VIDYA YOGA 

ŠKOLA JOGE DRAGANA LONČARA 

KURS ZA JOGA INSTRUKTORE SEMINARSKI RAD  

TEMA:

JUNGOV METOD TUMAČENJA SNOVA

 

“Neka nam i snovi budu učitelji.“

vladika Nikolaj Velimirović

 

Marina Mirković Beograd, jun 2013.

 

“Jednom sam ja, Čuang Ce, sanjao da sam leptir. Lepršajući naokolo, srećan  i veseo, radio sam šta mi se prohte. Ne be- jah svestan da sam Čuang Ce. Odjednom, probudih se, i gle, ponovo bejah Čuang Ce.

Sada ne znam jesam li čovek koji je sanjao da je leptir, ili leptir koji sanja da je čovek? Između čoveka i leptira mora postojati razlika! To je ono što se naziva preobražaj stvari.”

Čuang Ce

Sadržaj

 

Kratko o K.G. Jungu 4 Uvod 5

Simboli 6

Tumačenje snova 8

Senka 11

Pojmovi 13

Zaključak 15 Literatura i Reprodukcije 16

 

Kratko o K.G. Jungu

 

 

Karl Gustav Jung švajcarski psihi- jatar, rođen 1875. godine u Kesvilu, u Švajcarskoj. Završio je studije medicine, zatim specijalizirao pa doktorirao psihi- jatriju. Značajno je njegovo poznastvo i druženje sa Frojdom koje počinje 1907. Godine 1912. dolazi do njihovog neslaganja i razilaženja, nakon čega nailaze plodne godine u Jungovom radu. Otkriva sasvim nove oblasti psihičkog života zdra- vog i bolesnog čoveka. Otkriva i istražuje značaj snova, kolektivno nesvesno, tipove ličnosti, tzv. individuacioni proces itd.

Osnivač je analitičke ili kompleksne psihologije. To je pravac koji Jung osniva 1914. prema kome je čovek kompleksno biće: duhovno, nagonsko, racionalno i iracionalno, religijsko, seksualno, svesno i nesvesno. Da bi produbio istraživanja pre svega o kolektivnom nesvesnom i nje- govoj fenomenologiji i bio u direktnom kontaktu sa tzv.primitivnim narodima , odlazi na niz putovanja u Severnu Ameriku, Arizonu i Novi Meksiko, Keniju, Indiju...

Prema pravcu kompleksne psihologije nes- vesno je i riznica mudrosti.

Pored nesvesnog u Jungovom radu važnu ulogu u duševnom životu imaju i nadlično, nasleđeno, kao i kolektivno nes- vesno – čiji pojam takođe uvodi i razvija Jung. Ređe se koristi i naziv „arhetipska psihologija“ , iako se on koristi i za varija- ntu jungovske psihologije koju je razvio Jungov učenik James Hillman.

Poslednje godine života je posebno posvetio uporednoj religiji, simbolici, mi- tologiji, alhemiji i duhovnim problemima atomskog doba. Bavio se i istraživanjima umetnosti i velikih umetnika 19. i 20. veka.

Zabeleživši pri tom značajna zapažanja o odnosu umetničkog stvaranja i lične psihologije umetnika. Njegova psihologi- ja, odnosno pristup, obuhvata celovitog čoveka (njegov psihički deo i fizički), sa svim aspektima. I iz tog razloga jeste praktična jer nam pomaže da shvatimo sebe i svet oko nas.

Broj Jungovih dela premašuje 200 radova.

K.Jung svoje poslednje godine pro- vodi u miru i povučenosti u malom mestu Kisnahu, u Švajcarskoj, gde je i umro 1961. godine.

