KAKO PREPOZNATI SUTRAŠNJEG FIRERA

Zabrinuti govor jednog psihijatra Evo još jedne knjige koja zvoni na uzbunu: u dobu masovnih medija i masovne potrošnje, na svaki narod vrebaju Fireri!

Dvadeseti vek razvio je krvav i skup metod za prepoznavanje Vođa Tamanitelja drugih i sopstvenih naroda. Fireri najpre - znamo to - kreću histeričnom hajkom na druge rase i klase, zatim u prvoj fazi

osvojenja vlasti hapse nekoliko stotina hiljada najumnijih i najsavesnijih glava u svome narodu, pa onda, preostale moralne građane premlaćuju, da običnom čoveku sateraju strah u kosti, do u srž od kostiju. Tada sazivaju velike mitinge mržnje prema mrskim tuđinima... i običan čovek se povinuje. Kako i neće kad ga firerovski jurišni odredi i hauzmajstorke budno motre... Običan čovek stiče

fantomsko osećanje da ga Veliki Brat na svakom koraku motri svojim Svevidećim okom. Običan čovek biva uvučen u Totalnu društvenu paranoju.

Tad običan čovek, čovek sasvim zdravih miroljubivih i tolerantnih nagona, postaje Mali čovek. Pod baražima policijske, bezbednosne

propagande, postao je samo podanik. Više nije ni otac, ni proizvodno biće. Firer ga vodi na klanicu.

(U stvari ga ne vodi, nego ga šalje. Kad je, vraćajući se sa Istočnog fronta, Prvi Firer video kroz prozor svog Specijalnog Ajl-Cuga kompoziciju sa ranjenicima, ovi ga prepoznaju pa mu mašu patrljcima. Firer pocrveni od muke i naredi da se odmah krene u „Vučju jamu”). Kad već prođe klanice (Staljingrad, Pol Potove masakre), i nekadašnji obični, a sad smanjeni čovek, prepozna

u firerima Tamanitelje... Ali tad je već sve kasno.

Taj je metod prepoznavanja Tamanitelja naprosto mizeran!

Baš zato se tom Malom čoveku Vilhelm Rajh obratio Govorom koji držimo u rukama. Nije to učinio početkom tridesetih, ne 1933-će kad je Hitler pruzeo vlast. A preuzeo ju je zato što se demokratska opozicija raspala uz užasna, kratkovida međusobna optuživanja (al’ se sutrašnji Firer radovao!). Nije Rajh to činio ni 1934-te kad je

Staljin ubio Kirova, da bi roneći nad njegovim katafalkom krokodilske suze, počeo s prvim znatnim ubilačkim talasom masovnog hapšenja...

RAJH JE OVAJ SVOJ GOVOR KOJIM NAS UPOZORAVA NA PONOVNE DOLASKE FIRERA, sročio godinu dana posle smrti onog prvog Firera, Hitlera. Ceo svet je likovao! Sećam se kakvo je olakšanje u srcima ljudi

nastupilo krajem aprila 1945-te, kad je pao Berlin. Po stotinama hiljada sela i gradova dan i noć se pucalo u vazduh iz svih oružja. Milioni ljudi su zamišljali da će Fireru, masovnom ubici i potpaljivaču rata, biti izrečena kazna: staviće ga njegove žrtve u kavez i provodiće ga iz grada u selo, iz države u državu. “Pfuj, gade! Ovo ti je za ono!” Pljuvaće ga narod. Bilo je protiv Džingis Kana dvadesetog veka smišljano nešto timur-lenkovsko, nešto u duhu tradicija orijentalnih despotija! Već to je bio neki simptom da milijarde običnih ljudi ne

znaju ni terapiju protiv f i r e r i z m a , a nekmoli njegove uzročnike.

Da nije on u tvojim ozlojeđenostima?

Prvi firer je, dakle, mrtav, a jedan od najsmelijih izučavalaca čoveka i njgovih psiho-bioloških i duševno-kosmičkih energija, Vilhelm Rajh,

neustrašivi mislilac, čovek koji se uzdigao nad slobođnim misliocima Evrope, 1946. godine drži zabrinuti govor: „Slušaj pažljivo, mali čoveče”, Firer če se povampiriti, i to ne jedan, doći će ih čitava

plejada... Ali ti ih nećeš prepoznati, jer će on doći kao koren trave iz ledine tvoje ozlojeđene, zgrčene, opstipantne duše. On će govoriti tvoje odvratne reči koje upućuješ svojoj ženi kad osetiš da žudi za

tobom, slučajno impotentnim baš tad. On će govoriti tvoje tiranske naredbe kojim hoćeš sopstveno dete da potčiniš i da ga pretvoriš u pretučeno pseto...umesto da ga uzmeš u zaštitničko, pokroviteljsko

očinsko naručje. Novi firer će govoriti protiv tvojih uspešnih komšija i saradnika (ah, nije Vilhelm Rajh hteo da ponavlja prizore iz vremena dolaska Prvog Firera, kad su oružane bande NSDAP - nacionalsocijalističke-nemačke-radničke-partije - premlaćivali

trgovčiće i bakale, razbijale izloge i u krvi na pločniku ostavljale ,,one koji nisu mi”, nije hteo da govori o upadima u stanove - kakav je bio famozni upad „jurišnika” u Frojdov stan u Berg Gase, nije hteo da nam ponavlja onaj rast terora i straha po gradovima, iz dana u dan, iz meseca u mesec.

