Sedmo poglav lje

KINESKA MISAO

Kada je budizam stigao u Kinu, oko  prvog  veka n.e., naiSao je na kulturu koja je bila stara preko dve hi­ ljade godina. U toj drevnoj kulturi filozofska misao je dostigla svoj vrhunac tokom kasnog peri ada Cou (oko 500-221 pre n.e.), zlatnog doba kin ske  filozofije  i  ad tada je uvek bila visoko cenjena.

Od samog pocetka, ova je filozofija posedovala dva komplementarna aspekta. Kako su Kinezi  praktican na­ rod s visoko razvijenom drustvenom svescu, sve su se njihove filozofske skole, na ovaj i1i onaj naein, bavile zivotom u drustvu, ljudskim odnosima, moralnim vre­ dnostima i naeinom vladavine. To je, medutim, samo je­ dan aspekt kineske misli. Njega nadopunjuje onaj aspekt koji odgovara mistickoj strani kineskog karaktera,  i koji je zahtevao da najviSi cilj filozofije bude prevazilazenje drustva i svakodnevnog zivota, i dostizanje jednog viseg nivoa svesti. To je nivo mudraca, kineskog ideala pro­ svetljenog coveka  koji je  dostigao  misticko  sjedinjenje sa univerzumom.

Kineski mudrac ne boravi, medutim, iskljuCivo na tom visokom duhovnom nivou, vee je podjednako zain­ teresovan i za svetovne stvari. On u sebi ujedinjuje dve komplementarne strane ljudske prirode - intuitivnu mu­ drost i praktitno znanje, kontemplaciju i drustveno dela­ nje - koje Kinezi povezuju sa slikama mudraca i kralja. Potpuno ostvarena ljudska biCa, po recima Cuang Cea,

,svojim mirovanjem  postaju  mudraci,  svojim kretanjem kraljevi" 1

Chuang Tzu, preveo James Legge, priredila Clae Waltham (Ace Books, Njujork, 1971), poglavlje 13.

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA                          Kineska misao

Tokom Sestog veka pre n.e., ove dve strane kineske filozofije razvile su se u dve odvojene filozofske Skole, konfucijanizam i taoizam. Konfucijanizam je bio filozo­ fija druStvene organizacije, zdravog razuma  i praktitnog znanja. On je  kineskom  druStvu dao sistem obrazovanja i stroga pravila druStvene etikecije. Jedan od njegovih glavnih ciljeva bio je da satini etitku osnovu za tradici­ onalni kineski porodiCni sistem sa njegovom slotenom strukturom  i ritualima  oboiavanja  predaka.  Taoizam  se, s druge  strane,  prevashodno  bavio  posmatranjem  priro­

de i pronalatenjem njenog Puta iii tao-a. Ljudska sreea

se, po taoistima, dostite onda kada pratimo prirodni po­

redak,  delajuCi  spontano  i  verujuCi  svom  intuitivnom

znanju.

Ova dv:1 trenda u miSljenju predstavljaju suprotne polove kineske filozofije, ali su u Kini oni uvek smatra­ ni polovima jedne iste ljudske prirode, te stoga komple­ mentarnim. Konfucijanizam se obitno naglaSavo u vas­ pitanju dece koja su morala da naute pravila  i konvenci­ je neophodne za zivot u druStvu, dok su se taoizmom ug1avnom bavili stariji ljudi kako bi povratili  i razvili onu prvobitnu spontanost koju su druStvene konvencije razbile. U jedanaestom i dvanaestom veku neokonfuci­ janska Skola je pokuSala da napravi sintezu konfucijaniz­ ma, budizma i taoizma, Sto je svoj vrhunac dostiglo u fi­ lozofiji Cu Hsija, jednog od najveCih kineskih mislilaca. Cu Hsi je bio izuzetan filozof koji je konfucijansku utenlost zdruzio sa dubokim razumevanjem budizma i taoizma, ugradujuei  u  svoju filozofsku  sintezu elemente iz sve tri ove tradicije.

