21.    poglavlje

Kako odabrati pravog lekara

Sada kad ste svesni svih opasnosti koje očekuju vaše dete ako dobije nepotreban ili neodgovarajući medicinski tretman, možda se pitate kako pronaći savesnog pedijatra i tako smanjiti rizik na najmanju meru. Kako prepoznati onoga koji će vaše dete lečiti na odgovarajući način kada mu je lečenje potrebno, a iskreno vam priznati ako nikakvo lečenje nije neophodno?

To nije nimalo lako, ne toliko zbog toga što se neki lekari ponašaju neetički i što su nekompetentni, nego zbog sistema u kojem se školuju i u kojem deluju. Prisetimo se onoga što sam već re- kao:

1.   Lekari rade ono što su naučili. Iako će većina dečijih bolesti proći sama od sebe zahvaljujući odbrambenim snagama orga- nizma, pedijatri nisu naučeni da puste prirodu na miru, da sve ide svojim tokom. Oni se mešaju i onde gde ne treba te vaše dete izlažu rizicima.

2.   Za razliku od pedantnih mehaničara, koji “ne popravljaju ono što nije pokvareno”, većini lekara teško je opravdati račune za pregled ako vam kažu da detetu nije potrebna medicinska nega. Oni reaguju na roditeljska očekivanja tako što detetu daju lek koji mu nije potreban ili sprovode ispitivanja koja nisu važna i time ga izlažu riziku koji prati svaki lek i mnogi dijagnostički pos- tupci.

3.   Iako sam tome posvetio malo pažnje u ovoj knjizi, lekari imaju određene finansijske potrebe, naročito na početku kari- jere, veće nego većina drugih profesija. Mnogi lekari započinju medicinsku karijeru pod teškim teretom dugova od samog po-

četka zbog skupe opreme i visokih standarda. Zbog toga imaju jaku, katkada neodoljivu želju da povećaju zaradu pružajući svoje usluge i onda kada one nisu potrebne.

4.   Takav stav pogoršan je sve većim suparništvom unutar me- dicinskog zvanja. Medicinske škole proizvode rekordan broj le- kara. Na područjima gde većina želi da otvori ordinaciju potrebe za lekarima manje su od ponude. Odgovorni medicinski krugovi procenjuju višak na 7.500 pedijatara do 1990. godine. Kako bi održali svoj prihod usprkos sve manjem broju pacijenata, lekari su prinuđeni da povećaju broj usluga koje pružaju svakom paci- jentu koji im ostane. Ova sklonost pedijatara u idućim godinama povećavaće se još više.

Ovo me ponovno vraća na pitanje koje mi najčešće postav- ljaju: “Kako da, kao zabrinut roditelj, odaberem savesnog pedi- jatra koji će mom detetu pružiti odgovarajuću negu, a neće pre- terivati sa lečenjem?”

Pitanje je zamršeno i na njega nema jednostavnog odgovora. Standardni savet onima kojima je potreban doktor jeste da se posavetuju sa lokalnim lekarskim udruženjem. Daće vam popis pedijatara u vašoj blizini, ali nećete znati kakvi su jer AMA (Ame- rička medicinska akademija) ne procenjuje rad svojih članova. Možete se jednostavno poslužiti telefonskim imenikom.

Savetujem vam da potragu otpočnete razgovorom sa prijate- ljima o njihovim pedijatrima i lekarima. Odaberite onoga o kojem se većina pozitivno izjasnila. To još ne znači da ste dobili stručnu i brižnu osobu koja neće preterivati sa lekovima, ali ipak ćete nešto saznati.

Kad jednom odaberete lekara, pomno posmatrajte njegovo ponašanje dok je sa vašim detetom, imajući na umu ono što ste naučili iz ove knjige. Evo stvari na koje morate paziti kako biste odredili da li je odabrani pedijatar prava osoba.

1.   Da li je pažljivo pregledao dete i uzeo kompletnu istoriju bolesti prilikom prvog pregleda?

2.  Da li ga zanimaju vaša zapažanja o fizičkom i emocionalnom stanju deteta? To je ključni deo istorije bolesti koji ni jedan kom- petentan pedijatar ne bi smeo da zanemari.

3.  Da li sluša šta govorite nakon što je postavio pitanje? Mnogi lekari ne slušaju.

4.   Da li odgovara na vaša pitanja s voljom, pažljivo i potpuno, ili vas se želi rešiti i ućutati vas?

5.   Како se odnosi prema detetu i da li je odmah stekao/la nje- govo poverenje i naklonost?

