Poglavlje   28.

Kashi,  ponovo  rođen  i  otkriven

“Molim  vas, nemojte  ulaziti  u vodu.  Kupaćemo se  polivajući  se iz  vedra.”

Obraćao sam se mladim  učenicima  iz  Rančija,  koji  su  me  pešice  pratili na osam milja dugom putu do susednog brega. Jezero pred nama pozivalo nas je, no iznenada sam prema  njemu  osetio  gađenje.  Grupa  oko  mene  sledila  je moj primer s vedrom, ali nekoliko dečaka popustilo  je  pred  iskušenjem  hladne vode. Čim su zaronili opkolile se ih velike vodene zmije. Da ste čuli  vrisku  i prskanje vode! Da ste videli komičnu brzinu izlaženja iz jezera!

Kad smo stigli na odredište, s uživanjem smo ručali u prirodi. Sedeo sam pod drvetom okružen grupom učenika. Našavši me u nadahnutom raspoloženju, obasuli su me pitanjima.

“Molim  vas,  gospodine,  recite  mi,”  pitao  je  neki  mladić,  “hoću  li  uvek  ostati  s vama na putu odricanja?”

“O, ne,” odgovorio sam,  “silom  će  te  odvesti  natrag  kući,  a  kasnije  ćeš se  oženiti.”

Ne verujući mi,  vatreno  je  protestovao:  “Mogu  me  odvesti  kući  samo mrtvog.”  (No,  posle  nekoliko  meseci  došli  su  njegovi  roditelji  i   odveli   ga, uprkos  njegovim  suzama  i  opiranju.  Nekoliko  godina  kasnije  se  oženio).

Pošto sam odgovorio na mnoga pitanja, obratio mi se  dečak  po  imenu Kashi. Bilo mu je oko dvanaest godina, bio je odličan učenik i svi su ga voleli.

“Gospodine,” rekao je, “kakva je moja sudbina?”

“Uskoro  ćeš  umreti.”  Činilo  se  kao  da  je  to  izgovorila  neka  neodoljiva

sila.

To  neočekivano  otkriće  potreslo  me  je  i  rastužilo  isto  kao  i  sve  ostale.

]uteći i prebacujući sebi kao enfant terribleu (čudu od deteta), odbio sam da odgovaram na sledeća pitanja.

Kada  smo  se  vratili  u  školu,  Kashi  mi  je  došao  u  sobu.

“Ako umrem, hoćete li me pronaći kad se ponovo rodim, i opet  me usmeriti na spiritualni put?” Jecao je.

Osećao sam se prisiljenim  da  odbijem  tu  tešku  okultnu  odgovornost. Međutim, Kashi je nedeljama uporno navaljivao. Videći da će se  od  nerviranja slomiti,  napokon  sam  mu  udovoljio.

“Hoću”,  obećao  sam  mu.  “Ako  mi  Božanski  Otac  pomogne,  pokušaću  da

te  nađem.”

Za vreme letnjih praznika otišao sam na kratak  izlet.  Kashija  na  žalost nisam mogao povesti sa sobom, pa sam ga pre odlaska pozvao  u  svoju  sobu  i pažljivo ga upozorio da ostane unutar spiritualnih vibracija škole, ma koliko ga prisiljavali  da  iz  njih  izađe.  Nekako  sam  osećao  da  bi  mogao  da   izbegne nesreću  koja  je  pretila,  ako  ne  ode  kući.

Čim sam otišao, u Ranči je  stigao  Kashijev  otac.  Petnaest  dana pokušavao je da slomi sinovljevu volju, obrazlažući, da  se  može  odmah  vratiti, pošto u Kalkuti provede samo nekoliko dana i poseti  majku.  Kashi  je  to uporno odbijao. Na kraju je otac izjavio da će zatražiti  pomoć  policije.  Ta pretnja je uznemirila Kashija, jer  nije  želeo  da  škola  dobije  neželjeni  publicitet. Nije video drugog izlaza već da pođe sa ocem.

Nekoliko  dana  kasnije  vratio  sam  se  u  Ranči.  Kad   sam   čuo   kako   je Kashi  odveden,  odmah  sam  seo  na  voz  za  Kalkutu.  Tamo  sam  naručio  kočiju.

Dok smo prelazili preko Hovrah mosta na Gangu, iznenađeno sam ugledao Kashijevog oca i ostale rođake u odeći žalosti. Doviknuvši  kočijašu  da  stane, izjurio sam iz kočije i ustremio se na nesrećnog oca.

“Ubico,” povikao sam nerazumno, “ubio si mog dečaka!”

Otac je već shvatio koliko je pogrešio što je Kashija silom odveo  u Kalkutu. Za tih nekoliko dana koje je dečak tamo proveo, pojeo je neku zaraženu hranu,  oboleo  od  kolere  i  umro.  Moja  ljubav  prema  Kashiju  i obećanje da ću ga posle smrti  naći,  progonili  su  me  dan  i  noć.  Gde  god  da sam bio, njegovo lice je bilo preda mnom. Počeo  sam  potragu  koju  pamtim, onako kako sam davno tražio svoju ljubljenu majku.

