II     JEZIK  TELA

Suština    života:     suština     stvari

Jezik tela ili telesni jezik ima dva  dela.  Jeda n  se  od­ nosi na znakov e i izraze koji nose informacije o  osobi; drugi se odnosi  na  verbaln o  izražavanje  koje  se  odnosi na  funkcionisanje   tela.   U   ovoj   glavi   ću   prodiskutovat i o oba dela onoga  što  nazivam o  jezik  tela,  počevši  od drugog.  Na  primer ,  izraz   „stajati   na  vlastitim  nogama " je jezik  tela.  On,  naravno ,  znači  biti  nezavisan  i  pro ­ izlazi iz našeg životnog  iskustva.  Kad a  smo  bili  bebe zavisili  smo  od  drugih ,  oni  su  na s  nosali   i   pomagali nam. Kak o smo odrasli, tak o smo naučili da stojimo na sopstvenim  nogam a  i  da   budem o   nezavisni.   Mnoga takva iskustv a su deo naše g svakodnevno g jezika. Mo­ žemo za  nekoga  da  kažem o  da  ima  „ukočen  vrat "  u smislu da je tvrdoglav , ili da mu se „tres u  ruke "  sa značenjem da je škr t i da nerad o daje, ili da ima „za- čepljena usta", da označimo onoga ko malo govori. Go ­ vorimo da nek o nosi „brem e na  plećima",  nek o  „par a nosom nebo " držeći glavu  uzdignuto,  ili  da  stoji  „čvrsto na zemlji", čime označavamo naše psihološke stavove. Sandor  Rado  (Sandor  Rado)  je   pretpostavi o   da   jezik ima svoj kore n u proprioceptivni m  senzacijama  —  tj . osnova svih jezika,  je  telesni  jezik.  Veruje m  da  je  to valjan  predlog  pošto  je   komunikacij a   primarn o   razme - na iskustva,, što je, u stvari, reakcija na  situacije  ili događaje. U svetu, međutim , gde ima drugi h relevantni h referentnih okvir a jezik će usvojiti  izraze  iz  tih  sistema. Na primer , izraz „juri četvrto m brzinom " proizašao je iz našeg   iskustva   sa  automobilim a  i  ima   smisao  sam o   za

°ne   ljude   koji   poznaju   taka v   sistem.   Drug i   prime r  je izraz  „glava  mu  se  isparava" ,  što  se  odnosi  na  operacije

parni h mašina. Takvi  izrazi  se  mogu  nazvat i  „jezik mašina" . Ne zna m  koliko  toga  je  postalo  deo  našeg načina  govora  i  mišljenja.   Možemo  pretpostaviti  da  će sa vremen a tehnologija uvesti u naš e rečnike mnog e nove izraze koji su dalek o od jezika tela.  Sv e  mašin e  su  na neki način produžeta k ljudskog tela i funkcionišu na principima koji operišu u telu.  To  se  lako  vidi  u  pros­ tim oruđim a ka o što su vile, koje predstavljaj u produ­ žetak  ruk e  i   prstiju,   lopata,   koja   je   produžeta k   ruke sa  skupljenim  prstima ,  čekić  ka o  produžeta k  pesnice. Cak  i  komplikovanije  mašin e  imaj u  taj  odnos   prema telu ;  teleskop  je  produžeta k  očiju,  kompjuter ,  pak, mozga.  Međutim ,  često  gubim o  iz  vida  tu  činjenicu  i više pokazujemo  tendenciju da  mislimo  o telu ka o  da operiše po  principima mašine,  nego obrnuto . Identi- fikujemo  sebe  sa  mašinom,   koja   je   u   svom   ograniče­ no m  funkcionisanju  moćniji  instrumen t  od  tela.  Na kraju ,  vidimo  telo  ka o   mašin u   i   tad a   gubim o   kontakt sa  vitalnim  i  suptilnim  aspektim a  tela.

