Kako možemo povećati pažnju?
Pitanje: Kako možemo povećati pažnju?
Odgovor: Ljudi nemaju pažnju. Morate imati cilj da je steknete. Samoposmatranje je moguće samo posle sticanja pažnje. Počnite od malih stvari.
Pitanje: Od kojih malih stvari možemo da počnemo? Šta je potrebno da radimo?
Odgovor: Vaši nervozni i uznemireni pokreti čine da svako zna, svesno ili nesvesno, da nemate autoritet i da ste tupan. Sa ovim uznemirenim pokretima vi ne možete ništa biti. Prva stvar za vas koju treba da uradite je da zaustavite ove pokrete. Neka to postane vaš cilj, vaš Bog. Čak pridobijte porodicu da vam pomo gne. Samo posle ovoga možete, možda, povećati pažnju. Ovo je jedan primer činjenja.
Drugi primer - ambiciozni pijanista ne može naučiti da svira izuzev korak po korak. Ako želite da svirate melodije bez vež- banja nikada nećete svirati stvarne melodije. Melodije koje bi svirali bile bi kakofonične i mučne za ljude koji bi vas zbog toga mrzeli. Isto je sa psihološkim idejama: da biste bilo šta zadobili neophodno je dugotrajno vežbanje. Pokušajte da prvo ostvarite vrlo male stvari. Ako od početka vaš cilj budu velike stvari nikad ništa nećete biti. A vaša ispoljavanja biće dela slična kakofoničnim melodijama i teraće ljude da vas mrze.
Pitanje: Šta moram da radim?
Odgovor: Postoje dve vrste činjenja, automatsko činjenje i činjenje u skladu sa ciljem. Uzmi malu stvar koju sad nisi u stanju da radiš, načini je svojim ciljem, svojim Bogom. Neka se ništa ne umeša. Samo usmerenost na ovo. Tada, ako uspeš da tako činiš, moći ću da ti dam veći cilj.
Sada imaš apetit da činiš stvari koje su za tebe prevelike. To je jedan abnormalan apetit. Nikad ne možeš da činiš ove stvari, a taj apetit te sprečava da radiš male stvari koje možeš. Uništi ovaj apetit, zaboravi velike stvari. Neka prekidanje male navike postane tvoj cilj.
Pitanje: Ja mislim, da je moja najveća greška previše pričanja. Da li bi pokušaj da ne govorim toliko mnogo bio dobar zadatak?
Odgovor: Za tebe ovo je veoma dobar cilj. Uništavaš sve svojim pričanjem. Ova priča čak ometa tvoj posao. Kad mnogo govoriš tvoje reči nemaju težinu. Pokušaj da nadvladaš ovo. Mnogo bla goslova ćeš primiti ako uspeš. Zaista, ovo je veoma dobar zada tak. Ali to je velika stvar, ne mala. Obećavam ti, ako postigneš ovo, čak i ako nisam ovde, znaću za tvoje postignuće i poslaću ti pomoć tako da ćeš znati šta da radiš sledeće.
Pitanje: Da li bi bio dobar zadatak podnositi ispoljavanja drugih? Odgovor. Podneti ispoljavanja drugih je velika stvar. Poslednja
stvar za čoveka. Samo savršen čovek može to. Započni tako što
ćeš načiniti svojim ciljem sposobnost da izdržiš jedno ispoljavanje neke osobe koje sada ne možeš da podneseš bez nervoze. Ako
„želiš" onda ćeš „moći". Bez „željenja" nikada nećeš „moći". Želja je najmoćnija stvar na svetu. Sa svesnom željom sve dolazi.
Pitanje: Često se setim svog cilja, ali nemam energije da uradim ono šta osećam da treba.
Odgovor: Čovek nema dovoljno energije da ispuni voljne ciljeve jer sva njegova snaga stečena tokom pasivnog stanja preko noći biva istrošena u negativnim ispoljavanjima. Ona su njegova automat ska ispoljavanja, suprotna pozitivnim, voljnim ispoljavanjima.
Za one od vas koji su već sposobni da se automatski sete svog cilja, ali nemaju snage i da ga urade: sednite sami najmanje jedan sat. Opustite sve mišiće. Dozvolite asocijacijama da protiču, ali nemojte njima biti apsorbovani. Recite im: „Ako mi dozvolite da sada uradim ono šta želim, kasnije ću vam dozvoliti vaše želje." Posmatrajte vaše asocijacije kao da pripadaju nekom drugom, čuvajući sebe od identifikacije sa njima.
Na kraju jednog sata uzmite komad papira i napišite svoj cilj na njemu. Načinite od ovog papira vašeg Boga. Sve ostalo je ništavno. Vadite ga iz džepa i čitajte konstantno, svakog dana. Na ovaj način postaće vaš deo, prvo teoretski a potom stvarno. Da biste povećali energiju praktikujte ovu vežbu mirnog sedenja i opuštanja mišića. Tek pošto je sve u vama mirno posle jednog sata, donesite odluku u vezi svog cilja. Ne dozvolite asocijacijama da vas apsorbuju. Preuzimanje dobrovoljnog cilja i njegovo postizanje daju magnetizam i sposobnost „činjenja".
Pitanje: Šta je magnetizam?
Odgovor: Čovek u sebi ima dve supstance, supstancu aktivnih elemenata fizičkog tela, i supstancu sačinjenu od aktivnih elemenata astralne materije. Ove dve mešanjem stvaraju treću. Ova izmešana supstanca sakuplja se u određenim čovekovim delovima i takođe formira atmosferu koja ga okružuje, slično atmosferi koja okružuje planetu. Planetarne atmosfere stalno dobijaju i gube supstance zbog drugih planeta. Čovek je okružen drugim ljudima, baš kao što su planete okružene drugim plane tarna. Unutar određenih granica, kad se dve atmosfere sretnu, i ako su pritom „simpatetične" stvara se veza između njih i događaju se zakoniti rezultati. Nešto protiče. Količina atmosfere ostaje ista, ali se kvalitet menja. Čovek može da kontroliše svoju
atmosferu. Ona je kao elektricitet, ima pozitivne i negativne delove. Jedan deo može da se poveća i poteče kao struja. Sve ima pozitivan i negativan elektricitet. Kod čoveka želje i ne-želje mogu biti pozitivne i negativne. Astralni materijal se uvek suprot stavlja fizičkom materijalu.
U drevnim vremenima sveštenici su bili sposobni da leče blagosiljanjem. Neki su sveštenici polagali ruke na bolesnu osobu. Neki su mogli da leče na kratkoj, neki na velikoj udaljenosti.
„Sveštenik" je bio čovek koji je imao izmešane supstance i mogao da leči druge. Sveštenik je bio magnetizer. Bolesne osobe nisu imale dovoljno izmešanih supstanci, dovoljno magnetizma, dovo ljno „života". Ova „izmešana supstanca" može biti viđena kad je koncentrisana. Aura ili oreol je bila realna stvar i mogla je ponekad biti viđena na svetim mestima i u crkvama. Mesmer je ponovo otkrio upotrebu ove supstance.
Da biste bili sposobni da upotrebite ovu supstancu morate je prethodno steći. Isto je i sa pažnjom. Dobija se samo kroz svestan rad i namernu patnju, kroz dobrovoljno činjenje malih stvari. Načinite od malog cilja vašeg Boga i krenućete prema postizanju magnetizma. Kao elektricitet magnetizam može biti koncentrisan i usmeren da poteče. U pravoj grupi, na ovo pitanje mogao bi biti dat pravi odgovor.
NjuJork, 22. februar 1924.