JONA - TVRDOGLAVI PROROK

Uvod

Što bi se još moglo reći o Joni a da nije već spomenuto? Neobičan je to čovek i neobičan je njegov doživljaj, ali je ipak blizak ljudima.

Što bi jedan prosečan kršćanin mogao uraditi s Isaijom, Ilijom, Ezehijelom ili kojim god

drugim starozavetnim prorokom, kad su oni toliko udaljeni od prosečnog? Njihova zajednica s Bogom je nešto što mnogi kršćani jedva mogu da shvate, a Jona je svojom neposlušnošću i trvdoglavošću toliko blizak mnogima, da se lako mogu poistovetiti s njim. Jona je neposlušan i zbog toga on je prosto ,,drag". Svakako, o tome se ne govori. Kad god se o Joni razgovara ili propoveda baca se na njega drvlje i kamenje jer je to red i običaj, a stvari stoje drugačije.

Treba naglasiti da se Bog ne drži ljudskih pravila. Prema nama, Jonina knjiga uopšte ne bi bila uključena u Sveto pismo jer "kvari prosek". Ne bi bio uključen ni dobar deo Davidove biografije. 1 Poslanica galatskim crkvama bi izostala i dobar deo I. Kor.. itd. Bog ne sakriva mane svojih saradnika i njihove neiskrene misli i tu se razlikuje od ljudi. No, on uvek ima jednak stav prema manama svojih saradnika a i po tome se razlikuje od ljudi. Bog sasvim jasno prikazuje mane Abrahama, Davida, Ilije i Jone ali ih ne opravdava. Što je greh toje greh, bez obzira od koga dolazi i Bog ga uvek osuđuje i kažnjava. I to je razlog zašto se i Jonina knjiga nalazi u Starom zavetu. Hvala Bogu što je tako jer bi nam ona mnogo nedostajala.

Jonin slučaj

Jonin slučaj je živi primer sukoba čoveka i Boga. Jona i Bog se nisu složili. Jona zaključuje da se njegov stav ne slaže s Božjim stavom i da se njegove misli ne mogu uključiti u Božje. Njegove namere su suprotne Božjim i smatra da ima pravo na svoj stav i da u tome bude dosledan. Kad se zna da Bog veoma brižljivo odabire svoje saradnike i da on traži dobrovoljce, postaje malo neobično da Bog ovde prisiljava Jonu da uradi ono što ne želi. Ali, Jona je već od prije Božji prorok, i zbog čega Bog u ovom slučaju ne bi imao prava da uporno zahteva od Jone da se drži njegove naredbe?

Predmet na kojem su se sukobili Bog i Jona je stav prema neznabošcima. Jona je bio dobar Izraelac i prema njemu milost postoji samo za njih. Neznabošci su stvoreni da budu hrana

vatri  u  paklu,  a  Bog  ima  druge  namere.  Njemu  je  žao  svih  ljudi  iako  je  odabrao

Abrahamove potomke da budu nosioci priprema za dolazak Isusa Krista. To i jasno iskazuje kad Joni objašnjava zbog čega nije uništio Ninivu. "Jahve mu reče: "Tebi je žao bršljana oko kojega se nisi trudio, nego je u jednu noć nikao i u jednu noć usahnuo. A meni da ne bude žao Ninive, grada velikoga, u kojem ima više od sto i dvadeset tisuća ljudi koji ne znaju razlikovati desno i lijevo, a uz to i mnogo životinja!" ". (4. 10-11)

Jona je bio podanik Severnog  kraljevstva. Galilejac,  rodio se u  Getoferu, gradiću  u brdovitom kraju  severne Palestine, 5-6  km. udaljenom  od  Nazareta. Kako je živio  i

propove dao za vreme Jeroboama II, (793-753 pre Kr.) kao prorok je znao što se priprema

njegovoj zemlji. Sigumo je znao da će Niniva, Asirija okupirati njesovu zemlju i da će raseliti njegov narod. Zbog čega bi se onda zauzimao za neprijatelje? U ovom

slučaju je stupila na scenu nacionalna svest. Zar ne bi bilo jednostavnije da Bog uništi Ninivu jer će tako biti otklonjena opasnost Severnog kraljevstva. Tako je mislio Jona i

tako je zaključivao. To, dakle, nije bila bezrazložna ćudljivost, nego se radilo o nacionalnoj svesti, o želji za dobrobit svog naroda. Problem je ipak postojao. Okupacija i izgnanstvo koje je Bog već pripremao nije bilo konačno odbacivanje nego nekoliko karika u dugom lancu kojeg je stvarao i čuvao osobno Bog. Trebalo je da dođe do raseljavanja Severnog i Južnog kraljevstva jer su svi proroci govorili o ostatku koji će biti nastavak naroda. Sve je bilo na svom mestu s Božje strane. Kod Jone je nastao problem zato što je nacionalna svest postala jača od poslušnosti Bogu.