Bioenergetika  ne  gleda   na   telo   ka o   na   mašinu ,   čak ni ka o najkomplikovanij u i najlepšu ika d stvoren u ma­ šinu.  Tačno  je  da  se  nek i  aspekti  telesnog  funkcioni- sanja mogu poredit i sa mašinom ; na srce se, na  primer, može gledati ka o na pumpu . Izolovano iz  tela,  srce  je pump a ili, recimo drugačije, kad a srce  ne  bi  bilo  uk­ ljučeno u celokupa n život tela,  ono  bi  bilo  sam o  pum ­ pa.  Ali,  ono  je  u   velikoj   mer i   uključeno   i  to   je   ono što  ga  čini  srcem  a  ne  pumpom .   Razlika   između   ma­ šine i  srca  jeste  da  mašin a  im a  ograničenu  funkciju. Pump a  pumpa , ništ a više. Srce takođ e  pumpa ,  i u toj ograničenoj  operaciji  funkcioniše  ka o   mašina.   Ali.   srce je takođ e integralni deo tela i u to m aspektu svog funk- cionisanja  radi  nešto  više  nego   što   je   pumpanj e   krvi. On o služi i  doprinosi  životu  tela.  Jezik  tela  prepoznaje tu  razliku  i  to  je  ono  zbog  čega  je  to  tak o  značajno.

•        Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje koliko su ljudim a važni nemehaničk i aspekti srca. Na- vešću sam o nek e od  njih.  U  izrazu  „ući  u  srce  proble ­ ma " mi izjednačavamo srce sa pojmo m suštine.  Srce  ta­ kođ e  označava  centa r ili  jezgro,  ka o  što  se  vidi  iz  izraza

»pogodio  si  me  u  srce",  što  pretpostavljam o  da   ozna­ čava  najdublji,  najcentralniji  deo  ličnosti.

Svak o  zna   da   povezujemo  osećanje  ljubavi  sa   srcem.

„Pokloniti srce "  znači  zaljubiti  se,  „otvoriti  srce  neko­ me "  znači  saopštiti  nešt o  značajno  bez  prikrivanj a  osobi

u čiju ljubav verujemo.  U  ovim  primerim a  srce  se  ko ­ risti uglavnom ka o simbol. Ali,  srce  se  ne  povezuje  sa­ mo sa osećanjima; u naše m  jeziku  ono  je  orga n  oseća­ nja. Kad a kažemo „skupilo mi se srce*', saopštavam o proprioceptivne  senzacije  koje  drug a  osoba   može   da oseti u sebi, što označava ekstre m anksioznosti i  raz ­ očaranja. Srce se takođ e širi sa radošću  i  to  u  bukval ­ nom smislu, ne sam o figurativno . Ak o je  to  slučaj,  da  li izraz „imati slomljeno srce " označava stvarnu , fizičku traumu ? Ja veruje m u to, ali takođ e  veruje m  da  slom­ ljeno  srce  može  da  se  zaleči.  Reč  „slomiti"  ne  znači nužno  „slomiti  na  dv a  ili  više   delova".   To   može   zna ­ čiti prekid, u smislu veze između srca i periferije tela. Osećanje ljubavi  ne  protiče  više  slobodno  od  srca  pre ­ ma  svetu.

Bioenergetika se interesuje za to kak o čovek vlad a osećanjem ljubavi. Da  li je njegovo  srce zatvorena , ili otvoreno? Otvoren o  prem a svetu, ili zatvoreno  u  sebe? Njegov  sta v  se  mož e   odrediti   na   osnovu   izraza   tela, ali  da  bi  se  to  učinilo  mor a  se  razumet i  jezik  tela.

