KAZIVANjE PRVO

sadržaj Po milosti Božjoj čovek sam hrišćanin, po delima veliki grešnik, po zvanju bogotražitelj beskućnik koji luta iz mesta u mesto. Od imovine imam samo jednu torbu na leđima sa suvim hlebom i pod pazuhom Sveto Pismo - to je sve. Dvadeset i četvrte nedelje po Duhovima, ušao sam u crkvu da se pomolim Bogu. Za vreme bogosluženja pročitali su Apostol iz poslanice Solunjanima, začalo 273, u kome je rečeno: Molite se Bogu bez prestanka. Te reči su mi se duboko urezale u svest i zapitao sam se kako je to mogućno da se čovek moli bez prestanka, kad svako od nas mora da obavlja mnogobrojne poslove da bi se održao u životu. Potražio sam ovo mesto u Svetom Pismu i svojim očima pročitao tačno što sam i čuo: Molite se Bogu bez prestanka (I Sol. 5, 18). Molite se Bogu duhom bez prestanka (Ef. 6, 18). Podižite na svakom mjestu svete ruke (I Tim, 2, 8). Uzalud sam razmišljao, nisam mogao da shvatim šta to znači. Šta da radim - mislio sam - gde da nađem nekoga ko bi mi ovo objasnio? Ići ću po crkvama u kojima propovedaju poznati propovednici i tu ću možda naći što tražim. Tako krenuh na put. Čuo sam mnogo odličnih beseda o molitvi, ali sve su se one sastojale samo od opštih uputstava: šta je molitva, zašto je korisno da se čovek moli, koji su plodovi molitve. Ali, kako doći do prave molitve - o tome niko nije govorio. Čuo sam jednu propoved o stalnoj molitvi duhom, ali ni tu nije rečeno kako da se do nje dođe. Tako mi slušanje propovedi nije pružilo ono što sam želeo, pa sam prestao da idem na njih i odlučio da s pomoću Božjom potražim nekog učenog i iskusnog čoveka koji bi mi razjasnio ovu tajnu koja me je tako neodoljivo privlačila. Dugo sam putovao po raznim mestima, sve čitajući Sveto Pismo i raspitujući za nekog mudrog i iskusnog duhovnika i nastavnika. Posle izvesnog vremena rekoše mi da u jednom selu već odavno živi i podvizava se neki gospodin, da kod kuće ima svoju kapelu, da nikud ne izlazi i stalno se moli Bogu ili čita duhovne knjige. Kad sam to čuo trčeći sam otišao do toga sela. Čim sam stigao potražih toga gospodina. - Šta želiš od mene? upita me on. - Čuo sam da ste mudar i pobožan čovek, stoga vas molim, Boga radi, da mi protumačite reči Apostola: Molite se Bogu bez prestanka i kako se to može naučiti. Eto šta želim da razumem, a što međutim nikako ne uspevam. Gospodin je ćutao i pažljivo me posmatrao. Najzad reče: - Stalna unutarnja molitva je neprestano stremljenje čovekovog duha Bogu. Da bi se u tome uspelo treba vrlo često tražiti od Gospoda da nas On nauči kako da se tako molimo. Moli se više i sa većom usrdnošću i molitva će te sama naučiti kako ona može da postane stalna; ali za to treba mnogo vremena.

