Selvarajan Jesudian

JOGA I ZDRAVLJE

 

 

VIŠI KURS HATHA JOGE

Nastavak  knjige ,Joga  i sport«

BEOGRAD

1982

 

MOTO: čovek treba do usmeri svoj poged prema sebi, da bi krenuo najčudesni­jim putem otkrića Univerzuma.

P. Brunton

 

Ovu knjigu posvećujem svim iskrenim prijateljima joge

 

PREDGOVOR

U našoj prvoj zajedničkoj kojizi ,Joga i sport" Selvarajan Jesudian je izložio jednostavne, klasične vežbe Hatha Joge, koje može upražnjavati svako, bio on star ili mlad, zdrav ili bolestan, i to ovde na Zapadu, sa puno uspeha i bez ikakve opasnosli. Mnogi naši učenici primenjuju ove vežbe već čitav niz godina, tako da se ukazala potreba za daljim vežbama, pomoću kojih se telo može još više prožeti svešću i vitalnošću. Sa pažnjom punom ljubavi Selvarajan Jesudian je izabrao i sastavio nove, korisne vežbe za svoje učenike, kako bi ostvarili još veći uspeh i postigli što bo!je rezultate. Raznovrsne vežbe ukrasio je lepim crtežima i stihovima i učinio ih još vitalnijim. lz čitavog dela izvire fino, pravo orijentalno Jesudijanovo biće, puno ljubavi. Ni jednom fotografijom  ne bi mogao Jesudijan dati bolju sliku o sebi, kao ovom knjigom. Slika bi mo­gla pokazati samo njegovo fizičko lice, njegove fizičke crte, dok ova knjiga odražava lik njegovog duhovnog bića izatkanog od dobronamernosti i ljubavi. Svi oni koji ovo delo budi čitali i koristili doživcće pri tome prvu i unutarnju radost, upravo kao što sam se i ja iskreno radovala posmatrajući sa kakvom predanošću i radošću je Selvarajan Jesudijan stvarao ovaj priručnik za svoju školu Joge, koju voli iznad svega.

U to ime i preporučujem najtoplije ovo delo svima onima koji se bave Jogom.

Cirib,  marta 1969 g.

Elizabet Hojt:

Iako su delovi ove knjige prvobitno bili objavljeni na  engleskom, knjiga je prvo objavljena na njemačkom pud nazivom ,Hat­ ha Yoga Obungsbuch". Autor je duoko lahvalan D.K. Stifcnso­nu (D. Q. Stephenson) šo je pregledao originalne tekstove na engleskom i preveo ostatak knjige sa nemačkog. 1 l

Zamolio bill svoje čtaoce da prime ovo skromno delo sa istom ljubavlju, sa kojom ga i ja  predajem svojim dragim prijaleljima Joge.

Selvarajan Jesudian

 

 

I, NEKOUKO  UVODNIH  MISLI

 

Ko je čovekov veliki učitelj? Niko drugi, nego sam čovek. Zar nije on taj, koji tumači zagonetne znake na raskršćima života, da bi se postepeno penjao od rodenja do rodenja? Zar mu čula nisu dovoljna da bi govorio svojim ovozemaljskim jezikom i nije li opremljen svim onim što mu je potrebno za svoj dugi životni put? Kakve tajne čuva skrovište njegovog mozga? I zar nije njegovo srce tako skriveno, da niko ne može videti, kakva su blaga u njemu za­ključana? Kao što seme proizvodi moćo drvo, tako će i čovek kao svoje najviše dostignuće ispoljiti savršenstvo, koje u njemu počiva. Svoje nago  telo zaštitiće odećom tokom svog života, svoje telo okrepiće hranom, svoj životni put osvetliče donekle učenjima iz mudrih spisa, ali na kraju, ipak je on taj, koji gorostasno raste, be­smrtnim jezikom govori i vraća se Univerzumu kada je njegova ži­votna  uloga  završena.

s. J.

 

Čovek  postiže savršenstvo  pobedom nad svojini čulima.. Po­ stoji  li uopšte nešto nemoguće za  onoga, koji je ovladao svojim strastima.

Ramakrišna

Dobro je lako činiti od dobrog, ali teško od lošeg. Loše je lako činiti od lošeg, ali teško od dobrog.

Buddha

Kao što čvrstu stenu ni najjači vetar pokrenuti ne može, tako ni pohvala, ni kleveta mudra čoveka.

Buddha

Što više letimo, to manji izgledamo onima koji žive na zemlji.

Niče

Što su okolnosti više protiv tebe, to se jače ispoljava tvoja unutarnja snaga.

Vivekananda

 

Ako kudiš ovaj svet, možeš li ga time popraviti? Ne, time ćeš- samo izazvati zabunu. — Pokaži put koji vodi iz tame, pa ćete lju- di rado slediti.

Od jadanja  ne očekuj  nikakve  pomoći.  Uspravi  se i okreni svome duhu, carstvu mira u svome srcu. Smireni duh može sve dovesti ponovo u red. Samopouzdanje je kamen temeljac u životu. U trenutku          kada ga zgubiš raspada  se i život. Upravo ao što laki povetarac ne može uzburkati moćni oke- an, tako ni ljudska slabost ne može dotaći produhovljenog čoveka.