Srce  je  zatvoren o  u  koštano m  kavezu,   grudno m   ko ­ šu,  ali  taj  kave z   može   biti   čvrst   ili   mek,   nepokreta n ili  osetljiv.  Njegove  osobine  se  mog u   osetiti   pipanjem, što  se  vidi  po   čvrstim   mišićima   i   grudno m   košu   koji se ne prepušt a pod blagim  pritiskom.  Pokretljivost  grud i se može videti  pr i  disanju.  Kod  velikog  broja  ljudi grudni koš se pr i disanju ne  pokreće.  Kod  njih  su  po ­ kreti disanja pretežn o dijafragmatski, ali sa slabim ab - dominalnim  učešćem.  Grud i   su   naduvan e   i   održavaju se  u  položaju  udisanja.  Kod  neki h  ljudi  sternu m   for­ mira ispupčenje, ka o da drži ljud e podalje od srca. Izbacivanje grudno g koša j e  vrst a  prkosa.  Ak o  t o  na - merno  radite ,  osetićete   da   kaž e   „neću   te   pustiti   da mi priđeš".

Primarn i   kana l    komunikacij e   za   srce   je   kro z   grlo i usta.  To  je  detet u  prv i  kanal ,  kad a  ono  poseže  svo­ jini  usnam a  i  ustim a  za  majčinom  dojkom.   Međutim, dete ne  poseže  sam o  usnam a  i  ustima ,  ono  poseže  i svojim srcem. U poljupcu je zadržan a svest  o  to m  po ­ kretu ka o izrazu ljubavi. Ali,  poljubac  može  biti  gest ljubavi  ili  izražavanje   ljubavi ;   razlika   je   da   li   je   u to  uključeno  srce  ili  nije,  što  zavisi  od  toga  da  li   je kanal za komunikacij u između srca i ust a otvore n ili zatvoren.   Skupljen o   grlo   i   stegnu t   vra t   mogu   uspeš -

no   blokirat i  svako   prolaženje   osećanja.   U   takvi m   slu­ čajevima   srce   je   relativn o   izolovano,   zatvoreno .

Drug i komunikacion i kana l od srca je kro z ruk e i dlanove, kad a se pruž e da dodirnu . U tom slučaju slika ljubav i  je  nežan,  tanan ,  milujući  dodir   majčine   ruke. isto  tako ,  ak o   je   akcija   izraz   ljubavi,   osećanje   mora da pođ e  od  src a  i  da  protiče  kroz  ruke .  Ruk e  koje istinski  vole  su  pod  visokim  energetski m  nabojem .  Do­ di r takvi h ruk u im a svojstvo da  leći.  Napetost  u  rame­ nim a  ili  zgrčenost  mišića   ruk u   mogu   sprečiti   protica­ nje osećanja kroz ruke . Napetost  u  ramenim a  se  javlja kad a se nek o plaši da posegne za nečim ili da  doživi neuspeh . Napetost mali h mišića ruk e je rezulta t  po­ tisnutih  impuls a  da   se   uhvat i   ili   ščepa,   da   se   grebe ili udavi.  Veruje m  da  zbog  takv e  tenzije  nastaj e  reu- matsk i artritis . U neki m slučajevima sa m naša o da praktikovanj e vežbe opisane u prvoj glavi, gd e se ruke snažno  upir u  jedn a  o  drug u  u  hiperekstenziji,   pomaže neki m ljudima d a  prevaziđ u  napad e  reumatično g  art­ ritisa  u  rukama .

Treći kana l komunikacij e od srca prem a svet u je ka donjem delu tela, kroz stru k i karlicu do  genitalni h  or­ gana . Seks je  ak t  ljubavi,  ah  da  li  će  to  biti  samo  gest ili izražavanje  iskreni h  osećanja,  opet  zavisi  od  tog a  da li je u to uključen o  srce.  Kad a  je  osećanje  ljubav i  pre­ ma    partner u    snažno,   seksualni    doživljaj    ima    jačinu i dostiže nivo uzbuđenj a  koji  klimak s ili orgazam čini ekstatičnim događajem. Prethodn o sa m istakao 1 7 a d a j e potpu n   i   zadovoljavajući   orgazam   moguć   sam o   kada se čovek  potpun o  preda .  U  takvo m  slučaju  se  stvarno oseća lupanj e srca (lupanje od radosti) u  trenutk u  kli­ maksa . Ali, taj kana l može takođ e biti  presečen  ili  zat­ vore n  u  različitim  stepenim a  tenzija   u   donje m   delu tela.

