JOEL - PESNIK

Uvod

Kako bismo samo rado hteli da o ovim ljudima čije poruke čitamo znamo mnogo više! Hteli bismo da znamo tko su, kako su živeli, kakvi su bili. Da bar znamo poneku privatnu crtu, neku zgodicu iz porodičnog života, a upravo toga veoma često nema. Mnogi biblijski ljudi nam nisu ostavili o svom privatnom životu ama baš ništa osim što se posredno može zaključiti iz njihovih knjiga. Privatan život nije zanimao ljude onoga vremena. Njih su zanimale poruke, ono šta neko ima da preda drugima. Možda su zbog toga izostali podaci o piscima. Sasvim je moguće da je posredi i drugi razlog. Biblijski su ljudi dolazili u ime Gospoda Boga. Božja poruka je bila važna a oni su ostajali postrani, neupadljivi, neprimetni. Nikakva njihova privatna stvar nije smela skrenuti pažnju s Božje poruke. Tako nam je uskraćeno zadovoljstvo da znamo više o ovim ljudima, ali nam zato nije uskraćena svežina i bistrina poruke koju su ovi ljudi donosili.

"Jahve je Bog" znači ime proroka Joela. Kaže u 1,1, da je bio Petuelov sin, verovatno isto ime kao u Post. 22, 22-23; Batuel. Dakle, Joel ili Petuel. Izgleda daje ime Joel bilo omiljeno jer se od Samuela do Nehemije spominje čak 12 ljudi s tim imenom (napr. I Sam. 8,2; I Dan. 4,36; 7,3; 9,38; 15,7;

27,20; itd.). Iz knjige se saznaje da je Joel veoma dobro poznavao Jeruzalem i hram, što navodi na zaključak da je živio u ovom gradu i često bio u hramu.

Vreme

Joel ne spominje ni jednu godinu, ali ni jedan značajan događaj na osnovu kojega bi se dalo sa sigurnošću zaključiti kada je živio. Ljudi u ono vreme nisu imali jedinstveno brojanje godina nego su godine brojali prema značajnim događajima kao što su promene na prestolu, propast države, ratovi, prirodne pojave, nesreće, suše zemljotresi, pošasti, kuga, glad, skakavci sl. služile su kao oznake za brojanje vremena.

Značajan i uočljiv odeljak je u 3,1-6:

"Poslije ovoga izlit ću Duha svoga na svako tijelo, i proricat će vaši sinovi i kćeri, vaši će starci sanjati sne, a vaši mladići gledati viđenja. Čak ću i na sluge i sluškinje izliti Duha svojeg u dane one. Pokazat ću znamenja na nebu i zemlji, krv i oganj i stupove dima. Sunce će se prometnut u tminu, a mjesec u krv, prije nego svane Jahvin dan, velik i

strašan. Svi što prizivaju ime Jahvino spašeni će biti, jer će na brdu Sionu i u Jeruzalemu biti spasenje, kao što Jahve reče, a među preživjelima oni koje Jahve pozove."

U ovim stihovima se spominje zao udes koji je zadesio Judejce kada su bili porobljeni i sasvim je moguće da Joel misli na događaj opisan u II Ljet. 2,1-18. Ako je tako onda je Joel prorokovao za vreme Jorama a to je oko 850 god. pre Kr. Na taj način je Joelova knjiga jedna od najstarijih proročkih kanjiga. Neke pojedinosti podupiru tvrdnju da je Joel živio oko 850 g. pre Kr.

1.   Zbog prolivanja nevine krvi, predviđa se kazna za Egipat i Edom. Verovatno se ovde misli na napad egipatskog faraona Šišaka za vreme Roboama: "Pete godine Roboamova

kraljevanja egipatski kralj Šišak navali na Jeruzalem". (I Kr. 14,25) i na pobunu Edomaca

za vreme  Jorama: "U njegovo se vrijeme Edomci odmetnuše ispod judejske vlasti i postaviše sebi kralja". (II Kr. 8,20)

2.   Ne spominje se štovanje Bala, a za Joasove vladavine ona nije postojala zahvaljujući uticaju svećenika Jojade. "Sedme godine Jehuova kraljevanja Joaš je postao kraljem, i kraljevao je četrdeset godina u Jeruzalemu. Majka mu se zvala Abija i bila je iz Beer Šebe." (II Kr. 12,2)