Osećao sam da  moram  upotrebiti  sposobnost  rasuđivanja  u  meri  u  kojoj mi ju je Bog dao, i da moram napregnuti svoje moći koliko  god  to  mogu,  da otkrijem  suptilne  zakone  pomoću  koji  bih  mogao  otkriti   dečakovo   astralno boravište. Spoznao sam da je on duša u  kojoj  vibriraju  neispunjene  želje  -  masa svetla  koja  lebdi  negde  usred  miliona  blistaviih   duša   u   astralnim   regionima. Kako  da  se,  između  treperećih  svetala  ostalih  duša,  uskladim  baš  s  njim?

Upotrebivši tajnu jogijsku tehniku, objavio sam svoju ljubav  prema Kashijevoj duši kroz mikrofon spiritualnog oka, unutrašnje tačke između obrva. Uzdignutih ruku i prstiju često sam se  okretao naokolo  kao  antena, pokušavajući da otkrijem smer u kojem se Kashi ponovo rodio kao embrion. Koncentrisao sam se na radio svog srca u nadi da će mi on odgovoriti.192

Intuitivno sam osećao  da  će  se  Kashi  uskoro  vratiti  na  zemlju  i  da  će mi njegova duša odgovoriti, ako ga budem neprekidno zvao. Znao sam da ću u prstima, šakama, rukama, kičmi i živcima osetiti i najslabiji Kashijev impuls.

Približno šest meseci  s  nesmanjenim  žarom  sam  vežbao  tu  jogijsku metodu.  Kad  sam  jednog  jutra  sa  nekoliko  prijatelja  prolazio  prepunim Bovbazarom  u  Kalkuti,  podigao  sam  ruke  kao  i  obično.  Prvi  put  sam  dobio odgovor.  Zatreperio  sam  kad  sam  osetio  da  mi  električni  impulsi  klize  niz  prste i  dlanove.  Te  struje  prevedene  su  u  nadmoćnu  misao  iz  dubine  moje  svesti.

“Ja sam, Kashi, dođi k meni!”

Dok  sam  se  koncentrisao  na  radio  svog  srca,  misao  gotovo  da  se  mogla

čuti.

U   donekle  karakterističnom, grubom  Kashijevom193          šapatu slušao    sam

njegove ponovljene molbe.  Zgrabio  sam za  ruku   jednog od  svojih  drugova, Prokasa  Dasa,  i  radosno  mu  se  nasmešio.

“Izgleda da sam pronašao Kashija!”

Počeo sam se okretati oko sebe, a moji prijatelji i mnoštvo koje je prolazilo, nisu prikrivali da ih to zabavlja. Električni impulsi prolazili  su  mi  kroz prste samo dok sam bio okrenut prema obližnjem putu  prikladno  nazvanom “Ulica serpentina”. Astralne struje bi nestajale kada bih  se  okrenuo  na  neku drugu stranu.

“Ah,” povikao sam, “Kashijeva duša mora  da  živi  u  materici  neke  majke koja  stanuje  u ovoj  ulici.”

179        Volja, projektovana iz tačke  između  obrva,  poznata  je  među  jogijima  kao  aparat  za emitovanje misli. Kad se osećaj spokojno koncentriše na srce, ono počinje da funkcioniše  kao mentalni radio aparat i može da prima poruke iz bliza i iz daleka.  Prilikom  telepatije,  fine misaone vibracije prenose  se  prvo  kroz  suptilni  astralni  etar,  zatim  kroz  grublji  zemaljski  etar, da bi se na kraju opet prevele u misaone talase u duhu drugog čoveka.

180      U svom čistom stanju svaka duša je sveznajuća. Kashijeva duša sećala se svih karakteristika Kashija dečaka i zato je imitirala njegov promukli glas, da bih ga ja prepoznao.

Moji drugovi i ja približavali  smo  se  Ulici  serpentina.  Titraji  u  mojim uzdignutim rukama  postajali  su  sve  snažniji,  izraženiji.  Kao  da  me  je  magnet povukao  na  desnu  stranu  puta.  Kad  smo  stigli  pred  određenu  kuću, zaprepašćeno sam ustanovio da me je nešto  zakočilo.  Zakucao  sam  na  vrata silno uzbuđen, zadržavajući čak i dah. Osećao sam da je  moje  dugo,  naporno  i sasvim  neobično  traganje  završeno!

Sluškinja je  otvorila  vrata  i  rekla  mi  da  je  njen  gospodar  kod  kuće.  Dok je silazio sa drugog sprata stepeništem, domaćin  se  upitno  nasmešio.  Nisam znao kako da formulišem svoje pitanje, istovremeno prikladno i neprikladno.

“Molim vas, gospodine, da li vaša žena već šest meseci očekuje dete?”194

“Tako je.” Videvši da sam ja svami, monah u  tradicionalnoj  narandžastoj haljini, ljubazno  je  dodao:  “Molim vas,  recite  mi  otkuda  to  znate?”