Zatim mi dade da jedem, još mi dade i da ponesem na put, pa se oprostimo. Ali ni ovaj mi ne beše ništa objasnio. Mislio sam, čitao, razmišljao kako sam umeo o onome što mi je onaj gospodin rekao, pa ipak bilo mi je nemogućno da razumem. Tako sam želeo da u tome uspem da noću nisam mogao da spavam. Pošto sam prešao dvesta vrsti stigoh do nekog većeg grada u čijoj okolini spazih jedan manastir. U krčmi mi rekoše da je starešina manastira dobar, pobožan i gostoprimljiv čovek, pa otidoh ka njemu. Primio me je ljubazno, ponudio da se odmorim i dao mi da jedem. - Oče sveti, rekoh mu, jelo mi nije potrebno, već bih vas molio da me poučite kako da se spasem? - Kako da se spaseš? Pa eto, živi po zapovestima Božjim, moli se Bogu i bićeš spasen. - Čuo sam da se treba neprestano moliti, ali nije mi jasno kako da se stalno molim i čak ne mogu da razumem šta to uopšte znači. Oče, preklinjem vas, objasnite mi to. - Ne znam, dragi brate, kako bih ti to razjasnio. Ali čekaj! Imam jednu knjižicu u kojoj se o tome govori i on iznese Duhovno vaspitanje unutarnjeg čoveka od svetog Dimitrija (Rostovskog). Hajde, pročitaj na ovoj strani. Pročitah sledeće: "Reči svetog apostola: Molite se Bogu bez prestanka, odnose se na umnu molitvu, jer um može uvek da bude pogružen u Bogu i da Mu se neprestano moli." - Kako to um može bez rasejanosti da bude uvek u Bogu i da Mu se moli bez prestanka? upitah. - To je veoma teško, ukoliko nam Sam Bog to ne daruje, reče nastojatelj. Ali ni on mi ništa ne objasni. Provedoh noć kod njega i sutradan, pošto mu se zahvalih na ljubaznom gostoprimstvu, nastavih put ni sam ne znajući kuda. Bio sam tužan zbog svoje nerazboritosti, pa uzeh da čitam Sveto Pismo. Išao sam tako pet dana i najzad jedne večeri sretoh nekog starca. Izgledalo mi je da je kaluđer. Na moje pitanje odgovori mi da je monah i da je manastir u kome živi sa još nekoliko monaha na desetak kilometara od puta. Zatim me pozva da odsednem kod njih. - Imamo gostionicu i tu primamo bogomoljce, brinemo se o njima i hranimo ih, reče mi on. Ni malo mi se nije išlo tamo, pa mu rekoh:

- Moj mir ne zavisi od stana, već od duhovne pouke; hrane mi ne treba, imam dosta suvog hleba u torbi. - Ali kakav to savet tražiš i šta hoćeš da razumeš? Hajde, dođi k nama, dragi brate, mi imamo iskusnih staraca koji ti mogu dati duhovnu pouku i upraviti te na pravi put u svetlosti Reči Božje i svetootačkog učenja. - Znate šta, oče? Prošlo je nekih godinu dana kako sam čuo u crkvi onu zapovest Apostola: Molite se Bogu bez prestanka. Ne znajući kako to da razumem počeo sam da čitam Sveto Pismo. Tu sam isto tako na mnogo mesta naišao na zapovest Božju: molite se bez prestanka, uvek, u svakoj prilici, na svakom mestu, ne samo za vreme dnevnih poslova, ne samo kada ste budni, već i u snu: Ja spavam a srce je moje budno (Pesma nad pesm. 5, 2). To me je veoma iznenadilo i nisam mogao da razumem kako može tako nešto da se postigne i kako se uopšte do toga dolazi. Neka neodoljiva želja i radoznalost su se probudili u meni: ni danju ni noću te mi reči nisu izbijale iz pameti. Počeo sam da idem po crkvama, slušao sam propovedi o molitvi, ali koliko god sam ih čuo ni u jednoj nisam dobio savet kako da se stalno molim. Uvek je bilo reči samo o pripremi za molitvu, o plodovima molitve, a niko međutim nije učio kako da se čovek neprestano moli i šta uopšte takva molitva znači. Često sam čitao Sveto Pismo i njime proveravao ono što sam čuo na propovedima, ali ipak nisam uspevao da razumem šta sam hteo. Od tog vremena postao sam nekako nesiguran i nespokojan. Starac se prekrsti i poče govoriti: - Zahvali Bogu, mili brate, što je otkrio u tebi tu neodoljivu silu koja te vuče stalnoj unutarnjoj molitvi. Poznaj u tome poziv Božji i umiri se, jer se kroz to kuša tvoja pokorenost Reči Božjoj. Dato ti je da razumeš da nije mudrost ovoga sveta niti prazna želja za saznanjem ono što uvodi u nebesku svetlost - u stalnu unutarnju