XII.              POGLAVLJE

JOŠ NEKE MUDRAČEVE IZREKE

"Stvarni cilj svih religija je da dovedu do buđenja Istinskog Sopstva. Ipak, Istina Sopstva je za većinu ljudi previše jednostavna. Iako ne postoji niko ko nije svestan Sopstva, ljudi ne mare da im se o Njemu govori. Misle da Sopstvo ima malu vrednost. Žele da čuju o onome što je daleko - raju, paklu, reinkarnaciji i ostalom. Oni vole misterije, a ne očiglednu istinu. Religije im u tome ugađaju, da bi ih na kraju vratili Sopstvu. Ali, zašto, bez daljeg lutanja, ne pronaći i boraviti u Sopstvu odmah? Rajevi ne mogu da budu odvojeni od onoga ko ih vidi ili misli o njima. Oni su stvarni koliko i ego koji želi tamo da ode. Prema tome, oni ne postoje odvojeno od Sopstva, koje je stvarni raj."

"Jedan hrišćanin neće biti zadovoljan, dok mu se ne kaže da je Bog negde daleko na nebu, do kojeg ne može da stigne bez božanske pomoći. Jedino je Hrist poznavao Boga i jedino on može da odvede čoveka do Njega. Ako mu se kaže, 'Kraljevstvo Nebesko je u tebi', on neće shvatiti očigledan smisao toga,  već će u tome pronalaziti složena i dubokoumna značenja. Jedino zreo um može da shvati i prihvati jednostavnu i golu istinu."

"Sukob učenja je samo prividan. On može da se reši ako čovek praktikuje samopredaju Bogu. Ona će odvesti do Sopstva, kome svako mora na kraju da se vrati, jer je to Istina. Neslaganje verskih ubeđenja ne može da se odbaci raspravom o tome koje je vrednije, jer je rasprava mentalni proces. Verska ubeđenja su mentalne prirode - postoje samo u umu, dok Istina nadilazi um. Prema tome, Istina nije u verskim ubeđenjima. Zato ne smemo da precenjujemo svoja verska ubeđenja."

Jednom drugom prilikom Mudrac je izjavio da Vedantin - čovek koji je razumeo učenje upanišadskog nasleđa - može da razume šta je Isus mislio kada je spominjao "Kraljevstvo Nebesko". On shvata ono što ortodoksni hrišćanin ne može, naime, da je Kraljevstvo Nebesko o kojem Mudrac govori naprosto Stanje bez ega.

Prema tome, čovek bi trebalo ili da pređe preko verskih ubeđenja putem Traganja za istinskim Sopstvom, ili da pribegne jednom od njih i da ga se neopterećeno pridržava, usmeravajući sav napor na praktikovanje metoda kojem ono podučava. Biti fanatično vezan za usađena verovanja znači biti nemaran prema praksi tog metoda. Čak i materijalista i ateista imaju svoje versko ubeđenje. Pored toga, između njega i religioznog čoveka praktično ne postoji nikakva razlika, osim pročišćenijeg uma koji je posledica ispravnog načina življenja. Zato Mudrac kaže: "Kakve koristi od dokazivanja ili poricanja da postoji stvarno Sopstvo (koje nije telo), da ima formu, da je jedno, i tako dalje? Sve ove rasprave pripadaju carstvu neznanja." (Ulladu Narpadu, stih 34).

Jednom drugom prilikom Mudrac je rekao: "Sveto nasleđe je opsežno, budući da su razni delovi prilagođeni potrebama različitih tipova tragalaca. Svaki tragalac postepeno transcendira deo po deo. Ono što transcendira, za njega postaje beskorisno, čak i lažno. Na kraju transcendira celokupno sveto nasleđe."

Jednom prilikom su Mudraca pitali o hrišćanskoj doktrini "prvobitnog greha" - da je svaki čovek rođen grešan i da toga može da se oslobodi jedino verom u Isusa Hrista. Mudrac je odgovorio: "Kaže se da je greh u čoveku. Međutim, u dubokom snu ne postoji osećaj da smo ljudi. On se pojavljuje nakon buđenja, zajedno sa mišlju 'Ja sam ovo telo'. Ova misao je stvarni prvobitni greh. Ona mora da se otkloni uništenjem ega, nakon čega se više neće pojavljivati." Uz to, objasnio je istinu hrišćanstva na sledeći način: "Telo predstavlja krst. Ego je Isus, 'sin čovečji'. Kada se razapne, vaskrsava kao 'Sin Božji', slavno stvarno Sopstvo. Čovek, da bi živeo, treba da izgubi ego." Nije zgoreg da se ovde prisetimo da, prema svim Mudracima, egoistični život zapravo i nije život, već smrt.