Jona nije osamljen, rečeno je već na početku. Neposlušnost iz bilo kakvih razloga je česta kod ljudi bilo kog vremena. Jona je upravo simpatičan i blizak zbog svoje tvrdoglavosti.

Neki bi mu možda i čestitali što je smogao toliko hrabrosti da se suprotstavi Bogu na

ovako odlučan način, ne mareći čak ni za svoj život.

Postoji i novozavetni Jona. I kod ovoga su proradila nacionalna osećanja i pokušao je da se suprotstavi Bogu. Što nije došlo dotle, dokle je došlo kod Jone, razlog je u boljem poznavanju Boga. Taj novozavetni Jona je apostol Petar. U Delima 10-11 čitamo o sličnoj borbi. U oba slučaja se radi o nošenju poruke neznabošcima. Oba čoveka smatraju da neznabošci nemaju prava na milost, pokajanje, oproštenje. Obojica smatraju da je njihova nacija jedina koja ima prava da uživa u plodovima Božjega stvaranja. Obojica odbijaju da ispune ono što Bog hoće. Da sličnost bude veća, obojica su u Jopi i bez volje, a sa ustezanjem ispunjavaju svoj zadatak. Jona umesto tri dana propoveda samo jedan dan, a Petar naglašava kako mu je kao Jevrejinu nezgodno što mora da dođe u kuću neznabošca. Jona se ljuti što Bog otklanja objavljenu kaznu, a Petar se čudi što je silazak Svetoga Duha na neznabošce popraćen istim znacima kao u Jeruzalemu.

Tvrdoglavost ovog tipa postoji i danas. Neki kršćani s radošću će govoriti o Velikom sudu, o večnoj smrti, o paklu, smatrajući da se i Bog raduje ovoj propasti. Oni koji to tvrde dokazuju da ne poznaju Boga u ovoj stvari. Bog ne mrzi ljude i neće ih mrziti ni kad ih bude kažnjavao. Njegova srdžba je dokaz njegove ljubavi, a ne mržnje. Samo ljudi ne mogu da se ljute bez naknadnih želja. Samo ljudi istovremeno sa srdžbom žele i osvetu i propast. Bog to ne radi.

Osoba

Iz II. Kr. 14,25 se saznaje da je Jona bio prorok i prije slučaja u Ninivi.

"On je dobio natrag izraelsko područje od Ulaza u Hamat do Mrtvoga mora, prema riječi koju je Jahve Bog Izraelov rekao preko sluge svoga Jone, sina Amitajeva, proroka iz Gat Hahefera." (II. Kr. 14,25) Istorija ne zna za ovo propovedanje i kajanje, pa su neki u novije vreme skloni da u ovom događaju vide alegoriju. Kako je Jonu progutala neka riba pa ga izbacila na obalu, tako će Judejce progutati Babilon pa će se posle osloboditi. Za ovo mišljenje čak postoji izvesna osnova u Jer.51,34

''lzjeo me, satro babilonski kralj, odgurnuo me kao prazan pladanj, ko zmaj me on progutao, napunio trbušinu, iz mog me istjerao Edena." Jer. 51,34) Drugi će u Joninoj knjizi samo potražiti misionarsku ideju, koja se pojavila posle ropstva, kad su neki proroci otvoreno govorili o pružanju Božje milosti i drugim narodima.

Bez obzira na mišljenja i na mogućnosti, postoje, čvrsti razlozi zbog kojih se Jonina knjiga i Jonin slučaj prihvaćaju kao istorijski.

1.  Jonaje bio istorijska ličnost (II. Kr. 14,25)

2.  Knjigu treba tumačiti kao istorijski događaj jer ne postoji nikakva druga mogućnost da se uradi drugačije a da se pri tom ne nanese šteta vrednosti knjige.