Uvod

Snovi ne predstavljaju samo „kraljevski put u nesvesno“ (Sigmund Frojd), odnosno put u mudriji i kreativniji deo naše ličnosti već, kako navodi Ivan Nastović, „ put u real- nost, jer su specifični izraz nesvesnog, koje zna više i bolje od svesti, pa samim tim naši najbolji prijatelji, saveznici, sufleri i savet- nici, koji nas informišu o svemu onome što svestan deo ličnosti, koji nikad ne vidi celinu, ne zna, ne može da zna ili pak nema hrabrosti da sazna.“

 Simboli

Nesvesni aspekti događaja koji nam se saopštavaju u snovima, javljaju se kao simbolične slike.

Simbol ( grčki symbolon) ; je znak, oznaka, amblem, po kome se nešto raspoznaje, što na prepoznatljiv način menja nešto drugo, dublje značenje nečega. Simbole koristimo stalno, javl- jaju se prilikom komunikacije sa drugim ljudima, prilikom komunikacije sa našim podsvesnim, odnosno nesvesnim delom ličnosti. U psihoterapiji i psihoanalizi se koriste da bi se uz pomoć njih doprlo do dubljih i nedostupnih slojeva uma i da bi se uz pomoć nih prevazišli psihički rascepi i naša necelovitost .

„Simboli nisu ni alegorija ni običan znak, nego slika koja može najprimerenije da izrazi nejasno naslućenu prirodu Duha... Oni su proiz- vod prirode...“

K.G.Jung 

U našoj interakciji sa simboli- ma, bićemo povučeni da tragamo, istražujemo, da usled svesnog i nesvesnog delovanja u odnosu na simbole koje susrećemo budemo stalno aktivni i otvoreni za nove sadržaje i vibracije koje nam mogu pružiti razumevanje nas samih.

Bilo da se javljaju kroz snove, umetnost, vizije, knjige, u susretu sa drugim ljudima, naše kolek- tivno nesvesno, pa i familijarno nesvesno nam se obraća putem simbola.

Oni su jezik koji učimo dok hodamo ka sebi samima.

Arhetipski simboli se javl- jaju u kritičnim momentima naših života, u situacijama kad nismo u stanju da se izborimo kao indivi- due sa nastalom situacijom.

Po Jungu arhetipski simboli su istovremeno i slike i emocije, oni su „delovi života „ .

Arhetipovi su sadržaji kolektivnog nesvesnog i vrlo često se manifestuju u snovima. Ne mogu se definisati kruto.

Oni su sadržaji , skup pozitivnih i nega- tivnih iskustava i sećanja iz kolektivnog i ličnog nesvesnog; skriveni, zagonetni, neobjašnjivi do kraja ma koliko se trudili da ih rastumačimo.

Snovi i simboli su u vrlo bliskoj vezi. Ono što Jung čini je da daje simbolima u snovima mnogostruko značenje zavisno  od doba snevača, trenutne životne situacije, unutrašnjeg stanja i kolektivnih arhetipova.

 

„Jedan arhetip oživljava samo kad neko strpljivo pokušava da otkrije zašto i na koji način nešto znači pojedincu, jer sama upotreba reči, kao što su na primer Anima i Animus , ako ih ne shvatimo i ne doživimo ne znače ništa. Mi ih doživljavamo kroz naše snove.“

Ivan Nastović

 

Tumačenje snova

 

Carl Gustav Jung nam je raskrčio put ka razumevanju našeg unutrašnjeg bića i kroz tumačenje snova.

Iako svi sanjamo, neke snove brzo zaboravimo čak i kad se trudimo da ih zapamtimo, dok su nam neki snovi ostali urezani u sećanje još iz detinjstva. Neki ljudi se sećaju svojih snova gotovo svakod- nevno, dok se određeni broj ljudi ne seća ili čak tvrdi da ništa ne sanja. To je tzv. mehanizam pamćenja i zaboravljanja sno- va. Naš odnos prema nesvesnom, prema unutrašnjem svetu definiše taj mehanizam zaboravljanja tj. pamćenja. Time osobe koje ne mogu ili ne dopuštaju njim godinama) Odlikuju se mitološkim motivima, odnosno arhetipovima, svojom plastičnošću, lepotom i snagom. Mada nam pri odgonetanju njihove poruke upravo može i predstavljati problem nedovoljno poznavanje mitologije, simbola, poznavanje psihologije tzv.primitivnih ljudi i religije.

