11. POGLAVLJE

KAKO PREVLADATI TOKSIČNI STID U VEZAMA

»Jer postoji samo jedan istinski problem - problem ljudskih odnosa, zaboravljamo da nema nade ili sreće osim u ljud­ skim odnosima.«

Antoine  de  Saint  Exupery,  Vjetar,   pijesak  i  zvijezde

Česta  šala  međ u  polaznicima  programa  u  12  koraka  ova je nerijetko citirana tvrdnja: »Mi ne sklapamo veze; uzimamo taoce.« To  je  jedna  od  onih  šala  koje  trebaju  ublažiti  bol  što je doživljavaju osobe utemeljene na stidu  kada  pokušavaju ostvariti vezu. Zaista, rekao bih  da  je  intimnost  najveći  problem koji proizlazi iz internaliziranog stida. Barem je tako bilo u mojem    slučaju.

Intimnost  iziskuje  sposobnost  da  budemo  ranjivi.  Biti intiman  znači  riskirati  da  izložimo  naša  unutrašnja  ja  jedno pred  drugim;  da  ogolimo  naše   najdublje   osjećaje,   želje   i misli.  Biti  intimni  znači  biti  baš  onakvi  kakvi  jesmo  te  voljeti i  prihvaćati  jedno  drugo  bezuvjetno.  To  iziskuje  samopouzdanje i hrabrost. Takva hrabrost stvara  novi  prostor  u  našoj  vezi, istinsku   intimnost.   Taj   prostor  nije   moj   ili  tvoj;   on  je   naš.

Kao osobi utemeljenoj na stidu sve mi je to bilo nemoguće. Nisam imao vezu sa samim sobom. Skrivao  sam  se,  ne  samo od drugih nego i od sama sebe. Bio sam »radno  biće«,  jer nisam mogao  ući  u  sama  sebe.  Nikoga  ondje  nije  bilo. Nisam imao sebe. Moja veza sa samim sobom bila je pun a odbacivanja i prezira. Više od svega bojao sam se razotkrivanja. Nisam  imao  ja  koje  bih  dao  drugome.

PROBLEMI   OVISNOSTI   O   DRUGOME   U   ODRASLA   DJETETA

Već  sam  govorio  da  su   ovisnost   o   drugome   i   toksični stid ista  vrsta  realnosti.  Kada  je  riječ  o  vezama,  izraz  ovisnost o  drugome  točno  definira   problem.   Fraza   odraslo   dijete također   nam   olakšava   njegovo   shvaćanje.

Vezanos t  i  neraskidivost  saveza

Zbog traume napuštenosti, ljudi utemeljeni na stidu postaju odrasla djeca koja stvaraju odnose ovisnosti o drugome. Tim odnosima  dominira  strah  od  napuštenosti.   Oni  su  rezultat »neraskidivosti  saveza«  o  čemu  govori  Alice  Miller.  U  takvim vezama   prevladava   vezanost.

Kao odraslom djetetu bilo mi je teško raskinuti bilo  s čime. Još uvijek imam bilješke od  prije  trideset  godina,  s prve godine studija! Imam kutije pun e sitnica koje čuvam godinama. Svaka je promjena za mene izuzetno teška. Užasava me pomisao da bih mogao biti napušten. Radije se držim onoga što imam, jer bih mogao i to izgubiti. Iz istoga mi je razloga teško odgoditi  užitak za poslije. Možda ga  više  neće biti.

Teško sam se prilagođavao u vezama. Jako sam se namučio dok se nisam riješio potrebe za kontrolom. Nisam mogao zamisliti da ću prekinuti bilo koju vezu.  Osim toga, pokušavao sam    svoje    veze   urediti    tako     da    postanem     toliko     važan drugim  osobama  da  me  ne  mogu  napustiti.

Kontrola

Kontrola je velik neprijatelj intimnosti. Po definiciji, intimnost isključuje mogućnost da jedna osoba kontrolira drugu. Kontrola je proizvod vaše onesposobljene volje. To je pokušaj htijenja onoga što se ne može htjeti. Ne možete promijeniti drugu osobu. Ne možete popraviti svoje roditelje, bračnog partnera, ljubavnika ili djecu. Ne možete kontrolirati njihove živote ili njihovu  bol.

Uplitanje

Kada nemate autentično ja, tražite vezu s jedinim ja koji osjećate  da  imate  -  sa  svojim   lažnim   ja.   Ako   ste   žrtva, jedina veza o kojoj išta znate veza je s mučiteljem.  Suprotno vrijedi   ako   ste   mučitelj.   Ja   sam  bio   majčin  zamjenski  suprug i obiteljski skrbnik. Kao  majčin  zamjenski  suprug,  uvijek  sam tragao za ženama o kojima bih  se  mogao  skrbiti.  To  se pretvorilo u ponavljanje fantazijske veze o kojoj sam govorio. Fantazijska veza jest uplitanje u zamku ovisnosti o drugome. Temelji se na neraskidivosti veze uspostavljene traumom napuštenosti. Kada  smo  jednom  fantazijski  vezani,  imamo samo   jedn u   vezu   i   neprestano  je   ponavljamo.