molitvu - već naprotiv, da je put k tome siromaštvo duha i opit u prostoti srca. Nije čudo što nisi ništa čuo o suštini same molitve i što nisi mogao da naučiš kako ćeš doći do njenog neprestanog delovanja. Stvarno, mnogo se propoveda o molitvi, mnogo se o tome i piše, ali sva ta rasuđivanja uglavnom su zasnovana na ljudskom mudrovanju, na shvatanjima "zdravog" razuma, a ne na ličnom opitu. Obično se više govori o onom sporednom u molitvi nego o njenoj suštini. Jedni objašnjavaju zašto je potrebno da se molimo, drugi govore o sili posledica molitve, treći o sredstvima koja su potrebna za savršenu molitvu, to jest o svemu onome što je neophodno za pravu molitvu: o revnosti, o pažnji, o toplini srca, o čistoti pomisli; o pokajanju. Ali šta je molitva i kako je naučiti - na ta, iako najvažnija i osnovna pitanja, čovek vrlo retko nalazi odgovor kod savremenih propovednika. To je stoga što je odgovor na to daleko složeniji od svih njihovih objašnjenja i što on iziskuje ne školsko znanje, već mistički doživljaj. A što je još mnogo žalosnije, sva ta sujetna i sitna mudrovanja naših savremenih propovednika čine da se Bog meri ljudskom merom. Mnogi prave veliku grešku kad misle da pripremne mere i trud rađaju molitvu, dok u stvari molitva je ta koja je izvor podviga i vrlina. Oni ne prave razliku između uzroka i posledica molitve čime umanjuju silu molitve.To je shvatanje potpuno suprotno onome iz Svetog Pisma u kojem Apostol Pavle piše: Molim dakle prije svega da se čine molitve (I Tim. 2, 1).

Znači Apostol stavlja molitvu iznad svega. Od hrišćanina se traže mnoga dobra dela, ali delo molitve je iznad svih drugih, jer bez nje ništa dobro ne može da se učini. Bez česte molitve ne možemo naći put Bogu, ne možemo razumeti Istinu, ne možemo raspeti telo sa njegovim strastima i željama, ne možemo biti prosvećeni u srcu svetlošću Hristovom niti postići sa Njim spasonosno jedinstvo. Kažem "bez česte molitve", jer savršenstvo i pravilnost naše molitve ne zavise od nas, kao što kaže i apostol Pavle: Mi ne znamo šta treba tražiti (Rim, 8, 26). Prema tome, samo učestalost molitve je ono što zavisi od nas i čime jedino možemo doći do čiste molitve koja je mati svakog duhovnog dobra. Stekni majku i imaćeš i decu, kaže sveti Isak Sirijanin, nauči se prvo molitvi, pa ćeš tek onda steći sve vrline. Ali oni koji se ne drže ličnog opita ni tajanstvenog učenja Svetih otaca ne poznaju dobro ta pitanja, pa o tome malo i govore. Razgovarajući tako neosetno se približismo pustinjskoj obitelji. Da se ne bih odvajao od tog mudrog starca i da bih što pre zadovoljio svoju želju, požurio sam da mu kažem: - Učinite mi milost, časni oče, i objasnite mi šta je to stalna unutarnja molitva i kako se ona može naučiti. Vidim da vi o tome mnogo iz iskustva znate. Starac se ljubazno odazva mojoj molbi i pozva me k sebi. - Dođi, daću ti jednu knjigu Svetih otaca iz koje ćeš lako razumeti i uz pomoć Božju naučiti molitvu. Uđosmo u njegovu ćeliju i starac mi reče: - Stalna unutarnja Isusova molitva jeste neprekidno prizivanje Isusovog imena ustima, srcem i mišlju pri uverenju da je On prisutan na svakom mestu, u svako doba, pa čak i za vreme sna. Ona se izražava rečima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Kad se čovek navikne na ovu molitvu on oseća utehu i potrebu da je stalno ponavlja. Posle izvesnog vremena on više ne može bez nje i ona počinje da se sama od sebe izliva. Da li sad razumeš šta je stalna molitva? - Odlično razumem, oče. Boga radi, naučite me sada kako da je steknem, povikah s radošću. - Kako se uči molitva videćemo u ovoj knjizi. Ona se zove Dobrotoljublje i sadrži u potpunosti učenje o unutarnjoj stalnoj molitvi od dvadeset i pet Svetih otaca. Ova je knjiga tako dobra i tako korisna da se smatra kao glavna učiteljica duhovnog sozercanja i kako kaže blaženi Nikifor: Ona privodi spasenju lako i bez muke. - Zar je ta knjiga veća i od Svetog Pisma? upitah.

