Kako dostignuti sreću?
Postanite svesni samih sebe. Posmatrajte sebe, zato sam već rekao da je samoposmatranje nešto čudesno i izuzetno. Posle nekog vremena, nije neophodan nikakav napor, jer kako se iluzije gube, počinju da se upoznaju stvari koje ne mogu biti opisane. To se zove sreća. Sve se menja, i u nama se rađa svesnost, spoznaja.
Jedan učenik pitao je svog duhovnog učitelja: "Možeš li mi reći neku mudru reč? Nešto što će me voditi kroz život?" To je bio dan ćutanja ovog učitelja, pa je uzeo list hartije i napisao: "Svesnost". Učenik je na to rekao: To je previše sažeto. Da li bi
moglo malo opširnije?" Učitelj je onda napisao: "Svesnost, svesnost, svesnost." Učenik je uzvratio: "U redu, ali šta to znači?" Odgovor je bio: "Svesnost znači... svesnost." '
Eto šta znači posmatrati samog sebe. Niko vam ne može pokazati kako se to čini, jer bi vam dao tehniku, programirao bi vas. Ali posmatrajte sebe. Kada razgovarate s nekim, da li ste svesni ili se samo poistovećujete s razgovorom? Kada ste na nekog besni, da li ste svesni ili se samo poistovećujete sa svojim besom? Kasnije, kada se smirite, da li se udubite u to iskustvo, pokušavate li da ga razumete? Odakle potiče? Šta ga je izazvalo? Ne poznajem drugi put koji bi vas priveo svesnosti. Samo ono što se shvati može se promeniti. Ono što se ne razume, ili čega nismo svesni, biva potisnuto. Ne menja se. Ali, kada se shvati, može se promeniti.
Ponekad me pitaju: "Da li je razvoj svesnosti postepen proces ili je to iznenadna promena?" Postoje neki ljudi koji imaju sreću da im se desi neka vrsta naglog buđenja svesti, poput bleska munje. Jednostavno, postaju svesni. Međutim, proces je najčešće dug, spor i postepen. Ljudi
malo-pomalo shvate određene stvari. Iluzije se gube, ranije se eliminišu, sloj po sloj, i te osobe postepeno stupaju u dodir sa činjenicama, sa stvarnošću.
Ne postoji apsolutno pravilo. Podsetiću vas na poznatu priču o lavu koji upadne u stado ovaca i na svoje veliko iznenađenje pronalazi jednog lava među njima. Taj lav je od malena rastao u tom stadu. Blejao je kao ovca i kretao se kao ovca. Lav se uputio pravo ka njemu i, kada se lav-ovca našao pred pravim lavom, počeo je da drhti kao prut. Lav mu je rekao: "Šta radiš među tim ovcama?" Lav-ovca mu je odgovorio: "Ja sam ovca." A lav mu ju rekao: "Nije baš da nisi. Ali pođi sa mnom." Odveo je lava-ovcu do jednog jezerceta i rekao mu: "Gledaj!"
Kada je lav-ovca video svoj odraz u vodi, oglasio se moćnom rikom. U tom trenutku se preobrazio i nikada više nije bio isti.
Ako imate sreće i bogovi su vam blagonakloni, možete najednom shvatiti šta je to "ja", i onda nikada više nećete biti isti, nikada više. Ništa više neće moći da vas dodirne, i niko neće moći da vas ugrozi.
Nećete se plašiti ničega i nikoga. Zar to nije izvanredno? Živećete kao car, kao carica. Eto šta znači živeti kao vladar. To nema ničeg zajedničkog sa mogućnošću da se pojavite u novinama ili da stvorite pun džak para. Sve su to gluposti. Ne bojimo se nikoga, jer smo više nego zadovoljni time što smo niko i ništa. Uspeh ili neuspeh ne znače nam apsolutno ništa. Nemaju nikakvo značenje. Počast ili sramota nemaju nikakvo značenje! Čak i ako vas izvrgnu ruglu, ako ispadnete smešni, ništa vam ne znači. Ne dotiče vas. Zar to nije predivno stanje? Neki dostižu ovaj cilj, korak po korak, oprezno, nakon nedelja i meseci samoposmatranja. Ali jedno mogu da vam garantujem: ne poznajem ni jednu osobu koja je posvetila svoje vreme samoposmatranju, a da nije primetila promene već posle nekoliko nedelja. Menja se kvalitet života, tako da ljudi ne moraju samo da mi veruju na
reč. Oni to vide, drukčiji su, reaguju na drugi način. U suštini, manje reaguju, a više delaju. Shvataju stvari koje nikada ranije nisu uvideli. Čovek tada ima više energije, postaje mnogo življi. Ljudi misle da smo, ukoliko nemamo želje, kao beživotne klade. U stvarnosti, gubi se samo napetost. Oslobodite se straha od neuspeha, od brige za uspehom, i bićete ono što jeste. Opustite se. Nećete voziti kao što sada činite, s nogom na kočnici. Eto šta će se dogoditi.
Postoji jedna divna izreka Čuang Cea, velikog kineskog mudraca, koja kaže: "Kada strelac gađa, nemajući nikakvu nagradu u vidu, čini to svim svojim sposobnostima; kada gađa da bi osvojio bror.zanu kopču, već je nervozan; kada gađa za zlatni trofej, postaje šlep i gubi glavu." On nije izgubio svoje sposobnosti, ali nagrada ga ometa. Njemu je to važno! Više misli na pobedu nego na gađanje, i potreba za pobedom oduzima mu veštinu. Zar vam ovo ne izgleda kao slika i prilika većine ljudi? Kada se ne živi u zavisnosti od nečega, očuva se čitava sposobnost, sva energija, i čovek je opušten, jer mu nije važno da li dobija ili gubi.