6.   Da li vam uvek da neki recept ili je dovoljno pošten da priz- na ako zna da ne može ništa učiniti za vaše dete?

7.   Da li objašnjava o opasnostima i propratnim pojavama ve- zanim za lekove i vakcinisanja koja preporučuje?

8.   Smatra li vaše posete površnom i beznačajnom rutinom, ili je zaista zainteresovan i daje savete kako da vaše dete sačuva zdravlje?

9.    Kada postavite pitanje, da li ima smelosti reći: “Ne znam”?

10.   Da li reaguje odmah ako ga pozovete zbog hitnog slučaja?

Ako iz prve pronađete pravog lekara, možete se smatrati sreć- nikom. Ako prvi pedijatar padne na nekoj od navedenih provera, recite mu šta vas muči. Ako ste naišli na pravog lekara, on će poš- tovati vašu iskrenost i pokušati udovoljiti vašim potrebama. Ako niste, potražite drugog lekara i pokušajte ponovno. Možda ćete izludeti tražeći pravu osobu, ali vaše dete je vredno svakog napo- ra da biste mu osigurali najkompetentniju medicinsku pomoć.

Nikada ne zaboravite da ste vi, a ne vaš doktor, glavna osoba u očuvanju detetovog zdravlja. Pravi doktor pomoći će mu kad je ozbiljno bolesno, ali vi imate odgovornost da se borite za nje- govo zdravlje.

Literatura

3.   poglavlje

Nedostaci “redovnih pregleda beba” razmatraju se u komen-

taru Dr Roberta A. Hoekelmana s Pedijatrijskog odelenja Univer-

ziteta u Rochesteru, a poziva se na citate iz časopisa “Pediatrics”,

decembar 1980.

4.   poglavlje

Za više podataka o opasnostima pothranjenosti u trudnoći

vidi Gail S. Brevver, Dr. Tom Brewer: “What Every Pregnant

Woman Should Rnow: The Truth About Diets and Pregnancy”,

Random House, 1977.

Studija dr Lewisa Mehla “Statistical Outcomes of Home Birth

in the United States” može se naći u knjizi Dr. Davida Stewarta:

“Safe Alternatives in Childbirth”, NAPSAC, Marble Hill, MO, 1976.

Brigu  za  sigurnost  i  vrednost  dijagnostičkog  ultrazvuka

pokazuje Environmental Health Criteria Report br. 22 “Ultra-

sound” koji je pisala Svetska zdravstvena organizacija, Ženeva,

1982. Takođe vidi članak Philipa M. Bof- feya “Safe Form of Ra-

diation Arouses New Worry”, u The New York Times, 2. avgusta

1983.

Pojava hemijskog konjuktivitisa kod dece kojoj je ukapan sre-

brni nitrat po rođenju raspravlja se u Merck Mannual, 14. iz-

danje, u izdanju Merick, Sharp & Dohme.

Opasnosti i propratne pojave izlaganja dece bilirubinskom

svetlu izloženi su u izveštaju dr. James Sidburyja, 1979. godine,

naučnog direktora Nacionalnog instituta za zdravlje dece i raz-

voja čoveka, Bethesda, MD. O njima se govori i u “Yearbook of

Pediatrics”, 1977. i 1978. godine, u izdanju dr. Sydney S. Gellisa.

Besmislenost izlaganja novorođenčadi riziku heksaklorofen- skih kupki otkrivena je u proceni Dr. N.M.Kanofa, predsednika Komiteta za zdravlje kože i kozmetiku Američkog medicinskog udruženja u “Journal of the American Medical Association (JAMA), 1972. Vo. 220, str. 409: “Čini se da nema nikakve potre- be primenjivati antibakterijska sredstva na kožnim površinama normalne novorođenčadi. Kontaminacija dečijih bolničkih soba može se kontrolisati primenom antibakterijskih sredstava u porodilištima, na opremi i osoblju - koji su izvori zaraza.” Razlog više da se porodite kod kuće!

Vrednost rutinskog davanja vitamina K novorođenčadima diskreditirali su doktori J. M. Van Doorm, A. D. Muller, i H. C. Hemker u časopisu “The Lancet”, 17. aprila, 1977: “Zaključujemo da zdrave bebe, što se protivi sadašnjem uverenju, verovatno nemaju manjak vitamina K ... naša istraživanja ne opravdavaju davanje vitamina K kod novorođenčadi...”

