Dr Robert Mendelson

Kako odgojiti zdravo dete

i sačuvati ga od lekara

Uvod

Ova knjiga govori o mom ubeđenju da se u savremenoj pedijatriji u Americi, i drugim granama medicine, čine mnoge loše i medicinski neopravdane stvari. To ne znači da su sami lekari gori ili bezosećajniji od drugih ljudi, odnosno, nije problem u njiho- vom karakteru, već se suština problema nalazi u samoj medicini kao nauci i struci. Ovakvo stanje je manje-više u celom svetu.

Nisu lekari glavni krivci. Oni su žrtve sistema, isto kao i njihovi pacijenti. Oni su prve žrtve usredsređenosti savremene medicine na lečenje (umesto na prevenciju), korišćenje lekova i tehno- logije, kao i na razne rituale, običaje i egoistične stavove koji se ugrađuju u umove svakog studenta medicine koji prolaze kroz zastarelu i često potpuno nebitnu obuku i predavanja. Toliko su primorani da se udube u te institucionalizovane nepotrebnosti, da im više ne ostaje mesta za primenu zdravog razuma i logike.

Ne izuzimam sebe iz ove kritike pedijatara. Priznajem da sam verovao u sve što su me učili na fakultetu kada sam tek počinjao da radim kao pedijatar, zbog čega su moji pacijenti bili ti koji su snosili posledice. Srećom, verovatno zato što sam i sam počeo da predajem medicinu studentima, naučio sam da sumnjam u mnoge principe medicine koji su godinama usađivani u moj um, i da sumnjam u ispravnost svakog novog leka koji se proizvede, svaku vrstu hirurške intervencije, i svaku novu metodu “lečenja” koja se izmisli. Ubrzo sam uvideo da većina njih ne može da pro- đe strožu naučnu proveru, i da je neverovatno veliki broj svih onih “čudesnih lekova” i “revolucionarnih terapija” bio povlačen sa tržišta kada bi se otkrilo da se od njih ima više štete nego ko- risti po zdravlje ljudi.

 

U svoje prethodne dve knjige - “Ispovest medicinskog jere- tika” (Confessions of a Medical Heretic) i “Muška posla: Kako lekari manipulišu ženama” (Male Practice: How Doctors Manipu- late Women) - pokušao sam da upozorim čitaoce na opasnosti od slepog poverenja u zvaničnu medicinu. Moj cilj, ni tada, ni sada u ovoj knjizi, nije da čitaoce ubedim da ne treba nikada da traže pomoć lekara. Jer uprkos svim nedostacima u obuci i obra- zovanju lekara, oni ipak zaista spasavaju ljudske živote, i zaista pomažu da se neki bolesni ljudi izleče. Oni uvek odgovore na na- jteže izazove kada je neophodna hitna medicinska pomoć, ali zato greše kada su primorani da “leče” ljude koji nisu mnogo bolesni, jer su tako naučeni.

Nadam se da ću i onim dvema knjigama, i ovom sada ovde, uspeti da vam ukažem na nedostatke savremene medicine, kako biste bili spremni da se odbranite od raznih opasnih i nepriklad- nih medicinskih terapija. Pored toga, nadam se da ako dovoljan broj pacijenata počne da sumnja u određene terapije koje njihov lekar prepisuje, da će onda i sami lekari početi da sumnjaju u nji- hovu ispravnost.

Možda je to samo slučajnost, i mada se velika zasluga mora pripisati drugim kritičarima savremene medicine, bilo da su lekari ili ne, postoje pak čvrsti dokazi da se taj cilj ostvaruje. Mnoge lekare primoravaju njihovi pacijenti i mediji da posum- njaju u ispravnost pojedinih svojih uverenja na polju medicine. Znam da to jeste tako, jer mi moje kolege lekari neretko pričaju o tome, i jer ankete sprovedene nad lekarima pokazuju da je sve veći broj pacijenata koji ne prihvataju mišljenje lekara zdravo za gotovo.