Izlaz iz svega ovoga leži u radu  na  razrješavanju  izvorne boli,  radu  na  unutarnjem  djetetu,  radu  na  temeljnoj  boli. Naša fiksacija na vezanost posljedica je činjenice da su naša autentična ja bila fiksirana i zamrznuta uslijed nerazriješene traume napuštenosti. Svaki put kada našom novom na mašti utemeljenoj vezi ponavljamo staru situaciju, pokušavamo se riješiti boli.  Odabiremo  sličnu  osobe  kako  bismo  dobili  novu priliku za razrješenje. Svaki novi partner predstavlja aspekte jednoga ili oboje naših roditelja. Pokušavamo pretvoriti partnere u roditelje, kako bismo mogli razriješiti sukob i poći dalje. Budući  da  više  nismo  djeca,  to  na m  nikada  neće  uspjeti.

Jedini je izlaz u tome da prođemo kroz  legitimnu  patnju koju zahtijeva rad na boli. Da bismo to učinili, moramo  se odreći našeg lažnog ja i otići od kuće. Jedino tako možemo postići  svoje  istinsko  ja.

Pretjeranosti  u  očekivanjima,  poštovanju  i  pridavanju važnost i  drugima

Budući da je odnos odrastao/dijete nezreo dječji odnos, njegova je posljedica pridavanje pretjerane važnosti i poštovanja drugima. To proizlazi iz potrebe napuštena djeteta da ima brižnog roditelja. Očekivati od  partnera  da  nam  pruži  ono što na m roditelj nije pružio iluzorno je. To je nerealistično očekivanje  i  završava  razočaranjem  i  srdžbom.

PROJICIRANJE   NAŠIH   POREKNUTIH      DIJELOVA NA   PARTNERE

Jedan od  najrazornijih  aspekata  veza  utemeljenih  na stidu projiciranje je naših poreknutih dijelova na partnera. U filmu   Vrijeme nježnosti izvrsno  je  opisana  istodobna  fascinacija i odvratnost koju  osjećamo  prema  poreknutim  dijelovima našeg ja. Jack Nicholson glumi muškarca koji se potpun o identificirao sa svojim divljim, impulsivnim, uživanju u seksu sklonim ja. Shirley MacLaine glumi njegovu susjedu - udovicu koja potiskuj e seksualnost , sklon a j e samokontroli , perfekcionizmu i moraliziranju. Oboje utjelovljuju dva pola toksičnog stida. Jack Nicholson je raskalašen  i  glumi  osobu koja  je   manje   od   čovjeka.   Shirley  MacLaine   glumi   osobu koja  je  »svetija  od  sveca«  i  više  je  od  čovjeka.   Ovo   dvoje imaju  mnogo  naučiti  jedno  od  drugoga   dok   žongliraju između privlačnosti i odvratnosti. Konačno, jedno pomaže drugome  integrirati  ja  koje   je   bilo   poreknuto.   On   njoj dopušta  da  prihvati  svoje  seksualno  ja,  dok   ona   njega upoznaje   s   njegovim   konzervativnim   i   brižnim  ja.

Kad savjetujem ljude u  destruktivnim  vezama,  otkrije  se da oni najčešće uspostavljaju veze pute m svojih poreknutih dijelova. Velikodušni muškarci obično ožene sebične žene; strasne žene zaljube se u emocionalno nepristupačne muš­ karce.  Umjesto  da  uče  jedno  od  drugoga  inkorporirajući svoja poreknuta ja, oni žive s poreknutim ja izraženim u njihovim  partnerima.  Kako  oboje  poriču  dio  koji  je  izražen u  partneru,  postaju  kritični  i  ljute  se  na  partnera.

Integracija svih dijelova ja prvenstveno je proces samo- prihvaćanja. Cjelovitost i potpunost rezultati su potpuno g samoprihvaćanja. Cjelovitost je oznaka mentalnog zdravlja. Potpuno samoprihvaćanje znači da smo  zadovoljni  svakim dijelom   našega  ja.   To   je   ekvivalentno   bezuvjetnoj   ljubavi.

Kolaži   privlačnosti/odvratnosti

Svećenik Mike Falls predlaže zanimljivu vježbu. Mike je episkopalni    svećenik   koji   sada   radi   kao    kapelan   Koledža »Stephen F. Austin« u Nacogdochesu u Texasu. Mike je dvadesetak godina radio kao psihološki savjetnik. Iznimno je nadaren  i  intuitivan  savjetnik.  Kada  mu  se  obrate  pacijenti s  teškoćama  u  vezi,  Mike  im  često  savjetuje  sljedeće:

Kaže  im  da  prelistaju  niz  časopisa  i   odaberu   sve   slike ljudi prema kojima osjećaju privlačnost.  Zatim  trebaju  na velikom posteru sastaviti  kolaž  tih  slika.  Potom  trebaju  pre­ listati   časopis  i  odabrati  slike  ljudi  koji  ih  odbijaju  ili  su  im odvratni  i  opet  sastaviti  kolaž  odabranih   slika.   Kolaž   slika koje vas privlače  najvjerojatnije  su  oni  vaši  dijelovi  s  kojima se pretjerano poistovjećujete. Slike koje vas odbijaju vjerojatno predstavljaju one vaše dijelove koje poričete. Kada postanete svjesni  dijelova  koji   vas   odbijaju,   možete   uspostaviti   dijalog sa svojim poreknutim dijelovima, onako kako je opisano u 4. poglavlju. Ja sam se često koristio ovom metodom, sa sjajnim rezultatima.

Dobro je napraviti poster sa slikama ljudi istog i suprotnog spola koji vas privlače i odbijaju. Često se  muškarci  stide svoje  ženstvenosti,  a  žene  svoje  muževnosti.