Prilike su se izmenile posle Jojadine smrti: "Poslije Jojadine smrti došli su Judini knezovi i poklonili se kralju. Tada ih kralj poče slušati. Judejci bijahu ostavili Jahvu, Boga otaca, i stali služiti ašerama i likovima; došla je Božja srdžba na Judejce i na Jeruzalem za tu krivicu. Slao im je Bog proroke da ih obrate k Jahvi, oni su ih opominjali, ali oni nisu htjeli slušati. Tada Božji duh napuni Jojadina sina, svećenika Zahariju, koji stavši poviše naroda, reče: "Ovako veli Bog: Zašto kršite Jahvine zapovijedi? Zasto nećete da budete sretni? Kako ste vi ostavili Jahvu, i on će vas ostaviti." (II Dn. 24, 17-20)

3.   Uočava se da svećenici ozbiljno drže do službe u hramu a to je bilo za vreme Joasa, opet zahvaljujući Jojadinom uticaju.

4.  Ne spominju se dve moćne kraljevine - Asirija i Babilon. Ove dve kraljevine su snažno

uticale na razvoj svetskih događaja dokle god su postojale i nije bilo moguće ne spomenuti ih kadgod se govorilo o svetskim zbivanjima. Znači, one još nisu postale svetske sile.

5.   Stil Joelovog naučavanja je jednostavan što ukazuje da prije njega nije bilo pisanih proročkih knjiga.

Ovo su neke od pojedinosti koje ukazuju na mogućnost da je Joelova knjiga jedna od najstarijih proročkih knjiga.

Prema drugom mišljenju, Joelova knjiga je pisana oko 500. godine. Na primer, Joel uopšte ne spominje Severno kraljevstvo što neke navodi na zaključak da ono u vreme Joela više nije postojalo. Time se objašnjava i izostanak bilo kakvog podatka o Asiriji i Babilonu. Takođe, u 3,6 se spominju Grci a oni dolaze na svetsku pozornicu tek oko 500-te godine. Moguće je naći još podataka za kasnije vreme Joelove knjige kao što su jezik, sistem bogosluženja u hramu, itd.

Nema potrebe da nas zbunjuje nejasnoća u pogledu vremena jer ono ne mora biti najvažnije. Poruka je svejedno kristalno čista a toje za nas najznačajnije.

Prilike

Neposredni razlog za pisanje ove knjige je najezda skakavaca. Nju Joel u 2, 6-11 opisuje izuzetno slikovito, pesnički: "Pred njima narodi dršću, i svako lice problijedi. Skaču ko junaci, ko ratnici se na zidove penju. Svaki ide pravo naprijed, ne odstupa od svog puta. Ne tiskaju jedan drugog. već svak ide svojom stazom. Padaju od strijela ne kidajuć redova.

Na grad navaljuju. na zidine skaču, penju se na kuće i kroz okna ulaze poput lupeža. Pred njima se zemlja trese, nebo podrhtava, sunce, mjesec mrčaju, zvijezdama se trne sjaj. I Jahve glas svoj šalje pred vojsku svoju. I odista, tabor mu je silno velik, zapovijedi njegove moćan izvršitelj. Da, velik je Jahvin dan i vrlo strašan. Tko će ga podnijeti?" Najezda skakavaca je bila jedna od najtežih nesreća koje su znale zadesiti ljude. Kad Bog upozorava Izraelce u Pon.Z. 28 na kazne kojima će ih kazniti ako budu neposlušni, spominje i skakavce: "Mnogo ćeš sjemena baciti u polje, ali ćeš malo žeti, jer će ti urod skakavci ogolijevati." (st. 38) Ovo nije bila malena kazna i zbog toga je jedna takva najezda bila dovoljna da je Joel uporedi s Gospodnjim danom, a Gospodnji dan je u Starom zavetu najčešće bio dan Božjega suda. Dolazak skakavaca se objavljivao kako se objavljuje dolazak strane vojske ili bilo kakve druge nesreće.