Pacijenti više ne pokazuju bezuslovno strahopoštovanje pre- ma lekarima, ne slušaju ih u svemu, nisu saglasni sa svime što im lekar kaže, i mnogi od njih više ne smatraju da lekari poseduju nepogrešivo naučno znanje. Umesto toga, lekari sada moraju da traže prikladnije odgovore na teška pitanja pacijenata o isprav- nosti i korisnosti lekova koje im prepisuju, testova koje obavljaju,

 

i operacija koje im zakazaju, a naročito onda kada se lekar više puta nađe u situaciji da traži opravdanja za isto, kojih jednos- tavno nema.

Mnogi lekari koje poznajem su spremni na promene, ali ima i onih koje one zbunjuju kada uvide da ne mogu da objasne kak- va je stvarna korist od većine lekova i metoda koje su primenjivali do tada. U svakom slučaju, svest o nedostacima konvencionalne medicine dovodi do promena na bolje. Jer kada su lekari pri- morani da razmisle o svojim stavovima, da objektivno izanali- ziraju ono čemu su naučeni, i da se više usredsrede na prevenciju, a ne samo na lečenje bolesti, kod njihovih pacijenata bez izuzetka dolazi do boljih rezultata.

Sprovedene su brojne reforme u poslednje 3-4 godine u pog- ledu zakasnelog priznanja lekara da su neželjena dejstva poje- dinih lekova opasnija od same bolesti koje bi navodno trebalo da izleče; da su operacije često nepotrebne i uvek opasne; i da su rizici po zdravlje od testova, rendgenskih zraka i pregleda veći od rizika od bolesti koje se ovim metodima utvrđuju.

Tokom poslednjih nekoliko godina i mnoge medicinske meto- de koje su smatrane bezopasnim sada su na lošem glasu, jer nisu prošle javnu detaljnu proveru kojom su bile podvrgnute. Na- vešćemo nekoliko primera:

-  Američka pedijatrijska akademija savetovala je da se rend- gensko snimanje grudi ne primenjuje često nad decom koja se prime u bolnicu, što predstavlja prećutno priznanje da postoje potencijalna kumulativna neželjena dejstva zračenja.

-  Akademija je takođe promenila svoj stav po pitanju testa na tuberkulozu, osim u slučaju epidemije. Nadamo se da je to prvi korak ka uklanjanju svih opasnih i nepotrebnih sličnih testova i vakcinacija, od kojih lekari imaju više koristi nego pacijenti nad kojima se isti primenjuju.

-  Američko medicinsko udruženje je odbacilo rutinske godiš- nje sistematske preglede kao nepotrebne.

 

-  Američko društvo za borbu protiv raka (ACS) više ne prepo- ručuje rutinske godišnje PAP-testove. Jedno vreme je prestalo da preporučuje i periodičnu primenu mamografija, ali se kasnije opet vratilo na svoj prvobitan stav, iako nije bilo novih čvrstih dokaza da podrže takav potez (osim ako se negodovanje radi- ologa ne svrstava u dokaze). ACS sada ponovo preporučuje ma- mografiju svake godine, ili na svake dve godine, kao bezbednu metodu za sve žene kod kojih nema simptoma bolesti, starosti 40-50 godina. Tome protivreči stav Nacionalnog instituta za le- čenje raka, koji je 1977. godine ograničio primenu X-zraka u ok- viru ove starosne grupe žena samo na žene koje su pre bolovale od raka dojke, ili čiji su članovi porodice bolovali od istog. Po mom mišljenju, godišnja mamografija koja se sprovodi nad že- nama bez simptoma bolesti predstavlja vrstu “samoispunjavaju- će dijagnoze” - jer višestruka primena mamografije može da izazove rak dojke koji je ista trebalo da dijagnostikuje!

-  Više se ne primenjuje rutinsko rendgensko zračenje grudi, iako se pre smatralo da je toliko bitno da su je mogli sprovoditi i lekari hitne pomoći.