Negativan uticaj koji na dojenje imaju dopunska hranjenja na flašicu u bolničkim dečijim sobama opisuje dr. Waldo Nelson u “Техtbook of Pediatrics”, 7. izdanje, str. 117: “Preveliki naglasak stavlja se na dnevno dobijanje na težini. Ako se u tu svrhu rano počne davati dodatno veštačko mleko, pokušaji uspešnog do- jenja biće osuđeni na neuspeh jer je detetu obično lakše da sisa mleko iz flašice nego iz dojke.”

Mnoga istraživanja upućuju na to da je direktan dodir s maj- činom kožom neposredno nakon rođenja možda i delotvorniji od stavljanja deteta na grejač. Među njima je i istraživanje Hill i Shronka, “Journal of Obstetrics, septembar/oktobar 1979. te J. Fardiga “A Comparison of Skin to Skin Contact and Radiant He- aters in Promoting Neonatal Thermoregulation”, “Journal of Nur- se/Midwifery”, januar/februar 1980. godina.

5.poglavlje

Među onima koji su primetili odnos između dečije gojaznosti

i hranjenja na bočicu veštačkom hranom jesu i Dr. Donald Nai-

smith, nutricionisti u bolnici Queen Elizabeth u Londonu, Dr.

David M. Paige iz medicinske škole “Johns Hopkins” i mnogi drugi. Odnos dečije gojaznosti i gojaznosti odraslih osoba de- taljno dokumentuje i izlaže Dr. Simeon Margolies sa fakulteta Johns Hopkins.

O podacima o optimalnom dobijanju na težini tokom trud- noće i njegovoj ulozi u proizvodnji mleka raspravlja Dr. George

V. Mann sa Univerziteta Vanderbilt u “New England Joumal of Medicine”, 1974. godine.

I učestalost pothranjenosti u bolnicama česta je tema medi- cinskih časopisa. Ovde su citirana istraživanja Dr. Marka Raif- mana, direktora pedijatrijskog odeljenja bolnice Peninsula Hos- pital Centar, Far Rockaway, i Магу Price-Moissand, docenta me- dicinske detetike Univerziteta u Illinoisu, na godišnjem skupu American Public Health Association.

7. poglavlje

Za više podataka o febrilnim konvulzijama vidi članak dr. Bar-

tona D. Schmitta u “American Joumal of Diseases of Children”,

iz februara 1980. i “Prognosis in Children with Febrile Seizures”

Karin B. Nelson i Jonasa H. Ellenberga, u časopisu “Pediatrics”,

maj 1978. godine.

Rasprava o posledicama dugotrajne terapije lekovima kako bi

se izbegli napadi febrilnih grčeva - vidi “Maintenance of Drug

Therapy”, Dr. Samuel Livingston, i sur., “Pediatric Annals”, april

1979.

10.    poglavlje

“Anticiotic Use at Duke University Medical Center”, izveštaj

više medicinske sestre Магу Castle, specijalista za javno zdravlje,

Dr. Catherine M. Wilfet, dr. Thomasa R. Cate i dr. Suydana Oster-

hout koji se bavi nekritičkom upotrebom antibiotika u bolnici,

štampano u JAMA, 27. juna 1977. То је samo jedno od mnogih

sličnih istraživanja u bolnicama širom zemlje.

Detaljnije obaveštenje o “Misuse of Antibiotics for Treatment

of Upper Respiratory Infections in Children” potražite u izveštaju

Kliničkog farmakološkog odelenja medicinskog fakulteta Uni-

verziteta u Vermontu, objavljenog u “Pediatrics for the Clinician”, 1975. godine. Izveštava se i o učestalosti propratnih pojava.

11.    poglavlje

Prisutnost streptokoknih bakterija u grlima 20% školske dece

dokumentovano je na str. 246. izveštaja Komiteta za zarazne

bolesti Američke akademije Pedijatrije iz 1982. godine.

12.    poglavlje

Istraživanje upotrebe antibiotika i timpanostomije u lečenju

upala uha objavljeno je u časopisu “The Lancet”, 24. oktobra,

1981. Ono izveštava o dvostruko naslepo sprovedenom istraži-

vanju trojice holandskih lekara, F. L. Van Buchem, J. H. M. Dunka

i M. A. Van’t Hofa.

Istraživanje rizičnosti nekontrolisane upotrebe timpanostomi-

jskih tuba za lečenje upala uha vidi u “British Medical Journal”

iz 1981. godine.