3.   Knjigu nije moguće tumačiti alegorijski (u prenešenom smislu)jer bi to bio jedinstven slučaj u Starom zavetu.

4.     Isusje češće spominjao Jonu i smatrao ga istorijskom ličnošću. Jona je jedini starozavetni prorok s kojim se Isus poistovetio. Za njega je pokajanje Ninivljana bilo činjenica, a Jonin boravak u trbuhu ribe predskazanje njegovog trodnevnog boravka u zemlji(Mt. 12,40-41).

Nije moguće dati siguran dokaz o vremenu kad je knjiga napisana. Teolozi se mnogo razilaze što se tiče vremena i postavljaju mogućnost pisanja knjige od osmog do drugoga veka pre Kr. Razlozi za ovako široko razdoblje nisu dovoljno čvrsti. Niniva je propala 612 godine pre Kr. i pisanje knjige posle ovog događaja bi bilo bez snage. Učenje o milosti neznabožcima, koje je postalo snažno posle ropstva, takođe nije dovoljan razlog. Zbog čega Jona ne bi mogao biti prvi u tom?

Navode se i tragovi aramejskog jezika ali se oni pojavljuju i u knjigama za koje se zna da su pisane ranije. Što se tiče jezika, treba naglasiti da se u ovoj knjizi ne pojavljuje ni jedna grčka ili persijska reč, a one su skoro obavezno prisutne u knjigama pisanim posle ropstva. Jona je proricao u vreme Jeroboama II (793-753) i verovatno je knjiga pisana prije 721 godine pre Kr. tj. prije pada Severnog kraljevstva.

U knjizi se ništa ne govori o piscu knjige. Jonaje bio glavni izvor podataka ali to ne mora značiti da je on bio i pisac. On je to mogao nekome pričati pa je tako i zapisano. Kako se

brod vratio u Jopu po tovar, lađari su sigumo ispričali što im se desilo. Nakon nekoliko

dana pojavio se i Jona i dokazana je istinitost njihovog pripovedanja.

Da bi se temeljitije shvatila poruka knjige o Joni preporučljivo je da se pročitaju neki odeljci iz Sv. pisma. Naprimer, Jer. 1, 4-10 - za bolje razumevanje proročkog poslanja, "Dođe mi riječ Jahvina: "Prije nego što te oblikovah u majčinoj utrobi, ja te znadoh; prije nego što iz krila majčina izađe ja te posvetih, za proroka svim narodima postavih te. A ja rekoh: "Ah, Gospode Jahve, gle, ja ne umijem govoriti: dijete sam". A Jahve mi odvrati: Ne govori: "Dijete sam!" Već idi k onima kojima te šaljem i reci sve ono što ću ti narediti. Ne boj ih se: jer ja sam s tobom da te izbavim, riječ je Jahvina. I tada Jahve pruži ruku, dotače se usta mojih i reče: Evo, u usta tvoja stavljam riječi svoje. Gle: postavljam te danas nad narode i kraljevstva, da istrebljuješ i rušiš, da zatireš i ništiš, da gradiš i sadiš."(Jer. 1,4-10)

Jer. 18, 7-10 - za učinak pokajanja. "Objavim li jednom kojem narodu ili kojem kraljevstvu da ću ga iskorijeniti, uništiti i razoriti, i taj se narod, protiv kojeg sam govorio,

obrati od opačina i zloća, tada ću se ja pokajati za zlo koje mu bijah namijenio. Objavim li

kojem narodu, ili kojem kraljevstvu, da ću ga izgraditi i posaditi, a on stane činiti što je zlo u mojim očima, ne slušajući glasa mojega, pokajat ću se za dobro koje sam im obećao." Psalam 139 i 16, 8-11 - za razumevanje iskustava proroka.

