Kako menjati sebe?

Ostaje još jedno važno pitanje: šta treba činiti da promenimo sebe? Imam iznenađenje za vas, zaista odličnu vest! Nije potrebno da učinite bilo šta. Što više činite, gore će biti. Potrebno je samo da shvatite.

Pomislite na nekog sa kim živite ili radite, a ko vam se ne sviđa, ko u vama budi negativna osećanja. Pokušajmo da shvatimo šta se događa. Prvo što treba shvatiti

je negativno osećanje u vama. Vi ste odgovorni za to negativno osećanje, a ne ta osoba. Neko drugi na vašem mestu ostao bi savršeno spokojan i dobre volje u prisustvu te osobe - ne bi bio dodirnut ni na koji način. Vi ste, međutim, pogođeni.

Sada pokušajte da shvatite i ovo: vi nešto očekujete od te osobe. Kažite joj onda: "Nemam nikakvo pravo da očekujem nešto od tebe." Kada to budete rekli, odbacićete svoja očekivanja. "Nemam pravo da očekujem nešto od tebe. Svakako, zaštitiću se od posledica tvojih akcija, ili tvog raspoloženja, ali ti možeš da radiš šta god hoćeš i da budeš šta god si izabrao da budeš. Nemam pravo da očekujem bilo šta od tebe." Posmatrajte šta vam se dešava, kada učinite to što sam vam rekao. Ako niste voljni da to kažete, onda stvarno treba još mnogo toga da otkrijete

0 svom egu. Pustite da diktator koji je u vama, tiranin u vama, ispliva na površinu.

Mislili ste da ste duša od

čoveka, ali i ja i vi samo smo tirani, jedna mala varijanta maksime: "Ja sam magarac, ti si magarac." Ja sam diktator,

ti si diktator. Ja hoću da upravljam tvojim životom umesto tebe; hoću tačno da ti kažem kakav treba da budeš i kako

treba da se ponašaš, i biće bolje da se ponašaš kako sam ja odlučio, jer ću inače kazniti sebe,

učinivši da iz mene

izbiju negativna osećanja. Prisetite se onog što sam vam rekao: svi smo ludi.

Jedna žena mi je pričala da je njen sin dobio nagradu u srednjoj školi; nagrada mu je data za uspehe u sportu

1       učenju. Žena je bila radosna zbog njega, ali malo joj je nedostajalo da mu kaže: "Nemoj previše da se raduješ toj

nagradi, jer nije rečeno da ćeš uvek biti tako uspešan." Bila je zbunjena, nije znala kako da spreči buduća ra

zočaranja svoga sina, a da mu pri tom ne pokvari slavlje. Hvala bogu, dećak će shvatiti, a u međuvremenu će i

majka postati mudrija. Nije važno ono što će mu ona reći ili neće reći. Sve zavisi od toga kakva će ona postati

- da li će biti u stanju da shvati, i da zna šta da kaže i

kada da kaže. Ta nagrada je rezultat takmičenja koje može biti okrutno, ako je bazirano na mržnji u odnosima sa ostalima. Ljudi postaju zadovoljni na bazi tuđeg nezadovoljstva, pobeđuje se porazivši nekoga.

Jedan američki lekar opisao je efekte takmičenja  na  svoj život. Pohađao je jednu

medicinsku školu u Švajcar-skoj, u kojoj je bilo i dosta američkih studenata. Lekar je ustanovio da su mnogi od tih studenata pretrpeli istinski šok kada su shvatili da ne postoje ocene, da ne postoje nagrade, nikakve liste najboljih, niti prvih i drugih u klasi. Hi se prolazilo, ili se padalo na ispitu. "Neki od nas nisu to uspeli da prihvate", govori on. "Postali smo gotovo paranoični, ubeđeni da se nešto krije iza svega toga." Zato su neki od studenata promenili školu. Oni koji su izdržali, iznenada su otkrili nešto čudno, što nikada nisu primetili na američkim univerzitetima. Neki studenti, i to oni najbolji, pomagali su drugima da polože ispite, dajući  im svtega rešenja.

Njegov sin, međutim, pohađa medicinsku školu i govori mu kako u laboratoriji učenici često poremete mikroskopi tako da sledećem studentu treba bar tri četiri minuti da bi ga podesio. Takmičenje. Moraju biti uspešni, moraju biti savršeni. Lekar nam onda priča jednu, po njemu' istinitu anegdotu, koja bi mogla da posluži i kao parabola.

U jednoj američkoj varošici, ljudi su se uveče okupljali da sviraju. Postojao je saksofonista, bubnjar i violinista. To su bili stariji ljudi. Okupljali su se radi druženja  i zbog čiste radosti da muziciraju, iako nisu bili posebno daroviti. I tako su uživali u uzajamnom druženju, lepo se zabavljajući, sve dok jednog dana nisu resili da izaberu novog direktora, ambicioznog čoveka, koji im je rekao: "Hej, ljudi, treba da održimo koncert, treba da pripremimo koncert za čitav grad." Zatim je otpustio nekog ko nije dobro svirao, angažovao neke profesionalne muzičare, na- pravio čitav orkestar i njihovo ime počelo je da se po-

javljuje po novinama. Čarobno, zar ne? I tako su resili da odu u veliki grad da bi i tamo svirali. Ali, neki od najstarijih muzičara samo što nisu zaplakali. Govorili su: "Bilo je tako lepo, u stara vremena, kada smo čak i loše svirali, ali smo uživali u tome." I tako je okrutnost ušla u njihov život, ali niko je nije prepoznao. Shvatate li dokle seže ludilo kod ljudi?

Neki od vas pitali su me šta sam mislio kad sam rekao: 'Ti možeš da učiniš šta god želiš i ostaneš ono što jesi, ali ja ću se zaštiti, biću ono što jesam." Drugim recima, neću ti dozvoliti da manipulišeš sa mnom. Živeću svoj život, ići ću svojim putem, biću slobodan da mislim ono što hoću, da idem za svojim sklonostima i ukusima. Reći ću ti ne, ako osetim da ne želim da budem u tvom društvu. To neće biti zbog negativnih osećanja koja izđzr ivaš u meni, jer to se više neće desiti - nećeš više imati nikakvu moć nada mnom. Jednostavno, možda će mi više odgovarati društvo nekih drugih ljudi. Dakle, ako me mo- žda upitaš: "Šta kažeš da odemo u bioskop večeras?" odgo-voriću: "Žao mi je, ali više volim da odem s nekim drugim. Njegovo društvo mi je prijatnije od tvog." I to je to. Pre- divno je umeti da se kaže ne drugim ljudima. To je deo buđenja. Deo buđenja je živeti sopstveni život po svojoj volji. I upamtite: to nije egoizam. Egoizam je očekivati da neko drugi živi svoj život kako vi smatrate za shodno, po vašoj volji. To jeste egoizam. Ali živeti svoj život kako mi smatramo za shodno nije egoizam.

Egoizam izvire iz očekivanja da će neko drugi živeti svoj život da bi se prilagodio vašem ukusu, ili vašem ponosu, ili vašoj zaradi ili vašem zadovoljstvu. To je stvarno egoizam, zato ću se zaštititi. Neću se osećati dužnim da budem sa tobom, ni da pristajem na ono što tražiš °d mene. Ako mi je tvoje društvo prijatno, uživaću u njemu, ne postajući ovisnik od toga. Ali neću te više izbegavati zbog negativnih osećanja koje si budio u meni. Nemaš više tu moć.