- Ne, nije ni veća ni svetija od Biblije, ali ona sadrži jasna objašnjenja o svemu onome što je za nas tajanstveno u Svetom Pismu, zbog slabosti našeg uma koji ne može da se uzdigne do takvih visina. Evo jednog poređenja: Sunce je veličanstveno nebesko telo,

blistavo i prekrasno, ali mi ga ne možemo gledati golim okom. Da bi ga posmatrali i da bi mogli da podnesemo njegove plamene zrake, moramo da se poslužimo staklom, predmetom veštačkim i beskrajno manjim i tamnijim od Sunca. Eto, Sveto Pismo je to blistavo Sunce, a Dobrotoljublje naše staklo. Sad slušaj, pročitaću ti kako se treba vežbati u neprestanoj unutarnjoj molitvi. Starac otvori Dobrotoljublje, izabra jedan odeljak od svetog Simeona Novog Bogoslova i otpoče: "Sedi nasamo ćuteći, pogni glavu, zatvori oči, diši lakše, povuci se duhom u srce i saberi um, to jest svoje misli u srce. Naporedo sa disanjem, tiho naglas ili u sebi izgovaraj reči: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Potrudi se da odagnaš sve misli, budi strpljiv i često ovo ponavljaj. Zatim mi starac sve to objasni na primerima pa još pročitasmo iz Dobrotoljublja pouke svetog Grigorija Sinaita i prepodobnih Kalista i Ignjatija. Sve što bi pročitali starac mi je zatim objašnjavao svojim rečima. Slušao sam pažljivo, sav zadivljen i trudio se da sve to što bolje zapamtim. Tako provedosmo čitavu noć i ne odlazeći na počinak, sve do jutrenja. Opraštajući se, starac me blagoslovi i reče da za vreme dok učim molitvu dolazim kod njega na iskrenu ispovest, jer nije preporučljivo bez nastavnika se upuštati u duhovna zanimanja. Dok sam stajao u crkvi osećao sam neku silnu revnost koja me je gonila da što marljivije učim stalnu unutarnju molitvu, i pomolio sam se Bogu da mi u tome pomogne. Potom se zabrinuh kako ću odlaziti kod starca na savet i na ispovest kad me u gostionici neće držati duže od tri dana, a u samoj okolini manastira nema stanova... Najzad mi rekoše da se na četiri vrste odatle nalazi neko selo, pa otidoh tamo. Srećom Bog mi je pomogao. Uspeo sam da se zaposlim kao čuvar vrta kod nekog seljaka, s time da leto provedem sam u kolibi na kraju vrta. Bogu hvala, našao sam najzad mirno mesto. Tako sam, eto, počeo da živim i po uputstvima koje sam dobio učim unutarnju molitvu odlazeći pri tome često kod mog starca. Čitavih nedelju dana vežbao sam unutarnju molitvu u tišini moje bašte, postupajući tačno po savetima starca. U početku je izgledalo da sve ide dobro. Potom sam počeo da osećam jake tegobe, lenost, dosadu, nesnosnu pospanost i razne misli kao oblaci navališe na mene. Sav žalostan otišao sam do starca i ispričao mu kako mi je. On me je ljubazno primio i rekao: - To je, moj dragi brate, borba koju protiv tebe vodi zao duh, jer se on ničeg tako ne plaši kao srdačne molitve. On ovim pokušava da te omete i odvrati od tog posla. Ali znaj da neprijatelj deluje po volji i dopuštenju Božjem i meri u kojoj je to za nas korisno. Verovatno je potrebno da se tvoje smirenje još oproba; sem toga i suviše je rano da svojom prevelikom revnošću dospeš do višeg stepena srdačne molitve, jer bi mogao da padneš u duhovnu sebičnost. Sad ću ti pročitati nešto o tome iz Dobrotoljublja.