Seks   bez  osećanja  je  ka o  obrok   pojeden   bez  apetita. Naravno ,   većina   ljudi   nešto    oseća;    pitanj e   je   koliko oseća   i   koliko   je   komunikacion i   kana l   otvoren.   Jeda n od  najčešćih  poremećaja  kod  ljudi  je  nepovezanost  gor­ njeg  dela  tela   sa  donjim  delom.   Poneka d   dv e   polovine ne   izgledaju   ka o   da   pripadaj u   istoj   osobi.   Ko d   nekih ljudi   je   gornja   polovina   dobro   razvijena   dok   su   kar ­ ik a   i   nog e   mali   i   izgledaju   nerazvijeno,   ka o   da   pri -

"a  Alexander  Lowen,  hove  and  Orgasm   (New   York,   Macmillan, 19G5).

padaju  detetu .  Ko d  drugi h   je   karlica   pun a   i   okrugla, ali  je  gornj a  polovina  mala ,  uzana,  ka o  u  deteta .   U svim takvi m slučajevima osećanja jedno g dela nis u integrisana sa osećanjima drugog.  Poneka d  gornja  po ­ lovina tela im a čvrst, rigidan i agresivan kvalitet,  dok donja  polovina  izgleda  meka ,  pasivna  i  mazohistička. Ako  postoji  nepovezanost  u   bilo   ko m   stepenu,   prirod ­ ni  pokreti  disanja  ne  protiču  slobodno  kro z  telo.  Di ­ sanje je ili grudno , sa mali m učešćem stomaka , ili dijafragmatsko,  sa  smanjeni m  pokretim a  grudno g   ko ­ ša.  Ako  se  kaž e  čoveku  da  savije  leđ a   ka o   u  tai   dži luku opisanom ranije, linija tela ne formir a prav i luk. Karlica je ili  isturen a  napre d  ili  povučena  unazad,  te stvara preki d u liniji i u jedinstv u tela.  Nedostata k jedinstva  označava  da  glava,   srce   i   genitalni   organi nisu  integrisani.

Hronična    mišićna    napetos t    koja    sprečava      slobodno proticanje   uzbuđenj a  i  osećanja,  nalazi   se   često  u  pre - delu   dijafragme,    u   mišićima   koji    okružuj u   karlicu   i u   gornjem   delu   nogu.   Oslobađajući   ih   kro z   fizički   i psihološki   pristup ,  ljudi  počinju  da   osećaju   da   su   „po­ vezani".  To  je   njihova  reč.   Glava,   srce  i   genitalni   or­ gani   ili   mišljenje,   osećanja   i   seks   nisu   više   odvojeni delovi  ili  odvojene  funkcije.  Seks  postaje  svi  više  i  više izraz  ljubavi  upored o   sa  većim   zadovoljstvom.   Bez  izu­ zetka   se   prekid a   svako   promiskuitetn o   ponašanj e   koje je  prethodn o   postojalo.   Kod   žena   srce   ima   direktn u   i neposrednu   vezu   sa   dojkama ,   koje   reaguju    erotski   i glandularno  na   impuls e  koji  pritiču  iz  srca.   U  seksual­ nom   uzbuđenj u   bradavic e  postaju   zasićene  krvlju   i   is- pupčene;   pr i  dojenju   žlezde  izlučuju   mleko.   Prem a  to ­ me,  normaln o  je  da  je  ak t  dojenja  jeda n  od  najjasnijih izraza   majčinske  ljubavi.   Uzgred   budi   rečeno,   teško   je zamisliti  da  majčino  mlek o  neće  odgovarati  detetu .  De- te   je   začeto   i   razvijeno   u   istom   polju   iz   koga   se   i mleko  stvara .  Međutim ,  pacijenti  saopštavaju  da  su  do ­ življavali   majčino   mlek o  ka o   kiselo.  Mad a   j a   uzima m takvu  tvrdnj u  za  ozbiljno,  ipak  ne  veruje m  da  je  mle ­ ko  samo  po  sebi  bilo  loše.   Verovatnij e  je  da^j e  majk a bila   ogorčena   i   ozlojeđena   što   je   dete   suviše   optere ­ ćuje  —   ozlojeđenost   koju   je   dete   osetilo   i   na   to   rea - govalo.  Dojenje,  ka o  i  seks.  jeste više  od  fiziološke  reak ­