Istinu o Stanju bez ega Mudrac izražava pomoću negacija: "Ono što se naziva Samospoznaja je Stanje u kojem ne može da postoji ni znanje ni neznanje. Jer, ono što se obično smatra znanjem, nije istinsko znanje. Samo Sopstvo je istinsko Znanje, zato što Ono jedino sija - bez nekog drugog koji bi mogao da postane objekat Njegovog znanja ili Njegov poznavalac. Shvati da Sopstvo nije praznina" (Ulladu Narpadu, stih 12). Zato što nam se Stanje bez ega ne  opisuje  pomoću  određenih  termina,  mnogi  ljudi  su  skloni

zaključivanju da je ono obično ništavilo ili krajnje uništenje. Ovu grešku su načinili mnogi tobožnji sledbenici 'Prosvetljenog', Gautama Bude. Mudrac sprečava svoje buduće učenike da načine istu grešku, obznanjujući da Sopstvo nije praznina.

Budući da Mudrac boravi na planu na kojem ne postoji ni neznanje ni znanje, on nema potrebe ni za kakvom vrstom učenja. Ne zanima ga čak ni sveto nasleđe, premda ga ponekad čita, da bi njegovo pravo značenje objasnio onima koji ga pitaju o tome. Tako možemo da razumemo sledeću izreku: "Čak i učen čovek mora da se pokloni pred nepismenim Mudracem. Nepismen čovek je naprosto neznanje; učen čovek je  na učen način  neznalica. I Mudrac je neznalica, jer za njega ne postoji ništa što bi trebalo da zna."

Osoba koja postavlja ovo pitanje očekuje kategoričan odgovor. Ona želi da zna koji je od ova dva presudan faktor u životu - sudbina ili slobodna volja. U svojim zapisima Mudrac odgovara na sledeći način: "Rasprava oko toga šta je uticajnije - sudbina ili ljudska volja - zanima samo one koji su neprosvetljeni o istinskoj prirodi ega, iz kojeg se javljaju ta dva gledišta. Onaj ko poseduje tu prosvetljenost, transcendirao je oba gledišta i više ga to pitanje ne zanima". (Ulladu Narpadu, stih 19).

Posetiocu koji mu je postavio ovo pitanje, Mudrac je odgovorio: "Ako se da odgovor na ovo pitanje, biće ga veoma teško razumeti. Ipak, skoro svako se bar jednom u životu o ovome zapita. Čovek mora da spozna ko je taj koji izgleda da je dotaknut ili nedotaknut sudbinom". Ovde Mudrac očigledno misli na ego. Pošto razlikovanje sudbine i slobodne volje postoji samo za egoistični um, istina o tome je nerazdvojiva od istine o egu, što može da se spozna jedino Traganjem. Pošto je to rekao, Mudrac je nastavio da objašnjava značenje sudbine: "Sudbina ima početak - uzrok - i to je akcija. Nje ne može biti bez slobodne volje. Prema tome, budući da je slobodna volja prvobitni uzrok, ona je preovlađujući faktor, i negovanjem slobodne volje čovek može da savlada sudbinu." Negovanje slobodne volje podrazumeva proces ispitivanja i Traganja kojem Mudrac podučava, ili, kao alternativu, predavanje sebe Bogu, kao Jedinoj Stvarnosti. "Ono što se podrazumeva pod oslanjanjem na samoga sebe, nije ništa drugo do oslanjanje na ego, pa zato čini ropstvo još gorim. Jedino je oslanjanje na Boga istinsko oslanjanje na Sebe, budući da je On Sopstvo.

Zajedničko verovanje svih religioznih ljudi je da svako ko teži Stanju Oslobođenja mora blagovremeno da pronađe i da se veže za Gurua. Mudraca je neko upitao da li je ovo verovanje ispravno. On je odgovorio: "Sve dok neko za sebe misli da je mali - lagu - mora da se drži velikog - gurua. Ipak, ne sme da posmatra Gurua kao ličnost. Mudrac nije ništa drugo do učenikovo stvarno Sopstvo. Kada se ostvari Sopstvo, nema ni Gurua ni učenika." Pitanje se pojavilo jer Mudrac nije imao Gurua - bar ne spoljašnjeg Gurua. Jednom drugom prilikom Mudrac je rekao: "Učitelj bi bio potreban kada bi učenik imao da nauči nešto novo. Ali ovde je reč o odučavanju."

Jedan posetilac je rekao: "Beskrajno me muče brige. Nemam mira iako mi ništa ne nedostaje da bih bio srećan." Mudrac je upitao: "Da li ove brige utiču na tebe dok si u dubokom snu?" Posetilac je priznao da ne utiču. Mudrac ga je ponovo upitao: "Da li si sada isti taj čovek, ili se razlikuješ od onoga ko je bezbrižno spavao?" "Da, ja sam taj isti čovek." Mudrac je rekao: "Tada zasigurno te brige ne pripadaju tebi. Tvoja je greška ako umišljaš da su tvoje".