Carl Jung je smatrao da dio psihičnosti svake osobe čini njegova spolna suprotnost. Svaki su muškarac i žena jedinstvo muških  i  ženskih  hormona.  Muškarci  imaju  u  većini  muške, a u manjini ženske hormone. Ženstvenu stranu psihe muškarca Jung zove njegovom animom. Mušku stranu psihe žene  on zove njezinim  animusom. Integracija  anime i  animusa od presudne  je  važnosti  za  potpun u  ljudsku  integraciju.

Već sam upozorio na to kako kroz naše krute kulturne spolne uloge razvijamo lažna ja, tj. pretjerano se poisto­ vjećujemo s jednim našim dijelom. Muškarce postiđuju  u njihovu ženstvenom dijelu tako što  ih  zovu  »tetkicama«  ili još  gore.  Žene  postiđuju  u  muževnom  dijelu.

Spomenuo sam Vrijeme nježnosti kao film koji dramatično portretira polarnost muško/žensko. Još jedan film,  Afrička kraljica, u kojemu glume Humphre y Bogart  i  Katharine Hepbur n sjajno ocrtava tu polarnost. Lik koji glumi Bogart pretjerano je poistovjećen s muškom energijom, a onaj koji glumi Hepbur n sa ženskom. Ta dva lika dramatiziraju  dina­ miku fascinacije/odvratnosti prema poreknutom ja i oba doživljavaju   promjenu   potaknutu   energijama   utjelovljenima u onom drugom. Oba  su  filma  osvojila  Oskare.  Bilo  bi zanimljivo vidjeti koliko filmova nagrađena  Oskarima  prikazuju ovu   univerzalnu   borbu   za   integraciju   i   cjelovitost.

OPASNE   SITUACIJE   U   VEZAMA

Čini se da određene  situacije  u  vezama  jače  potiču  stid od drugih. Kriticizam i odbacivanje bolni su za sve. Oni su uništavajući za ljude utemeljene na stidu, pa ću im posvetiti posebnu pozornost. Za sada, dopustite mi da opišem određene situacije koje obično pokreću spirale stida.  Za  njih  bismo trebali  biti  pripremljeni  i  držati  ih  na  umu .

Razgovor  s  roditeljima

Budući da su  roditelji  partneri  iz  naše  izvorne  veze,  oni su  stalna  opasnost  od  pokretanja  starih  spirala  stida.  Ako ste u prošlosti bili ozbiljno postiđivani,  pazite  čak  i  kada  je riječ o najobičnijem  razgovoru  s  roditeljima.  Ako  ozbiljno radite na smanjenju stida, bit ćete dobro pripremljeni da izbjegnete zamku. Ako niste prošli kroz takav rad, u opasnosti ste. I sam telefonski razgovor može pokrenuti stare auditivne dojmove.

Autoritativni  likovi

Jedna od čestih značajki djece alkoholičara strah je od autoritativnih likova. To je gotovo uvijek povezan o s postiđujućim  zlostavljanjem  u  izvornoj  vezi   te   osobe.   Može biti povezano i s postiđujućim izgredima  u  školi.  Zna m profesora  psihologije  koji  osjeti  stid  kada  vidi   policajca   na ulici. Njegova ga je majka plašila govoreći mu da će pozvati policajce koji će ga odvesti u zatvor. Takva praksa  nije neuobičajena.    Mnogi    ljudi   utemeljeni   na    stidu   doživljavaju pretjerane reakcije stida zbog puk e nazočnosti šefa ili autoritativnog   lika.

Nov e   vez e

U novim se vezama često javlja stid.  Najčešće  se  očituje kroz kritički razgovor sa samim sobom koji obično počinje odmah čim druga osoba ode. Postiđujući glasovi će sugerirati:

»Baš si uprskao!« ili »Sjajno, nespretnjakoviću!« ili »Ti i tvoja dosadna priča.« Nove su veze riskantne  jer  nas  razotkrivaju pred   nekim   pred   kim   nikada   dotad   nismo  bili   razotkriveni.

Kada  ste  vi  ili  oni  ljuti

Mnogi ljudi utemeljeni na  stidu  nedovoljno  se  ljute.  Ne znamo kako bismo izrazili srdžbu i iznimno smo podložni manipulaciji ljutnjom. Sjetio  sam  se  muškarca  koji  mi  se nimalo  ne  sviđa.  Jednog  se  dana  naljutio  na  men e  bez ikakva razloga. Ja  sam  ga  zapravo  bio  pohvalio.  Nekoliko drugih  ljudi  su  mi  rekli  da   je   ljubomoran   na   mene.   Kada sam ga pohvalio, ljutito je reagirao.  Čuo  je  nešto  posve drugačije od onoga što sam ja rekao. Mučio me taj događaj tjednima. Htio sam ga nazvati i sve izgladiti. Trebalo mi  je mnogo  pozitivnog,  afirmirajućeg  razgovora  sa  samim  sobom kako to ipak ne bih učinio.  Njegova  je  ljutnja  njegova  stvar. Nije   imala   nikakve   veze   sa   mnom.

Većina nas je bila postiđivana kroz srdžbu i bijes.  Kada netko izrazi srdžbu, naša je  prva  reakcija  strah.  Razne tehnike u odjeljku o kriticizmu mogu jako pomoći da se prevlada  bijes.