Starac uze da prelistava po poukama monaha Nikifora i poče čitati: "Ako i pored svojih napora ne možeš ući u oblast srca kao što sam te uputio, čini ono što ću te reći i s Božjom pomoći, naći ćeš što tražiš. Poznato ti je da se u nama nalazi razum (razumna sila).[1]) Tom razumu oduzmi svaku pomisao - što možeš samo ako hoćeš - i useli u njega molitvu: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Potrudi se da tim unutarnjim prizivanjem zameniš svaku drugu misao i posle izvesnog vremena to će ti sigurno otvoriti vrata srca. Ovo je činjenica koja je opitom potvrđena". - Vidiš li šta savetuju Sveti oci u takvim slučajevima, reče mi starac. Zato treba ove reči da primiš s poverenjem i da se potrudiš da koliko god više možeš izgovaraš Isusovu molitvu. Evo ti brojanice sa kojima ćeš moći za početak da pročitaš tri hiljade molitvi dnevno. Bilo da stojiš ili sediš, bilo da ležiš ili hodaš, govori bez prestanka: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me i to lagano i tiho. Pazi da pročitaš tačno tri hiljade molitava na dan, ne dodajući samovoljno i ne oduzimajući ni jednu. Na taj ćeš način steći neprestanu srdačnu molitvu. Sa radošću primah sve starčeve reči i vratih se u svoju kolibu. Počeh verno i tačno da ispunjavam ono što me je starac naučio. Neka dva dana bilo mi je naporno i teško, a potom je sve počelo da biva lako, tako da kada sam prekidao molitvu, osećao sam potrebu da je nastavim i ona bi onda tekla lako i lepo bez traga od ranije tegobe. Ispričao sam sve starcu i on mi zapovedi da od sada svršavam po šest hiljada molitava dnevno. Još mi reče: - Budi spokojan i samo se potrudi da se tačno držiš određenog broja molitvi - Bog će ti se smilovati. Čitavu nedelju sam ostao u svojoj kolibi izgovarajući svakodnevno po šest hiljada molitvi, ne mareći ni za šta drugo i ne osvrćući se na pomisli, ma kakve one bile. Trudio sam se samo da se tačno pridržavam starčevih saveta. I gle, tako sam se lepo navikao na molitvu da ako bih se za trenutak zaustavio, osećao bih neku prazninu kao da sam nešto izgubio - a čim bih nastavio, opet sam postajao srećan i lak. Ako bih nekoga sreo nisam više imao potrebu da se razgovaram. Želeo sam samo da ostanem sam i da se molim - toliko sam se bio navikao na molitvu za tih nedelju dana. Starac koji me već deset dana nije video, sam je došao da vidi šta je sa mnom. Objasnio sam mu šta mi se sve dogodilo. Pošto me je saslušao reče: - Eto, sad si se navikao na molitvu. Odsad treba samo da čuvaš tu naviku i da je jačaš. Ne gubi vreme, već se s Božjom pomoći odluči na dvanaest hiljada molitava dnevno. Živi i dalje u usamljenosti, izjutra ustaj malo ranije, a uveče leži malo kasnije. Dva puta mesečno dođi kod mene da se posavetujemo.