Sav život je u tome. Sve izvire iz svesnosti. I samo tako spoznaćete da počast i slava ne znače apsolutno ništa. To je samo društvena konvencija. Eto zašto mistici i pro- roci nikada nisu marili za to. Počast i sramota nikada im ništa nisu značili. Živeli su u drugom svetu, u svetu probuđenih. Uspeh i neuspeh ništa im nisu značili. Njihova tačka gledišta bila je: "Ja sam magarac, ti si magarac
- u čemu je onda problem?" Neko je rekao: Tri najteže stvari za ljudsko biće ne spadaju u fizičke atribute ili intelektualnu sposobnost. Kao prvo, treba zameniti mržnju ljubavlju; drugo, pridružiti se odbačenima; treće, priznati da si pogrešio."
Ali to su najlakše stvari na svetu, ako se ne pois-tovetimo sa sobom, sa uslovljenim "ja". Mogu se reći stvari
kao: "Pogrešio sam! Da me bolje poznajete, uvideli biste koliko često grešim. Šta ste očekivali od jednog magarca?" Ali, ako se nisam poistovetio sa tim aspektima "sebe", ne možete mi naškoditi. U početku, vaše postojeće stanje uČiniće da budete depresivni i napeti. Patićete, plakati i tako dalje. "Pre prosvetljenja bio sam potišten; posle pros-vetljenja sam i dalje potišten." Ali postoji razlika - ne poistovećujem se više sa svojom depresijom. Shvatate li kolika je to razlika?
Izađite iz samih sebe i gledajte tu potištenost, nemojte se poistovećivati sa njom. Ne činite ništa da je se oslobodite - možete i dalje da živite dok ona prolazi kroz vas, da na kraju iščezne. Ako ne znate šta to znači, onda zaista imate šta da poželite. A briga? Evo je stiže. Ali vi niste uznemireni. Kako je to čudno! Zabrinuti ste, ali niste uznemireni.
Zar to nije paradoksalno? S lakoćom puštate da u vas ude taj oblak, jer što se više beži od njega, daje mu se veća moć. Sada možete da ga posmatrate dok prolazi. Možete čak da budete srećni u toj zabrinutosti. Zar to nije suludo? Možete da budete srećni u svojoj potištenosti. Ali, ne treba greški u tome šta je sreća. Možda mislite da je sreća neko osećanje, neka ushićenost? Baš to izaziva depresiju. Zar vam to niko nije rekao? U redu, ushićeni ste, ali samo pripremate put za novu depresiju. Ustreptali ste, ali razaznajte brigu iza svog osećanja: kako da učinim da potraje? To nije sreća, to je ovisnost.
Pitam se koliko ima neovisnika koji čitaju ovu knjigu. Ako spadate u grupu prosečnih čitalaca, svakako vas ima malo. Ne gledajte s visine na ljude koji su ovisnici od alkohola ili droge - možda ste i vi ovisnik koliko i oni. Kada sam prvi put uspeo da sagledam jedan delić tog novog sveta, bilo je zastrašujuće. Shvatio sam šta znači biti sam kad nigde nema oslonca, kada drugima ne us- kraćuješ slobodu a istovremeno si i sžm slobodan, kada ni za koga nisi poseban i kada sve voliš - jer to je ljubav. Ljubav šija i na dobro i na zlo, čini da kiša pada i na svece i na grešnike.
Može li ruža da kaže: "Daću svoj miris dobrima koji mi priđu, ali zadržaću ga za sebe ako me pomiriše neko ko je zao." Ili da lampa kaže: "Daću svoju svetlost dobrima u ovoj prostoriji, ali ću je uskratiti zlima." Ili da drvo kaže: "Daću svoju senku dobrima koji se
sklone ispod mene, ali uskratiću je zlima." Ovo su predstave o tome šta je u stvari ljubav.
Ljubav je uvek bila tu, gledala nas je pravo u lice iz svetih spisa, ali se mi nikada nismo potrudili daje vidimo, jer smo bili previše zauzeti onim što naša kultura naziva ljubavlju, sa svojim pesmama i poezijom - ali to ni u kom slučaju nije ljubav, to je njena suprotnost. To je želja, kontrola, posesivnost. To je manipulacija, strah, briga -to nije ljubav.
Govorili su nam daje sreća glatka koža, ili neko mesto u koje se putuje. Ali ona nije ništa od svega toga, mada svi imamo čudnu naviku da našu sreću uslovljavamo i činimo zavisnom od drugih stvari, bilo izvan ili unutar nas. Kažemo, na primer: "Odbijam da budem srećan dok mi ne prođe nervoza." Lepo, imamo dobru vest za vas: "Možete da budete srećni već sada, s vašom nervozom."
Hoćete li još bolju vest? Postoji samo jedan razlog što niste iskusili ono što u Indiji zovemo anand - bla-ženost. Postoji samo jedan razlog zašto se ne osećate blaženo u ovom trenutku, a to je činjenica da mislite ili se usmeravate samo na ono što nemate. Da nije tako, doživeli biste blaženost. Usmeravate se na ono što nemate. Pa ipak, baš u ovom trenutku, imate sve što vam je potrebno za to iskustvo. Isus je učio zdravom razumu obične ljude, gladne ljude, siromašne ljude. Davao im je dobru vest: zdrav razum vam stoji na raspolaganju, možete ga uzeti. Ali ko sluša? Nikoga ne interesuje, svima je lakše da ostanu uspavani.