Kada  vama  nanos e  bol  ili  vi  nanosite  bol  drugima

Budući da su nama nanosili  toliko  boli,  bojimo  se  to činiti drugima. Često krivo postupamo kada  smo povrijeđeni.

Ako ste imali roditelje koji su manipulirali  vama  govoreći vam da ste ih povrijedili,  bit  ćete  posebno  osjetljivi  na povrede drugih. Roditelji utemeljeni na stidu manipuliraju djecom govoreći im  da  su  ih  povrijedila  svaki  pu t  kada  im se dječje ponašanje ne sviđa. »Djeco,  nikada  nećete  znati koliko ste povrijedili svojega oca« ili »Ne znam hoću  li  vam ikada moći  oprostiti.  Toliko  ste  me  povrijedili.«  Često  su takve izjave puka manipulacija.  Ljudi  ih  koriste  da  bi  bilo po  njihovu.  U  zdravim  vezama  je  drukčije.  Ako  sam  ti nanio bol,  priznat ću svoju grešku.  Ali,  također, znam  da  dio tvoje  boli  proizlazi  iz  tvoje  prošlosti.

Uspjesi

U knjizi »Čovjek protiv sebe« (Man Against Himself), Karl Menninger opisuje ljude koji su doživjeli pravi živčani slom nakon nekog uspjeha. Neki su se  čak i ubili. Ljudi utemeljeni na stidu  ne  vjeruju  da  imaju  pravo  biti  sretni.  Duboko unutra njihov im  toksični  stid  kaže  da  nemaju  pravo  na novac ili zabavu kraj toliko drugih ljudi koji su siromašni ili pate. Uspjeh se ne ograničava samo na materijalnu dobit. Možete osjetiti toksični stid i kada vam iskažu bilo kakvu počast. Često je uzrok tomu u obiteljskom sustavu.  Ako  su ostali članovi obitelji još uvijek u svojim starim, zamrznutim ulogama i ako jedan član iziđe iz okvira i stvori vlastiti, jedinstven život, ta osoba može  osjećati stid što je toliko drugačija i uspješna. Zapamtite, u disfunkcionalnim obiteljima nitko  ne  bi  smio  napustiti  svoju  ulogu  u  obitelji.

Primanje   ljubavi  i  nježnosti

Ljudi utemeljeni na stidu imaju velikih teškoća s kom­ plimentima  i  pohvalama.  Duboko  u  njima  toksični  stid  viče:

»Nemaš  pravo  biti  voljen  i  obasut  svom  tom  pažnjom.«  Ako ste dovoljno  dugo  radili  vježbe  iz  5.  poglavlja,  znat  ćete  da ste osoba koju  je  lako  voljeti.  Vaša  bezuvjetna  ljubavna  veza sa samim sobom bit će temelj da svu ljubav i pohvale koje primate   prihvatite   onako   iskreno   kako   biste   i   trebali.

KRITICIZAM

Prije  mnogo  godina  napisao  sam  pola  knjige  o   tome kako živjeti  s  kritičnom  osobom.  No  knjigu  nikad  nisam uspio završiti. Osjećao sam da je kriticizam velika pošast u ljudskim  odnosima  i  da  ljudima  treba  pomoći  da  bi  se protiv nje obranili. Sigurno je da ljude utemeljene na stidu kriticizam odbija i boli. Istodobno ih i privlači kao sredstvo interpersonalnog  prenošenja  stida  na  druge.

Nikada   nisam  vjerovao   da   ima   ikakve   vrijednosti   u   tzv. »konstruktivnoj kritici«. Na našim skupnim terapijama dajemo jedan  drugome  povratnu  informaciju.  Povratno  opažanje   je visoke kakvoće, ali takvo koje nije popraćeno tumačenjem. U skupnoj terapiji povratna informacija  može  biti  iznimno  korisna. Ali kriticizam, onako kako ga ja definiram, uvijek je subjektivno tumačenje utemeljeno na iskustvu jedne  osobe  i  u  njezinoj osobnoj   povijesti.   Kao   takav,   nije   osobito   koristan.

Ja potičem ljude  utemeljene  na  stidu  da  izbjegavaju kriticizam  i  nudi m  sljedeće  tehnike  s   pomoću   kojih   mogu izići  na  kraj   s   kritikom.

Pritom je osnovno načelo NIKADA se ne braniti.  Ako  se branite,   izlažete   se   toksičnom   stidu.

Budite    neodređen i

Ovo je prilagodba tehnike preuzete  iz  samoafirmativne vježbe. U toj tehnici priznajete istinu, mogućnost istine ili vjerojatnost   istine.   Ne   branite   se.   Jednostavno   dopuštate   da tvrdnja  kritičara  kroz  vas  prođe  kao  oblak.  Primjerice,  pričate s majkom na telefon. Ona kaže:  »Tvoja  su  djeca  neposlušna. Imat će  problema  u   školi.«  Vi  odgovarate:   »Imaš  pravo. Mogli  bi  imati  problema  u  školi.«   Priznajete   mogućnost   da ima   istine   u   tvrdnji  vaše   majke.   Potom  bi   ona   mogla   reći:

»Pa, kada ćeš ih naučiti redu?« Vi kažete: »Naučit ću ih redu kada im to bude trebalo.« To je dovoljno neodređeno  a priznaje  istinitost  tvrdnje.