"Meditacija (djana) je borba; jer, nije lako držati se čvrsto jedne misli, isključivši sve ostale. Druge misli se javljaju i pokušavaju da potope tu misao. Kada se ova misao učvrsti, ostale se raspršuju. Regulacija daha (pranajama) je za onoga ko ne može direktno da kontroliše svoje misli. Ona ima istu svrhu kao kočnica u autu, ali čovek ne treba da se zaustavi na kontroli daha. Pošto se njena svrha postigne - stišavanje nespokojstva uma - čovek treba da se prihvati prakse koncentracije. Tokom vremena moći će se bez kontrole daha. Um će se stišati čim se uđe u meditaciju. Kada se meditacija dobro učvrsti, više ne može da se napusti. Nastaviće da se odvija automatski čak i za vreme rada, igre i drugih aktivnosti. Nastaviće se čak i tokom spavanja. Način da se postane čvrsto utemeljen u meditaciji je sama meditacija. Nije potrebna ni đapa (mentalno ponavljanje reči ili rečenica), ni zavet ćutanja. Ako se čovek navikne na sebične svetovne aktivnosti, beskorisno je da uzima zavet ćutanja. Meditacija gasi sve misli i tada preostaje jedino Istina."

Jednom drugom prilikom, Mudrac je rekao: "Kada kamfor izgori, ne ostaje nikakav talog. Um mora da bude poput kamfora, da

se rastopi i da ga u potpunosti sagori odlučna rešenost da se pronađe i bude stvarno Sopstvo. Ovom rešenošću, Traganje putem ispitivanja 'Ko sam ja?' postaje delotvorno. Kada se um na taj način razori - kada ne ostane ni traga od njega kao uma - on se rastapa u Sopstvu."

Kada su Ga upitali kako čovek može da pronađe svog Gurua, Mudrac je rekao: "Kroz intenzivnu meditaciju".

Ljudi koji traže posebne rezultate od meditacije, ali ih ne dobiju, razočaraju se i zaključe da od nje nemaju nikakve koristi. Mudrac im poručuje: "Nije nimalo važno da li se svi ovi rezultati postižu. Postignuće postojanosti je najbitnije. Ona je glavni dobitak. Svejedno, oni moraju da se povere Bogu i da strpljivo čekaju Njegovu Milost. Isto pravilo važi i za đapu. Čak i đapa koja se izvede samo jednom, donosi korist, bez obzira da li je osoba toga svesna."

Neki ljudi zamišljaju da čovek mora da praktikuje meditaciju čak i ako postane Mudrac. Sledećim odgovorom se rasvetljava ovo pitanje. "Kada se um ugasi u Stanju bez ega, tada više nema ni koncentracije ni dekoncentracije." Pozivajući se na isto pitanje, Mudrac je drugom prilikom rekao: "Kada se ostvari Sopstvo, tada više ne može ni da se uđe u samadi, niti da se iz njega izađe."

Uspeh u meditaciji nekima dolazi brzo, a drugima nakon duge prakse. O ovome je Mudrac rekao: "Meditaciju ometaju vasane (sklonosti i afiniteti uma). Zato ona postaje delotvorna progresivnim slabljenjem vasana. Neki umovi su poput baruta koji sagori čim se zapali; drugi su poput uglja, a neki treći poput vlažnog goriva.

Sledeći odgovor rasvetljava tajnu kontrole uma: "Um ne može da kontroliše onaj ko smatra da je on nešto što zaista postoji. U tom slučaju se um ponaša kao lopov koji se pretvara da je policajac koji juri za tim lopovom. Napori koji se ulažu na ovaj način samo zadovoljavaju potrebu uma i ega za novom snagom." Pravi metod je istraživanje istine uma i ega, koje vodi Traganju.

Jednom drugom prilikom Mudrac je rekao: "Ljudi me pitaju kako da se kontroliše um. Ja im odgovorim: 'Pokaži mi um'. Um nije ništa drugo do tok misli. Može li da se kontroliše pomoću jedne od tih misli, naime, željom da se kontroliše um? Smešno je pokušavati zaustaviti um samim umom. Jedini način je da se pronađe Izvor uma, i da se On ne napušta. Tada će um sam od sebe da iščezne.

Joga nalaže Ćita-vriti-nirodu (sprečavanje misli). Ja preporučujem Atmanvešanu (Traganje za Sobom), koja je praktična. Do obuzdavanja uma dolazi pri dremežu, ili kao posledica posta. Ali, čim se uzrok povuče, um ponovo oživljava; to jest, misli nastavljaju da teku kao i pre. Postoje samo dva načina kontrole uma. Ili tragaj za njegovim Izvorom, ili ga predaj Vrhovnoj Sili, koja će ga uništiti. Predaja je priznanje postojanja Više Preovlađujuće Sile. Ukoliko um odbija da pomogne u traganju za Izvorom, pusti ga i sačekaj da se vrati. Tada ga okreni unutra. Niko ne uspeva bez strpljive istrajnosti."

Meditacija sa očima usmerenim na prostor između obrva, upozorava nas Mudrac, može da proizvede strah. Ispravan način je da se um usmeri jedino na Sopstvo. Ono je lišeno straha.

