tice apsolutnog Ja-svojstva ljudske duse, i kolebao se da li je prvi cinilac sveta bio subjekt, moje meditacije nad glavom. raspdile su ovakve sumnje. lzvor nije kolektivni okean duse, nego duh subJektivnog Ja. Pogledajte dobro glavu i razmislite nad njom.