Tražite  objašnjenja

Traženje  objašnjenja  način  je  da   pritisnete   kritičara   uza zid i  razotkrijete njegovu namjeru da kritikom prenese stid. Zamislimo da vaša supruga kaže: »Nećeš  valjda  odjenuti  te smeđe hlače.« Vi odgovarate:  »Što  ti  se  ne  sviđa  na  tim smeđim hlačama?« što god vam kritičar  rekao,  tražite objašnjenje.   Ako   kritičar   kaže:   »Izgledaju   jeftino«,   vi   kažite:

»Što ti  se  to  ne  sviđa  na  jeftinim  hlačama?«  ili  »Zašto  ti smetaju  jeftine  hlače?«  Ta  pitanja  odvode   kritičara  u  odrasli dio njegove ličnosti. Odrastao čovjek nije  kontaminiran potisnutim osjećajima. Odrastao je čovjek orijentiran prema logičnosti i objektivnosti. Uobičajeni rezultat ove tehnike jest rasipanje kritičareve energije.  Jedno  pitanje  za  drugim  razbistrit će   stvaran   problem  koji   se   krije  iza   kriticizma.

Stvarni je problem ili potpuno subjektivan  ili  je  to  kri- tičarev  pokušaj  da  skrije  vlastiti  stid   i   prenese   ga   na   vas. Ova tehnika ne djeluje uvijek. Ipak, što više tehnika imate, raspolažete   s   više   zaštitnih   izbora   u   samoafirmaciji.

Suprotstavite  se

Suprotstavljanje  znači  to   što   riječ   govori.   Suprotstavljate se   svojem   kritičaru.   To   je   oblik   samoafirmacije,   pri   kojem, vam   savjetujem   da   slijedite   ove   upute :

1.    Izrazite ono što osjećate. Recite ono što zamjećujete (vidite ili čujete), kako to tumačite, što osjećate i što želite.

2.    Koristite poruke »ja«. Preuzmite odgovornost  za  ono što  primjećujete,  tumačite,  osjećate  i  želite.

3.    Upotrijebite osjetimo percipiranu pojedinost na kritičaru, radije  nego  riječi  procjene.

4.    Gledajte osobu  ravno  u  oči.  To  valja  uvježbati.  Savjetujem jako stidljivim  ljudima  da  gledaju  u  neku  točku  između očiju   osobe   s   kojom   razgovaraju.

Opisat   ću   jedan   nedavni   primjer   suprotstavljanja.   Baš sam  kupio  novi  BMW  To  je  najskuplji  automobil  koji   sam ikada imao. Kod mene  u   nekoj  mjeri  postoji  kulturalni   stid zbog siromašnog djetinjstva. Kada se nađem u  blizini   koga bogatog, moj stid iziđe na  vidjelo.  Počnem  se  osjećati  inferiorno, kao  da  mi  tu  nije  mjesto.  Taj  isti  stid  javlja   se   i   kada  ja imam nešto  (kao novi BMW)  skupo. Još je gore ako  sam  s nekim jako siromašnim. Iako sam pun o radio na ovome, još uvijek  mi   se   događa   s   vremena   na   vrijeme.

Kada sam pokazao automobil jednom rođaku, izrekao je kritički komentar. Rekao  je:  »Pa,  stvarno  je  lijep.  Kladim  se da  bi  jedna  čitava  obitelj  mogla  živjeti  godinu  dana  od novca koji si dao za ovaj  auto.«  Kada  sam  to  čuo,  potpun o sam  se  izgubio.  Osjetio  sam  stid.  Neki  mi  je  glas  govorio:

»Mogao si kupiti upola jeftiniji auto i dati nešto novca siromašnima.«  Puno  sam  radio  na  svojim   glasovima.   Ovom sam se glasu suprotstavio sljedećim riječima:  »Volim  se  zbog toga što slavim  svoj  život  dobrim,  novim  automobilom.« Pogledao  sam  rođaka  i  rekao  mu:  »Ovo  što  si  rekao  tumačim time da ti nije drago što mi dobro ide  u  životu.  Na  neki je način moj uspjeh potaknuo  stid  u  tebi.  Žao  mi  je  zbog tvojega stida i poslat ću ti primjerak moje nove knjige o nadilaženju stida.« U tom je trenutku rođak počeo dugu, obrambenu tiradu o mojoj osjetljivosti. Rekao je kako nije mislio ništa  loše  i  da  sam  ga  krivo  shvatio.  Rekao je  da  mu je jako drago zbog mene; da sam zaslužio  to  što  imam. Složio  sam  se  s  njim  i  odvezao  se  dalje.

Suprotstavljanje može potaknuti bijes vašeg kritičara.  U tom slučaju ja jednostavno kažem: »Bit će mi drago porazgovarati s tobom kada prestaneš bjesnjeti« i odem. U susretu s nasrtljivom ili vrijeđajućom kritikom povlačenje je primjer   samoafirmativnog  ponašanja.

Zavarajte  protivnika

Tehnika zavaravanja protivnika preuzeta je iz stare tele­ vizijske serije Detektiv Kolumbo. Detektiva ima raznih veličina, oblika i stilova. Kolumbo je nespretan i zapuštena izgleda. Neprestano postavlja pitanja.  Izgleda  kao  da  se  boji  ljudi koje ispituje. Čovjek bi  rekao  da  mu  potpun o  nedostaje smisao za praktično. Ipak, ima duboke inteligencije u njegovoj navodnoj glupavosti. Nikada ne propušta ni najbeznačajniju pojedinost. Sve provjerava. On je majstor konkretne, specifične pojedinosti.