Još nešto što saznajemo, jeste da ne može da se meditira - u uobičajenom značenju reči - na stvarno Sopstvo. Obično se smatra da je meditacija razmišljanje o nekom objektu, a ovo podrazumeva razliku između subjekta i objekta. Otuda nije moguća nikakva stvarna meditacija o Sopstvu. Ono što se naziva meditacija nije ništa drugo do raspršivanje misli kojima je Sopstvo natkriveno. Kada se sve misli rasprše, Sopstvo sija Svojom stvarnom prirodom. Boravak u ovom stanju je jedina moguća meditacija na stvarno Sopstvo. Prema tome, Mudrac je uvek u meditaciji, iako možda izgleda da je često zaokupljen nečim drugim. Ovo je istina koju sadrži prvi blagoslovni stih Ulladu Narpadu.

"Okretanjem uma unutra, čovek može da prevaziđe velike žalosti. Žalost je moguća samo kada čovek smatra da je telo. Ako se forma transcendira, on će znati da je Sopstvo večno - da ne postoje ni rođenje, ni smrt. Telo je to što se rađa i umire, a ne Sopstvo. Telo je tvorevina ega koji se, ipak, nikada ne opaža odvojeno od tela. Zapravo, ne može da se razlikuje od tela. Čovek bi trebalo da uzme u obzir da u dubokom snu nije svestan tela. Tada će uvideti da telo nije stvarno. Nakon buđenja se pojavljuje ego, a potom misli. Otkrij kome pripadaju misli. Pitaj odakle se pojavljuju. One moraju da izniknu iz Sopstva, koje je Svest. Čak i maglovito razumevanje ove istine pomaže uništenju ega, nakon čega će se ostvariti jedino beskonačno Postojanje. U tom Stanju ne postoje individue već samo to jedno Biće. Prema tome, neosnovana je čak i pomisao na smrt.

"Ako čovek misli da je rođen, ne može da izbegne misao o smrti. Neka čovek zato ispita da li je uopšte i rođen. Tada će pronaći da je stvarno Sopstvo večno postojeće, a da je telo samo misao - prva od svih misli, koren svih nevolja."

Um naizmenično podleže trima raspoloženjima: Najniže je tamas. To je stanje tuposti i inercije. Sledeće je uznemirena aktivnost zvana rađas. Najviše stanje je bistrina i mir, zvano satva. Mudrac nam kaže da učenik ne bi trebalo da žali i jadikuje ako preovlađuju prva dva, već da sačeka raspoloženje bistrine, i da onda iz njega izvuče najviše što može.

"Mrtvi su zaista srećni, budući da su se oslobodili telesne teskobe. Mrtvi ne tuguju. Da li se ljudi plaše spavanja? Ne. Traže ga i pripremaju se za njega. Spavanje je privremena smrt, a smrt je samo duži san. Ako čovek doživi smrt još u toku života, ako prođe kroz tu smrt koja nije smrt, uništenjem ega - neće tugovati ni za čijom smrću. Pored toga, pošto znamo da postojimo u sva tri stanja, sa telom i bez njega, zašto i dalje da žudimo za postojanjem telesnih okova, svejedno svojih ili tuđih?

"Kada započne proces umiranja, nastupa teško disanje. To znači da je osoba postala nesvesna tela koje umire. Um se odmah hvata drugog tela, i luta tamo-amo, od jednog ka drugom, sve dok se sve sklonosti potpuno ne prenesu na novo telo. U međuvremenu dolazi do povremenih silovitih udisaja, a to znači da se um okreće nazad umirućem telu. Prelazno stanje uma je nešto poput sna."

Mudrac se prema životinjama ophodi podjednako kao i prema ljudima. Kada priča o nekoj životinji, uvek koristi ličnu zamenicu "on" ili "ona", u zavisnosti od slučaja. Kada su ga jednom prilikom upitali da li su životinje inferiornije od ljudi, odgovorio je: "Upanišade kažu da su ljudi samo životinje, sve dok su podložni egu, odnosno, dok ne postanu svesni čistog Sopstva. Verovatno su čak i gori od životinja." Čulo se takođe da je Mudrac rekao kako je moguće da su vrlo napredne duše uzele tela životinja, da bi živele u atmosferi njegovog (Maharšijevog) prebivališta. Neko vreme je tamo živelo četiri psa koji su pokazali mnoge osobine predanosti. Na primer, kada bi im se ponudila hrana, ne bi je ni dotakli sve dok sam Mudrac nije bio poslužen i dok ne bi započeo s jelom. Čim bi to učinio, oni bi se bacili na hranu, pokazujući time svoju privrženost.

"Mnogi radije izvode đapu ili slične prakse, jer im se čini da su konkretnije. Ali, zar postoji nešto konkretnije od Sopstva? Ono je u direktnom iskustvu svakog pojedinca, i iskušava se svakog trenutka. Prema tome, Sopstvo je jedino što se nepobitno zna. Pošto je tako, čovek bi trebalo da Ga traži i da Ga pronađe, umesto da traga za nečim nepoznatim - Bogom ili svetom."

"Iskustvo do kojeg je Sveti Pavle došao, i koje ga je preobratilo u veru u Hrista, zapravo je bilo besformno, ali  je posle toga ovo iskustvo nazvao vizijom Hrista." Odgovorivši na primedbu da je Pavle pre toga mrzeo Hrista, Mudrac je rekao: "Svejedno je da li je preovladavala ljubav ili mržnja, važno je da je postojala misao o Hristu. Isti slučaj je bio i sa Ravanom i drugim demonima."

