KINESKA UMETNOST I GRČKA UMETNOST
Prorok je izjavio: »Ima nekih koji me vide
u istoj svetlosti u kojoj ja vidim njih.
Naše prirode su istovetne.
Bez pozivanja na bilo kakva
rodoslovlja, bez pozivanja na tekstove i tradicije,
zajedno pijemo ovu vodu života.«
Evo jedne priče
o toj skrivenoj misteriji:
Kinezi i Grci
raspravljali su o tome koji su od njih bolji umetnici.
Kralj reče:
»Rešićemo to pitanje putem polemike.«
Kinezi počeše da govore,
no Grci na to ništa ne rekoše.
Istupiše iz debate.
Kinezi tada predložiše
da i jednima i drugima bude dodeljena po soba u kojoj će
demonstrirati svoje umeće, dve sobe okrenute jedna
prema drugoj i odvojene zavesom.
Kinezi zatražiše od kralja
stotinu boja, sve moguće nijanse,
i svakog su jutra dolazili tamo
gde su boje bile čuvane i sve ih uzimali.
Grci nisu uzimali nikakve boje.
»One nisu deo našeg načina rada.«
Oni odoše u svoju odaju
i počeše da čiste i poliraju zidove. Svakog dana su se
po čitav dan trudili da zidovi postanu čisti i prozračni
poput vedrog neba.
Postoji put koji vodi od krajnje
obojenosti do neobojenosti. Znaj da raskošna raznolikost
oblaka i vremenskih prilika potiče od
apsolutne jednostavnosti sunca i meseca.
Kinezi su završili, i bili su jako zadovoljni.
Udarali su u bubnjeve radujući se ostvarenju.
Kralj uđe u njihovu odaju,
zapanjen veličanstvom boja i prefinjenošću detalja.
A onda Grci razmakoše zavesu koja je odvajala odaje.
Kineski prikazi i čarolije blistavo su se odražavali
na zacakljenim grčkim zidovima. Zaživeli su na njima,
i to još zanosnije, i stalno su se
preobražavali na svetlu.
Grčka umetnost je zanimanje sufija.
Oni ne izučavaju knjige o filozofskom mišljenju.
Svoju ljubav čine sve svetlijom.
Nema želja, nema srdžbe. Sa tom čistotom
oni prihvataju i odražavaju slike svakog trenutka,
odavde, od zvezda, iz praznine.
I razgledaju ih kao da posmatraju
sa istom ozarenom bistrinom
koja posmatra njih.