Kada zavaravate svojega kritičara,  pravite  se  glupi  i postavljate mnogo pitanja. Kažete: »Hm, da vidim jesam li shvatio... ti misliš  da  bih  trebao  promijeniti  frizuru...  što  ti  se to ne sviđa na mojoj frizuri?« Kada vam odgovore na takvo pitanje,  postavite  novo  na  isti  način.  Namjera  je  doći  do  dna i   razotkriti  njihovu  subjektivnost.   Uzrok  kriticizmu   obično  je u   toksičnom   stidu,   a   ne   u   vašoj   frizuri.   Zavaravanjem   se izbjegavate  braniti  i  tjerate  drugu  osobu  iz  njegova  kritičkog, roditeljskog      oblika  prikrivanja.

Priznajte

Ova je reakcija korisna kada ste nesumnjivo i neopozivo učinili  ono  za  što  vas  kritiziraju.  Ako  ste  prolili  mlijeko recite: »Da, prolio sam mlijeko.« Jednostavno to priznajte. NEMOJTE ništa dodavati, nemojte  primjerice  reći:  »Baš  glupo od  mene!«

Deseti korak u Programu u 12 koraka kaže: »Kada pogriješimo, odmah to priznajemo.« To je korak održavanja. Njegova je namjera da nas drži usmjerenima  na  naš  zdravi stid. Mi možemo i hoćemo griješiti.  Ne  moramo  se  ispriča­ vati  za  to.  Greške  su  dio  naše  ljudskosti.

Samopotvrđujte  se

Ovu tehniku možete upotrijebiti kada razgovarate s rodi­ teljima ili bilo s kojom kritičnom osobom. Ja se volim njome služiti u telefonskom  razgovoru.  Ako,  dok  pričate,  druga osoba postane kritična, stavite ruku preko  telefonske  sluša­ lice i recite glasno: »Što god mi rekao i učinio, ja sam ipak vrijedna  osoba.«  Stalno  ponavljajte  tu  rečenicu.

Možete, osim toga, i usidriti ovu pozitivnu tvrdnju.  Kada je glasno izreknete, zamislite sebe kako stojite visoki, samouvjereni i  gledate  drugu  osobu  u  oči.  Kada  osjetite  moć i  snagu  ovoga,  spojite  palac  i  bilo  koji  prst  lijeve  ruke. Držite ih spojene dok ne  osjetite  moć  samopotvrđivanja. Poslije, dok budete sjedili u šefovu uredu,  ili  negdje  drugdje gdje vas autoritativna osoba kritizira, možete aktivirati sidro spajajući palac i prst lijeve ruke. Možete čuti vlastiti samopotvrđujući  glas  dok  gledate  u  autoritativni  lik.

Smirite  kritičara

Služim se ovom metodom kada sam siguran da sam nenamjerno prešao granice druge osobe. Cilj smirivanja jest dopustiti  drugoj  osobi   da  izrazi   svoje   osjećaje,   a   da  pritom ne   okrivljujemo   i   ne   branimo   sami   sebe.

Smirivanje je ponašanje posve jednako kao i  aktivno slušanje. Recimo, primjerice da sam ostavio svoj  automobil pred garažom i tako zapriječio izlaz ženinu autu. Odlazim trčati.  Kada  se  vratim,  žena  je  uznemirena  i  bijesna.  Kaže:

»Moram  kod  zubara  i  kasnim.  Trebao  si  me  pitati  prije negoli si otišao hoće li mi  trebati  auto.«  Ja  kažem:  »O, osjećam u tvojem glasu uznemirenost i ljutnju. Odma h ću maknuti svoj auto«,  ili  »Čujem  frustraciju  u  tvojem  glasu«, ili  »Znam  kako  je  to  uznemiravajuće.«

Smirivanje je oblik odgovornosti. Omogućuje na m da priznamo  pravo  drugome  da  bude  ljut  zbog  naše  pogreške i da provedemo razumna poboljšanja. Time izbjegavamo pokretanje spirale stida.  Nenamjerno  povrijediti  nekoga  -  to je  dio  ljudskosti.

Kada  sve  drugo  propadne  - zbunjujte

Ovu tehniku preporučujem u neintimnim vezama. To je tehnika za kojom valja posegnuti kada isprobate sve druge metode. Upotrijebite je  kada  se  osjećate  ranjivima  i  kada  se ne  možete  suprotstaviti  ili  tražiti  razjašnjenje.

U zbunjivanju  trebate  upotrijebiti  kakvu  pompozn u  ili malo poznatu  riječ,  riječ  izvan  konteksta.  Primjerice,  kolega iz ureda kori vas što ste se predugo zadržali  na  ručku.  Ne želite svađu ili obračun. Već ste  preživjeli  sličnu  situaciju  s tom osobom i završila je besplodnim monologom. Zato je gledate i kažete:  »Bože, promet je bio tako besmislen danas.«

Nepoznata riječ ili riječ upotrijebljena izvan konteksta često može izvrsno zaustaviti protivnika. Sada možete vidjeti zbunjen pogled na licu druge osobe. Njegov je um zabavljen traženjem značenja  onoga  što  ste  upravo  rekli.  Vi  se  samo  nasmiješite i otiđite. Ta tehnika uključuje veseli, djetinjasti dio u vama. Možete osjetiti veselje dok gledate zbunjenost druge osobe. Time stječete kontrolu. Prisjetite se da je kriticizam oblik prikrivanja stida i sredstvo kontrole druge osobe.  Zbunjivanje je tehnika koja vam omogućuje da zadržite kontrolu. Umjesto zauzimanja defenzivnog stava, možda doživite trenutak za­ dovoljstva.