"Jahve, proničeš me svega i poznaješ, ti znaš kada sjednem i kada ustanem, izdaleka ti već misli moje poznaješ. Hodam li ili ležim, sve ti vidiš, znani su ti svi moji putovi. Riječ mi

još nije na jezik došla, a ti, Jahve, sve već znadeš. S leđa i s lica ti me obuhvaćaš, na mene

si ruku svoju stavio. Znanje to odveć mi je čudesno, previsoko da bih ga dokučio. Kamo da idem od duha tvojega, i kamo da od tvog lica pobjegnem? Ako se na nebo popnem, ondje si, ako u Podzemlje legnem, i ondje si. Uzmem li krila zorina pa se naselim moru na kraj, i ondje bi me ruka tvoja vodila, desnica bi me tvoja držala. Reknem li: "Nek me barem tmine zakriju, i nek me noć umjesto svjetla okruži!" ni tmina tebi neće biti tamna: noć sjati kao dan i tama kao svjetlost. Jer ti si moje stvorio bubrege, satkao me u krilu

majčinu. Hvala ti što sam stvoren tako čudesno, što su djela tvoja predivna. Dušu moju do dna si poznavao, kosti moje ne bjehu ti sakrite dok nastajah u tajnosti, otkan u dubini zemlje. Oči tvoje već tada gledahu djela moja, sve već bješe zapisano u knjizi tvojoj: dani su mi određeni dok još ne bješe ni jednoga. Kako su mi, Bože, naumi tvoji nedokučivi, kako li je neprocjenjiv zbroj njihov. Da ih brojim? Više ih je nego pjeska! Dođem li im do kraja, ti mi preostaješ!

Da, istrijebi, Bože, zlotvora, krvoloci nek odstupe od mene! Jer podmuklo se bune protiv tebe, uzalud se dižu tvoji dušmani. Jahve, zar da ne mrzim tvoje mrzitelje? Zar da mi se ne gade protivnici tvoji? Mržnjom dubokom ja ih mrzim, i držim ih svojim neprijateljima. Pronikni me svega, Bože, srce mi upoznaj, iskušaj me i upoznaj misli moje: pogledaj, ne idem li putem pogubnim, i povedi me putem vječnim!"

Tu su i neka mesta iz Novog zaveta. Dela 10-11, Rim. 9-11, pogotovo treba pročitati i proučiti mesta iz Evanđelja koja se direktno odnose na Jonu - Mat. 12,38-41 i Luka 11,29-

32.

Isus je cenio Jonina iskustva i poslanje i zbog toga njega uzima za primer. Zanimljivo je da su obojica bili Galilejci. U vreme Jeronima je blizu Nazareta postojalo mesto za koje se tvrdilo da je Jonin grob, a možda je to mesto postojalo već u vreme Isusa, pa je i on odlazio onamo.

Kad su se fariseji u Iv. 7,52 prepirali s Nikodemom oko Isusa, prevarili su se kad su tvrdili da prorok ne dolazi iz Galileje. Otuda je došao Jona koga su oni prevideli. Otuda je došao i Isus koga nisu hteli da priznaju. Da su pažljivo proučavali Pisma shvatili bi da je Jona došao iz Galileje i daje među njima bio prorok veći od Jone

Knjiga o Joni

Jonina knjiga ima pet glavnih točaka.

1.        Jona dobija nalog i odbija ga 1,1-3

2.        Jona beži a Bog ga sustiže i kažnjava 1,4-17

3.        Jona se moli iz stomaka ribe 2,1-10

4.        Jona ispunjava nalog, ali delimično 3,1-9

5.        Ninivljani se kaju: Bog se raduje a Jona je ljut 3,10; 4,11

1.    (1-3) - "Joni je došla Gospodnja reč". Jona je ravnopravni prorok s bilo kojim starozavetnim prorokom: Svima njima je "dolazila Gospodnja reč". Da se nije radilo o Ninivi verovatno bi Jona otišao i izvršio nalog.

Bog je sudija celoga sveta i ovde dolazi pred njega zloća Ninivljana. To je kao u Stv. 6,13 i 18,25. "reče Bog Noi: "Odlučio sam da bude kraj svim bićima jer se zemlja napunila opačinom; i, evo, uništit ću ih zajedno sa zemljom."

"Daleko to bilo od tebe, da ubijaš nevinoga kao i krivoga, tako da i nevini i krivi prođu jednako! Daleko bilo od tebe! Zar da ni Sudac svega svijeta ne radi pravo?"