Konfucijanizam je svoje ime dobio po  Kung  Fu Ceu iii Konfuciju, veoma uticajnom utitelju s velikim brojem utenika koji je kao svoj glavni cilj video preno­ Senje drevne kulturne baStine  svojim  utenicima.  Pri tome je on, medutim, otisao dalje od jednostavnog pre­ noSenja znanja, jer je tradicionalne  ideje tumatio u skla-

du sa sopstvenim poimanjem morala. Njegovo ucenje se zasnivalo na takozvanih Sest klasika, starim knjigama koje su sadriavale filozofske misli, rituale, poeziju, mu­ ziku i istoriju, a koje su pretstavljale duhovnu i kulturnu baStinu ...svetih mudraca" iz kineske proSlosti. Kinesko predanje povezuje Konfucija sa svim tim delima, bilo kao autora, komentatora iii priredivata; no, prema sa­ vremenim saznanjima, on nije bio ni autor, ni komenta­ tor, pa tak ni priredivac bilo koje od Klasika. Njegove sopstvene ideje postale su poznate kroz Lun Yu, iii Kon­ fucijeve Analekte, jednu zbirku izreka koju su sastaviH neki od njegovih utenika.

Zacetnik taoizma bio je Lao Ce, cije ime doslovno znaci ..Stari uCitelj" i koji je, prema predanju, bio stariji savremenik Konfucija. Za njega se govori da je bio autor kratke knjige aforizama koja se smatra glavnim tekstom taoizma. U Kini ona se obicno naziva jednosta­ vno Lao-ce a na Zapadu je poznata kao Tao Te Cing,

..Knjiga o Putu i Moci", Sto je ime koje joj je dato u ka­ snijim vremenima. Vee sam pominjao paradoksalni stili

snaian i poetski jezik  ove knjige koju Dzozef Nidem smatra ..bez izuzetka najdubljim i najlepSim delom na kineskom jeziku "2.

Druga znacajna taoistitka knjiga jeste Cuang-ce, mno_go obimnije delo od Tao Te Cinga, za Cijeg se auto­ ra, Cuang Cea, smatra da je ziveo oko dve stntine godi­ na nakon Lao Cea. Moderna nauka smatra, medutim, da se ni Cuang-ce, kao verovatno ni Lao-ce, ne mogu sma­ trati delima jednog autora, vee da se pre radi o zbirkama taoistitkih spisa koje su razliciti autori sastavili u razli­ citim vremenima.

2 J.Needham,  Scie11ce a11d  Civilisatio11 i11 China (Cambridge University   Press,   London,   1956),11 tom,   str.  35.

120         121

PUT ISTOCNJACKOG  MISTICIZMA                                         Kineska misao

I Konfucijevi Analekti i Tao Te Cing pisani su onim jezgrovitim, sugestivnim stilom koji je tipican za kineski naCin misljenja. Kineski urn nije naginjao ap­ straktnom logickom miSljenju i  razvio je jezik koji se veoma razlikuje od onaga koji se razvio na Zapadu. Mnoge njegove reci mogu se koristiti kao imenice, pri­ devi iii glagoli, a njihov redosled nije se odredivao toli­ ko gramatickim pravilima koliko emocionalnim sadrza­ jem recenice. Klasicna kineska rec se veoma razlikovala od apstraktnog znaka koj.i oznacava neki jasno odredeni pojam. Bio je to pre jedan zvucni simbol snazne sugesti­ vne mod, koji doziva u urn jedan neodredeni slotaj sli­ kovnih predstava i emocija. Namera govornika nije bila toliko da izrazi neku intelektualnu ideju,  koliko da  iz­ vrsi uticaj na  slusaoca.  Slicno  tome,  ispisani  karakter ije bio tek neki apstraktni znak, vee je  predstavljao or­ ganski obrazac - jedan .gestalt" - koji je u sebi cuvao punocu slika i sugestivne moci reeL