Skakavaca je u ono vreme bilo više vrsta a neke od njih su bile prava propast. Postojbina ovih skakavaca je današnji Sudan. Mlad skakavac prođe kroz nekoliko stepena razvoja i u

zadnjem mu izrastu krila. Biolozi tvrde da ujednom vremenu skakavcima ovlada moćan

lutajući instinkt i oni polaze na put, u jatima, ne odvajajući se i ne menjajući pravce. Rojevi skakavaca mogu biti toliko veliki da se od njih zamrači nebo kao od oblaka. Visoka temperatura im daje posebnu živost pa su u stanju da lete 2-3 dana bez zaustavljanja. Dok ih drži njihov lutajući instinkt u stanju su da predu do 3,500 km, a onda nestaju u moru. ili u pustinji. Ali, iza njih ostaje pustoš.

Kako i prorok Joel opisuje u 2,6-11, skakavci ne znaju za prepreke. Veru se preko stena, plivaju  preko  vode,  ili  jedan  preko  drugog,  a  zbog  ogromnog  mnoštva  i  savremena

hemijska sredstva malo pomažu. Pokušalo se s trovanjem bilja ali svaki skakavac mora da

popase neku biljku da bi se otrovao. Rovovi napunjeni vodom takode ne pomažu a i vatrena barijera nije dovoljna prepreka. Pokazalo se da je najbolji lek da se skakavci uništavaju dok su larve. Postoje instituti koji nastoje da pronađu najbolji lek protiv ove opasnosti. Izvesna rešenja postoje ali je do pune pobede još dug put. Naglašeno je da se najezda skakavaca smatra jednom od najvećih nesreća jer ju je nemoguće sprečiti, a pričinjava veliku štetu. Skakavci se čak zavlače u kuće ijedu sve što je zajelo. Kako su ljudi u ono vreme bili potpuno bespomoćni u pogledu odbrane, ova vrsta nesreće im je ulivala jezu.

Jedna najezda skakavaca je bila razlog da Joel napiše svoju knjigu. Ni jedna pojedinost koju on daje nije bez podloge. Skakavci u letu stvaraju šum sličan velikom vodopadu, zamračeno nebo čini da ljudi dobijaju utisak da sunce zalazi. ništa im ne može stati na put, uništavaju sve, a kad ih vetar baci u more, uginu, talasi ih izbace na obalu pa se nadaleko širi nesnosni smrad, i ta ogromna masa mrtvih skakavaca postaje leglo zaraza.

Najezda o kojoj Joel govori donela je pravu pustoš jer u 1,13 kaže da nije bilo čak ni šta da se prinese u hramu na žrtvu: "Svećenici, opašite kostrijet i tužite! Službenici žrtvenika,

naričite! Dođite, prenoćite u kostrijeti, službenici Boga mojeg! Jer iz Doma Boga našeg

nesta prinosnice i ljevanice!" Ali, najezda nije bila konačan cilj Joelove poruke. Ona je ljude uverila da Bog sve može i da kažnjava strašno, ali Joel kaže da će Gospodnji dan biti još strašniji. Bog će doći da sudi i ljudi se mogu osloboditi kazne samo ako se ponize, ako poste, kaju se i napuste praksu, koja se protivi Bogu:

"Između trijema i žrtvenika neka tuže svećenice, sluge Jahvine. Neka mole: "Smiluj se, Jahve, svojem narodu! Ne prepusti baštine svoje sramoti, poruzi naroda. Zašto da se kaže među narodima: Gdje im je Bog?" Tad Jahve, ljubomoran na zemlju svoju, smilova se svom narodu." (2,17-18)

Nesreće koje mogu zadesiti narode mogu biti u vezi s neposlušnošću ljudi, a poželjno je da upute ljude na kajanje.

Poruka

(2,28-32) "Posle ovoga . . . ."Posle Božjega suda, posle Gospodnjeg dana. Moguće je pomisliti da je sve ovo što Joel govori predskazanje velike propasti na kraju sveta kad će Bog suditi svima. Moguće je pretpostaviti da će neposredno pred Drugi dolazak Isusa Krista doći do opšteg probuđenja. Ali, apostol Petar citira ovo Joelovo predskazanje i iz njegovog govora se zaključuje da je imao u vidu isključivo Dan Duhova.

