Džeri: Sećam se da sam, tokom proteklih godina, vrlo često dolazio u situaciju da s nekim vodim vrlo važan razgovor, a onda, kad odem, palo bi mi na pamet: Eh, mogao sam da kažem... ili trebalo je da kažem... i hteo sam da kažem, ali nisam. I tako sam, umesto da posle interakcije osećam zadovoljstvo, osećao frustraciju. Kako sam mogao to da izbegnem?

Abraham: Razmišljanjem o željenom ishodu pre odlaska na razgovor, dobićete zamah koji će vam pomoći da jasnije saopštite ono što želite da kažete. Takođe je korisno poimanje da u toj kombinaciji misli, ideja i iskustava, zajedno imate potencijal da stvorite nešto još već od onoga što biste mogli stvoriti sami. Stoga, pripremivši svoje pozitivno očekivanje doprinosa druge osobe staviće vas u poziciju da na pola puta susretnete njenu jasnoću, snagu i vrednost. U takvom prijatnom poravnanju, vaš um biće bistar, pobuđivaćete jasnoću kod druge osobe i zajedno ćete
odlično stvarati.

Džeri: Šta ako osoba ne želi da uznemiri druge ili im povredi osećanja ili ih naljuti, u slučaju kad je predmet interakcije kontroverzno pitanje? Drugim rečima, ako ste u interakciji s nekim ko ima suprotstavljene želje, a ipak vidite da bi tu moglo da bude nekih obostrano korisnih ciljeva koji bi se mogli ostvariti ukoliko bi se mogla izbeći potencijalna protivrečnost, kako izaći iz te situacije a da ishod bude povoljan za sve
osobe obuhvaćene njome?

Abraham: Nameravanjem - budući da ulazite u segment da se usredsredite na one stvari koje vam jesu zajedničke; da se usredsredite na vaše tačke harmonije; da obraćate vrlo malo pažnje na ono oko čega se ne slažete, a vrlo mnogo pažnje na ono oko čega se slažete. To je rešenje u svim odnosima među ljudima. Nevolja s najvećim brojem odnosa je to što se uhvatite za neku sitnicu oko koje se ne slažete i potom joj pridate najveću moguću pažnju. Potom, po zakonu privlačenja, dobijate još toga što ne želite.

Može li neko ostvariti prosperitet, a da ne radi za njega?

Džeri: Često nam govorite da možemo da imamo sve. Uzmimo, na primer, situaciju u kojoj ljudi žele prosperitet, ali ne žele da rade ili nađu posao. Kako predlažete da se premosti ta dilema?

Abraham: Zasebnim razmatranjem namera. Ako žele prosperitet, ali je njihovo uverenje da se do njega dolazi samo radom, tada neće moći da ga ostvare, zato što ne žele da rade jedino za šta veruju da može da dovede do prosperiteta. Ali ako razmatraju prosperitet zasebno, tada ga neće objedinjavati s radom kojem se odupiru, pa će biti u stanju da privuku prosperitet.

Načeli ste nešto veoma važno; to je ono što nazivamo suprotstavljenim namerama ili suprotstavljenim uverenjima. Rešenje je prosto stvar odstranjivanja pažnje s onog što je suprotstavljeno i njenog usmeravanja na suštinu onoga što želite.

Ako želite prosperitet i verujete da on iziskuje naporan rad, a vi ste spremni da ga uložite, tada nema protivrečnosti u vašem razmišljanju i ostvarićete određeni nivo prosperiteta.

Ako želite prosperitet i verujete da on iziskuje naporan rad, a vi imate averziju prema napornom radu, u vašem razmišljanju prisutna je protivrečnost i ne samo da ćete imati teškoća da odlučite šta da preduzmete, već i to što naposletku preduzmete neće biti produktivno.

Ako želite prosperitet i verujete da ga zaslužujete, i očekujete da će vam doći prosto zato što ga priželjkujete, tada nema protivrečnosti u vašem razmišljanju - i prosperitet će priticati.

...Obratite pažnju na to kako se osećate kad razmišljate, kako biste mogli da odstranite protivrečne misli, a kad odstranite protivrečnosti u vezi s bilo čime što želite, to vam mora doći. Zakon privlačenja mora ga doneti.

Kad ponude za posao počnu ne samo da padaju, nego pljušte!

Džeri: Recimo, dakle, da je osoba mesecima i mesecima želela i pokušavala da nađe posao, a onda kad je najzad dobila željeni posao, došlo je još četiri ili pet dobrih ponuda istovremeno, u istoj nedelji. Šta može da bude uzrok toga?

Abraham: Razlog što je osobi trebalo tako dugo da nađe posao bilo je to što se nije usredsređivala na ono je želela, to jest, na posao, nego na nedostatak posla - i tako ga udaljavala od sebe.

Kad je najzad napravila prodor i dobila posao, tada njen fokus vi-še nije bio na nedostatku posla -fokus se našao na onome što je želela, pa je tako počela da dobija još toga. U vašem primeru, želja je postajala sve jača, čak i pored toga što je uverenje bilo slabo, tako je da je zakon privlačenja s vremenom urodio onim što je ova osoba najsnažnije osećala. Međutim, bespotrebno je mučila sebe, time što nije odvojila malo vremena da raščisti misli.