II
A: Na to sam mislila, da još jednom ispričaš kakav je život na Inuaki. Žive u zajedničkoj prostoriji ili imaju svoje kuće?
D: Ne, svako ima svoju kuću. U suštini ne postoje kuće, kao ovde na zemlji, ne postoje panelne
zgrade.
A: Kakve su kuće?
D: Grañene su u zemlji. Nadošli su na to da nema smisla da grade na površini zemlje, jer tako gube
plodnu zemlju i zato grade ispod zemlje. Iznad kuće
se gaje biljke i tako je sve optimalno iskorišćeno. A: Od čega su grañene kuće?
D: Zidovi su od neke vrste peska, koji je pomešan sa
raznim kristalnim zrncima. Smeša se pomoću talasa rastapa, isto kao i kod brodova i od nje se izlivaju
veliki blokovi, od kojih zatim svako seče komade kakvi im trebaju. Oni se ugrañuju u zemlju i zatim se rastapanjem spoje u savršene kocke.
A: Imate li nameštaj?
D: Da, ali je drugačiji nego što je tu na zemlji. Sve se izrañuje od prirodnih materijala. Nešto što je veoma
slično bambusu, kao i drvetu. Ne nose odelo. A: Dakle kreću se goli?
D:Da to je sasvim prirodno. Bilo bi neobično da se neko obuče.
A: I nije im zima?
D: Ne, jer ako im je zima, obraćaju se Matrixu za toplotu.
A: Kako?
D: Ako mi je hladno tada se usaglasim sa Opštim Matrixom i zatražim toplotu. U tom trenutku se moje
telo odmah ugreje i osećaj hladnoće nestaje. To je kao kad bi mi moj organizam pomagao da se
ugrejem.
A: Znaš to da uradiš i ovde?
D: Ali ne traje dugo, jer postoji jako mnogo interferencije.
A: Kako dobijate svetlost?
D: Isto tako. Zatražim svetlost od Opšteg Matrixa i dobijem je.
A: Odnosno, kada bih ja sada zatražila svetlost, priključim se na Matrix, tada bi se soba ispunila svetlošću?
D: Prirodno ne. Ovde to još nije moguće, ali vremenom će biti. Trenutno su velike turbolencije i ni
ti nisi sposobna da to uradiš. Posebno ne na duže staze. Možda će ti uspeti koncentracijom, na trenutak, jer morfogenetičko polje Zemlje to još ne
dozvoljava.
A: Kažeš da još ne, ali će biti? D: Da još brže nego što veruješ.
A: Kada?
D: Uskoro. Sve što mogu da kažem je da ćeš videti. A: Valjda u jednom drugom životu?
D: Ne, naravno još u ovom.
A: Objasni malo šire?
D: Uskoro će planeta promeniti svoju vibraciju. A: Dakle ona čuvena 2012-ta!
D: Da. Zemlja će ući u petu dimenziju i tada...
A: Kako može ući u petu dimenziju, kada smo mi u trećoj? Preskočićemo četvrtu?
D: Mi smo već u četvrtoj dimenziji!
A: Ne, mi smo u trećoj dimenziji, to svako zna.
D: Svako ko neće da prihvati da je i vreme samo jedna dimenzija.
A: Vreme je samo jedna mera?
D: Isto kao dužina, širina ili visina, apsolutno sve što je merljivo na Zemlji. Sve su to ljudi izmislili.
A: Dakle stupamo ravno u petu dimenziju?
D: Da, nešto slično tome, ali pre toga moramo da shvatimo neke poglede i postanemo svesniji drugih
dimenzija.
A: Hoćeš reći, da legnemo i sutradan se probudimo u petoj dimenziji?
D: Ne, neće se to desiti preko noći, jer će se još mnoge stvari desiti na Zemlji. To će biti razni predznaci. Sve ove promene će se desiti u tri meseca. U ta tri meseca ćemo razumeti, šta je u stvari četvrta dimenzija.
A: Na kakve predznake misliš?
D: Pre svega 2009-ta godina će biti sudbonosna.U drugom delu će zemlju zahvatiti razne katastrofe, koje će možda biti praćene i gubitkom zemljišta. Aktiviraće se i vulkani. Što će dovesti do toga da prorade oni koje smo već davno smatrali mrtvima. Pojačaće se i seizmičke aktivnosti. U 2011 čovečanstvo će se suočiti sa jednim jakim solarnim vetrom, koji će onemogućiti upotrebu električne energije. Elektromagnetni vetrovi onemogućiće i komunikacione kao i informacione veze, koje se neće moći koristiti.
A: Možeš li mi reći, kada će krenuti novi svemirski brod na Inuak.
D: Nažalost za Inuak nema broda!