Mislio je Rajh da mi tu invaziju Nosoroga znamo isto onako dobro kao i Ežen Jonesko, tim pre što smo skoro svi tada živi kontinentalni (Evropljani, osim Švajcaraca i Šveđana), sve to golim okom videli. Rajh se ograničio u svom govoru na prikaz same ljudske potke iz koje će novi Fireri pokuljati kao pacovi iz smradne kanalizacije.

NOVI FIRERI ĆE IZNIĆI IZ JEDNE OPASNE BOLESTI SVOJSTVENE LJUDIMA, IZ D U Š E V N E KUGE.

Da se ne oslobada on svoje odgovornosti?

Ko su ti kužni ljudi? Zna naš narod njih sasvim dobro. Njih je zarazila ne ona čuma pred kojom se mora prati posuđe, ne ona koja seje pacovske viruse puzanjem vaški, nego ih je zarazila učiteljica zla

koja najpre i najradije nasrće na sebi najbliže.

Rajhovska „duševna kuga” (ta koja nama samim rađa Tamanitelja nas samihj precizno je opisana u delu dr Tihomira R. Đorđevića. Parafraziraću taj opis; umesto reči veštica, staviću reč ona; tj. psihička kuga: ,,0na, kako narod veruje, može tamaniti samo svoju rodbinu i prijatelje. Neprijateljima ne može ništa. Ona... u „Gorskom

vijencu” veli: „Zla mrzlome činit ne možemo; a ko nam je mio ili svojta, trag po tragu njegov iskopamo”. Jedna narodna poslovica glasi: „Kud će (psihička kuga), nego u svoj rod?”... ima vjerovanja

da ona prvo svoj rod istraži, pa onda druge, i otuda je izreka: obrnuo se kao ona na svoj rod. Ona udi licima s kojima stoji u dobrim odnosima, a vele da ne može onima s kojima je u omrazi.” 1) Duševna kuga je za Rajha inverzija životnih sila. Ona je izopačavanje ljudskih odgovornosti u mržnju i progone. Prema sebi bliskima smo najodgovorniji, zato karakteri koji tu odgovornost ne mogu da podnesu, prelaze na kuženje do tamanjenja baš onih koje bi trebalo da uvažavaju. U intervjuu „Rajh govori o Frojdu" 1952., Rajh to opisuje ovako:

„Neću da kažem da su bili prljavi, ali su bili licemeri, licemeri sto odsto... A to im je izazvalo rđavu savest. A rđava savest stvara, kao što dobro znamo, zlonamerno ponašanje.”

Blatiš nekog drugog da bi se oslobodio svoje odgovornost i . To je ono što zovemo PSIHIČKA KUGA. 2)

Totalitarizam, kako se ispoljio u dvadesetom veku bio je napad na sugrađane, juriš na vlastiti narod. Totalitarizam je poterao u logore mase stanovništva, jedan deo masovno je izbegao u emigraciju, ali za one dobroćudne privrženike zavičaju, stvorena je monstruozna izmišljotina „najblistavijeg” veka - unutrašnja emigracija. Ljudi su savili kičmu do zemlje i zaćutali. Strašna je bila ispovest jednog od najumnijih kineskih mislilaca (slobodnih mislilaca, naravno, ako je uopšte bio mislilac morao je biti FreidenkerV. „Posle „kulturne revolucije” opstao sam jer sam išao samo na pecanje, i nigde drugde.” Sam s ribama! Unutrašnji emigrant.

Da li ti on govori: „Rođen si za smrt?"

Rajh zna, da je posle te rigorozne selekcije svega što je moralno aktivno, firerovski režim još uvek ostao sa milionima običnih ljudi. Za Rajha je obični čovek Veliki čovek, produktivni i mira željni staratelj o svom potomstvu, o srećnom narodu sutrašnjice. Njemu Rajh u svom Govoru kaže: (ti znaš to) - rođen si za život, a ne za smrt!

Ali, da ponovimo: fireri koji će na običnog čoveka nasrnuti, pretvoriće ga u Malog čoveka. U zgrčenog, okoštalog, poplašenog i srpemnog da

se uključi u totalitarnu diskvalifikaciju svojih sugrađana. Čoveku koji se iz svoje zgrčenosti, rigidnosti, ozlojeđenosti i bolne uvređenosti,

pridružio jurišnim regimentama sutrašnjih firera, Rajh u svom govoru poručuje:

„Zar ne progoniš nevenčanu majku gdegod je se dočepaš?”

„Ti proždireš svoju sreću!”