Jona je naumio da pobegne od Boga. Tu se izražava shvaćan da je Bog samo u Judi i

Izraelu. Dalje njega nema jer nema što da traži. Zbog toga je Jona mislio da Boga neće sresti na moru ili u Tarsisu, koji je verovatno bio u sadašnjoj Španiji. Iz istog razloga i Naman želi da ponese zemlje iz Samarije da ima na čemu da se moli pravome Bogu (II. Kr. 5,17) "Tada Naaman reče: "Dobro, kad nećeš. Ali barem dopusti da meni, tvome sluzi, dadu ove zemlje koliko mogu ponijeti dvije , mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi pomirnica ni klanica drugim bogovima nego samo Jahvi."

Jona beži iz svoje zemlje i zbog toga što želi da raskine s Bogom. Dokle je "pred njim" obavezan je da propoveda.

2.  "Ali Jahve podiže na moru silan vjetar, i nastade nevrijeme veliko na moru, te mišljahu da će se lađa razbiti. Uplašiše se momari; svaki zazva svoga boga, i da bi je olakšali, stadoše iz lađe bacati tovar sto bijaše u njoj. Jona pak bijaše sišao na dno lađe, legao i zaspao tvrdim snom. Zapovjednik lađe pristupi mu i reče: "Što spavaš kao zaklan? Ustaj i prizivlji Boga svojega! Možda će nas se sjetiti Bog taj da ne poginemo". Potom rekoše jedni drugima: "Hajde da bacimo ždrijeb, da vidimo od koga nam dođe ovo zlo", Baciše ždrijeb, i pade ždrijeb na Jonu. Oni mu onda rekoše: "Kaži nam: zbog koga nas ovo zlo snađe, kojim se poslom baviš, odakle dolaziš, iz koje si zemlje i od kojega naroda?" On im odgovori: "Ja sam Hebrej i štujem Jahvu Boga nebeskoga, koji stvori more i zemlju". Ljudi se uplašiše veoma i rekoše mu: "Što si to učiniol" Jer bijahu doznali da on bježi od Jahve - sam im je to pripovjedio. Oni ga zapitaše: "Što da učinimo s tobom da nam se more smiri?" Jer se more sve bješnje dizalo. On im odgovori:. "Uzmite me i bacite u more, pa će vam se more smiriti, jer znam da se zbog mene diglo na vas ovo veliko nevrijeme. Ljudi uzeše veslati ne bi li se primakli kopnu, jer se more sve bješnje dizalo protiv njih. Tad zazvaše Jahvu i rekoše: "Ah, Jahve, ne daj da poginemo zbog života ovoga čovjeka i ne svali na nas krv nevinu, jer ti si Jahve: činiš kako ti je milo". I uzevši Jonu, baciše ga u more - i more presta bjesnjeti.

Tada velik strah Jahvin obuze ljude, te prinesoše žrtvu Jahvi i učiniše zavjete." (1, 4-16)

Jona ne može da pobegne od Boga ali ako ne može u Tarsis onda hoće u smrt. Iznenađuje njegov ravnodušan odgovor lađarima - "Ako smatrate da sam ja kriv, bacite me u more". Doista je tvrdo naumio da ostane pri svojim nacionalističkim idejama. Bog ne uvažava Jonino bekstvo. Čak ni njegovu smrt. Tu izlazi na videlo jedna značajna činjenica. Bog odabire ljude za saradnike a ne oni Boga.

"Niste vi mene izabrali, nego sam ja vas izabrao i odredio vas da idete i rodite rod i da vaš rod ostane, i da vam dadne Otac što god zamolite u moje ime. " (Iv. 15,16)

Što je još važnije, onaj koga Bog pozove ili mu dade neki dar, ne može opozvati poziv ili

odbaciti dar. U Rim. 11, 29 kaže: "Neopozivljivi su Božji darovi i njegov poziv". Bog je pozvao Jonu za proroka i ovaj to mora da ostane do kraja, pa makar i zle volje.

U ovom slučaju Bog je učinio dvoje: a) Bog je poslao veliki vetar (4). Ovo je dovelo do velike zabune, ispitivanja, istraživanja. Jona je otkriven kao krivac. b) Bog je poslao veliku ribu da proguta Jonu. Ovo je učinjeno da Jona zatraži Božju milost i prihvati poslanje. Veliki vetar i velika riba su učinili "veliko delo". Ustvari - sve okolnosti koje Bog daje, čini, šalje - su velike.