"Čovek bi u svetu trebalo da se ponaša kao glumac na pozornici. U svim akcijama, u pozadini postoji stvarno Sopstvo koje leži kao osnova svih njih. Zapamti to, i igraj svoju ulogu".

"Nema potrebe znati šta je Srce i gde se nalazi. Ono će obaviti svoj posao ako si zaokupljen Traganjem za Sopstvom."

"Intelekt ne može da se uzdrži od zamišljanja da Sopstvo ima veličinu i oblik tela."

"Um je poput meseca, koji svetlo svesti dobija od Sopstva, koje je zbog toga slično Suncu. Zato, kada Sopstvo zasija, um, kao i mesec, postaje beskoristan."

"Mudrac pomaže svetu samim tim što postoji kao stvarno Sopstvo. Najbolji način za čoveka da služi svetu je da dostigne Stanje bez ega." Takođe: "Ako toliko želiš da pomogneš svetu, ali misliš da to ne možeš dostizanjem Stanja bez ega, tada sve svetske probleme, zajedno sa svojim, predaj Bogu."

"Šri Krišna je rekao Arđuni: 'Ja sam besforman i transcendiram sve svetove.' Ipak, On pokazuje Arđuni Svoju 'kosmičku formu'. Arđuna u njoj vidi sebe, bogove i sve svetove. Krišna je rekao i ovo: 'Ni bogovi, ni ljudi, ne mogu me videti.' Pa ipak, Arđuna vidi Njegovu formu. Krišna kaže: 'Ja sam Vreme'. Zar Vreme ima neku formu? Opet, ako je univerzum zaista Njegova forma, mora da bude jedan i nepromenljiv. Zašto kaže Arđuni: 'Vidi u Meni sve što poželiš'? Odgovor je da je ta vizija bila mentalne prirode - prilagođena željama posmatrača. Otuda ovo ne bi trebalo da se

doslovno tumači. To nije bila vizija koja odgovora Istini o Bogu. Oni je nazivaju 'božanskom vizijom'. Ipak, svako je prikazuje u zavisnosti od svog gledišta. Uz to, u toj viziji postoji i posmatrač! Kada ti hipnotizer pokaže nešto, to smatraš trikom, a ovo smatraš božanskim! Zašto u ovome praviš razliku? Krišna je dao Arđuni 'divja čakšuš' - božansko oko - a ne 'Gjana čakšuš' - Oko koje je Čista Svest, koja nema vizija. Ništa što se vidi nije stvarno."

Na ovo pitanje Mudrac nije odmah odgovorio, već je zajedno sa onim koji ga je o tome pitao otišao u šumu na bregu, i odsekao sa drveta dve grane. Od njih je napravio štapove (za hodanje). Jedan je dao pitaocu, a drugi nekom drugom. Tada je rekao: "Pravljenje štapova je Karma Joga, a poklanjanje Karma Sanjasa." Mudrac ih nije napravio za Sebe.

"On nije geografski pojam. On obuhvata sve ljude. Njemu pripadaju i razarajuće i stvarajuće sile."

Ovaj drugi kaže da je svet stvaran i da ne postoji maja. Prvi nam kaže da pronađemo Stvarnost koja leži u osnovi večno promenljivog sveta. Ono što Ramanuđa naziva promenljivost, Šankara naziva iluzija. Razlika je samo u rečima. Oba puta vode do istog cilja."

"Meditacija je mišljenje, a uz mišljenje ide i zaboravljanje. Onaj ko zaboravlja na Boga, mora da misli o Bogu. Mudrac nikada ne zaboravlja Boga, isto kao što nikada ne zaboravlja na sebe. Znači, on ne meditira na Boga. Ali, kako on nikada ne zaboravlja Boga, zaista može da se kaže da on uvek meditira na Boga."

Neko ko nije proučio Mudračevo učenje, kao ni drevno nasleđe, postavio mu je niz pitanja, od kojih je jedno bilo ovo: "Da li si video Boga?" Mudrac je odgovorio, blago se smešeći: "Da se neko pojavio preda mnomi rekao 'Ja sam Šiva' ili 'Ja sam Rama', ili, pak, 'Ja sam Krišna', znao bih da sam ga video. Ali, nije se pojavio da mi to kaže." Odgovor je bio u skladu sa neznanjem pitaoca. Bog, koji je stvarno Sopstvo, je besforman, i zato ne može da se vidi kao objekat.

Jednom drugom prilikom, kada su Mudraca pitali o "viđenju Boga u svemu", koje propoveda sveto nasleđe, rekao je: "Viđenje objekata i zamišljanje Boga u njima je mentalni proces. Ali to nije viđenje  Boga,  jer  je  On  unutra."  Izraz  'viđenje  Boga  u  svemu'

označava razumevanje da je Bog Stvarnost na koju se nanosi pojavni svet. Ovo se naziva "pravilapa drišti" - nezaboravljanje Istine koja leži u osnovi raznolikosti - i Mudrac to preporučuje kao način za pročišćenje i osnaživanje uma.