Postupio sam po starčevim savetima i prvog dana sam jedva uspeo da do kasno uveče završim svih dvanaest hiljada molitvi. Sutradan sam ih već lakše svršavao i sa više volje. Prvo sam osećao umor, neku vrstu zadebljanja jezika i grč u vilicama, ali sve to

nije bilo mnogo neprijatno. Zatim sam osetio slab bol nepca, onda palca leve ruke kojim sam odbrojavao kuglice na brojanicama. U ruci sve do lakta osećao sam neku toplotu što je bilo veoma prijatno. Sve me je to još više gonilo na molitvu. Tako sam, eto, pet dana verno svršavao svojih dvanaest hiljada molitvi i zajedno sa navikom stekao i lakoću i radost u njima. Jednom, rano izjutra probudila me je molitva. Počeo sam jutarnje pravilo, ali jezik mi se nekako spleo - samo sam želeo da govorim Isusovu molitvu. Čim sam započeo, postao sam veoma srećan, a usne su se nekako neosetno same od sebe micale. Čitav taj dan proveo sam u radosti. Bilo mi je kao da sam odvojen od svega što me je okružavalo i kao da sam bio u nekom drugom svetu. Još pre večeri završio sam mojih dvanaest hiljada molitvi. Mnogo sam želeo da nastavim, ali nisam smeo da pređem broj koji mi je starac odredio. I narednih dana nastavio sam sa lakoćom i bez ikakvog zamaranja da prizivam milo ime Isusa Hrista. Potom sam otišao kod mog starca i sve mu do tančina ispričao. Kada sam završio on mi reče: - Hvala Bogu što ti je dao volju da se moliš i snagu da to činiš sa lakoćom. To je prirodna stvar i dolazi od čestog vežbanja i revnosti. Nešto slično biva i sa mašinom koju spočetka moramo da poguramo, a posle ona sama radi. Ali da bi se i dalje okretala treba je podmazati i s vremena na vreme joj dati nov zamah. Vidiš li kakvim je sve divnim sposobnostima čovekoljubivi Bog obdario našu osećajnu prirodu i kako On daje da se i u grešnoj duši i srcu još neočišćenom blagodaću Svetoga Duha javljaju uzvišena osećanja. Koliki tek stepen savršenstva, radosti i oduševljenja dostiže čovek kada Gospod blagoizvoli da mu daruje samodejstvujuću srdačnu molitvu i kad mu očisti dušu od strasti! To blaženstvo se ne može opisati. Ko otkrije tajnu srdačne molitve taj već predoseća nebesku sladost još ovde na zemlji. To je dar koga dobijaju oni koji traže Boga sa smirenošću i ljubavlju. Odsad te razrešavam: moli se koliko hoćeš i što više možeš. Sve vreme bdenja postaraj se da se posvetiš molitvi i prizivaj bez brojanja ime Isusa Hrista, prepuštajući se pokorno volji Božjoj i nadajući se na Njegovu pomoć. Veruj da te On neće ostaviti i da će te uputiti na pravi put. Čitavo to leto proveo sam izgovarajući bez prestanka Isusovu molitvu i bio sam neobično spokojan. Ponekad mi se i u snu činilo da se molim. Kada bi mi se preko dana dogodilo da sretnem nekoga, svako mi je bio drag, kao da mi je najrođeniji. Misli se behu same od sebe smirile i ni o čemu drugom nisam mislio do o molitvi. Zatim sam počeo da navikavam um da sluša reči molitve koje su usta izgovarala, a srce je ponekad samo od sebe počinjalo da oseća toplinu i prijatnost. Kada bih otišao u crkvu, duge manastirske službe su mi izgledale kratke i više me nisu zamarale kao ranije. Moja uboga kolibica izgledala mi je kao neki prekrasni dvorac i ja nisam znao kako da zablagodarim Bogu što je meni, velikom grešniku, poslao tako dobrog starca i duhovnika.