13.    poglavlje

Podaci o neodgovarajućem prepisivanju naočara deci kao i

drugi nedostaci pedijatrijske nege mogu se naći u “Assessment

of Medical Care for Children: Contrasts in Health Status”, pr. 3,

Davida M. Kessnera, Carolyn Kalk Snow i Jamesa Singera iz Insti-

tuta za medicinu Nacionalne akademije nauke iz 1974. godine.

14.    poglavlje

Ponižavajući rezultati dermabrazije ožiljaka bubuljica izneseni

su u izveštaju M. Spira sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Bay-

lor, “Plastic and Reconstruction Surgery”, juni1977.

Statistička učestalost propratnih pojava Accutanea iznesena

je u FDA Drug Bulletinu, srpanj 1983.

Podaci o nepotrebnim troškovima za cipele i tvrdnja da su jef-

tine platnene teniserke jednako dobre kao prve cipelice izrađeni

su na temelju izveštaja Dr. Jeffreya Weissa sa Medicinskog fakul-

teta “Jefferson” u Philadelphiji pripremljenog za udruženje Am-

bulatory Pediatrics Association.

16. poglavlje

Ray E. Felfer i Thomas L. Slovis sa Michiganskog državnog Uni-

verziteta objavljuju 1977. godine istraživanje o povredama dece

mlađe od 5 godina koja su pala s kreveta. U 80% slučajeva nije

došlo do povreda, 17% imalo je samo manje modrice i ogrebo-

tine, samo 3% slomilo je kost ili im je napukla lobanja pa je bila

potrebna lekarska intervencija, a nije bilo povreda opasnih po

život ni trajnih oštećenja.

O velikoj učestalosti lomova kostiju među pacijentima koji pri-

maju steroide za lečenje astme govori se u izveštaju Dr. Allena

D. Adinoffa i Dr. J. Rogera Hollistera iz Nacionalnog centra za

astmu, Denver.

18.    poglavlje

30-ogodišnje istraživanje posledica psihološkog savetovanja

mladih u Cambridgeu i Somervilleu, izneseno je na sastanku

Američkog udruženja davalaca psihijatrijskih usluga deci 1979.

godine. Sproveo ga je Dr. Joan McCord sa Univerziteta Drexel.

Za dalje obaveštenje o prehrambenim pristupima lečenju

mongoloidnosti vidi “Medical Treatment of Mongolism” dr. Не-

пгуја Turkela u izveštaju sa Drugog međunarodnog kongresa o

mentalnoj retardiranosti (Beč, 1961) kao i “Can nutritional sup-

plernents help mentally retarded children: An exploratory study,

Izveštaj Nacionalne akademije nauka, SAD, sv. 70, januar 1981.

19.    poglavlje

Više podataka o padu učestalosti nekih bolesti pre uvodenja

vakcina možete naći u “The Case Against Immunizations “ Dr.

Richarda Moskowitza u “Journal of American Institute of Home-

opathy”, mart 1983. Onde su navedena neka druga značajnija is-

traživanja.

O posledicama vakcina na imunološku reakciju i drugim pi-

tanjima vezanim uz odbrambenu moć organizma raspravlja se u

“Vaccinations and Immune Malfunctions” Dr. Harolda E. But-

trama i Johna Chrissa Hoffmana, Huma- nitarian Publishing Со-

трапу, Quakertown, 1982.

Istraživanje povezanosti DiTePer vakcina i SIDS-a sproveo je u Los Angelesu Dr. Larry Baraff i drugi, a o njemu se izveštava u “Pediatric Infectious Disease”, januar 1983.

Kritiku vakcina protiv velikog kašlja možete naći u članku dr. Gordona T. Stewarta “Vaccination Against Whooping Cough: Ef- ficiency vs. Risks”, The Lancet, januar 1977. Dalje diskusije o rizičnosti i koristi DiTePer vakcina mogu se naći u “Current Prob- lems in Pediatrics” Dr. Vincenta A. Fulginitija, Medicinski fakultet Univerziteta u Arizoni, april 1976.

Pregled vrednosti dojenja u sprečavanju bolesti izložen je u članku “Breastfeeding and the Prevention od Sudden Infant Death Syndrome” Dr. Davida A. Dimbauma u “Medical Trial Tech- nique Quarterly”, leto 1978.

Pojedinosti o nesklonosti kalifornijskog medicinskog osoblja da se vakciniše protiv rubeole iznesene su u JAMA, 20 februar 1981.