"Sve što čovek treba da učini da bi pronašao Sopstvo, je da odstrani ne-sopstvo, odnosno, omotače. Čovek koji sumnja da je čovek, ode kod nekoga i pita ga o tome. Taj mu kaže da nije ni drvo, ni krava, i tako dalje, jasno mu pokazujući da nije ništa drugo do čovek. Ako čovek nije zadovoljan, pa kaže: 'Nisi mi rekao šta jesam', odgovor bi bio, 'Nije ti rečeno da nisi čovek'. Ako čak ni tada ne uvidi da je čovek, biće beskorisno da mu se to i dalje govori. Tako se i nama kaže šta nismo, da bi, otklanjajući sve to, pronašli ostatak, stvarno Sopstvo."

"Način je subjektivan, a ne objektivan. Zbog toga ne može, niti ima potrebe, da ga neko drugi pokazuje. Zar je potrebno da se bilo kome pokazuje kako da uđe u sopstvenu kuću? Ako tragalac drži svoj um u miru, to će biti dovoljno".

"Odgovor koji u um dolazi od samog uma, nije nikakav odgovor." Odgovor je, Stanje bez ega.

"Ljudi uzimaju zdravo za gotovo da ne postoji Svest nezavisna od misli. Otuda misle da je jedino čulno opažanje neposredno znanje. Međutim, objekti čula nisu samoočigledni. Sopstvo je samoočigledno i otuda je znanje o Sopstvu neposredno. Ali ako ljude upitate: 'Zar se Sopstvo ne opaža neposredno, bez ikakvog medijuma,' oni pred tim zatvaraju oči, zato što se čisto "Ja" ne pojavljuje ispred njih kao forma."

"Zaboravljanje Sopstva je Smrt. Stalno prisećanje Sopstva je Život. Ti žudiš za večnim životom. Zašto? Zato što ti je sadašnji život (u relativnosti) nepodnošljiv. Zašto je to tako? Zato što taj život nije tvoja stvarna Priroda. Ti si zapravo čisti Duh. Ali ti Ga poistovećuješ sa telom, koje je projekcija uma, objektivizirana misao, dok je sam um proistekao iz čistog Duha. Obična promena tela ne donosi ništa, jer pri tom dolazi jedino do premeštanja ega u novo telo. Štaviše, šta je Život? To je Postojanje (kao Svest), a to si Ti sam. To je istinski život, i On je večan. Život u telu je uslovljen. Ti si Neuslovljeni Život. Zadobićeš svoju stvarnu prirodu Neuslovljenog Života ako nestane ideja 'ja sam telo'".

"Mogu da postoje nivoi Iskustva Stvarnosti, usled različitog stepena slobode od misli; ali ne postoje nivoi Stvarnosti."

Neko je rekao: "Biblija kaže da duša može da se izgubi." Mudrac je primetio: "Ego može (i treba) da se izgubi, ali Sopstvo nikada."

"Patnja nastupa usled mnoštva neusklađenih misli koje preovlađuju u umu. Ako se sve misli zamene jednom jedinom mišlju, neće biti patnje. Tada će nestati i osećaj delanja, a s njim i neprestano iščekivanje rezultata akcija."

"Kada jedna misao zaokupi ceo um, ona isključuje sve ostale misli. Tada i ta misao uranja u Sopstvo, i Blaženstvo Sopstva se ispoljava kao 'zadovoljstvo'. Ali, ovo se ispoljava u anandamaja omotaču. Savršeno blaženstvo se ostvaruje jedino kada otpadnu svi omotači." "Da je Bog nešto drugo do Sopstvo, tada bi On bio bez Sopstva, što je besmisleno."

"Tvoja dužnost je jednostavno da BUDEŠ, a ne da budeš ovo ili ono. Kada 'Ja' za nešto sasvim deseto govori 'Ja sam ovo', to je egoizam, neznanje. Kada sija kao čisto 'Ja', ono je stvarno Sopstvo."

"Dvaita se sastoji u pogrešnom poistovećivanju tela sa ne- sopstvom. Advaita je prestanak poistovećivanja."

"Kada se 'Ja' pojavi, ono samo postaje i subjekat i objekat. Kada se 'Ja' ne pojavljuje (kao ego), tada nema ni subjekta ni objekta. Zrelom čoveku nije potrebno više ništa reći. Spoznavši ovo, on okreće um unutra, daleko od svega ovoga. Da bi to mogao da uradi, čovek mora da bude Junak, Dira. Ali, zar je potrebno neko junaštvo za pronalaženje Sebe? 'Di' znači um, a 'ra' očuvanje njegovih energija od isticanja u misli. Dira je onaj ko može da zaustavi poplavu misli i da okrene um unutra."

Kada je neko želeo da sazna nešto više o svojim prošlim životima, Mudrac je rekao: "Čak i sa ovim znanjem o sadašnjem životu nisi srećan. Poznavanje prošlih života će samo uvećati tvoju nesreću. Svo takvo znanje je samo teret za um."