Ovde je Jona zanimljiv. Kako je mogao spavati tvrdim snom kad je velika bura? Kao da mu  nije  smetala  ni  nemirna  savest,  ni  nemirno  more.  Ipak  nije  krio  da  služi  Jahvi.

Otvoreno iskazuje tu činjenicu i otvoreno priznaje svoju krivicu. U Svetom pismu imamo

prikazane još dve bure i držanje onih koje je zadesila bura, što je vredno da se prouči. (Mk. 4, 35-41; Dela 27.).

3.   "Jahve zapovjedi velikoj ribi da proguta Jonu. Tri dana i tri noći ostade Jona u ribljoj utrobi. Iz utrobe riblje stade Jona moliti Jahvu, Boga svojega. On reče:

Iz nevolje svoje zavapih Jahvi, i on me usliša; iz utrobe Podzemlja zazvah, i ti si mi čuo glas. Ti me baci moru u dubine, i voda me opteče. Sve poplave tvoje i valovi oboriše se na me. Pomislih: odbačen sam ispred očiju tvojih. Al' ipak oči upirem svetom Hramu tvojem. Vode me do grla okružiše, bezdan me opkoli. Trave mi glavu omotaše, siđoh do korijena

planina. Nada mnom se zatvoriše zauvijek zasuni zemljini. Al' ti iz jame izvadi život moj, o Jahve, Bože moj. Samo što ne izdahnuh kad se spomenuh Jahve, i molitva se moja k tebi vinula, prema svetom Hramu tvojemu. Oni koji štuju isprazna ništavila milost svoju ostavljaju. A ja ću ti s pjesmom zahvalnicom žrtvu prinijeti. Što se zavjetovah, ispunit ću. Spasenje je od Gospoda." (2, 1-10)

Jona se našao u moru a odmah iza toga i u trbuhu ribe. Ovaj doživljaj je toliko neobičan da se mnogi čitaoci i nehotice pokušavaju uživiti u njega. Jona je u novim prilikama bio

prisiljen da traži Boga. Više nije bežao jer je znao da pomoć može poslati samo Bog. Iako

je molitva puna slika, ukazuje na iskustva koja je Jona imao u takvim uslovima. Ova Jonina molitva je psalam ali se svojom sadržinom i oblikom razlikuje od bilo kojeg psalma u Bibliji. To znači da nije umetak nego originalna Jonina molitva koju je pisac knjige dobro znao. Jona se u ovoj molitvi kaje i traži Božju pomoć ali ne izgleda da želi da menja svoj stav prema ranijoj zapovesti i Ninivi.

4.    "Riječ Jahvina dođe Joni drugi put: "Ustani, reče mu, idi u Ninivu, grad veliki, i propovijedaj u njemu što ću ti reći". Jona ustade i ode u Ninivu, kako mu Jahve zapovjedi.

Niniva  bijaše  grad  velik  od  Boga    tri  dana  hoda.  Jona  prođe  gradom  dan  hoda,

propovijedajući: "Još četrdeset dana, i Niniva će biti razorena". Ninivljani povjerovaše Bogu, oglasiše post i obukoše se u kostrijet svi od najvećega do najmanjega. Glas doprije do kralja ninivskoga: on ustade s prijestolja, skide plašt sa sebe, odjenu se u kostrijet i sjede u pepeo. Tada se po odredbi kralja i njegovih velikaša oglasi i objavi u Ninivi:"Ljudi i stoka, goveda i ovce da ne okuse ništa, ni da pasu, ni da vodu piju." (3,1-7)

Niniva je bio veliki grad, ali kako shvatiti ta tri dana hoda? Obim ruševina je oko 15 km. ali je Niniva u svojoj blizini imala još šesto gradova koji su sačinjavali Asirsku prestonicu.

Diodarus Silaulus, Grčki istoričar tvrdi da je dužina zidova Ninive iznosila 480 stadija

(oko 100km.). Možda se ovo odnosilo na sve gradove jer su bili blizu Ninive. Možda je trebalo da Jona prođe svim ulicama i uličicama Ninive jer je vest o propasti bila za sve stanovnike.

Protivno Joninoj želji ljudi su se pokajali a Bog je promenio svoje namere. Pokajanje je bilo potpuno. U opštem kajanju su ponekad bile uključene čak i domaće životinje, kao što

je to slučaj i ovde.