Kako su se kineski  filozofi  izrazavali jezikom  koji je tako dobra odgovarao njihovom nacinu  miSljenja, nji­ hovi su spisi i  izreke mogli  biti  kratki  i neodredeni,  a ipak bogati  sugestivnim  slikama. Jasno je  da se mnogo od te slikovitosti mora izgubiti u prevodu na zapadne je­ zike. Prevod jedne  recenice iz Tao Te Cinga, na primer, u  stanju je  da .prenese  samo mali  deo bogatog  slozaja ideja sadrzanih u originalu,  sto je  razlog zbog kojeg  ra­ zliciti  prevodi  te  kontroverzne   knjige  cesto  izgledaju kao potpuno  razliciti tekstovi.  Kao sto je  rekao Fung Ju Lan, ..Bila bi potrebna kombinacija svih vee postojeCih prevoda, kao i mnogih jos  neuradenih, da bi se razotkr ­ lo svo bogatstvo Lao-cea  i Konfucijevih  Analekta u njt­

hovom izvornom obliku "3

Fung Yu-Lan, A Short History of Chi11ese Philosophy (Macmillan, Njujork, 1958), str. 14. In prevod: Fung Ju-Lan, lstorija kineskefilozojije. (Nolit, Beograd, 1977.)

Kinezi su, kao i Indijci, verovali da postoji jedna krajnja stvarnost koja prozima i ujedinjuje  mnogostru­ kost stvari i dogadaja koje posmatramo:

Postoje tri  izraza - .,potpun", ..sveobuhvatan", ..  e: lina". Ta su imena razliCita, ali je stvarnost koJOJ tezimo  kroz  njih   ista:  odnosi   se  na  onu   Jednu

stvar4  •

Ovu stvarnost oni su nazivali tao, sto je izvorno znacilo ..put". To je put iii proces univerzuma, poredak prirode. U kasnijim  vremenima, konfucijanci su mu_ ali drugo tumacenje. Oni su govorili o tao-u coveka th.o tao-u ljudskog drustva, shvatajuCi ga kao ispravan nacm zivota u moralnom smislu.

U svom izvornom kosmickom smislu, tao je kraj­ nja, neodredljiva stvarnost i kao takav on je  ekvivalen­ tan hinduistickom brahmanu i budistickoj dharmakaji. Medutim, on se od tih indijskih pojmova razlikuje svo­ jim sustinski dinamicnim kvalitetom, koji, po kinesko?t shvatanju, predstavlja samu sustinu univerzuma. Tao Je kosmicki proces u kojem ucestvuju sve stvari; svet se sagledava kao neprekidno proticanje i pro ena. n ijski budizam je, sa svojim ucenjem o nepostoJanostt, tmao jedno sasvim slicno shvatanje, ali  ga je  uzimao  samo kao osnovnu pretpostavku ljudske situacije razradujuCi dalje njene psiholoske  posledic .     druge strane, Kin zi su verovali ne samo da proticanJe 1 promena predstavlja­ ju sustinska svojstva prirode, vee i da u tim promena?ta postoje postojani obrasci koje IJudi !reba da_ posmatr Ju. Mudrac prepoznaje te obrasce 1 svoje delanJe upravlJa u skladu sa njima. Na taj nacin on postaje ..jedan sa tao­ om" zived u skladu sa prirodom i uspevajuCi u svemu cega' se lati. Po recima Huai Nan Cua, filozofa  iz dru­ gog veka pre n.e.:

Chuang Tzu, nav.delo, poglavlje 22.

122         123

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA                          Kineska misao

Onaj ko se prilagodava toku tao-a, prateCi prirodne procese Neba i Zemlje, nalazi da je lako upravljati celim svetom5•

Kakvi su, dakle, to obrasci kosmickog puta koje ljudska bica treba da prepoznaju? Osnovno svojstvo tao­ a jeste cikli na priroda njegovog neprekidnog kretanja i promene.  ..Vracanje je  kretanje tao-a", kaze  Lao Ce,  i

..Otici daleko zna i vratiti se" . Ideja je da sve pojave u prirodi, i one iz fizi kog sveta i one iz ljudskih situacija, pokazuju cikli ne obrasce dolazenja i odlazenja, sirenja i skupljanja.