"Ideja da je Sopstvo Svedok nalazi se u umu. Ona može da bude od koristi za stišavanje nespokojstva uma. Ali, to nije apsolutna Istina o Sopstvu. Svedočenje je povezano sa objektima koji su predmet svedočenja. I svedok i objekat njegovog svedočenja su mentalne tvorevine."

"Sve su to imena za jednu istu stvar, Sopstvo."

"Tragati za srećom, a poistovećivati Sopstvo sa telom, je kao pokušaj da se pređe reka na leđima krokodila. Kada se ego pojavi, um se odvaja od Izvora, Sopstva. Nemiran je, poput kamena koji je bačen u vazduh, ili poput rečnih voda. Kada kamen ili reka dođu do mesta odakle potiču, odnosno zemlje, tj, okeana, tada se zaustavljaju. Isto tako se um zaustavlja i zadobija sreću kada se vrati i umiri u svom Izvoru. Kao što će kamen i reka sigurno da se vrate na mesto odakle su krenuli, isto tako će se i um neizbežno jednom vratiti svom Izvoru." Tako je obećano da će sve dostići Cilj.

"Sreća je tvoja priroda. Zato nije pogrešno žudeti za njom. Loše je tražiti je spolja, zato što je ona unutra."

"U Samadiju postoji samo savršeni Mir. Do ekstaze dolazi kada um ponovo oživi posle Samadija, prisećajući se Mira Samadija. Predanost započinje sa ekstazom. Ispoljava se suzama radosti, jezom, i drhtavim glasom. Kada ego konačno iščezne i kada se dostigne Sahađa, ovi simptomi i ekstaze prestaju. Nakon buđenja iz sna nema ekstaze, zato što je Samadi spavanje u budnom stanju."

"Budu je jedino zanimalo upućivanje svojih učenika na način za dostizanje trajne sreće. Odbijao je da odgovara na pitanja koja su se zasnivala na neznanju pitalaca - o Bogu i drugim stvarima. Zbog toga je opisan kao nihilista, Šunjavadi!"

Pitanje: "Kako je Džanaka mogao da vlada svojim kraljevstvom, ako je bio Mudrac?" Odgovor: "Da li se Džanaka pitao o  tako nečem? Takvo pitanje se ne pojavljuje u Stanju Ispravnog Znanja. Ono može da se pojavi jedino u neznanju." Pitanje: "Verovatno je gledao na svoje aktivnosti kao na san." Mudrac: "Ovo objašnjenje je takođe neznanje."

"Iskustvo Sopstva (Gjana) će samo po sebi da spere svu prljavštinu uma."

"Što više podsecaš granu, ona više raste. Isto tako, što se više trudiš da poništiš Karmu, ona se samo povećava. Treba da tražiš koren Karme, ego, i da ga uništiš."

"Bramačarja (uzdržavanje) ne može da se utemelji običnom snagom volje. Istinska Bramačarja nije spoljašnja. Ona je život u Brahmanu, u Stvarnosti. Ako se to zadobije, uslediće i ovo drugo."

"Ako budeš i dalje mislio da je neophodno da telo bude zdravo, kako bi i um bio zdrav, tada nikada neće biti kraja brizi o telu."

Ideja Hata Joge da telo treba da se pripremi za praktikovanje metoda za sticanje Oslobođenja, nastojanjem da opstane neverovatno dugo, smešna je. Opravdavaju tu ideju poredeći telo sa platnom, koje morada se pripremi za slikanje. Mudrac je rekao: "Šta je platno, a šta slika? Sopstvo je platno, a telo je i svet i slika. Ono što čovek treba da uradi da bi postao svestan Sopstva je da izbriše slike." Zato Hata Joga nije namenjena mudrim učenicima.

"Da bi umirio neprestane pokrete slonove surle, gonič joj daje da drži težak lanac. Isto tako, da bi kontrolisao lutanje uma, čovek treba da ga zaokupi na najbolji mogući način, inače će se um baviti nečim nepoželjnim. Od svih preokupacija, najbolje je umu dati da se bavi traženjem sopstvenog Izvora. Posle toga su najbolje meditacija i đapa."

"Post treba da bude pre svega mentalan. Obično uzdržavanje od hrane neće dovesti ni do čega. Čak će napraviti zbrku u umu. Do duhovnog razvoja pre će doći regulisanjem ishrane. Ipak, ako se za vreme posta neguje duhovni pogled na svet, tada će za desetak dana nakon prekida posta (ako se nastavi sa pravilnom ishranom), um postati čist i postojan, i ostaće takav."

Pitanje: "Ako se svi ljudi odreknu sveta, ko će onda orati i žnjeti useve?"

Odgovor: "Ostvari Istinsko Sopstvo, i tako  ćeš sam pronaći odgovor." Ovo je uobičajeni odgovor na sva takva pitanja.

"Metod će nekome da izgleda lak ili težak, zavisno od toga da li ga je ranije praktikovao."

"Najsigurniji način da se postigne savršena jednakost, je otići na spavanje."

Pitanje: "Da li je kontrola rađanja protivna moralnosti?" Odgovor: "Mahabharata kaže da što se čovek više podaje želji, to ona postaje nezasitija."

