5.     Poglavlje

Judina izdaja

Kao što smo u prethodnom poglavlju već rekli, živeti životom uzdžanosti ima smisla samo ako nam ne šteti i ako iz njega možemo da dobijemo neku korist. Samo će čovek koji ima otvoren ventil prema višim centrima, jer to omogućava podizanje seksualne energije prema njima, moći da živi srećan uzdržljiv život bez štetnih posledica. Onda osoba može da uživa u izuzetnoj nagradi i neprocenjivim vrednostima ovakvog načina

života. Viša duhovna forma pruža neuporedivo veću sreću nego kada bi tu sačuvanu snagu trošili fizički, kao seksualnu energiju. Osoba na tako visokom duhovnom nivou takođe može da ispolji fizičku ljubav strastvene

prirode. Samo on može da dâ slobodu višim frekvencijama, ne samo kroz već aktivirane duhovne centre već takođe i strastveno, putem tela, kroz niže centre sa visokom napetošću seksualne energije. Takođe može da je troši kroz niže centre u stanju visokog napona s fizičkom strašću seksualne

energije. Seksualni napon kod petla ne može da se uporedi sa visokim naponom čistokrvnog pastuva.

Ipak, ljudi sa visokim nivoem svesti ulaze u rizik ako skrenu u raspušten život. Postoji urođena opasnost kod ovog stečenog znanja i njenog sadržaja koja ukazuje na to da svesne sposobnosti mogu da se

koriste na dva načina – ispravan i neispravan. Moguće je da čovek koji ima potpuno ili delimično znanje pogreši. Tako, umesto što seksualnu energiju pretvara u višu formu, duhovnu kreativnu snagu, može da je koristi poput crnog maga tj. da transformiše duhovnu snagu u seksualnu energiju i da je usmeri na dole i poistoveti je sa telom. Zbog toga je važno da viši centri

budu stimulisani i aktivirani u fazama, jer samo onda postoji razvoj sopstvene moralne snage koja je paralelna i saglasna čovekovim kreativnim duhovnim snagama, čuvajući ga na taj način od svih zabluda.

Na nekim stazama yoge ova opasnost postoji, npr. u Kundalini i Tantra  yogi.  Tu  se  viši  živčani  i  moždani  centri  bude  veoma  jakim

metodama, prelazeći preko mogućnosti postepenog duhovnog, mentalnog i fizičkog razvoja koja je na neki način sporija, ali i sigurnija. Zbog toga je pravi Guru – inicirani duhovni učitelj – uvek veoma oprezan sa svojim učenicima. Samo se šarlatan igra sa ovim višim, snažnim, sve prožimajuće kreativnim magijskim moćima.

“Beli mag”, “Božiji čovek” je onaj ko mirno kroči stazom yoge, koji je postao svestan na najvišem božanskom nivou i koji je dostigao najvišu prečku Jakovljevih lestvi, onaj ko gospodari svim kreativnim moćima ali na božansko   moralni   način,   sasvim   bezlično   i   nesebično,   kao   Božiji

instrument. On takođe prenosi svoje više moći u telo, pošto živi u telu, ali njegova svest ne napušta izvor, Boga. Njegova svest je jedno s Bogom i on se nikada ne poistovećuje sa telom. On svesno ostaje to što jeste, u svom istinskom biću - život, logos, sam Bog.

Crni mag je, nasuprot tome, na nivou svesti koji je veštački uzdignut

i još uvek je u potpunosti moralno nerazvijen pa deluje na način suprotan

belom magu. On božansku snagu koristi za svoje egoistične ciljeve i strasti. Svoju svest on poistovećuje sa telom, a ne s Bogom i kreativnu snagu usmerava na dole, od duhovnih ka seksualnim fizičkim centrima. Tako je duhovna kreativna snaga, koja je trebala da se koristi kroz aktivirane više

živčane i moždane centre usmerena na dole i koristi se za lične, egoistične ciljeve.

Osnovna razlika između “belog” i “crnog” maga leži u tome što crni mag upravlja nebeskim moćima dok se beli mag njima potčinjava i deluje

kao njihov instrument. Beli mag je postao u potpunosti bezličan pa tako i dela. Njegova individualnost više ne postoji, a pošto je njegova svest jedinstvena s Božanskom, ona deluje u njemu i kroz njega. Crni mag se sa svojim egoističnim načinom života predaje strastima u telesnim zadovoljstvima. Tako on rasipa, izdaje i ubija nebesku snagu, logos, svoju

Božansku Suštinu. Svojim moćima on može da čini čuda, ali pošto je izdao svoju vlastitu istinsku Suštinu – Boga – na kraju će uništiti i ubiti samog sebe. Crni mag uvek umire u groznoj patnji. U Bibliji nalazimo priču o Judinoj izdaji.