Ta ideja verovatno je izvedena iz kretanja sunca i meseca i iz smene godisnjih doba, ali je uzimana i kao pravilo za zivot. Kinezi verzuju da kad god neka situaci­ ja dospe do svoje krajnosti, ona se mora preokrenuti i pretvoriti u sopstvenu suprotnost. To duboko uverenje davalo im je hrabrosti i postojanosti u teskim razdoblji­ ma, a u vremenima uspeha 6nilo ih je opreznim i skro­ mnim. Ono je dovelo do ucenja o zlatnoj sredini u koju veruju i taoisti i konfucijanci.  .Mudrac", kare Lao Ce,

•treba da se odrekne krajnosti,  rasipnistva i neumereno­ sti"7 •

Po kineskom shvatanju bolje je imati premalo neg,! previSe, bolje je uciniti premalo nego preterati, jer mada na taj nacin mozda necemo dospeti jako daleko, sigurni samo da idemo dobrim pravcem. Bas kao sto ce se i o­ vek koji zeli da ode sto dalje na Istok na kraju obresti na Zapadu, tako ce ioni koji gomilaju sve viSe iviSe novca da bi uvecali svoje bogatstvo na kraju zavrsiti u siro­ mastvu.  Retitu  ilustraciju  za ovu staru kinesku  mudrost

5 Citirano u J.Needham, nav. delo, II tom, str. 51.

6             Lao Tzu,  Tao Te Chi11g, prev.  Ch'u Ta-Kao  (Allen  &

Unwin, London, 1970), poglavlja 40 i25.

7             Lao Ce, poglavlje 29, prevod sa kineskog Radosav PuSic.

predstavlja moderno industrijsko drustvo koje nepreki­ dno pokusava da poveca ..zivotni standard" pogorsava­ juci tako kvalitet zivota svih svojih  lanova.

Uvodenjem  polarnih  suprotnosti yina  i yanga,  ideji o cikli nim obrascima u kretanju tao-a data je  definiti­ vna struktura. One su ta dva pola koji postavljaju grani­ ce ciklusima  promene:

Dospevsi do vrhunca, yang  se po',la i pred yinom;

dospevsi do vrhunca, yin se povla i pred yangom8•

Po kineskom shvatanju, sve manifestacije tao-a na- staju iz dinami kog preplitanja  ove dve polarne  sile. Ta je ideja veoma stara imnoge su generacije radile na sim­ bolizmu arhetipskog para yina iyanga dok  on  nije  po­ stao temeljni  pojam kineskog miS1jenja. Re i yin i yang izvorno su ozna avale  senovitu  i  sun anu  stranu  plani­ ne, sto je zna enje koje dobro  pokazuje  relativnost  ta dva pojma:

no sto fusta da se pojavi sad tama, a sad svetlost, Jeste tao .

Jos od veoma starih vremena, ova dva arhetipska pola prirode prikazivana su ne samo pomoeu svetlog i tamnog, vee takode i muskog i Zenskog, vrstog i po­ pustljivog, gornjeg i donjeg. Yang je, kao snazna, mus­ ka, stvaralacka moe, povezivan sa Nebom, dok je yin, kao tamni, prijem ivi, zenski i maj inski element, pred­ stavljan kao Zemlja. Nebo je gore i puno je kretanja, Zemlja je - po starom geocentri nom shvatanju - dole i nepokretna, pa stoga yang simbolizuje kretanje a yin mi­ rovanje. Na podru ju miSljenja, yin je slozeni, Zenski,

8             Wang Ch'Wlg, A.D. 80, citirano u J.Needham, nav. delo, IV tom, str. 7.

9             R.Wilhelm, The l Ching or Book of Changes (Routledge &

Kegan Paul, London, 1968), str. 297.

124         125

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA          

intuitivni urn, a yang jasni i racionalni muski intelekt. Yin je tiho, kontemplativno mirovanje mudraca, yang je snazna, stvaralacka delatnost kralja.