-  Mada farmaceutske kompanije i dalje “bućkaju” i izmišljaju nove lekove, sve je veći broj pacijenata koji se protivi preteranoj upotrebi lekova, i sve se manje lekova prepisuje. Godine 1980. prepisano je 100 miliona lekova manje nego 1974. godine. Ve- rovatno zbog toga industrija lekova vrši veći pritisak na državnu Agenciju za hranu i lekove (FDA) da dozvole javno reklamiranje lekova na recept, tako da i pacijenti saznaju za njih, a ne samo lekari.

-  Broj prepisanih lekova za smirenje je pao sa 104,5 miliona iz 1973. godine na 70,8 miliona 1981. godine. Upotreba valijuma

-  glavnog izvora fatalne predoziranosti lekom - prepolovljen je na pola od 62 miliona prepisanih tokom 1975. godine.

-  Broj prepisanih lekova za spavanje je pao sa 40 miliona na 21 milion tokom 1980. godine.

 

-  Sve je veći broj žena koje odbijaju da koriste pilule i intra- uterinske sprave za kontrolu rađanja, zbog rizika koje isti nose sa sobom.

-  Sve je veći broj žena koje žele da doje svoje decu, što je od- lično i za njih same i za bebe, uprkos tome što većina ginekologa i akušera ne radi dovoljno na podsticanju dojenja beba majčinim mlekom.

-  Ginekološke metode se sve više dovode u pitanje i menjaju se, i polako, ali sigurno se sve veći broj majki prirodno porađa ili se čak odlučuje za kućni porođaj.

Sve ove neverovatne izmene uobičajene medicinske prakse i metoda jasno pokazuju da se medicina zaista menja na bolje pod pritiskom brojnih kritika. Međutim, to nije toliko slučaj na polju moje struke - pedijatrije, koja je skoro ostalo nepromenjena sve do danas. Zato ću u ovoj knjizi najviše pažnje posvetiti kritičkoj analizi pedijatrije, isto kao što sam učinio u svoje prethodne dve knjige sa drugim granama medicine. No, pošto je upravo pedijat- rija moja struka, kojom se bavim više od četvrt veka, smatram da sam dovoljno merodavan da napišem nešto više o tome od prostog ukazivanja na njene nedostatke. Ova knjiga ponudiće odgovarajuće savete roditeljima koji žele da izbegnu rizike i troškove nepotrebnih medicinskih procedura, i koji istovremeno žele da pruže najbolju moguću brigu za zdravlje dece (i moje i vaše dece; u nastavku će uglavnom biti upotrebljava reč “dete”, koja se odnosi i na žensko i na muško dete).

Ne pokušavajući da od knjige stvorim enciklopediju, ponudiću rešenja za konkretne probleme koji mogu snaći vaše dete od mo- menta njegovog začeća do vremena kada odraste. Naučićete da prepoznate kada je ono stvarno bolesno, kako da se izborite s problemima koji ne iziskuju lekarsku pomoć, kako da znate kada treba da pozovete lekara, i kako da budete sigurni da su od lekara prepisane terapije bezbedne i korisne po zdravlje vašeg deteta.

Uz te elementarne stvari koje budete saznali moći ćete da preuzmete značajniju ulogu u brizi za zdravlje svoje dece, što ne

 

znači da ćete postati lekar, praveći probleme onde gde bi lekar lako završio posao. Uprkos nedostacima medicinskog obrazo- vanja, lekari ipak nauče određene veštine koje roditelji nemaju, niti mogu i treba da imaju. Stoga, iz ove knjige ćete saznati kako da se pobrinete za većinu oboljenja koja mogu snaći vaše dete, ali i kada morate da pozovete lekarsku pomoć.

Ako pažljivo budete čitali poglavlja koja slede, onda ćete se otarasiti najvećeg dela svojih strahova i sumnje u vezi sa brigom o zdravlju vašeg deteta, i pripremićete ga (ili je) za dug, zdrav i srećan život!

Dr Robert S. Mendelson, Evanston, Ilinois