Kod većine snova struktura sna je dramatična i snovi uopšteno mogu da se podele u četri faze:

Prva faza bi bila naznačavanje mesta radnje sna, lica koja učestvuju u nekoj rad- nji i završena situacija.Ova faza se naziva ekspozicija.

da se „otvore“ ka poru- kama svog unutrašnjeg bića, usled tog otpora  koji se javlja imaju ograničenu komunikaciju među svojom svesnom i nesvesnom stranom ličnosti kroz svet snova.

„Svest prirodno pruža otpor svemu nesvesnom i nepo- znatom“

K.G.Jung

 

Drugu fazu karakterišu komplikacije situacije sna, napetost zbog neizvesnosti ishoda, ona se naziva zaplet.

Kulminacija ili peripetije je treća faza. U njoj se odi- grava nešto odlučujuće, često iznenada.

Snovi su ispoljavanje nesvesne psihe i daju nam najviše materija za istraživanje nesvesnog. Takođe nisu svi snovi jed-  nako značajni. Još tzv. primitivni narodi su razlikovali „male“ i „velike“ snove. Ti „manji“ ili manje bitni snovi su iz lične sfere, bave se svakodnevnicom, odnosima, doživljajima, fantazijama .. . Često se i lakše zaboravljaju jer im je i važnost na neki način uspostavljanje duhovne ravnoteže i balansa u čoveku u odnosu na trenutna dešavanja. Dok nam oni bitni i „veliki“ snovi ostaju često čitav život u sećanju i znaju igrati ključnu ulogu u razumevanju duhovnih doživljaja. Oni potiču iz dubljeg sloja naše ličnosti, kolektivno nesvesnog. Snevamo ih u sudbonosnim životnim fazama (ranoj mladosti, pubertetu, sred

Četvrta ili krajnja je rezultat ili rešenje, u kojoj san i nudi rešenje ili zaključak.

Ponekad u snovima ovaj poslednji deo ne- dostaje.

Jung je isticao kao krajnji cilj tra- ganja (kroz snove) stvaranje skladnog i uravnoteženog odnosa sa Jastvom/Sopst- vom***, koje obuhvata svestan i nesvestan deo ličnosti. Ovaj put samorazvoja naziva se individuacija. Na tom razvojnom putu individua se sreće sa svojom Senkom, Personom*, Animom **(ženske osobine i svojstva u psihi muškarca), Animusem*** (odlike muške psihe u psihi žene), Mana ličnošću (arhetip heroja, sveca, čarobnjaka; dominira nesvesnim delom ličnosti).

Ove arhetipske figure ili univerzalni praoblici su proizvod upoznavanja našeg unutrašnjeg sveta.

Arhetipski san, kao i arhetipski simbol posmatramo, kako kaže Jung, u odnosu na pojedinačnu individuu, u odnosu na konf- likte u kojima se trenutno nalazi (spoljašnje- sa drugim ljudima i unutrašnje - sa samim sobom) i sam doživljaj simbola koji individua ima. To znači da pri tumačenju snova uzi- mamo prvo lične asoci- jacije na temu simbola koji se pojavio/pojav- ljuje. Uvek se vodimo time da ništa nije fiksno i određeno do kraja, već nas ka objašnjenju vodi osećaj koji imamo vezan za određeni simbol, i ne samo za simbol već generalno osećaj koji imamo prilikom sna. Iz tog ugla san i posmatra- mo. Šta je ono što nam govori, odnosno ono što treba da naučimo od njega (opet u kontekstu celokupnog sna )?

