Šesto poglavlje

"Karma"

Dan mrmota

Da li ste imali srece da pogledate film "Dan mrmota"? U tom filmu Bill Murray glumi Phil-a Conners-a, novinara koji se bavi vremenskom prognozom i koga njegova TV stanica salje da izvestava o Danu mrmota koji se slavi u Pensilvaniji. Za njega je uzasno ponizavajuce da izvestava o nekom glodaru koji na osnovu svoje senke predvidja kakvo ce biti vreme, ali mora, da ne bi izgubio posao. Muci se, grci, stenje, odlicno igra ulogu zrtve. Na kraju krajeva, treba da istrpi taj jedan dan i da bezi odatle.

Ali, sutra ujutru se budi u istom krevetu, sat-alarm zvoni u isto vreme, na isti nacin. Mora da istrpi jos jedan dan. I ponovo tako, ponovo, ponovo, ponovo. Hiljadu potpuno identicnih dana sa identicnim ogranicenjima i mogucnostima. Svakoga dana Philovo verovanje da je to sve klopka materijalizuje se u vidu jos jednog dana koji ce ceo da bude klopka.

Bezbroj puta bezuspesno pokusava da izvrsi samoubistvo. Sledeceg jutra ponovo se probudi u istom krevetu, a sat-alarm ponovo zvoni u isto vreme i na isti nacin. Ocigledno je neizvodljivo da umre, ma koliko bio ocajan i zeleo da pobegne odatle. Isti dan, isti ljudi, ista igra, sve isto, bez izlaza.

Ova izmisljena prica skoro besprekorno prikazuje kako karma (koja je isto tako fikcija) funkcionise. Za one koji jos nisu poceli da razmisljaju o tome da postoji velika slika u kojoj ne postoje zrtve, zivot se stalno ponavlja kao sto se za Phil-a ponavlja Dan mrmota. Kao sto kaze Yogi Bera: "Sve je to "deja vu", pa ispocetka". Konacno Phil, posto je sve probao, uvidevsi da ne postoji izlaz, pocinje da razmislja o tome da li ima neki talenat i kako bi mogao da ga razvije. Na kraju krajeva, ocigledno ima bezbroj zivota i ima vise nego dovoljno vremena da nauci da svira klavir, vaja, nauci napamet celu francusku poeziju. Tako on postane izuzetno talentovan genije, a potreban mu je po jedan dan (t.j. zivotni vek) da maksimalno razvije neki talenat.

Njegov pogled na zivot najvise oplemenjuje to sto je zaljubljen u Tv producenta Ritu (koju igra Andy McDowell). Kada je u njenom drustvu, on uziva i malo po malo zaboravlja na materijalisticki pogled na svet. Posto prozivi desetine hiljada dana (t.j. zivota), u kojima uvek za malo poveca svoju sposobnost da voli, osvane novi dan. Kada se to konacno desi, Phil jos uvek nije prosvetljen. Ali promenio je pogled na zivot, i potpuno je spreman da sada istrazi kako je to ziveti na sasvim drugi nacin.

Takozvane zrtve okolnosti uopste nisu nikakve zrtve. Oni samo prozivljavaju rezultate i manifestacije sopstvenog sistema verovanja. Kada najzad shvate sta zaista znaci pruzati otpor okolini (t.j. njihovoj kreaciji), mogu svoju paznju da preusmere na razvijanje osecaja ljubavi kao svog licnog iskustva.

Niko nije zrtva karme. Nije uopste predvidjeno da neko bude kaznjen zbog svojih losih dela. Oni koji ovo nisu shvatili zive svaki dan kao Dan mrmota, jer, kao sto znamo, nase misli kreiraju nasu realnost.

Kada se branim ako sam napadnut, igram igru koja se zove karma i koja je bez kraja. Beskonacna je. Otpor izaziva ponovni napad. To je zakon karme. Napad i odbrana bukvalno mogu da se igraju sve do kraja vremena, unedogled. Za mir nije odgovoran moj protivnik. Moja je odgovornost da izaberem da izadjem iz igre. Ne oprastam zato sto neko zasluzuje ili sto je to pristojno. Ja prastam samo zato sto zasluzujem mir. Umesto stalnog opiranja, zasluzujem da iskusim ljubav prema samom sebi.

Zasluzujem da iskusim ljubav prema samom sebi umesto stalnog opiranja. Kada istrazujemo sta znace prosvetljenje i ljubav, pocinjemo da shvatamo koncept prastanja. Prastanje skoro momentalno prekida neprekidna ponavljanja karmi.