cije.  To  j e  emocionalni  odgovor  i  prem a  tom e  j e  tako ­

đe  predme t  majčinskog  raspoloženja  i  stava .   Proticanj e

osećanja  od  srca  do  dojki  može  da  se  suzi  i  smanji.

Src u  sa m   posvetio   više   prostor a   je r   je   ono   glavno u svim terapijama .  Ljudi  dolaze  na  terapij u  sa  raz­ ličitim žalbama : depresija, anksioznost, osećanje ne- adekvatnosti,  osećanje  promašenost i  itd.  Ali,   iza   svake od ti h žalbi leži  nedostata k  radosti  i  zadovoljstva  ži­ votom. Dana s je u mod i govoriti o samorealizaciji  i ljudskim potencijalima, ali takv i izrazi su bez  značaja ukoliko se čovek ne upit a — potencijal za šta ? Ukoliko čovek  želi  da  živi  punij e  i  bogatije,  to  može   postići samo  ak o  otvori  svoje  srce  životu  i  ljubavi.   Bez   lju­ bavi —  prem a  sebi  samom ,  prem a  svojim  bližnjima, prem a prirod i i univerzum u — osoba je hladna , ne^ dodirljiva i nehumana . Od naše g srca protiče toplina ujedinjujući  na s  sa  svetom   u   kom e  živimo.  Ta   toplina je osećanje ljubavi. Cilj svih  terapij a  je  da  pomognu čoveku da poveća svoje  kapacitet e  da  daje  i  prim a  lju­ ba v  —   da   proširuje   svoje   srce,   a   ne  sam o   znanja.

Interakcija    sa    životom

Kak o se krećem o od srca  prem a  periferiji  tela,  tako ćemo razmatrat i one organ e koji komuniciraj u  sa  sre­ dinom. Jezik tela je pu n izraza koji proizlaze iz pro- prioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. Ta iz­ ražavanj a su tak o bogat a u slikovitosti da onaj ko pro ­ učava  ljudsku  ličnost  ne  može  da  ih  ignoriše.

Treb a  da  počnem o   od   lica,   je r   je   to   deo   tela   koji se otvoreno prikazuj e svetu. To je takođ e prv i deo koji ispitujemo   kad a   gledam o   drug u   osobu.   Ka o     što    reč

„srce" znači centa r ili jezgro, tak o i reč „lice" ima pro ­ šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje objekat a ili situacija. Tak o govorim o o licu  zgrade  ili zemlje. U izreci „to su stari problemi sa novi m licem- ' govorim o  o  promenam a  u  spoljašnjoj  pojavi   situacije, bez  odgovarajućih  promen a  u  suštini.