Dobra koja Bog obećava duhovne su prirode, ali ona dolaze posle pritiska koji su ljudi osetili. Duh kojega će Bog dati je Duh mudrosti, duh pouzdanja u Božju volju. Toje i duh poslušnosti. (Jer. 24,7; 31,33; 32,29; Ez. 11,19; 36,27; 39,29; Iz. 32,15; 44,3): I drugi

proroci govore o Danu Duhova: "I dat ću im srce da me poznaju da sam ja Jahve, da budu narod moj, a ja Bog njihov, jer će se oni svim srcem svojim opet k meni obratiti." (Jer.

24,7) "I ja ću im dati novo srce i nov ću duh udahnuti u njih: iščupat ću iz njih njihovo

kameno srce i stavit ću u njih srce od mesa," (Ez. 11,19) "dok se na nas ne izlije duh iz visina. Tad će pustinja postat voćnjak, a voćnjak se u šumu pretvorit" (Iz. 32,15).

"Jer na žednu ću zemlju vodu izliti, i po tlu sušnome potoke. Izlit ću duh svoj na tvoje potomstvo, i blagoslov na tvoja pokoljenja." (Iz. 44,3)

Što je naglašeno da će izliti Duha na svako telo, ne treba tumačiti da će svi ljudi spoznati Boga. Ispravnije je tumačiti da će Boga poznati ljudi različitih slojeva društva. To se pokazalo kao ispravno već u prvom veku kad su u Isusa verovali ljudi različitih polova, klase i naroda. Treba samo proučiti Dela apostolska.

Spoznaja Božje volje nije prednost samo nekih. Bog se ne objavljuje samo muškarcima. Već u SZ je bilo žena proroka. Zbog toga prorok ovde naglašava da će devojke, tj. ženski rod, takođe učestvovati u spoznaji i objavi Božje volje. Proricanja o kojima je ovde reč poruke su koje ljudi dobijaju od Boga pod posebnim uslovima. (I Sam. 10,10; Amos 3,8; Is. 8,1l;Jer. 1, 5-7; 20,9). Najraniji zapisi o ovom su u I Sam. 10,10:

"Kad su naime đošli u Gibeu, gle, dođe mu u susret povorka proroka, i duh Božji siđe na njega, i on pade u proročki zanos usred njih. " O suštini proricanja slikovito govori prorok

Amos: "Lav riče: tko da se ne prestravi? Gospod Jahve govori: tko da ne prorokuje?"

(Amos 3.8) slično i Izaija: "Jer, ovako mi reće Jahve, kad me rukom uhvatio i opomenuo da ne idem putem kojim narod ovaj ide." (Is. 8,11). Posebno je slikovit prorok Jeremija: "Prije nego što te oblikovah u majčinoj utrobi, ja te znadoh; prije nego što iz krila majčina iziđe, ja te posvetih, za proroka svim narodima postavih te. A ja rekoh: "Ah, Gospode Jahve, gle, ja ne umijem govoriti: dijete sam". A Jahve mi odvrati: Ne govori: "Dijete sam!" Već idi k onima kojima te šaljem i reci sve ono što ću ti narediti." (Jer. 1,5-7) Zatim, još obilatije i snažnije: "I rekoh u sebi: neću vise na nj misliti, niti ću govoriti u njegovo ime. Al' tad mi u srcu bi kao rasplamtjeli oganj zapretan u kostima mojim:

uzalud se trudih da izdržim, ne mogoh više." (Jer. 20,9)

I snovi mogu biti način da se sazna Božja poruka. Prorok Jeremija u 23,28; omalovažava snove a to znači da prema njima treba biti oprezan. Nisu svi snovi vredni jer ne nose Božju poruku. Svi ljudi sanjaju, bez obzira da li veruju ili ne. Zbog toga je opasno u svakom snu videti neku poruku. Sveto pismo zna za snove koji su bili Božja poruka (Post. 20,3; 28,12; 38, 5-9). Svakako da su ovi ljudi sanjali i inače. Kad Bog želi da nekome progovori kroz

san pobrinuće se za jasnoću sna i za ostalo što će učiniti da se obrati puna pažnja na poruku.