Dinamicki karakter yina i yanga ilustrovan je dre­ vnim kineskim  simbolom koji se naziva  Tai-ci Tu, iii

..Dijagram Krajnjeg Vrhovnog":

Ovaj dijagram predstavlja jedan simetricni raspored tamnog yina i svetlog yanga, ali ta simetrija nije stati­ cna. To je jedna rotaciona simetrija koja vrlo snazno su­ gerise kontinuirano  kretanje:

Yang se kruzno vraca  svom pocetku, yin  dostize svoj vrhunac i povlaCi se pred yangom 10 .    ,

1°Kuei Ku Tzu, ':etvrti vek pre n.e., citirano u J.Needham, nav. delo, IV tom, str. 6.

126

                Kineska  misao

Dve tacke na dijagramu simbolizuju ideju  da  kad god jedna od sila dostize svoj vrhunac, ona vee u sebi sadrzi seme svoje suprotnosti.

Par yina i yanga je veliki lajtmotiv koji prozima ki­ nesku kulturu i odreduje  sve aspekte tradicionalnog ki­ neskog nacina tivota ...Zivot je", kate Cuang Ce, ..skla­ dno mesanje yina i yanga"n. Kao narodu zemljoradnika, Kinezima su kretanja sunca i meseca  i promene  godis­ njih doba oduvek hili bliski. Stoga su oni smenu godiS­ njih doba i pratece pojave rasta i raspadanja u organskoj prirodi videli kao najjasnije izraze  preplitanja  izmedu yina i yanga, izmedu hladne i mracne zime  i svetlog  i toplog leta. Preplitanje dveju suprotnosti ogleda se  i u hrani koju jedemo, jer ona sadrti elemente yina i yanga. Zdrava ishrana se za Kineze  sastoji  u  uravnotezavanju tih yin i yang  elemenata.

Tradicionalna kineska medicina se takode zasniva na ravnotezi yina i yanga u ljudskom telu i svaka se bo­ lest smatra poremecajem u toj ravnotezi. Telo se deli na yin i yang delove. Uopsteno govoreCi, unutrasnjost tela je yang,  njegova povrsina je yin;  zadnji deo je yang, prednji je yin; unutar tela postoje yin i yang organi. Ra­ vnoteza izmedu svih tih delova odrtava se neprekidnim protokom ci-a ili vitalne energije, duz jednog  sistema

..meridijana" na kojima se nalaze akupunkturne tacke. Svaki organ je povezan sa po jednim meredijanom i to tako da yin organima pripadaju yang meredijani iobrnu­ to. Kad god je protok izmedu yina i yanga blokiran, telo se razboljeva, a bolest se leci tako sto se u akupunkturne tacke zabadaju igle kako bi se stimulisao iponovo uspo­ stavio protok ci-a.

Izgleda tako da preplitanje yina i yanga, praiskon­ skog para suprotnosti, predstavlja onaj princip koji upravlja  svim kretanjima  tao-a, ali  se Kinezi  nisu  zau-

Chuang Tzu, nav. delo, poglavlje 22.

127

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA                                          Kineska misao

stavili na tome. Oni su krenuli i dalje da izu avaju razli- 6te kombinacije yina i yanga koje su razvili u jedan si­ stem kosmi kih arhetipova. Taj sistem je razraden u Ji Dingu, iii Knjizi Promena.

Knjiga Promena je prva od ,gest konfucijanskih Kla­ sika i mora se smatrati delom koje leti u samom srcu ki­ neske misli i kulture. Autoritet i ugled koji je ona uziva­ la u Kini tokom  hiljada  godina moze se uporediti samo sa autoritetom i ugledom svetih spisa, kao to su vede iii biblija u drugim kulturama. Poznati sinolog Ricard Vii­ helm (Richard Wilhelm) zapocinje uvod  u  svoj prevod ove knjige sledeCim re ima:

Knjiga Promena - na kineskom Ji Ding - bez sum­ nje je jedna od najzna&jnijih knjiga u svetskoj knjifevnosti. Ona poti e jo,g iz mitskih vremena i obuzimala je paznju najvecih u enjaka Kine sve do dana njeg dana. Gotovo sve ,gto je najveee i najzna­ cajnije u tri hiljade godina kineske kulturne istorije iii je crplo nadahnuce iz ove knjige iii je izvdilo uticaj na tuma enje njenog teksta. Stoga se sa si­ gurno cu mote reci da je u stvaratpe Ji Dinga u la

natalofena  mudrost hiljada godina1  •

Knjiga Promena je stoga delo koje je organski raslo tokom hiljada godina i koje se sastoji od mnogih slojeva koji poticu iz najzna ajnijih perioda kineske misli. Pola­ zna tacka ove knjige bio je skup od  ezdeset cetiri figure iii ..heksagrama" koji se zasnivaju na simbolizmu yina i yanga i koji su se koristili za proricanje. Svaki heksa­ gram se sastoji od est linija koje mogu biti bilo ispreki­ dane (yin) iii pune (yang), tako da njih ezdeset etiri sa­ injava sve moguce kombinacije te vrste. Ovi su heksa­ grami, koji ce kasnije  biti detaljnije razmatrani,  smatra­ ni  kosmickim  arhetipovima  koji  predstavljaju   obrasce

tao-a u prirodi i ljudskim situacijama. Svaki od njih je dobio naziv i snabdeven je  kratkim  tekstom,  takozva­ nom presudom, koja je trebalo da ukafe na pravac dela­ nja koji je u skladu sa doticnim kosmi kim obrascem. Kasnije je dodan jo jedan kratak tekst, takozvana slika, koja razvija znacenje heksagrama u nekoliko cesto izu­ zetno poetskih redaka. TreCi tekst tumaci svaku od est linija u heksagramu jezikom koji je nabijen mitskim predstavama,  cesto tesko shvatljivim.

Te tri kategorije teksta saeinjavaju osnovne delove knjige koji su se koristili za proricanje. Jednim slozenim ritualom sa pedeset strukova hajducke trave odredivan je heksagram koji odgovara licnoj situaciji onoga koji je postavio pitanje. Ideja je bila da se u heksagramu ucini vidljivim kosmicki obrazac tog trenutka i da se iz proro­ canstva vidi koji mu je pravac delanja primeren:

U Promenama postoje slike da bi otkrile, postoje presude da bi se tumaciJo, dobra sreca i nesreca odreduju se kako bi se donela odluka.13

Ji Ding nije, prema tome, konsultovan tek zato da bi se saznala buducnost, vee pre zato da bi se otkrio slo­ zeni raspored sila u sadasnjoj situaciji kako bi se moglo ispravno delovati. Taj stav je uzdigao Ji Ding iznad ni­ voa obicne knjige za gatanje i uCinio od njega knjigu mudrosti.

12 R.Wilhelm, nav. delo, str. XlVII            13 Ibid., str. 321.

128         129

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA          

Upotreb !.i Ding kao knjige mudrosti zapravo je dale o zna aJ?.IJa od nJegove upotrebe u svrhu gatanja ..

On Je nadahnjtvao  vodece  umove  Kine  tokom  vekova

i medu ?stalih.i Lao Cea koji je neke od svojih najdub: lJ!h afonzama tzvukao iz tog izvora. Konfucije je inten­ ztvno proucavao Knjigu Promena i najveci deo komen­ tara .na tekst koji sacinjavaju kasniji sloj knjige poticu od nJegove  kole. Ti komentari, takozvanih Deset krila kombinuju strukturalno tumacenje heksagrama sa filo: zofskim obja njenjima.

U samom sredgtu konfucijanskih komentara, kao i celokupnog Ji Dinga, stoji naglasak na dinamickom as­ p   svi . pojava. N prekidna transformacija svih stva­ n t sttuactJa predstavlja su tinsku poruku Knjige Prome­ na:

Promene su knjiga

Koju covek ne mote zaobici. Njen tao se vecno menja - Smena, kretanje bez stanke,

ProticuCi kroz est praznih mesta, NadolazeCi iopadajuCi bez krutog zakona,

Cvrsto i popu tajuce jedno drugog preobraiavaju. Ne mogu se zarobiti pravilima,

Sarno promena ovde je na delu14

14 Ibid., str. 348.