Da bi priču o Judi ispravno razumeli, prvo treba da znamo da je Biblija puna aluzija u pogledu kosmičkih implikacija. U Starom Zavetu nailazimo na Ezekiljevu viziju u jednom od odlomaka. Ezekilj vidi Univerzum kao ogromno četvorougaono platno u čijim uglovima se nalaze

četiru “životinje”: lav, bik, kerubin i orao. To su četiri ugla Univerzuma.

^etiri najznačajnija znaka u zodijaku su lav, bik, vodolija i orao.1 U svojoj najnižoj formi poslednji se naziva škorpija. ^etiri zodijačka znaka nalazimo u simboličkom prikazu četvorice apostola: Sveti Marko – lav, Sveti Luka – bik, Sveti Matej – vodolija i Sveti Jovan – orao, a u svojoj nižoj formi Juda – škorpija. U prvoj poslanici Korinćanima (15:41), Pavle

takođe govori o posledicama koje su uzrokovane zračenjem nebeskih tela: “Druga je slava suncu, a druga slava mjesecu, i druga slava zvijezdama; jer se zvijezda od zvijezde razlikuje u slavi”.

Frekvencije škorpije kao zodijačkog znaka, odgovaraju frekvencijama  kreativne  snage  koja  je  u  svojoj  višoj  duhovnoj  formi

predstavljena kao uzleteli orao Jovana Apostola, koji drži svoju glavu na Isusovim grudima. U svojoj najnižoj formi kao seksualna energija, kao samodestruktivna škorpija, simbolizuje Judu.

Hrist – logos – ukazuje na Judu: “Zaista vam kažem: jedan između vas izdaće me”. I dalje: “Koji umoči sa mnom ruku u zdjelu onaj će me

izdati”. Nosilac života. Seksualna energija, Juda, koji “ima vreću” (s novcem), hranjen je kreativnim principom, Hristom, i kada je umočio hleb dao ga je Judi, a Juda ga je izdao poljupcem. “Poljubac” je erotski čin, tj. seksualnost.  Crni  mag  koji  poseduje  kreativne  moći  i  uprkos  tome  se

poistovećuje sa telom, tj. svoje duhovne moći usmerava prema dole, troši svoju duhovnu snagu za fizička zadovoljastva, kao svoj krajnji cilj. On troši svog Hrista, svoju kreativnu moć, svoj logos, izdaje ga i predaje nivou materije. Juda je prodao Hrista za trideset srebrnjaka – to su trideset stepeni zodijačkog znaka škorpije koji ima istu vibraciju kao i seksualni

1   Elisabeth Haich: Inicijacija

organi pa zbog toga simbolizuje seksualne organe i seksualnu energiju. U

času kada nebesko umire na krstu, jer ga je Juda izdao i potrošio (krst je simbol za materijani svet), i Juda mora da umre, ali tako što će izvršiti

samoubistvo. U trenutku Isusove smrti na krstu, Juda se obesio i umro. Tako što je ubio stvaralaštvo ubio je samog sebe, jer su božanska kreativna energija i seksualna energija sam logos. Zato su istovetne jedna s drugom. Ako čovek izda svoju kreativnu snagu raskalašnim životom, preterivanjima u   seksualnosti   i   ako   svoju   seksualnost   iskorišćava   kao   sredstvo

zadovoljstva, ona će umreti. On gubi svoju snagu, svoju sugestivnu moć, postaje slab karakter nesposoban za izdržljivost. On je rastrojen, uništen uticajima spoljašnjeg sveta i postaje plen svog najvećeg neprijatelja, straha.

Juda je izvršio samoubistvo i ubio je kreativni princip – Hrista – i to se dešava i danas u svakom čoveku koji na pogrešan način koristi svoj

razum usmeravajući svoje misli u seksualne organe, koji uzdiže svoja čula, a polne žljezde stimuliše hranom, pićem, pornografskom literaturom, filmovima i koji preterano troši svoju seksualnu energiju. Alkoholizam i drugi dodaci idu zajedno sa takvim navikama. Iskustvo nam kaže da ljudi

koji žive takvim načinom života i rasipaju svoju kreativnu snagu preteranom masturbacijom pre ili kasnije – obično se to dogoodi pre, a ne kasnije - zapadaju u neodlučnost, duhovno uništenje, mrak i strah. (Povremene mladalačke masturbacije ne donose tako štetne posledice. Ovde se radi o nastrano preteranoj masturbaciji).