Spominju se i viđenja. Ona su poznata u Svetom pismu jer su ih ljudi često imali. (Iz. 6,1; Amos 3,8; Jer. 1,11; Ez.1,1).

Često se spominje Izaijino viđenje: "One godine kad umrije kralj Uzija, vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolju visoku i uzvišenu. Skuti njegova plašta ispunjahu Svetište" (Iz. 6,1)

Neobično je i Jeremijino viđenje: "I dođe mi riječ Jahvina: "Što vidiš, Jeremija?" A ja ću: "Vidim granu bademovu". "(Jer. 1,11).

Još neobičnije Ezehijelovo: "Godine tridesete, četvrtoga mjeseca, petoga dana, kad bijah

među izgnanicima na rijeci Kebaru, otvoriše se nebesa, i ja ugledah božanska viđenja." (Ez.1,1)

Imao ih je i Petar (Dela 10). Pavle (II Kor. 12,1-3) i Ivan (Otk. 1). Pavle kaže: "Ako treba da se hvalim – to, istina, nije uputno - pristupit ću k viđenjima i objavama Gospodnjim. Poznajem čoveka u Kristu koji prije četrnaest godina - ne znam da li s tijelom, ne znam da li bez tijela, to Bog zna bi uznesen do trećega neba. Za tog čovjeka znam - ne znam da li u tijelu, ne znam da li izvan tijela, to Bog zna - da bi uznesen u raj..." (II Kor. 12,1-3). Viđenja postoje i danas. Njih imaju oni koji su bliski Bogu. Ta viđenja nisu isto što i halucinacije jer halucinacije dolaze od bolesne duše a viđenja imaju sasvim zdravi ljudi. Nama ljudima nije uvek lako proceniti koje je viđenje ispravno a koje nije. Možda bi jedan od kriterijuma bio da se ona prava viđenja ne prepričavaju. Njihova sadržina je sveta i "čoveku nije dozvoljeno da govori o njima" (II Kor. 12,1-3).

Ono što sledi dalje, dim, znači, itd. odnosi se na budućnost, i ne treba obavezno priključivati Danu Duhova. To nije učinio ni Petar. Ipak, zanima nas - Da li je Dan Duhova događaj koji pripada istoriji ili ga i mi možemo očekivati? Neki energično tvrde da je on moguć samo jedanput. Svako očekivanje da se taj dogadaj ponovi je uzaludno. Drugi tvrde daje Dan Duhova moguć i danas. Ako se uzme struktura, forma silaska Svetoga Duha, ako se uzme u obzir i istorijska vrednost Dana Duhova, to je doista moguće samo jednom. Crkva ne treba onakve znake kakve je trebao apostolski zbor, jer ona ima druge dokaze. Istorijski gledano, Dan Duhova kod učenika je bio prvi po redu, pa mu je u tom još jedna vrednost pored ostalih. Ali, ako se misli na probuđenja koja su u stanju da zahvate mase ljudi, onda je Dan Duhova moguć i danas. Istorija crkve zna za velika probuđenja koja su zahvatala cele narode. I ovo šta se danas dešava u nekim krajevima sveta nije ništa drugo do probuđenje, Dan Duhova. Samo, Božji se Duh objavljuje isključivo kako on hoće, i uvek je njegova objava uklopljena u postojeće prilike. Rečeno drugim rečima, oblik silaska je različit ali je sadržina ista. Crkvi našega vremena nedostaju snažni doživljaji silaska Svetoga Duha. Bog, Isus, Sveti Duh, živo svedočanstvo o Isusu, neuništivost Božje reči i ostale vrednosti su nam danas uglavnom strane, a to čini da je ceo naš život u Bogu "anemičan", bez nužne svežine. Možda će proučavanje ovoga teksta probuditi želju za ponovnom objavom Gospoda Boga.

Pitanja

1.         Ponoviti redosled 12 malih proroka

2.        Prikazati Joela i njegovo vreme

3.        Kakvo je bilo stanje u Božjem narodu u Joelovo vreme?

4.        Opisati Joelov prikaz najezde skakavaca

5.        Koje su osnovne vrednosti Joelove poruke Jevrejima?

6.         Joelova poruka nama? Naučiti: Joel 4,18