Izveštaj Dr. Gordona T. Stewarta o smrtnim slučajevima SIDS- a koji su usledili nakon DiTePer imunizacije objavljen je u “The Lancet”, 18. avgusta

20.    poglavlje

O istraživanjima zaraza dobijenih u bolnicama raspravlja se u

JAMA, 24. novembra 1978. i u članku “Hospital-Acquired Viral

Respiratory Illness in a Pediatric Ward” u časopisu “Pediatrics”,

septembar 1977.

Loše higijenske navike bolničkog osoblja predmet su istraži-

vanja “Hand-Washing Patterns in Medical Intensive Care Units”,

“The New En- gland Joumal of Medicine”, 11. juna1981.

Opšte beleške

Oni koje zanimaju pojedinosti o nedostacima “medicinske

nauke” upućujem na sledeće knjige:

“Betrayers of the Truth: Fraud and Deceit in the Halls of Sci-

ence”, autora Williama Broada i Nicholasa Wadea, Simon and

Schuster, New York, 1982.

“Health Shock: How to Avoid Ineffective and Hazardous Medi- cal Treatment”, autora Martin Weitza, Prentice-Hall, New York, 1982.

“Medicine Out of Control: The Anatomy of a Malignant Tech- nology”, autora Richard Taylora, Sun Books, Melbourne, 1979.

O autoru

Doktor Robert Mendelson je stekao slavu kao jedan od vo- dećih američkih pedijatara. Rođen je u Čikagu, diplomirao je medicinu na Univerzitetu u Čikagu. Tokom karijere bio je preda- vač na univerzitetima Ilinois i Nortvestern. Bio je predsednik Od- bora za medicinsko licenciranje države Ilonois i dobitnik mnogih nagrada za stručnost u medicini i medicinske instrukcije. Bio je prvi savezni direktor odeljenja za medicinske konsultacije u ame- ričkom državnom programu Head Start.

Na toj poziciji, dr Mendelson se borio protiv trovanja dece olovom, naročito gradske dece. Tvrdio je da je jaka porodica mnogo važnija za napredak dece nego društvene mere i psi- hološke teorije. Zagovarao je organizovanje porodica za proble- matičnu decu, regrutovanje „baka i deka” za brigu o deci, umes- to masovnih obdaništa i jaslica.

Godine 1969. su zamolili dr Mendelsona da podnese ostavku na mesto direktora Head Start-a pošto je izjavio da sve što Head Start postigne biva uništeno onog trenutka kada dete kroči u in- telektualno ubistvenu državnu školu. Doktor Mendelson je pred Komitetom izjavio kako „slanje deteta u Head Start da bi se pri- premilo za školu je isto kao da regruta šaljete na francusku plažu da bi se pripremio za rat.“

Tek posle svog iskustva sa sistemom i radom u Head Start-u, doktor Mendelson napušta zvaničnu medicinu, stalno kritikujući lekarsku praksu, objavljujući radove, kolumne u novinama i knji- ge.

Na udar lekara i države došao je posebno zbog protivljenja obaveznoj vakcinaciji.

Uprkos sve jačoj kritici i otporu, doktor Mendelson je nastavio sa svojim predavanjima. Godine 1984, u okviru Kolumbija kole- dža, osnovao je Novu medicinsku fondaciju i doveo je na Konfe- renciju o sunovratu moderne medicine nekolicinu svojih dobrih prijatelja iz Čikaga, među kojima i čuvenog doktora Henrija Haj- mliha, izumitelja zahvata protiv gušenja.

Dr Robert Mendelson je bio Jevrejin, i često bi u predavanjima navodio citate iz Biblije.

Preporučujemo

knjige dr Roberta Mendelsona koje su prodate u svetu u preko 300.000 primeraka

- Prevare Moderne Medicine (Ispovest medicinskog jeretika)

- Kako lekari manipulišu ženama

Takođe preporučujemo najbolje svetsko izdanje iz oblasti prirodnog porođaja

- Vodič za prirodni porođaj, Ina Mej Gaskin

Naručivanje na tel. 065/415-765 (BiH) 063/160-7016 (Srbija)

FAKULTETZA PRIRODNU MEDICINU

online

Postanite:

I

-ft Diplomirani lekar prirodne medicine

I

-ft Magistar prirodne medicine

I

-ft Doktor prirodne medicine

I

-ft Nutricionista

I

-ft Herbalista

www.iom.netau.net

www.zakonizdravlia.com

www.institutom.com