KARL GUSTAV  JUNG

Treba da pronademo novo religiozno držanje

Antafktik

Godine 1947. putovao s;am na Antarktik, o čemu sam kasnije pisao u knjiči Poziv na ledena polja. Međutim , jedino što nisam pomenuo u toj knjizi je da sam na put poneo knjigu £arl a Gustava Junga Ego i nesvesno. Knjiga je u pratvom smislu reči ometala cilj mog putovanja, jer, UO sam je više čitao, manje sam primećiva o oštr e obrise ledenih polja pored kojih sam prolazio. Tek fia kraju putovanja našao sam zajedničku nit između te knjige i udaljene zem- lje koju sam posetio.

Tada sam se prvi put 0 zbiljn o sreo sa Jungovim delom. Proučava o sam Ff ojda i Adlera , ali sam sa- mo površn o pročita o Jungovu knjigu Psihološki ti- povi. A onda je doša o pfavi susret. Sa knjigom u džep u bunde polako sani plovio duž obale Čilea,

pod kišom koja je nepreKidno padala dok je brod išao pored Patagonije, Ognjene Zemlje, izvan širi- ne Rt a Dobr e Nade, krc»z moreuz Big l i Drejkov prolaz, prema beskrajnirfi snežnim poljima Antar- ktika. Izmeđ u gigantskih santi leda od kojih su se uz grmljavinu odvaljivale' ogromne ledene ploče i padale u more, u atmosf'eri totalne beline koja je gorela od hladnoće , konačn o sam obratio pažnju na Jungovo delo. Tamo, u gotovo potpunoj izdvoje-

7'1

nosti od sveta, poče o sam da traži m nešt o što bi ispunilo prazninu koja kod savremenog čoveka od- vaja ego  od nesvesnog.

Teško mi je da se sada setim šta me je to u Jun- govoj knjizi toliko zainteresovalo. Verovatno je to bila ideja o arhetipu koja je na Antarktik u izgleda- la tako stvarna, a možd a i pozivanje na Isusa i pret- postavka da je i on bio uhvaće n u svetu brutalnih i autonomnih sila sličnih ledenim poljima. Knjiga mi je otkrila jedan zastrašujući svet, užasa n kao bela tišina Antarktika, i pokrenula moje biće i skrivene ideje  u  njemu.

Po povratku, bilo mi je tešk o da razluči m šta mi je bilo važnije  - putovanje il i  Jungova  knjiga.  Pa ipak, u to vreme nisam bio pročita o ništa više od njegarBio sam obuzet putovanjem i u mislima sam ponovo prolazio isti put, nastojeć i da shvatim u kakvoj je ono vezi sa mojim bićem . U isto vreme, sve sam više žude o da otputujem u Indiju, u nadi da ću tamo otkriti korene južnoamerički h legendi i mitova. Bi o sam oduševljen jogom, koju sam već poče o da izučavam u Čileu.

Polako  sam  shvatao  kako je  tešk o  prevesti  na racionalan jezik mudrosti mitova i legendi.   Pono- vo sam se okrenuo Jungu i opet pročita o Ego i ne- svesno.  Čitao sam i njegove komentare o kineskoj i tibetanskoj  jogi,  komentare  za  Tajnu  zlatnogcveta, predgovor  za  Vilhelmo v  prevod Ji Đinga,  Knige promena.  Pročita o  sam  i  zapažanj a  o  Tibetanskoj knjizi  o  velikom  oslobođenju  koju  je  izdao  Evans- Venc,  kao  i  njegove  komentare  Tibetanske  knj'ige mrtvih.  Prouči o  sam Jungova dela o  alhemiji, kao što je  studija Rosarium Philosophorum,  koja se  pri-

72

pisuje Petrusu Toletanusu, zatim Psihologiju i reli- giju, Aion i Simbole transformacije. U većini ovih dela libido, koji je za Frojda bio sinonim seksa, za Junga je bio  sličan kundalini energiji  tantra joge.

Št o sam se više bavio Jungovim delom postajao sam svesniji paralele izmeđ u analitičke psihologije i staze inicijacije. Ka o da je postojao jo š jedanjezik ispod onog prvog kojeg, možda , čak ni Jung nije bio svestan. Tako je psihoanalitiča r postajao guru il i učitelj, dok je pacijent bio čela il i učenik. Ak o je bolest podeljeno il i nepotpuno stanje, a zdravlje celovitost, onda je Jungov tretman mentalno bole- snih bio pokuša j da se utvare i senke pacijentove prošlosti dovedu na površinu da bi se stvorio novi osećaj realnosti il i sopstva; ovaj proces je veoma srodan učenj u indijskih gurua. Jung je teži o da uspostavi dijalog izmeđ u jedinke i univerzuma, a da ne uništi ideju o ličnosti il i egu.

Boraveći u Indiji, čuo sam za neka čudn a bića iz davnih vremena, zvana sidhe. On i su bil i alhe- mičari i čarobnjaci koji su u mnogo čem u uticali na Indiju pre invazije arijaca. Sidhe su pokušaval e da uspostave dijalog izmeđueg a isopstva, i umesto sa- madhija vedantista dopru do još dubljeg stanja - kaivalije. Re č znač i „izolovan " il i „odvojen" , i predstavlja nezavisnost od univerzuma, čak i od Boga. Sidhe su pokušaval e da postignu besmrtnost tela koristeći alhemijske kombinacije metala.