Ništa ne djeluje  u  svakom  trenutku.  Ako  neka  od  ovih tehnika  ne  daje  rezultat,  pokušajte  s  drugom.  Sve  su   te tehnike potpora za vašu zaštitu od interpersonalnog prijenosa stida.

ODBACIVANJE

Ništa nema veći potencijal za poticanje bolnog stida od odbacivanja. To vrijedi za  sve  veze.  Ali  za  ljude  utemeljene na  stidu  odbacivanje  je  ravno  smrti.

Odbacili smo sebe i ako nas  još  netko  odbaci,  to  dokazuje ono čega se najviše bojimo - da smo manjkavi kao osobe. Odbacivanje za nas znači da smo zaista neželjeni i nevrijedni ljubavi.

Postoje različiti stupnjevi odbacivanja  -  od  onoga  kada na m  se  prodavač  ne  nasmiješi  pa  do  situacije  da  nas  odbaci i ostavi voljeni partner. Bol  takva  odbijanja  doživljava  se fizički, jednako kao i emocionalno. Boli kao nož u grudima. Iskusio sam ga samo jedanput; i sigurno ne bih želio da se ponovi. Bio sam s mnogim svojim  pacijentima  dok  su prolazili  kroz  bol  ove  vrste  razdvajanja.

Sve tehnike koje sam nabrojio mogu nam pomoći prevladati bol zbog slomljena srca. Što više pojedinac radi na razrješavanju izvorne boli te napuštanju fantazijske vezanosti i obiteljske upletenosti, više će biti u stanju nadvladati odbacivanje.  Ako je netko još uvijek fantazijski vezan i upleten u krute veze, odbacivanje je jednako smrti. Za fantazijski vezanu osobu, odbacivanje  djeluje  na  ranjeno  i  usamljeno  dijete  u  toj osobi,  koje  nikada  nije  razriješilo  izvornu  bol.

Zato, ja  svim  srcem  savjetujem  da  radite  na  izvornoj  boli i djetetu u sebi kako biste  olakšali  bol  zbog  mogućih gubitaka u budućnosti. Što se više diferencirate i  odvojite, lakše  ćete  proći  razdoblje  odvajanja  i  usamljenosti.

Savjetujem knjigu Judith Viorst »Nužni gubici« (Necessary Losses). On a pokazuje ono što ja zovem filozofijom gubitka. Pomoći će vam da prihvatite činjenicu kako su gubici nezaobilazan  dio  ljudskog  života.

Jednom sam mislio i sam o  tome  napisati  knjigu.  Želio sam je nazvati Bolujem, dakle jesam. Želio sam pokazati da dobro živjeti znači dobro žalovati. Sve što ste u životu radili jednom je prestalo. Život je stalno rastajanje. Žalovanje je proces koji završava stvari. Dovršiti  rad  na  žalovanju  znači biti ponovn o rođen. Znači, živjeti dobro znači znati dobro žalovati.

Kada prolazite kroz bol zbog osobnog odbacivanja,  treba vam legitimizacija, društvena potpora  i  vrijeme.  Trebate  blis­ ku osobu koja će vas  voljeti  i  biti  uz  vas.  Treba  vam  netko tko će odražavati i potvrđivati vaše osjećaje. Bolje je  ako imate  više  od  jedne  bliske  osobe.  To  je  prednost  Programa u  12  koraka  ili  bilo  koje  skupine  za  potporu.

Bol prolazi kroz sve faze koje sam opisao: šok, poricanje, emocionalno   ucjenjivanje,    depresiju,   srdžbu,   grižnju   savjesti, tugu,  usamljenost  itd.  I  za  prolazak  kroz  faze   žalovanja treba vremena. Najgore što možete učiniti jest da  utrčati  u novu vezu nadajući se da ćete  njome  sve  popraviti.  Vidio sam takve slučajeve s katastrofalnim rezultatima. Nove veze prikrivaju bolnu srž i slažu novi sloj nedovršene  boli.  Treba proći vremena da bi se odžalovao gubitak. Držite se veza u kojima dobivate nježnost i potporu. Vi ste vrijedna i dragocjena osoba,  unatoč  tome  što  vas  je  druga  osoba  ostavila.

Konačno, zapamtite da je vaš »internalizirani stid« posljedica toga što su vas u djetinjstvu napuštali. Bili ste nezaštićeno, nezrelo dijete s nezadovoljenim potrebama i preživjeli ste unatoč  svemu.  Dakle,  preživjet  ćete  i  ovaj  put.

Upotrijebite  »sirenu  stida«

Manja odbacivanja dio  su  »užasa  životne  svakodnevice«. Ja se služim prilagodbom  jedne  tehnike  za  koju  sam  prvi pu t čuo iz opisa Terryja Kelloga. Ona pomaže prevladati odbijanja na koja nailazimo u svakodnevnom  životnu.  Uklju­ čuje stvaranje  »sirena  stida«.  Sirena  stida  jest  vrsta  sidra. Kada vas netko  omalovažava,  ne  primjećuje,  kritizira  ili  vas na  neki  način  postiđuje,  učinite  sljedeće:

•   Zamislite da imate sirenu koju možete uključiti povukavši se   za uh o  (bilo  koje).  Kada  se  povučete  za  uho, čujete   sirenu koja vrišti: »Stid, stid, stid, stid,  stid«. Kad  to   čujete  jasno  i  glasno...