Reč  „lice"  se  takođ e  koristi  da   označi   „imidž"   jed ­ ne^ osobe,  što  je  u  vezi  sa  odnosom  lica  prem a  egu, pošto  je  ego  u  jedno j  od   svojih   funkcija  zainteresovan za „imidž" koji  osoba  stvara .  „Izgubiti  lice"  znači  do - živeti povred u ega ; mnogi ljudi stoga nastoje da  „odr­ žavaju lice". Ak o nek o „skriva lice",  to  označava  ose­ ćanje  stida  u  kom e  se  ego  oseća   ponižen.   Osoba   sa jaki m  egom  se  „suočava  licem  u   lice"   sa   situacijom, dok   slabija  osoba   može  izbegavati  da  se   „suoči".   Izra­

žavanje uključuje lice. i lice koje nosimo govori  u  ve - lekoj meri o tom e ko smo  mi  i  kak o  se  osećamo.  Pos ­ toje nasmejan a  lica.  depresivn a  lica,  lica  koja  zrače, tužna lica itd. Na   nesreću,  mnogi  ljudi  nisu   svesni  iz­ raza  svojih  lica  i  utoliko  su   va n   dodira   sa   onim   šta oni  jesu  i  šta  osećaju.

Ta  razmatranj a  na m  dopuštaj u   da   procenim o   ego jedne osobe na osnovu njenog lica. Lice shizoidne osobe izgleda ka o maska ,  što  je  jeda n  od  dijagnostičkih  zna­ kova tog stanja, pokazatelj niskog nivoa  njegovog  ega. Kako se njegovo stanj e popravlja  toko m  tretmana ,  lice mu  postaje  ekspresivnije.  Veliko,  pun o   lice   označava jak ego (to  je  jezik  tela),  ali  se  može  poneka d  videti velika glava i  lice  na  malom  telu  i  obratno ,  veliko  telo sa malom glavom i licem. U ti m slučajevima se može pretpostaviti   u   ko m   stepen u   su   ego   i   telo   disocirani.

Drugo  interesantn o  zapažanje  odnosi  se  na   tenden ­ ciju  mnogi h  dečak a  i   devojčica   da   skrivaj u   svoja   lica iza kose. Meni to izgleda ka o izraz nespremnost i da  se suoče sa svetom. To se takođ e može protumačit i kao neprihvatanje tokov a naš e kultur e  koja  procenjuje pojavnu stranu . Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred ­ rasude  u  svojim   ličnostima ;  prestiž,   status,  pokazivanje i materijalni znaci prestiža su im odvratni . Možemo razumeti taj  sta v  ka o  preteran o  reagovanj e  n a  spoljaš- nju pojavu njihovih roditetlja koja se tak o visoko vred ­ nuje,   često   po   cen u   unutrašnji h   vrednosti   i   istine.

Svaki orga n i crta lica ima sopstveni  jezik  tela.  Obrve , oči, obrazi., usta i brad a koriste se da označe različite kvalitete ili crte. Pogledajmo nek e izraze u kojim a ^se pominju ovi anatomsk i delovi.  Izdignut e  obrv e  označa­ vaju uglađen u i intelektualn u osobu. Nasupro t tome, spuštene  obrve  označavaju  grubijana .   Osoba   spušta obrve ak o delu je potišteno zbog toga što je nečije zapovedničke reči i  izgled  zastrašuju.  Njene  obrv e  se zaista spuste. Kad a je  nek o  drza k  i  neuviđava n  kažem o da im a mnog o  obraza 1 8 . Njeni obrazi  se  stvarn o   ističu kada  postan u  obliveni   krvlju   i  osećanjem.

Funkcija   viđenja  je   toliko   važn a   svesti   da   se   glagol

»videti"  izjednačava   sa   glagolom   razumeti .   „Daleko- vida osoba" ne sam o da vidi dalje  već misli unapred . Blistave   oči   su   znak   i   simbol   veselosti.   Ka o   ekspre -

1 8      Na  srpskohrvatskom  jeziku  bi  se  reklo  da  je  osoba  bezobrazna,

l i -  da  nem a  obraza.   (Prim,  prev.)