5. "Bog vidje što su činili: da se obratiše od svojega zlog puta. I sažali se Bog zbog nesreće kojom im bijaše zaprijetio, i ne učini. Joni bi veoma krivo, i rasrdi se. I ovako se pomoli Jahvi: "Ah, Jahve, nisam li ja to slutio dok još u svojoj zemlji bijah? Zato sam hteo prije pobjeći u Taršiš; jer znao sam da si ti Bog milostiv i milosrdan, spor na gnjev i bogat milosrđem, i da se nad nesrećom brzo sažališ. Sada, Jahve, uzmi moj život, jer mi je bolje umrijeti nego živjeti." Jahve odgovori: "Srdiš li se ti s pravom?" Jona iziđe iz grada i sjede s istoka gradu; načini ondje kolibu i sjede pod njom u hlad da vidi što će biti od grada. A Jahve Bog učini da izraste bršljan nad Jonom i pruži sjenu njegovoj glavi, te da ga izliječi od zlovolje. Jona se bršljanu veoma obradova. Ali sutradan, u osvit zore, Bog zapovjedi crvu da podgrize bršljan, i on usahnu. Kad je ogranulo sunce, posla Bog vruć istočni vjetar; sunce je palilo glavu Joninu, te je sasvim klonuo. Poželje umrijeti i reče: "Bolje mi je umrijeti nego živjeti." Bog upita Jonu: "Srdiš li se s pravom zbog bršljana?" On odgovori: "Da, s pravom sam ljut nasmrt" Jahve mu reče: "Tebi je žao bršljana oko kojega se nisi trudio, nego je u jednu noć nikao i u jednu noć usahnuo. A meni da ne bude žao Ninive, grada velikoga, u kojem ima više od sto i dvadeset tisuća ljudi koji ne znaju razlikovati desno i lijevo, a uz to i mnogo životinja!" (3, 10-4,11)

Jona ostaje dosledan svojoj zamisli. Propovedao je propast ali je propovedanje skratio možda i zbog toga što nije želio da dođe do pokajanja, a onda je otišao i čekao propast ovoga grada. Da je to doživio, verovatno bi mu ovako nacionalistički nastrojenom bilo posebno uživanje promatrati kako propada neprijateljski grad. Bog mu je uskratio to zadovoljstvo. Kako se Jona buni, Bog mu pokazuje daje u zabludi.

Poruka

Već je govoreno o poruci, ali evo još nešto. U ovoj knjizi je Bog predstavljen kao osoba koja se jednako zanima za sve ljude bez obzira tko su i gde se nalaze. To znači da nema nikakve osnove za diskriminaciju bilo kakve vrste. U svetlu Božje sveobuhvatne ljubavi, uska i nacionalistička shvaćanja postaju smešna.

Bog je pravedni Bog i kako daje prava svima, pred sve postavlja i odgovornost. Oni koji uživaju Božja dobra i milost su tim Božjim darovima i obavezni na poslušnost. Naglašava se da je Bog svemoguć pa je prema tome on gospodar i tvorac istorije. Kraljevstva i države nastaju i nestaju prema njegovim odlukama. Ako neki narodi i dođu do prevlasti, ona nije večna, jer Bog ne dozvoljava da dela ljudi traju večno.

S druge strane. čovek je konačan i nigde ne može da izbegne prisustvo Boga. To prisustvo nije razlog za strah sve dotle dok je čovek poslušan Bogu, ali zbog neposlušnosti najčešće

dolazi do ratnog stanja s Bogom.

Ljude razdvajaju mnogi elementi ali su u osnovi svi ljudi rođaci. Sve ih je stvorio Bog, što znači da nemaju prava da žele zlo jedan drugome. Sastavni deo čovekovog odnosa prema Bogu je kajanje, a iskreno kajanje može da otkloni i najveće opasnosti.

Pitanja

19.     Ponoviti redosled 12 malih proroka

20.     Opisati Jonu kao čoveka

21.     Zbog čega je bio toliko neposlušan?

22.     Prikazati "novozavetnog Jonu" (Dela 10 i 11)

23.     Zbog čega nam je Jona svejedno blizak?

24.     Osnovne poruke Jonine knjige Naučiti: Jona 2,10