Kada se rodilo moje prvo dete, 1968.g. poceli su da me
fasciniraju psihicki fenomeni, ne zbog nekih duhovnih razloga,
vec zato sto su bili interesantni. Moju paznju stalno su privlacile
stvari kao sto su vidovitost, vantelesna putovanja, telepatija,
citanje buducnosti, isceljenja, teleportacija... Citao sam,
posmatrao, ucestvovao u radionicama svake paranormalne
osobe koju sam mogao da pronadjem. Imao sam srece da
provedem godine i godine u razgovorima sa brojnim
parapsiholozima i slicnim ljudima.

Provodeci vreme sa ljudima koji su prevazilazili opste
prihvacena ogranicenja u ljudskoj komunikaciji i delovanju,
postajao sam radostan i oslobodio se frustracije. Oni su imali
iskustva iz prve ruke, ne ja. Moja iskustva, veoma inspirativna,
jos uvek su bila iz druge ruke, iako sam slusao price,
prisustvovao isceljenjima, video kako izgledaju kada
?kontaktiraju?. Razlika izmedju proroka i propovednika je u
tome sto samo prorok ima pravo iskustvo i znanje. Zeleo sam da
budem prorok, ne glasnik.

Godine 1973 zavrsio sa kurs "Silva metod kontrole uma".
Cetrdeset sati treninga psihickih sposobnosti. Otkrio sam da
svako moze da nauci da koristi uvecane psihicke sposobnosti.
Jedan instruktor Silve je rekao: "Ako po zavrsetku ovog kursa
nemate pouzdani osecaj da ste ekstrasens, bez pogovora cu



vam vratiti novac". Sedam puta sam obnavljao seminar. Nikada
nisam cuo da je neko trazio da mu se vrati novac. Nikada nisam
posumnjao da sam ekstrasens.

Poceo sam redovno da se susrecem sa svojim “vodicima” iz
drugih dimenzija i planova realnosti. Oni su mo govorili stvari o
Zemljinom sistemu i paralelnim stvarnostima. Prikazivali su mi
"filmove" o dogadjajima u vezi sa Zemljom i dogadjajima koji su
u vezi sa drugim sistemima. Pokazali su mi neka druga vremena,
proslost i buducnost. Pokazali su mi "vreme-bez-vremena".
Pokazali su mi "istovremeno vreme-vreme". Pokazali su mi
univerzume koje trenutno moze da kreira jedna jedina misao.
Pokazali su mi prvi uzrok. Pokazali su mi uzrocnu kreativnu
snagu. Pokazali su mi da ne postoji objektivna stvarnost.
Pokazali su mi da je u osnovi svega Ljubav i da ona ne predvidja
mogucnost greske. Otkrili su mi da je licna spoznaja istine koju
je doziveo svaki prorok i majstor ucitelj koji je ikada ziveo na
Zemlji realna i validna. Objasnili su mi da je vredno jedino ono
otkrovenje koje dozivimo licno, iznutra. I jos mnogo, mnogo vise
od toga.

Video sam sta je cilj Ere Vodolije. Video sam ponovno
uspostavljanje Rajskog Vrta na Zemlji koje ce se desiti ako
svako od nas sledi put radosti. Video sam da ne dolazi u obzir
da pobedi djavo. Video sam da svi izrazi dualiteta, kao i dobro i
zlo, predstavljaju iluziju koja sluzi kao nastavno sredstvo kojim
se sluze ucitelji u Zemljinoj skoli da nas nauce kako da
dostignemo svoj legitiman status otelotvorenja Boga.

Ipak, jos uvek nesto nije bilo u redu. Iako sam video vise od
onoga sto sam mogao da shvatim i osetio vise od onoga sto
sam mogao da prihvatim, jos uvek sam bio samo glasnik.
Zatvorenih ociju mogao sam da vidim, osetim, znam "veliku
sliku", a jos uvek sam bio povezan sa ovim telom. Vodici su me
stalno uveravali da to nije greska.

Mogao sam da dobijem odgovor na pitanja na koja nema
odgovora. Mogao sam da vidim savrsenstvo u ovom ocigledno
nepravednom zivotu na Zemlji. Kada bih se vratio u "realnost",
da zaradjujem za zivot i komuniciram sa ljudima, velika slika bi
brzo iscezla. Ne treba mnogo vremena da se nejasna kosmicka


misija zameni sebicnom i nesigurnom pespektivom, koja sadrzi
nase nezadovoljene potrebe, svadje, nepravdu.

Potpuno nenajavljeno, nesto je pocelo da se desava. Moj zivot je
poceo da funkcionise! Poceo je nepogresivo da funkcionise!

Bio sam zaposlen u velikoj avio kompaniji kao glavni inzenjer,
rukovodilac na celoj floti Boinga 707, odgovoran za eventualno
odlaganje poletanja aviona iz tehnickih razloga. Veoma
kompetitivan i stresan posao. I sada, odjedanput, stres je
nestao. Bukvalno, u roku od pet meseci, nisam radio nista.
Nisam brinuo ni o cemu, sve je funkcionisalo samo od sebe.
Flota Boinga 707 je bila na prvom mestu u celom SAD-u. Svakog
dana sam odlazio na posao, pio kaficu, puno caskao, puno se
zabavljao. Ni traga od napetosti.

Sve je funkcionisalo sjajno u svim aspektima mog zivota. Pet
meseci vladala je harmonija u kuci, automobil me savrseno
sluzio, zdravlje mi je bilo savrseno. Mir, uzivanje, raj gde god se
okrenem.

Ne samo da je moj zivot bio savrsen, hvala lepo, poboljsavali su
se i zivoti svih onih koji su bili pored mene. Na primer, neko ko
ima grip bi pricao sa mnom nekoliko minuta i grip bi iscezao.
Moja sekretarica je pocela da vodi evidenciju o ovome i da mi
"privodi" neke nepoznate ljude. Primetio sam sta radi, a ona mi
je objasnila da je pre nekoliko nedelja pored mog radnog stola
sedela neka zena bolesna od raka. Potpuno je ozdravila.

Zena koju sam poznavao sa sastanaka neke duhovne grupe
prokomentarisala je moje novo stanje mira: "Stalno si smirem,
mora biti da neprestano meditiras". Bez razmisljanja sam
odgovorio: "Ma, uopste ne meditiram. Ja jesam meditacija".
Tako sam se osecao. Uspeo sam. Moja duhovna potraga se
zavrsila. Pronasao sam ono sto svi zele da nadju. Bio sam zivi
dokaz da je moguce biti prosvetljen dok si u ljudskom telu.
Nisam imao vise sta da ucim. Studije su bile kompletirane.
Gotovo. Kraj.

Onda je balon eksplodirao.