sivni organ, oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. Tako mnog o značenja može da se prenes e pogledom da često procenjujemo reakcije drugi h  ljudi  kroz  njihove  oči.  Što se tiče usta, koristim o izraze ka o što  su  jezičara,  za­ pečaćena  ust a  itd.  Funkcij a  zub a   je   bogata   metafo­ rama . Dobro zagristi  u  nešt o  je  snažniji  izraz  nego  la­ titi se  nečega  (ili  uhvatit i  se  ukoštac).  Osoba  koja  visi na d  provalijom  držeći  se  zubima ,   je   očajna.   Govori­ mo o „dobrom parčetu " kad a uživam o u hrani .  Najzad, izraz „glavu gore " znači ne klonut i duho m u  nevolji. Spuštanj e  brad e  j e  početni  pokre t   prepuštanj a   jecanju. To  je  lako  uočljivo  kod  beba,  čija  se  brad a  opusti  i počne da podrhtav a neposredn o  pr e  nego  što  beb a  poč­ ne da plače. U bioenergetskoj terapiji je poneka d neop­ hodn o  tražiti  od   pacijenta   da   opusti   bradu ,   da   bi   mu se omogućilo  da  zaplače.

Ljudski  glas  je  čovekovo   najekspresivnije   sredstvo. Pol J. Mozes (Paul J. Moses)  u  knjizi  Glas  neuroze  opi­ suje  zvučne  element e  u  glasu  i   pokazuje  njihov   odnos sa  ličnošću.  U  naredno j  glavi  ću  diskutovat i  o   pojmo­ vim a koji su  u  osnovi  čovekove  sposobnosti  da  čita ličnost na osnovu glasa. Jezik  tela  priznaj e  važnost  gla­ sa.  Ak o  osoba  „nem a  prav o  glasa"  u  neko j  situaciji, znači  da  se  i  ne  računa .  On a  „nem a  šta  da  kaže".   „Iz­

Veza   dodirivanja   i   znanja   predstavlja   važno   pitanje z a  terapiju.  D a  l i  nek o  može  zaista  poznavati   drug u osobu  ne  dodirujući  je ?  Ili,  kak o   možet e  osetiti   osobu ako je ne dodirnete ? Tradicionalna psihoanaliza je iz- begavanjem bilo kakvog fizičkog  kontakt a  izmeđ u  pa­ cijenta i analitičara, verovatn o iz  strah a  da  to  može izazvati seksualn a osećanja, postavila barijer u međ u lju­ dima kojima je  potrebn o  da  bud u  direktnije  u  dodiru,  a ne samo kroz reči. Dodirujući pacijentovo telo, terapeu t može osetiti mnogo štošta: mekoć u ili čvrstinu musku ­ lature; vlažnost kože; živost tkiva . Kroz dodi r on može staviti  do  znanja  pacijentu  da   ga   on   oseća   i   prihvat a kao  telesno  biće  i  da  je  dodirivanje  priroda n  način  da se bude u  kontaktu .

Pacijentu fizički dodi r  sa  terapeuto m  predstavlj a  znak da terapeu t brin e o njemu . To je  povezano  sa  prošlošću kada  je  majk a  dodirivala   i   nosila   dete,   pokazujući   na taj način svoju nežn u  ljubav.  Mnogi  ljudi  u  našoj  kul ­ turi pat e od  nedostatk a  telesnog  kontakta,,  što  vuče korene  iz  detinjstva.  Kao  rezulta t  tog   nedostatka ,   oni žele  da  ih  drug i  dodiruju  i  drže,  ali  se  plaše   da   to traže. Oni osećaju da je fizički kontak t tabu , je r je u njihovom um u i telu to suviše blisko povezano sa sek­ sualnošću.   Pošto   tabu i   te   vrst e   otežavaju   ljudim a   da

gubit i   doba r   glas "   može   značiti   i   izgubiti   ugled.

budu   u   dodiru   sa   drugima 1 9

,   terapeutsk i   je   značajno

Funkcija  ramena ,  ruk u  i  dlanova  učestvuje  u  jeziku tela. Covek „nosi  odgovornost  na  svojim  plećima".  „Lak­ ta  se "  kad a  krči  sebi  pu t  ne  birajući  sredstva,  a  zasu­ kat i   rukav e   označava   spremnos t   za   borbu.   Ak o   čovek

„dobro rukuj e sobom"  ponosimo  se  njime.  Učešće  ne­ koga  u  neko j  aferi   karakterišem o   ka o   „njegove   ruk e su  umešan e u  to" .