A: Iz izrečenoga sam došla do zaključka da nas
čeka jedan taman period.
D: To je kao i svaki drugi period. Zemlja pokreće proces čišćenja i mi svi zajedno sa njom moramo
proći taj period. Biće težak period, ali vredi to proći.
Čeka nas jedan sasvim drugi svet. Ne mogu da ti objasnim, da razumeš. Ove stvari treba doživeti- videti. Inače ih ne možeš uporediti ni sa čim.
A: Možda jedan utopistički svet! Bila bi lepa priča, kada bi se probudili u jednom savršenom svetu.
D: Kao što sam rekao, biće tako, ali ne odjednom. Biće nekoliko potpuno zbrkanih godina, u kojima će se sve promeniti. O svemu se mora nanovo
razmisliti. Tu mislim na religiju i nauku.
A: Kako misliš, dokle će trajati ovaj period sreñivanja?
D: Izmeñu tri do pet godina.
A: Posle 2012-te ili pre?
D: Posle. Pre toga moramo da razumemo da nismo sami u univerzumu.
A: Kako ja znam 2012. Zemlja dolazi u jednu ravan sa centrom Galaksije, koja je crna rupa. Da li mi možeš objasniti šta je crna rupa?
D: Crna rupa je mesto gde ne postoji dimenzija. Potpuno je prazna. To je neka nulta tačka
Univerzuma, gde prestaje da postoji stvaranje. A: Dakle ne postoji ništa, za šta je to dobro?
D: To je mesto gde se svaka materija raspadne na
svoje sastojke zahvaljujući jednoj ogromnoj svetlosnoj snazi. Tu upadaju ohlañene planete, asteroidi, komete, oblaci prašine, sve je tu upijeno. Ako hoćeš možeš da je uporediš sa jednom ogromnom mešalicom, gde se sve što dospe raspadne na subatomske delove, da bi se pretvorilo u energiju, jer ništa ne može da se izgubi.
A: Kažu da su to ulazi u druge svetove?
D: Ne, to je što sam rekao. Veze izmeñu univerzuma su vortexi (vrtlozi prim.prev.) kojima se stvaraju ove
veze i oni su uvek postojali od početka sveta. Naravno ovakve vrtloge možemo izazvati i veštački. A: Kako?
D: Snagom misli uz pomoć ogromnih kristala. Emisijom misli u jedan ogroman kristal stvaraju se misaoni oblici, koji pojačanjem izazivaju smetnje u Matrixu, koje fizički, odnosno u univerzumu stvaraju jedan kanal, podzemni tunel i to su povezne tačke univerzuma.
A: Dakle, treba da shvatimo da postoji više univerzuma?
D: Da, ima ih deset.
A: I svaki univerzum je kao naš?
D: Ne, on je jedinstven. Samo u stvaranju su slični i imaju odgovarajući deo u Matrixu. Što samo po sebi upućuje da su jedinstveni u kosmosu i da imaju svoj sistem.
A: I sa svim tim upravlja Bog. D: Zavisi na kog Boga misliš?
A: Kojem se molimo.
D: Da, svi se mi molimo istom Bogu, kojeg smo nasledili, ali on nije Stvoritelj. Svaki univerzum ima
svog Stvoritelja i sopstvene entitete kao voñe.
Meñutim iznad svega toga postoji nešto ogromno, beskrajno, jedan energetski oblik, što mi smatramo vrhovnim Bogom, Izvorom, Beskrajnim. Sadrži sve što je stvoreno. Sve Univerzume, svetove, ostale Bogove i entitete. On sve sadrži u sebi.
A: Postoji li još neko osim njega?
D: Interesantna misao, ali Inuaki imaju sve napisano u Knjizi Zakona, nisam čuo niti video ništa
slično.Možda postoji, ali još niko nije došao do
svesnog nivoa, da bi dokazao tu činjenicu.
A: Bilo kako da je, nije bitno. To već prevazilazi naše pojmove shvatanja.
D: Da, jer mi sve vrednujemo na osnovu zemaljske nauke i saznanja, ali to su samo prepreke kreirane preko nas i naših poznanika. Stvaranje je nešto
potpuno drugo. Nema nikakve veze sa tim što mi znamo ili shvatamo. Čovek nije samo jedan
mehanizam, već je nešto mnogo dublje.
A: To mi svi znamo! U nama je zatvorena jedna besmrtna duša.
D: Nije zatvorena! A:Nego?
D:Duša, kako ti kažeš, se ne nalazi unutar tela, odnosno ne u potpunosti.
A:Nego, gde se nalazi?
D: Tamo gore iznad svih entiteta. A:I kako je tamo?