Ali nisam se dugo koristio savetima mog dobrog i mudrog starca jer je on već krajem istog leta umro. Oprostio sam se od njega sa suzama, zahvalio mu se za njegovo očinsko staranje i zamolio ga da mi kao blagoslov ostavi brojanice sa kojima se on uvek molio. Tako, eto, opet ostadoh sam. Najzad, leto je prošlo, baštu su obrali i ja više nisam mogao tu da ostanem. Seljak mi dade kao nagradu dve rublje, napuni mi torbu suvim hlebom za put i ja opet pođoh da lutam po raznim mestima. Ali više nisam bio u brizi kao ranije: Prizivanje imena Isusa Hrista me je sve više veselilo, a i svi oni na koje sam nailazio bili su tako dobri prema meni da mi se činilo da me je ceo svet zavoleo. Jednom sam počeo da razmišljam šta da uradim sa one dve rublje koje mi je dao seljak. Šta će mi? Starca više nemam niti ikoga ko bi me rukovodio, zato najbolje da kupim Dobrotoljublje i da po njemu učim unutarnju molitvu. Prekrstih se i pođoh dalje neprestano se moleći. Dođoh tako u neki grad i počeh da tražim po radnjama Dobrotoljublje. Najzad sam našao jedno, ali prodavac je za njega tražio tri rublje, a ja sam imao samo dve. Cenjkao sam se, cenjkao, ali on nije hteo da popusti; najzad mi reče: - Idi u crkvu i potraži crkvenjaka. On ima jednu staru ovakvu istu knjigu, pa će ti je možda dati za tvoje dve rublje. Otišao sam tamo i stvarno kupio za dve rublje neko vrlo staro i oštećeno Dobrotoljublje. Bio sam presrećan. Popravio sam ga sa malo štofa, kako sam najbolje umeo i stavio ga u torbu zajedno sa Svetim Pismom. I tako ja, eto, putujem neprestano ponavljajući Isusovu molitvu, koja mi je slađa i milija od svega na svetu. Ponekad, za dan pređem po 70 vrsti, a da to i ne osetim; osećam samo da se molim. Kada se dogodi da mi je suviše hladno, govorim molitvu sa većom pažnjom i odmah mi nekako bude toplije. Ako me spopadne glad, ja češće prizivam ime Gospoda Hrista i zaboravim na nju. Ako sam slab, ako me bole leđa ili noge, ja se usrdnije molim i više ne osećam bol. Kad me neko uvredi ja opet počnem da mislim na blagu Isusovu molitvu i gnev ili tuga odmah iščeznu i ja sve zaboravim. Moj um je postao nekako sasvim prost. Ni o čemu se ne brinem, ništa me ne zanima, ništa što je spoljašnje me ne privlači hteo bih samo da uvek budem u samoći. Iz navike nemam nikakve druge potrebe osim da se molim bez prestanka. I kad tako radim ja sam presrećan. Bog jedini zna šta se to sa mnom zbiva. Na kraju krajeva sve je to još emotivno ili, kako je govorio moj pokojni starac, prirodno i od stečene navike. Ali još se ne usuđujem da otpočnem sa izučavanjem i usvajanjem duhovne molitve koja se vrši u srcu. Suviše sam nedostojan i prost. Čekam čas volje Božje nadajući se u molitvu mog pokojnog starca. I tako, ja još nisam došao do neprestane duhovne molitve u srcu, ali hvala Bogu, sad bar razumem šta znače reči Apostola koje sam nekad čuo: Molite se Bogu bez prestanka.

NAPOMENE: 1. U grčkom originalu stoji da se ta razumna sila nalazi u "grudima" - izraz koji označava centar svih osećanja, želja, misli.