Onog trenutka kad nemamo više ličnih asocijacija za simbole ili ne umemo da ih objasnimo dovoljno, da ne bismo ograničili pokušaj tumačenja snova, potrebno je aso- cijacije potražiti u kolektivnom nesvesnom, jer arhetipovi koji su tamo sadržani su bogati, mnogobrojni i zasnovani na ce- lokupnom ljudskom iskustvu. Tada traga- mo za opštim značenjem tog simbola koji tumačimo tražeći paralele u legendama, mitovima,  prošlosti...

Skupljajući na taj način podatke, stvar- amo određenu sliku, kao mozaik ili puzzle, koja nas vodi do razumevanja tog sna, a svaki novi deo opet kao korak vodi ka ra- zumevanju određenog dela naše ličnosti ili određenih pojavnosti oko nas.

Svaki san ili snove postavljamo za- jedno i povezujemo ih u jednu celinu.

Ponekad se snovi ponavljaju u manjim ili većim vremenskim razmacima, ali ih je potrebno pratiti i posmatrati kao seriju koja čini celinu jer se na taj način i može doći do tumačenja.

Snovi se ponavljaju da bismo ih protumačili. Pon- avljaju se da bi nas podstakli da razrešimo određenu sit- uaciju, da bi nas upozorili na određene stvari. Ako ne budemo u stanju, iz bilo kog razloga, da ih razumemo ili se oglušimo o njihovu poruku i ne uspemo da rešimo tu situaciju, snovi mogu da nastave da nas opominju. Tako snevamo neke snove npr. od detinjstva pa sve do poznih godina.

 

 

 

 

„Arhetipovi su energetski vodiči iz naše podsvesti koji nam pomažu da sveobuhvatno sa- gledamo i realizujemo svoje po- tencijale na različitim planovima življenja. Ti obrasci žive u pros- torima kolektivnog nesvesnog, a to predstavlja nasleđeno iskust- vo celokupne ljudske rase i u tom smislu arhetipovi su univerzalni, zajednički izraz uobičajenih ljudskih potreba, nagona i moguć nosti.”

 

1. K. Jung

 

Senka

 

Senka predstavlja onaj deo naše ličnosti kojeg se obično stidimo, često nazivan mračna strana ličnosti. To je i onaj deo nas kome nismo želeli previše da se približimo ili smo ga zanemarili. Javlja se u snu kao osoba koja je istog pola kao i mi (snevač). To su, kako ih karakterišemo, socijalno neprihvatljive osobine ( npr. egoi- zam, lenjosti, zavist ... ), osobine manje vrednosti koje najčešče poričemo i ne želimo svesno da ih „uvrstimo“ u sopstvenu ličnost. Samokritikom i promišljanjem Senku, za razliku od Anime i Animusa, lakše raspoznajemo jer je bliža i dostup- nija svesti i uglavnom je možemo otkriti iz sadržaja ličnog nesvesnog. U procesu upoznavanja sopstvene senke, može da se uz uviđanje tih malo poznatih osobina javlja i stid, pa vrlo često zbog toga prvo na drugim ljudima uviđamo mane ili osobine koje ne želimo da priznamo sebi. Svesno možemo da ih potiskujemo i sklanjamo iz vidokruga, ali će nam snovi ukazati baš na taj aspekt nas samih. Upravo senka je ta koja će nam prva „prići“ , koja će nas upo- zoravati, remetiti, prodrmavati iz stanja kakvo smo sebi prikazali, a koje svakako nije potpuno verodostojno. S druge strane, svesni deo ličnosti uz pomoć svojih meha- nizama teži da nas zadrži u zabludi , tako da vrlo lako prihvatimo stanje stvari kakvo naizgled jeste.