•   recite si: »To je samo osjećaj... Ja sam uistinu vrijedna osoba...« Recite si to nekoliko puta. Na taj način eksternalizirate internalizirani stid. Vraćate ga iz stanja stvari  u  osjećaj.  Osjećaji  rastu  i  smanjuju  se.  Javljaju se   i  prestaju.

•    Nazovite barem jednu osobu iz svoje najvažnije skupine za   potporu  (ili  se  nađite  s  njom  ako  je  to  moguće). Zamolite je  da potvrdi da ste  dobra i ljubavi vrijedna osoba.               Recite:     »Kaži    mi    da    sam    dobra    i    ljubavi vrijedna  osoba.«  To  obnavlja  interpersonalni  most.

Ako  se  naviknete  koristiti  »sirenu  stida«,  postat   će   to vaša  druga  priroda.  Uočio   sam   da   sam,   koristeći   sirenu stida,  sve  manje  pretjerano  reagirao  kada  bi  me  omalovažavali i   kritizirali.

LJUBAV  JE   TRUD

Još sam mnogo toga činio kako bih se oslobodio stida u svojim interpersonalnim odnosima. Proveo sam stotine sati učeći  i  vježbajući  učinkovite  tehnike  komunikacije.

Prošao  sam  nekoliko  tečaja  i  seminara  za  razvoj  samosvijesti i  svjesnosti.  Sve  je  to  uvećalo  moje  vještine  održavanja  veze.

Putovanje  u  paru

Neprestano ponavljam svoje uvjerenje  da  je  ljubav  trud. To znači da  moram  donositi  odluke  da  bi  mi  se  trud isplatio. Prije deset  godina  gotovo  sam  razvrgnuo  brak.  Bila bi to tragična greška. Sjetite se da  ljudi  utemeljeni  na  stidu pate od megalomanijskog stajališta  sve-ili-ništa.  Ako  ne  ide po  mojem,  otići  ću.  Sve  ili  ništa!

Moj je vlastiti brak živi  dokaz  zaključaka  do  kojih  je došla Susan  Campbell  u  svojoj  knjizi  »Putovanje  u  paru« (The Couples Journey). Susan je  napisala  tu  knjigu  na  teme­ lju opsežnog proučavanja mnogih parova koji  su  živjeli zajedno duže od dvadeset godina. Otkrila je da su svi  ti parovi  prošli  kroz  slične  faze  i borbe  na  put u  do  intimnosti.

Romantična     faza

Svaki je par nekada bio zaljubljen. To  je  bila  romantična faza, za koju  je  karakterističan  nestanak  svih  ograda.  Ljudi se osjećaju zaneseno i moćno. Par osjeća da može osvojiti svijet!  Ubrzo  poslije  vjenčanja  počinje  nova  faza.

Borba    za    moć

U toj se fazi vraćaju stare ograde. Više nema stapanja različitosti. U igru ulazi obitelj svake osobe. To je faza kada upoznajete stvarne međusobne razlike:  pravila  o  novcu, seksu, bolestima, djeci, društvenom životu i  roditeljstvu.  Ta faza kod većine parova traje deset godina. Slijedi razdoblje smirivanja. Neko vrijeme sve teče mirno  i  rutinski.  Ali starenje, odlazak djece i proces individualiziranja dovodi do treće  faze.

Prihvaćanje     sebe    u    drugome    i    osobne    odgovornosti

Za ovu je fazu značajno duševno traganje, potraga za osobnom odgovornošću i krajnjim smislom. Muškarci se individualiziraju prigrlivši svoju žensku stranu. Žene prihvaćaju svoju mušku stranu.  Prigrle svoje potrebe za samoostvarenjem. Kako je svaki od partnera postajao sve potpuniji, počela  je nova,  plodna  faza.

Plato      intimnosti

Kako su sada oba partnera u sebi potpuna, mogu prići jedno drugome iz želje, a ne iz potrebe. Više nema »krpanja« manjkavosti onog drugoga. Nova  je  veza  utemeljena  na izboru i odluci, umjesto na fantazijskoj vezanosti proizišloj iz potrebitosti.

Oboje  mogu  velikodušnije  voljeti.  Oboje   daju   jer   to uistinu   žele.   Pojavio   se  novi  plato   intimnosti.   Vratile   su   se neke značajke faze zaljubljenosti. Oboje su očarani jedinstve- nošću i različitošću onog drugog. Oboje postaju  dragi  prijatelj onog  drugog.  Oboje  su  vezani  jer  duboko  poštuju  i   cijene onog    drugog.

Putovanje prema intimnosti obilježava je sljedeće: zdrav sukob;  učenje  pregovaranja  i  poštene  borbe;  strpljenje,  tru d i hrabrost da se usudi biti individuom. Povrh svega, ovo je putovanje obilježeno spremnošću da se prigrli disciplinirana ljubav.

Najvažnije je zapamtiti da je prihvaćanje ljubavi i intimnosti u vezi dinamičan proces.  Takav proces ima svoje plime i oseke. Obilježen je sukobom i individualizacijom. Na  kraju, ipak se isplati. Kao i St. Exupery, i ja  vjerujem  da:  »Nema sreće,  osim  u  ljudskim  odnosima.«