S. J .

 

Besmrtnost zove!
Listaj!
Probudi se!
Život je kao san.
Što je tek počelo
Uskoro  će  se  završiti.
Ustaj!  
Probudi  se!
I ne spavaj više!

 

S. J.

Svest je jedno  stanje  našega Ja.  Sa  širenjem  svesti  razvijaju  se u nama sve latentne osobine, koje  su  ispoljavali  jedan  Buddha, Isus Nazarećanin, Ramakrišna, Vivekananda i ostali duhovni  gi­ ganti.

Strpljenje je ključna reč u Jogi, strpljenje propraćeno marlji- vošću i istrajnošću. Kada je raznim duhovnim  velikanima uspelo da ispolje svoju savršenu prirodu, onda je u moći i svakog čoveka i žene da to isto postignu.

Hatha Joga nije samo nauka o telu. Hatha Joga uzima telo za polaznu tačku. Mi razvijamo telesnu snagu, koja se automatski pretvara u snagu osećanja, snagu razuma i, konačno, u snagu du­ ha. Znači, najpre prolazimo telesnu ravan i širimo svoju svest na ravni razuma i, konačno, razvijamo je u njen nesputan, neograni­ čen, slobodan oblik, kao duhovnu svest. Radost zbog naše stalno rastuće svesti doživljavamo kao stanje sreće.

S.J .

 

 

 

Susret kralja Parikšita sa Kavlijem

Kralj Parikšit, gospodar cele Indije, dok je stajao jednog dana na obali reke Sarasvati,  ugleda jednog čoveka  kako  tuče i  kinji  ne­ ku kravu i bika. Takva okrutnost razljuti kralja i on zapita tog čo­ veka, čime opravdava svoje podlo ponašanje, dodavši da je u  nje­ govoj kraljevskoj moći da ga za to kazni smrću. Ne sačekavši od­ govor, kralj se okrete životinjama, koje su još drhtale od straha, i poče im govoriti sa toliko dobrote, da je ubrzo stekao njihovo po- verenje.

Kralj je razmišljao o žalosnoj sudbini bika i pitao se, ko je mo­ gao biti toliko svirep da otseče  noge jadnoj  životinji.  Tada  progo­ vori bik, koji beše ovaploćenje vrline:

„O, plemeniti kralju, zahvaljujemo ti što si nas spasao. Hteo bi da znaš razlog moje patnje, ali ni ja ga ne znam. Ima toliko razli­ čitih pogleda na stvarne uzroke patnje i bola na ovom svetu. Neki kažu, da smo sami prouzrokovali svoju sreću ili nesreću; drugi tvr­ de, da su zvezde ili položaj planeta taj uzrok, ili predodređenost ili sudbina; neki, opet, kažu, da je zakon Karme jedini uzrok  naše sreće ili patnje, dok drugi misle da je Bog taj, koji nam šalje sreću ili nesreću.  Zaista ne znam,  koje je od ovih gledišta ispravno."

Kralj se zapanji, čuvši jednog bika da govori. Ali odjednom mu se učini, dok je tonuo u duboko razmišljanje o tome što je čuo, kao da mu je spao veo sa očiju i on prepozna bika kao otelovljenje Vrline, kravu kao otelotvorenje Majke Zemlje,  a čovek,  koji ih je kinjio, bio je Kavli — oličenje Gvozdenog doba, ili ovaploćenje izopačenosti.

Zatim se okrete biku i reče:

„Ti si zaista otelovljenje Vrline —  uzeo si telo bika.  Tvoje četi­ ri noge predstavljaju: Samodisciplinu, Čistotu, Ljubav prema bli­ žnjem i Istinoljubivost; ali pošto su se u  svet  uvukle  Sumnja,  Po­ hlepa i Oholost, izgubio si svoje tri noge. Sada stojiš još samo na jednoj nozi, na Istinoljubivosti, a ovaj čovek, Kavli, otelotvorenje Gvozdenog  Doba,  upravo  je  nameravao  da  i  ovu  nogu  uništi."

Rekavši to, okrenu se sa isukanim mačem protiv Kavlija, rešen da ga ubije. Ali Kavli se baci kralju pred noge i zamoli ga za milost i oproštaj, jer je dobro znao, da kralj ne može ubiti ni jednog živog stvora, koji od njega zatraži milost i zaštitu. Kralj se uzdrža, ali za- povedi Kavliju da napusti njegovo  kraljevstvo.

Međutim, Kavli zamoli kralja da mu prepusti one oblasti svoje kraljevine, gde su vladala četiri poroka: Kockanje, Pijančenje, Ne- čovečno  postupanje  sa  ženama  i  Svirepost  prema   životinjama. Kralj mu usliši molbu. Ali Kavli je hteo još više da proširi svoj  po­ sed i zamoli kralja za dalje oblasti. Kralj mu prepusti oblasti Lice- mernosti,  Oholosti,  Razbludnosti,  Surevnjivosti i Neprijateljstva.

Dakle, ako ljudsko biće neće da ga Kavli savlada, onda mora izbegavati  carstva  ovih  poroka.

Na kraju, kralj vrati biku njegove noge, kako bi mogao čvrsto stajati u vrlinama Samodiscipline, Čistote,  Ljubavi prema bližnjem i  Istinoljubivosti.

Bhagavatam