„Ubio si Isusa, Linkolna, Ratenaua!”

„Proričem ti lošu budućnost, jer ti preuzimaš vlast!”

Ovo poslednje, iluzija da je u totalitarizmu vlast data malom čoveku, milionima pojedinaca, a ne tiraninu, Fireru, vrhunac je lukavstva uma te nove tiranije XX veka, koja kao da će preći u XXI vek, u Treći milenijum.

Ne znam koliko će ikoga pozitivno obodriti Rajhovo uveravanje svih nas da ćemo doprineti čovečnosti, slobodi i demokratiji ako se oslonimo na svoju prirodnu genitalnost, da ćemo preduprediti rak ako ne grčimo segmente svog tela, da ćemo biti Velike Ličnosti ako kontrakcije svoje plazme otvorimo ka kosmičkoj energiji. Ali u svim ovim sloganima vidim epohalni poziv na Dobro a protiv Zla, na čovečnost protiv banalnosti Zveri.

Pati li on od duševne opstipacije?

Zver se u firerizmu, totalitarizmu manje-više podmuklo, okićeno svojim Frazetinama, ispoljava kad Fireri pređu na delo. Njih metod otkriva. Ne toliko reči. Jer “oni imaju zaklete dušmane koje menjaju svakih deset godina”. Jer oni su permanentni jurišnici.

Niko sam ne može da reši strašnu zagonetku društvenog zla epohalnog kalibra. Ali Rajh mu je bacio u lice - budućem firerizmu - jednu sjajnu psihijatrijsku dijagnozu: vi, kandidati za sutrašnje

tirane i njihove sluge, patite od DUŠEVNE OPSTIPACIJE.

Šta to opstipanti zadržavaju u svojim mozgovima, Rajh ovom metaforom nije razjasnio, ali se da naslutiti odgovor.

Voli li on da hude gori čovek?

Na kraju bih da bacim na Rajhovu opomenu protiv sutrašnjih firera jedan pogled iskosa: „Da li je već pre Rajha iko naslutio destruktivnu

silu ozlojeđenošti i psihičke kužnosti zgrčenih, osvetoljubivih mizantropa?” Mislim da je Niče naslutio stvar kad je u svom spisu „Ecce Homo” skrenuo pažnju na potmulo i sveobuhvatno osećanje

r e s a n t i m a n a .

Nemački filozof je namerno uzeo francusku reč, da njome označi jednu specijalnu uvređenost ljudi. To nije ona laka, dnevna preosetljivost. To je neka ljubomorna osvetoljubivost, neka nova „omerta” političkih zverova u društvu masovnih medija i masovne potrošnje.

Mogu li ja lično da uspatim od resantimana?

Nažalost mogu. To naravno ne bi bio znak da sam postao bolji čovek, nego samo gori.

Zato je osnovno pitanje današnjice i sutrašnjeg, možda i sasvim bliskog dana: hoćemo li se dati u ruke kužnim karakterima koji žele da iz dana u dan budu sve gori i gori?

Ja ne bih rekao: ,,čuj, mali čoveče”. Rekao bih nešto sasvim naivno - pokušaj da budeš dobar, i drž’ se dobrih ljudi.

Raša Popov

1) prema T.R. Đorđević „Veštica i vila u našem narodnom

verovanju" SANU 1953. str 21.

2) „Reich Parla di Freud", Sugar editore, Milano, 1970, str 114,115.

Vilhelm Rajh

ČUJ, MALI ČOVEČE!

Izdavač

Veran Matić

Dizajn

ŠKART

Prelom i priprema

Marko Rašeta

Lektor

Ljiljana Simić

Štampa

STANDARD2

Tiraž: 1500

Radio B92

1997.

Objavljivanje ove knjige pomogao je Fond za otvoreno društvo

Izdanje je objavljeno po sporazumu sa književnim zastupnikom Susan Ann Protter,

110 West 40th Street, New York

NY 10018, U.S.A.

Vilhelm Rajh je rođen u Galiciji 1897. godine. Još kao student medicine u Beču, postao je član Psihoanalitičkog društva, kojim je

tada predsedavao Zigmund Frojd. 1930. Rajh napušta Austriju i odlazi

u Berlin, gde postaje aktivan na Marksističkom Radničkom

Univerzitetu. Po dolasku Hitlera na vlast, napušta Nemačku i nastavlja da radi u Danskoj, Švedskoj i Norveškoj, da bi se 1939. trajno nastanio u SAD, gde osniva svoju istraživačku laboratoriju u Forest Hilsu, Nju Jork, a kasnije u državi Mejn. 1947. postaje predmet istrage Ministarstva za ishranu, a 1954. podneta je tužba za zabranu

njegovog rada. Rajh je odbio da se pojavi na sudu kao „branilac” svog

eksperimentalnog istraživanja, i zabrana je potvrđena.

U meduvremenu je optužen za odbijanje saradnje sa sudom i

kažnjen j© na dve godine zatvora.

Umro je u Centralnom zatvoru 3. novembra 1957. godine.