D: Da ti objasnim. Iznad svakog čoveka postoji nešto kao vazdušni balon. To je neka providna tvorevina,
beličasta, u kojoj je sadržan duplikat fizičke forme. Zamisli to kao da imaš jedan mali duplikat sebe. Balon je jednom uvijenom debelom niti vezan za
telo, koje polazi iz te stvari i priključuje se na telo oko glave. Nit je oko 25-30 cm, odnosno tolika je u
odraslo doba. Pri rañanju je veoma tanka, svega
1cm. Kako čovek stari, tako se deblja, dok se prema smrti tanji, potpomažući da se lakše odvoji.
A: Dobro, ali ako je osoba mlada i doživi saobraćajni udes?
D: To se ne računa, jer mera uvek odgovara
godinama. U slučaju smrti usled udesa dolazi do kidanja niti i zato je smrt bolna, jer je prisilno
razdvajanje bolno.
A: I to je sve?
D: Ne, naravno. To je veoma uprošćen način da ti ispričam ovaj aspekt.Mi smo povezani sa ovim
balonom, ali na mestu povezivanja sa telom postoji bezbroj niti, koje se mogu naći čak duboko u telu. To
su ti kao neki koreni. Različite su boje i debljine. Na primer na nivou prstiju su tanki i plavi.
A: Šta se dešava tada, kada čovek izgubi jednu
ruku? Jel se tada povlače niti?
D: Ne, ostaju na mestu, kao da ruka postoji i dalje. A: Šta se dešava u trenutku smrti?
D: Pre nego što se nit prekine, počinje da se povlači.
Prvo u rukama i nogama, zatim iz ramena, krsta, zatim stomaka i glave, a kao zadnje povlači se iz
srca.
A: Gde se povlače?
D: Sve se prvo povlači u neki kanal, koji je u kičmenom stubu. Čak i onaj u srcu. Tu ostaje tri
dana i samo posle toga dolazi do kidanja i može da
ode balon.
A: Jel istina da ljudi nose sa sobom svoja dela?
D: Dela ne, ali osobenosti, sposobnosti, greške, to da.
A: A gde dela ostaju?
D: Ona ostaju u Matrixu. Tamo idu, tamo su se desila i ostaju tamo.
A: Jel to ono što mi nazivamo Hronika Akaše?
D: To je Opšti Matrix Stvaranja.
A: To je kao neka banka podataka, jedan ogroman kompjuter?
D: Da možemo i tako reći, ali kompjuter je neko stvorio, dok je Matrix uvek postojao. On nije
stvoren. On je stvorio nas.
A: Ti Matrixom nazivaš Boga?
D: Ne , Bog upravlja Matrixom. Matrix stalno postoji kao jedan energetski oblik.
A: Ne razumem, možeš li objasniti šire?
D: Ne znam kako.
A: Jel su Bog i Matrix dva različita pojma?
D: Ne, ali nije ista stvar. Bog i Matrix su uvek postojali. Ista im je energetska izgrañenost, ali nisu
ista stvar. Bog može raditi sa Matrixom, dok Matrix
ne može ništa sa Bogom. Poreklo stvaranja je iz Matrixa.
A: Opiši Matrix.
D: Matrix je prvobitna forma energije. Tu se nalazi svaki oblik misli, pojmovi, otisci i energija koja je
stvorena ili će postojati. Iz svih Univerzuma.
A: To je kao neki Sveti Duh, kojeg je Bog udahnuo u ljude, čime ih je stvorio?
D: Nešto kao to. Ljudi i sve što postoji stvoreno je iz energije Matrixa, ali Duh je poreklom od Boga. Samo je duh deo Boga.
A: Mi znamo da smo stvoreni po liku Božjem.
D: Sve je stvorio Bog, biljke, životinje, čak i kamenje. Oblici, karakteristike, osobenosti to je Matrixovo, jer
se odvojilo iz njegove energije. Pojam je dakle duplikat , emisija Stvaralačkog Ja.
A: I biljke imaju taj balon?
D: Da, sve ima. Biljke , životinje, stene, sve ima. Čak i oni entiteti koje ne vidimo, kada smo inkarnirani.
A: Dobro, ali...
D: Voleo bih da stanem. Osećam se umorno.
Posle njegovog odlaska sedim u fotelji gde je pre toga on sedeo. Pokušavam da osetim njegovu prisutnost, da se poistovetim sa njim. Mislim na to, kakva zrelost i mudrost je u njemu, u ovom sitnom dečaku. Pokušavam da preuzmem njegove doživljaje, misli. Jedna gomila misli se formira u mojoj glavi. Volela bih kada bi mi odgovorio, da me pokrene, ali znam zasigurno, da bi bilo nepravilno prekoračiti granicu.