Jednostavan čovek sa prosečnim nivom svesti nije i ne može da bude Juda. On ni ne razmišlja o mogućnosti transformacije seksualne energije. On nije u stanju da usmeri svoju energiju ni prema gore ni prema dole, niti može da je transformiše. Ukoliko takav čovek u saglasnosti sa svojim seksualnim željama vodi zdrav seksualni život, on ne čini ništa što bi bilo u

suprotnosti sa kreativnim principom koji boravi u njegovom nesvesnom, iz

čistog razloga što zdrav seksualni život nije greh! On ne upravlja ni jednu nebesku snagu dole u telo, takođe ne poistovećuje svoju višu Suštinu sa telom, jer je još nije ni svestan i ne može da joj se približi pa ni da je zlostavljava. Zbog toga on troši seksualnu snagu na normalan, a ne na

kreativno duhovan način.

^ovekovi živci i mozak izgrađeni su tako da postepeno ispoljavaju energiju logosa u datoj fazi razvoja izgradnje svesti. Međutim zemaljski

život ne omogućava uvek pravilan redosled u buđenju i aktivnosti ovih centara od nižih ka višim, a u nekim slučajevima (danas mnogo češće kao

posledica civilizacije) uzrokuje buđenje nekih viših centara iz njihovog latentnog stanja pre nego što su se aktivirali niži centri. Ova nepravilnost uzrokuje sve vrste mentalnih i fizičkih poremećaja koji mogu da dovedu do ozbiljne dezintergracije ega. Posledice dva svetska rata, upotreba raznih

tehničkih pronalazaka za koje čovek još uvek nije dovoljno sazreo, veliki jaz između Prirode i čoveka, razultiraju u našem vremenu, kao i uvek kada velike civilizacije počnu da propadaju, sa aktiviranjem živčanih centara kod uznemiravajuće velikog broja ljudi bez nekog određenog reda, a to je proces koji ukazuje na porast koji obuhvata ne samo belu rasu već i azijske

i afričke narode. To je jednostavno ustanoviti. Mentalno oboleli pate od

kompleksa inferiornosti i megalomanije, i nisu se razvili dalje od peroda adolescencije. Oni su još uvek na veoma niskom nivou svesti, ali uprkos tome poseduju hipnotičke moći, a sa položaja koji zauzimaju upravljaju masama svojom aktiviranom energijom i tako čine veliku štetu u političkom i ekonomskom pogledu i svom i drugim narodima. Drugi ljudi koji su takođe primitivni i poremećenog razvoja, ali imaju magijsku moć, oduzimaju im položaj i nanose zajednici, ako ima uslova za to, još veću

štetu. Nije čudno što širom sveta preovladava potpun haos, što su ljudi kao mahniti, napadaju bez vidljivog razloga i što uskraćuju sebi prirodan i

srećan život, za koji je Bog dao mnoštvo uslova. Strah, nemir nemoć i beda

danas preovladavaju u svetu. Uz pomoć izdajica kakav je bio Juda, koji su svoju kreativnu snagu stavili u službu najnižih impulsa, čovek se skoro sasvim izgubio.

Ovo su opasnosti Drveta dobra i zla! ^ovek koji je stekao znanje, a da uporedo s tim nije razvio i svoje moralne snage, koji nije proširio sferu svoje Suštine da obgrli zajednicu i da transformiše svoj egoizam u univerzalnu ljubav, ulazi u rizik korišćenja svojih viših snaga u suprotnom

pravcu, na dole, poput crnog maga – i čini veliku štetu čovečanstvu. Samo ljudi koji “znaju” i  koji  nemaju ravnotežu u  razvoju svojih živčanih i motornih centara, mogu da stave svoja viša duhovna ispoljavanja u službu najnižih snaga, putem književnosti, pozorišta, filma umetnosti,  muzike, kroz  demagogiju,  senzualnost,  erotiku,  požudu,  bestidnu  seksualnost  i

pornografiju. @ivotinje ne mogu počiniti greh kroz seksualnost. Kada su im tela probuđena snagom prirode one uživaju u zadovoljstvima seksualnosti i donose potomstvo. ^ovek, koji je s jedne strane primitivan, a s druge napola svestan, koristi svoj razum za smišljanje načina kako da pobudi svoje čulne organe, čak i protiv njihove volje, nadražujući ih samo zbog

uživanja. Organi tako vremenom slabe i degenerišu se. Postalo je normalno iskorišćavanje ljudskih slabosti za najprljavije poslove kao što je rasturanje droge i ostalo. Osobe koje zbog nezadovoljstva ili zavisnosti od zadovoljstva (koja takođe ima korene u nezadovoljstvu) usmeravaju svoju vitalnu energiju u seksualne organe, želeći nova i nova zadovoljstva kao

posledicu nadraživanja, imaju sve manje energije za funkcionisanje svojih viših organa koji služe duhovnosti. Posledica toga je slabljenje volje, stalni osećaj zatvaranja, mentalna i fizička slabost, smanjena otpornost i nesposobnost za život. Tako čovek gubi svoje više duhovne sposobnosti, zapada u senilnost i umire.