Prvi korak koji se dešava je osvešćivanje tog dela sebe, dela koji smo odbacili. Baš iz tog razloga ponekad bi- vamo zatečeni porukom sna, odnosno u ovom slučaju senke, koju iako smo razumeli, svesni um ne može prihvatiti odmah, te lakše sebi kažemo da ne umemo da rastumačimo neki san tj. poruku koju nam on šalje. Zapravo je potrebno vreme,  a samim tim ako duže traje taj period dobijaćemo više poruka odnosno kritika na račun sopstvene ličnosti od strane senke.

Kasnije , vremenom možemo poste- peno da prihvatamo delove sebe koji su odgurnuti i sklonjeni u stranu. Mada i tad ne možemo biti sigurni da smo rastumačili poruku na pravi način. Teško je razlučiti  da li je poruka sna - senke kritika i težnja da asimilujemo određenu osobinu i prevaziđemo je ili neki smisleni deo poruke sna koji treba da prihvatimo kao deo života. Odnosno da li je u tu igru umešano i Jastvo , koje nas možda usmerava u dru- gom pravcu ili nas dodatno zbunjuje. Pri- hvatanje senke je značajan i osnovni čin samospoznaje. Ono zahteva određen napor i često nailazimo na otpor. U slučaju da je otpor lične prirode, lakše ga je savladati, komplikovanija je situacija gde otpor dolazi kao arhetip.

Ponekad naši pokušaji razumevanja ove unutrašnje igre propadaju. Tada možemo da činimo ono što mislimo da je  u redu, moralno, ispravno i čekamo sledeći nagoveštaj i usmerenje.

Kad smo u stanju da vidimo stvari i nas same onakve kakve jesu, tek tad  možemo delovati aktivno i u skladu sa sop- stvenom suštinom. Proces buđenja Jastva/ Sopstva, podrazumeva istovremeno povezi- vanje sa tom komponentom našeg bića.

Upoznajući delove sebe koji su nam do tad bili skriveni, sklapamo mozaik i na neki način, kompletiramo vlastitu ličnost.

 

 

„Slike nesvesnog nameću veliku odgo- vornost. Odusta- janje od njihovog tumačenja, ili iz- begavanje etičke odgovornosti, lišava čoveka njegove celo- vitosti i njegov život pretvara u bolnu nedovršenost.”

K.G.Jung

 

Pojmovi

 

*Persona ili maska je lik koji usva- jamo, uglavnom nesvesno, kroz interakciju sa drugim ljudima i tokom prilagođavanja raznim životnim situacijama. U osnovi  ona predstavlja ulogu ili masku koju kao individua igramo u životu (majka, otac, domaćica, glumac itd.)

**Anima (lat. anima - duša) je ženski princip u muškarčevom nesvesnom. Kako personifikuje materinski eros, sadrži elemente i svojstva ženske psihe u psihi muškarca. Tako predstavlja in- tuiciju, ćudljivost, sklonost ira- cionalizmu, osećaj za prirodu, kao i sam odnos individue ka nesvesnom ... Ona deluje kao

posrednik između ja i nesvesnog , ona je psihopompos - vodič duša. Zahvaljujući animi, nalazimo izlaze iz teških situacija koje se razumom ne rešavaju. Ono što je bitno je da ona usklađuje um sa pravim unutrašnjim vrednostima, pa tako čoveka otvara ka dubljim unutrašnjim slojevima bića. Ako se oslonimo na njeno vođstvo,  pri umetničkom i naučnom radu

pruža uvide i otkrića. Anima postaje opas- na samo ako je odbacimo, tada može biti destruktivna i svetiti se u vidu potištenosti, ćudljivih raspoloženja, nervozne preo- setljivosti ili kobne ljubavi .

Kao arhetipske figure i anima i ani- mus se mogu preobražavati poprimajuci različite oblike.

Za pojedica, anima predstavlja ce- lokupni život koji se odigrao u prošlosti i još uvek živi u toj osobi.