Neko je primetio da je lako napredovati, ali je nemoguće nazadovati. Mudrac je rekao: "Koliko god daleko neko išao, on se nalazi tamo gde je oduvek i bio. Postoji li kretanje unapred ili unazad? Iša Upanišad (stih 5) kaže: 'Ono je daleko, ali je i blizu!'"

"Nema potrebe da se radi bilo čega 'prima' božanska snaga. Ona je već u tebi. Ona već jeste Ti."

"Svet sna zanima sanjača zbog toga što ga smatra objektivnom stvarnošću, izvan i drugačije od njega samog. Budan čovek se zanima za svoj budni svet iz istog razloga. Ako Iskustvom Istinskog Sopstva spozna da je svet samo misaona forma, više ga neće zanimati."

"Postoji razlika u izjavi da svet postoji, i u izjavi da je stvaran", kaže Mudrac. Ovo prvo nije protivrečno naizgled suprotnom kazivanju da je svet nestvaran, dok ovo drugo jeste. Čovek koji je u potpunom neznanju brka Supstancu - Stvarnost koja leži u osnovi pojavnog sveta - sa pojavnošću, i uzima da je ta smesa stvarna. Učenici Mudraca znaju da moraju da izdvoje pojavnost  iz Supstance, i da shvate da je jedino ovo drugo stvarno, a da je ostalo iluzija.

"Kao što se ti odazivaš na svoje ime, iako ti nijedno nije zapisano na čelu od rođenja, tako se i Bog odaziva kada ga zove Njegov poklonik, iako je On zapravo bezimen."

"Za vreme dubokog sna, nisi bio svestan 'svoje porodice'. Isto biće si i sada. Međutim, sada si svestan svoje porodice i osećaš da te vezuje, i razmišljaš o tome da je napustiš. Da li te članovi 'tvoje' porodice vezuju za sebe, ili se ti vezuješ za njih? Dovoljno je da napustiš misao 'Ovo je moja porodica'. Misli se menjaju, ali ne i ti. Čvrsto se drži ovog nepromenljivog ti. Da bi to uradio, ne moraš da zaustavljaš razmišljanje uma. Samo se stalno prisećaj Izvora misli i ozbiljno teži tome da Ga pronađeš."

"Što se više čovek preda, njegovo okruženje će postati bolje i uvećaće se njegova radna snaga." Ovo je rečeno jednom čoveku koji je učestvovao u radu za političku nezavisnost.

"Od koristi je samo dok se čovek ne okrene unutra, u Traganje za Sopstvom. Čim to uradi, sve što je znao biće zaboravljeno i izgubljeno." (Guru Vachaka Kovai, stih 147.)

"Pošto je svet obična senka na stvarnom Sopstvu, nemoguće ga je ispravno spoznati ili dosegnuti. Dete pokušava da dodirne glavu sopstvene senke, ali to ne može, jer kako se ono pomera, i glava senke se pomera.

Majka mu tada uzima ruku, i stavlja je na njegovu glavu. Time mu pokazuje da je dotakao glavu senke. Isto tako, svet se doseže ili ispravno shvata jedino dosezanjem Sopstva."

Kritikujući gledište koje kaže: "Ja sam nalik mehuriću na Okeanu Svesti", Mudrac je rekao: "Takvo razmišljanje je koren svih briga, i treba da se napusti. Sopstvo je Okean, a svet i duše su mehurići na njemu. Ako čovek ovo spozna i uvek to ima na umu, biće postojan i oslobođen svih sumnji i briga. Ova istina se ostvaruje uranjanjem u Srce putem Traganja. Ali, čak i da ne zaroni unutra, čovek je To, i ništa drugo. Ideje o unutrašnjosti i spoljašnjosti mogu da se javljaju samo dok se ne prihvati i ne ostane pri ispravnom gledištu. Onome ko žudi za Oslobođenjem se kaže da zaroni unutra, zato što pogrešno zamenjuje nepostojeću individualnu dušu za Sopstvo, koje je beskonačno i uključuje u sebi sve vidljivo. Onaj ko je ovako spoznao neće žudeti ni za čim, već će uvek uživati u savršenom zadovoljstvu. Čak i pre nego što se zaroni unutra, Sopstvo se doživljava. Niko ne može da porekne svoje postojanje. To postojanje je Svest Sopstva. Samo ako postojiš možeš da postavljaš pitanja. Prema tome, ti si svestan sebe. Plod tvojih napora da ostvariš Istinu Sopstva je samo odbacivanje sadašnjih pogreški. Ne može da dođe do novog Ostvarenja."

"Da bi video svetlost, potrebna je obična svetlost koja otklanja tamu. Da bi se videlo Sopstvo, potrebna je Svetlost koja osvetljava i svetlo i tamu. Ova Svetlost nije ni svetlo ni tama. Ali, naziva se Svetlost jer se ovi vide pomoću Nje. Svetlost je Sopstvo, Beskonačna Svest koje niko nije nesvestan. Niko nije agjani, neko ko ne vidi Sopstvo. Ne znajući ovo, ljudi žele da postanu gjaniji!"