Jutarnja   beleska

(Dok covek sedi na molu, klimata nogama iznad vode, i posmatra  ribe u moru)

Severnjacki nacin zivota se razlikuje od jufojackog po sledecem: onaj eo­ vek na Severu koji ispusti inicijativu iz svojih ruku, izgubljen je. - Na Jugu pak izgubljen je onaj koji zaddi inicijativu i ne mofo sebe da opusti.

Razlika je bitna. Na severu eovek mora da ddi u rukama inicjativu, i zato je srediste svih stvari: Ja. Na jugu se on mora odreCi inicijative, i zbog toga su srediste svih stvari: bogovi.

Ko dolazi na jug, neka dobro razmisli, treba da odustane od delatnosti i treba da se opusti. Okorelom Hiperborejcu je tdko. Tdko mu je sto treba da iskopca ono sto je u .njemu najjace. Mnogi ne mogu da izdde. Razbole se od ove vrste metamorfoze. lme bolesti: dosada.

Covek duha je narocito osetljiv na metamorfoze. Upravo zbog toga, kada prispe do Juga, neka iskopa rupu pored granicnog kamena i ubaci u nju svoje Ja. Ako se plasi da ce mu ga neko ukrasti, neka pored njega stavi svoju posetnicu, ili neka ga umota u hartiju i obelezi svojim inicijalima, a potom neka ga pritisne kamenom. Prilikom povratka neka ga izvadi i vrati na svoje mesto. Ako prihvati obred, uvidece da se maze sasvim dobro ziveti i bez Ja.

Prvo iskustvo koje eovek pribavi jeste da je nestalo jesam. Postoji plavo nebo, postoji sunceva svetlost, postoji vetar, postoji slana voda, postoji brad,

:eostoji buka. I ovo mnostvo postoji se moZe uprostiti tako da postoje bogovi. Covek nema nikakvog posla. Najvafoije, to sto postoji, bogovi rade umesto njega. Covek ne radi nista. I zato sto ne radi nista, on se ne umara. Zato eovek na jugu spava tako dobro.

Drugo iskustvo jeste sto eovek odjednom poene da fari. Nista nije hitno. Sta sporije i sto manje. Jufojak zivi tako kao da je uvek na godisnjem od­

                                                                                                                                                     moru. COvek primecuje da Ja, koje ga je neprekidno jurilo, ne postoji. Smiri se, i pocev od toga trenutka za sve ima vremena.

Trece iskustvo je najvafoije. Ne treba da misli. Ako bas ieli po svaku cenu, moie. Ali ne mora i potpuno je suvifoo. Mislim, dakle postojim? To je izmis­ lio severnjak. Uopste nije tako. Ne mislim, pa ipak mi je sasvim dobro. Cak i ne postojim. Bogovi postoje i ja samo ovde kradem dane. ¢ak i ne ja, nego neko ko je lakSi, svetliji, smireniji od Ja, neko ko mirno i slobodno lebdi u svetu.

Umesto razmisljanja foveku na Jugu padaju na um stvari. Tek onako, bez bilo kakvog naroCitog naprezanja, naprotiv, sto je naprezanje manje, tim pre. Eta, sta mi sada pade na pamet.

Pretpostavimo da dva naroda zarate. Nije retkost, istorija zna za nekoliko primera. Ludaci navale jedni na druge i masovno se medusobno iskasape. Time se postize da je onaj drugi uvek kivniji, pa aka je i pobeden, zaklinje se na osvetu. Pribira snagu, posle nekoliko godina ponovo jurne na drugoga, i onda eventualno on i pobedi. Sada sve pocinje iz pocetka.

Ako bih se slucajno s nekim upetljao u rat, prva stvar bi bila: smesta, cak i pod ponifavajuCim uslovima, bez odlaganja sklopiti mir. Dao bih obecanje da cu tokom sledeCih trideset godina biti rob tog naroda. Svim svojim silama cu sluziti za njegovo dobro. Svojom zeleznicom bih njima prevozio ono sto rada na mojoj zemlji, svojim brodovima njima bih prevozio veliko blago da­ lekih zemalja. Mnogo zacina, slatkifa, svile, zlata, dragog kamenja, sve, sve bih im dao. Sa sopstvenog naroda bih svukao i kofolju i dao je njima. Bio bih surov. Tako bih ih zatrpao zemaljskim dobrima, da ne bi imali vremena ni za sta drugo osim za terevenke. Gojio bih ih, kljukao, hvalio. Sve sto postoji na zemlji, voce, riba, mesa, divljac, pirinac, vuna, kafa, sve bih prosuo preda njih.

Sta prema jedan da taj narod nece izdrfati ni trideset godina. Tako bi se ugojili, tako olenjili, bili bi tako lakoumni, glupi, pretili, pospani da protiv njih ne bi ni trebalo pokretati ratni pohod. Kada bih ih pobedio oruzjem, ojacao bih ih, jer bih razvio u njima instinkt satisfakcije. A do sada je u blagostanju svaki narod izumro.

To mi je palo na pamet. Ne znam da Ii je ispravno iii neispravno, nisam o tome razmisljao.