***Animus (lat. animus - duh) je pra- slika muškarca u ženi; skriveni elementi muškaraca u ženinom nesvesnom. Animus je oličenje načela očinskog logasa, uma, logike i reda u ženskoj psihi. On je posred- nik između ženskog svesnog ja i njene vlastite, skrivene unutrašnjosti. Posreduje između njenog ja i kolektivnog nesvesnog. 

 

 

 

Na svom najvišem nivou, daruje ženi unutrašnju podršku i duhovnu čvrstinu.

Do negativnog ispoljavanje animusa dolazi ako u procesu individuacije žena potisne svog animusa. On tada hipertro- fira u nesvesnom. Tada negativni animus može da se javlja kao demon smrti ili u vidu mračnih, destruktivnih misli i sta- vova. Može da se manifestuje kao krutost i hladnoća, velika tvrdoglavost, svađalačko i despotsko ophođenje, opsednutost redom, davanje prednosti logici nad emocijama itd.

Jastvo/Sopstvo*** predstavlja celo- vitost, suštinu, pravo „ja“, transcedentni nad -centar koji upravlja i objedinjuje sve delove psihe. Ono doživljava stalnu trans- formaciju tokom života. Jastvo upravlja, vodi proces individuacije ličnosti. Ono je kao sadržaj svesti veoma kompleksno.

Nakon „pobede“ i prestanka poistovećivanja sa Animom/Animusom, naše nesvesno će preuzeti simboličan oblik predstavljajući Jastvo, najdublje skriveno jezgro psihe.

U ženskim snovima ono personifi- kuje moćan ženski karakter – boginju pri- rode ili ljubavi, majku zemlju, sveštenicu. Dok se kod muškarca pojavljuje kao vođa stari mudrac, guru, duh prirode i sl. Jast- vo je često simbolizovano kao životinja. Simboliše našu povezanost sa okruženjem i kosmosom ( usklađenost životinja sa vremenskim ritmovima i prostorom) kao i našu instinktivnu prirodu. Zahvaljujući načinu života, okrenutosti i bavljenju spoljašnjim svetom, presekli smo i zatrpali veze sa svojim centrom. Da bismo dopustili nesvesnom da ponovo ostvari vezu i us- merava nas potrebno je da se okrenemo ka unutrašnjem svetu, da osluškujemo, posma- tramo i pratimo naša unutrašnja iskustva.

Mnogi snovi se baš iz tog razloga bave mogućnošću ponovnog uspostav- ljanja i obnavljanja veze između poruka koje nam šalje Jastvo i svesnog dela naše ličnosti.

Zaključak 

Iako je područje nesvesnog za nas još uvek velika nepoznanica, to ne bi trebalo da nas sprečava da je uz mnogo strpljenja i posvećenosti, istražujemo i upoznajemo.

Čak i kad naša namera i svesnost nisu uključene, postoji spontana težnja ka individu- alnom ostvarivanju. U nama se neprestano vrši korektura sa ciljem intergracije nesvesnog u svesti tj. prilagođavanja našeg ja u jednu sveobuhvatniju i celovitiju ličnost.

Literatura 

• Čovek i njegovi simboli, Karl Jung
• Snovi, Psihologija snova i njihovo tumačenje, Ivan Nastović
• Lavirint u čoveku, Vladeta Jerotić
• Internet 

Reprodukcije 

1. Kolaž sa korica dnevnika snova, Marina Mirković
2. Iz serije Lost in daydreams, fotografija br. 5, Mindo Cikanavicius
3. Iz serije Lost in daydreams, fotografija br. 8, Mindo Cikanavicius
4. Jungov portret
5. Jungova ilustracija iz Crvene knjige
6. Kolaž - Silviu and Irina Szekely
7. Kolaž br. 2 - Silviu and Irina Szekely
8. Fotografija, Terhi Silenius
9. Jungova ilustracija iz Crvene knjige
10. Pratim senku, kolaž - Marina Mirković
11. Kolaž br. 3 - Silviu and Irina Szekely