Ruk a je primarn i instrumen t dodirivanja. Sadrži više taktilni h telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Dodiri­ vanje je, prem a tome, prvenstven o funkcija  kontakt a rukom ,   ali   to   nij e    mehaničk a    operacija.    Dodirivanje je  osećanje  kontakt a   sa   drugo m   osobom.  Tak o  je  izraz

„Dirnulo  me  je  to  što  si  rekao "   samo   drug i  način   da se  kaž e  „izazvao   si   osećanja   u   meni "   —   lepši   način da  se  to  kaže,  pošto  podrazumev a  ideju  bliskosti.   „Biti u dodiru sa  nečim "  znači  biti  svestan.  Taj  izraz  ozna­ čava  blisku  vezu  izmeđ u  dodirivanj a   i   znanja.   Bebe uče osobine  objekat a  trpajući  ih  u  usta,  gde  je  uku s važan   senzorni   modalitet.   Deca   uče   kroz   dodirivanje.

ukloniti   t e   tabue .   Dužnost   j e   terapeuta ,   prem a   tome,

da  pokaže   da   se  on  sa m   ne   plaši  da   dodirne  pacijenta

niti  da pacijent  dodirn e  njega.

Ali,  ak o  terapeu t   stavi   ruk e   na   pacijenta,   postavlja se pitanje kvalitet a dodira. Može se dodirnut i  osoba, posebno  ak o  je  suprotno g  pola,  na  taka v  način  da   je dodir  seksualan,  a  fizički  kontak t   erotičan.  Taka v   do ­ dir potvrđuj e pacijentovu najdublj u anksioznost o  fi­ zičkom  kontakt u  i   jo š  više   pojačava   tabu ,   bez   obzira na terapeutov o ubodi van je da je sve  u  redu .  To  nije  u redu.  Bilo  koje  seksualno   uključivanje   terapeut a   je jzdaja poverenja u terapijski odnos, što  pacijenta  izlaže istoj traum i koju je  doživeo  u  odnosu  roditelj  —  dete. Ako se izdaja prihvat i ka o nešt o normalno , to vodi seksualnom  ponašanj u  iza   koga   se   krij e   nesposobnost da  se  uspostavi  stvarni  kontak t  kroz  dodir.

"  Montagu,  Touching  op.  cit.  Važnost  dodirivanja   je   potpunije Vožen a  u  ovoj  studiji  Montagua.

Terapeute-v dodi r treb a da bud e  topao,  prijateljski pouzda n  i  bez  ličnog  interesa,   da   bi   izgradio   povereJ nje kroz  dodirivanje.  Ali,  pošto  je  terapeu t  takođe ljudsko  biće,  njegova  lična  osećanja  se  mog u   povre­ men o isprečiti. Kad a se  to  desi,  on  ne  treb a  da  dodi­ ruje pacijenta. Prem a tome,  terapeu t  treb a  da  poznaje sebe, da bud e u dodir u sa  sobom  pr e  nego  što  može  da bud e u dodir u sa pacijentom.  Proći  kroz  sopstvenu terapiju  je  osnovni  uslov  za  terapijski   ra d   sa   drugi­ ma.  Očekuje  se   od   terapeut a   da   zna   kvalite t   dodira da prepozn a razliku izmeđ u senzualnog dodira, dodira podrške , čvrstog i grubog ,  i  između  mehaničko g  i  ose­ ća j nog dodirivanja.