Kada  je  čuo  za  Kashija  i  za  obećanje  koje  sam  mu  dao,  zaprepašćeni

čovek  mi  je  poverovao.

“Rodiće vam se muško dete  svetle  puti”,  rekao  sam  mu.  “Imaće  široko lice i kovrdžav pramen kose na čelu. Njegovi interesi biće uglavnom spiritualni.” Bio sam siguran da će dete koje će doći ličiti na Kashija.

Kasnije sam ga posećivao. Roditelji  su  mu  dali  staro  ime  Kashi.  Čak  i kao malo detence bio  je  upadljivo  sličan  mom  dragom  učeniku  iz  Rančija.  Dete me je  odmah  zavolelo.  Privlačnost  iz  prošlosti  probudila  se  udvostručenom silinom.

Mnogo godina kasnije, dok sam boravio u Americi, dečak, tada već tinejdžer, pisao mi je da duboko čezne da krene stazom joge.  Uputio  sam  ga jednom učitelju na  Himalajima  koji  je  ponovno  rođenog  Kashija  primio  za učenika.

181       Iako posle telesne smrti mnogi ljudi ostaju u  astralnom  svetu  po  5OO  ili  1OOO  godina, nema  čvrstog  pravila  o  dužini  razdoblja  između  dve  inkarnacije  (vidi  42.  poglavlje).  Kashi  je

želeo  odmah  da   se   vrati  na   ovu  zemlju,   a   ja   sam  u  sebi  bio  siguran  da   će   mu  želja   biti

ispunjena. Rrazdoblje koje čovek provodi na fizičkom ili astralnom nivou određeno je njegovom karmom.

Boginja  smrti  je  simbol  dharme,  zakona.  Smrt,  a   zapravo   i   san,   tj.   "mala   smrt",   na zemlji   su   nužnost   kojom   se   neprosvetljeno   ljudsko   biće   privremeno   oslobađa   od   čulnih   okova.

Čovekova suštinska priroda je duhovna, pa on putem sna ili smrti  na  neki  način  obnavlja sećanje na svoju bestelesnost.

Kashijeva  prerana  smrt  bila  je  posledica  karmičke  prisile.  Univerzalni   zakon   karme izložen u hinduističkim svetim spisima, jeste zakon akcije i reakcije,  zakon  uzroka  i  posledice  ili, rečeno jezikom  naroda,  “kako  seješ,  tako  ćeš  i  požnjeti”.  Prirodna  pravednost  (rta)  brine  se  za to da svaki čovek svojim mislima i delima postane  kovač  svoje  sudbine.  Sile  koje  je  pokrenuo svojim mudrim ili budalastim delima, moraju se vratiti njemu  kao  svom  pokretaču,  i  krug  se neumoljivo zatvara. “Svet je kao matematička jednačina. Sigurno i nepogrešivo svaka tajna biva otkrivena, svaki zločin kažnjen, svaka vrlina nagrađena,  svaka  greška  ispravljena”  (Emerson). Poznavanje   zakona   karme   kao   univerzalnog  zakona  pravednosti  uprkos  svim  nejednakostima   u

životu,  omogućava  čovekovom  duhu  da  ne  bude  ogorčen  na  Boga  i  ljude.

Neki veliki indijski učitelji prozvani su  “graditeljima  gazova”  (tirthakara)  jer  otkrivaju prelaz preko kojeg zbunjeno čovečanstvo može preći s one strane olujnih mora samsare (karmički  točak,  ponavljanje  života  i  smrti).  Samsara,  “plutanje  niz  struju”  pojavnog  toka  navodi

čoveka da krene linijom najmanjeg otpora. “Preljubničke duše, zar  ne  znate  da  je  prijateljstvo prema svetu neprijateljstvo prema Bogu” (Jakovljeva 4,4)?  Da  bi  postao  Božji  prijatelj,  čovek mora da prevaziđe sva zla i zloduhe svoje karme (ili dela) koja ga navode da se beskičmenjački povinuje obmanjivačkoj mayi sveta. Poznavanje gvozdenog zakona karme ohrabruje ozbiljnog tragaoca  da  nađe  put  koji  definitivno  vodi  iz  karmičkog  ropstva  (bandha).

Kaši, izgubljen i ponovo nađen

 

Moj brat Bishnu; Motilal Mukerđi  iz  Seramporea,  napredni  učenik Šri Juktešvara; moj otac; Mr. Wright; ja; Tulsi Narayan Bose; Swami Satyananda iz Rančija.

 

Grupa delegata na Međunarodnom kongresu religioznih liberala u Bostonu, 1925. gde sam održao svoj prvi govor u Americi.  (S leva  na  desno)  Vel.  Clay MacCauley,  vel.

T.  Rhondda  Williams,  Prof.  S.  Ushigasaki,  vel.  Jabez  T.   Sunderland,   ja;   vel. Chas. W. Wendte, vel. Samuel A. Eliot, vel. Basil  Martin,  vel.  Christopher  J. Street,  vel.  Samuel  M.  Crothers.