Jezgro  terapije

Moj lični put u otkrivanje sebe,  od  perioda  kada  sam imao prvu seansu  sa  Rajhom  pa  do  danas ,  obuhvata period od trideset godina. Sto se tiče iskustv a koje sam opisao u prethodno m delu, mog u  reći  da  sa m  utrošio trideset godina da dosegnem svoje srce. Ah , to nije u potpunosti tačno. Moje srce je bilo  mnog o  put a  doseg­ nut o u to m  dugo m  vremensko m  periodu.  Bio  sa m  du ­ bok o zaljubljen i, u stvari, sa m još uvek. Doživeo sam radost  ljubavi  pr e   toga.   Ipak ,   sad a   je   bilo   drugačije. U prošlosti je moje  srce  bilo  dirnut o  neki m  ili  nečim spolja —  osobom,  pesmom ,  pričom,  Betovenovo m  De­ veto m simfonijom itd. Moje srce se otvaralo, ali se opet zatvaralo, jer  sa m  bio  uplaše n  i  jer  sa m  ima o  potreb u da ga zaštitim. Stra h je sada nestao i moj e srce ostaje relativno  otvoreno.

Ovih trideset godina  praktikovanj a  bioenergetske terapije me je naučilo mnog o o ljudima. Radeći sa lju­ dima, učio sa m od njih.  Na  nek i  način  je  njihova  borba išla upored o sa  mojo m  i,  pomažući  njima,  ja  sa m  po ­ maga o  i  sebi.   Svi   sm o   se  mi   borili   za   isti   cilj,   mad a je mal o nas to znalo. Govorili smo o naši m strahovima, problemima , seksualni m inhibicijama,  ali  nismo  pomi - njali stra h da otvorimo svoje srce i održavam o ga otvo­ renim. Moja rajhovsk a osnova me je orijentisala  prem a cilju  orgastičke  potencije  —  koji  je  svakak o   valja n  — ali veza između otvorenog  srca,  sposobnosti  da  se  pot­ pun o  voli  i  orgastičke  potencije  nije  bila  naglašavana .

Posle mnog o godina, sada mi ta veza nije  nepoznata. Teza  knjige  Ljubav  i  orgazam,  objavljene  1965.  godine, jeste  da  je  ljubav  preduslo v  za  potpun i   orgazam.   Lju­ ba v  i  seks  su  izjednačeni,  je r  se  seks   posmatr a   kao izraz ljubavi. Međutim , ta knjiga se bavi specifično seksualnim  problemima ,  a  sam o  uz  pu t   dodiruje  čove- ko v stra h od otvaranj a srca i nesposobnost da  to  učini. Nem a sumnj e d a m e j e moj sopstveni stra h sprečio d a potpunij e  istražujem  taj  aspekt.  Te k   kad a   sa m   razre - šio svoj strah ,  moga o sa m  da dopre m do jezgra tera - peutsko g  problema.

Moramo shvatit i da je  srce  verovatn o  najosetljiviji organ tela. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne,  rit ­ mične aktivnosti. Kad a je taj  rita m  za  trenuta k  pore ­ mećen, n a prime r kad a srce prestan e d a lup a i h ubrz a lupanje, doživljavamo  uznemirenj e  do  sam e  srži  svog bića. Osoba koja je u rano m detinjstvu doživela takv o uznemirenje razviće mnog e odbran e d a g a zaštiti o d opasnosti i svako g poremećaja funkcionisanja. Neće lako dozvoliti  da  mu  srce  bud e   dotaknut o   i   neće   reagovat i od srca. Te  odbran e  se  izgrađuju  toko m  života,  dok najzad  n e  stvor e  snažn u  barijer u  proti v  svakog  poku ­ šaja približavanja. U uspešnoj terapiji te odbran e se proučavaju i analiziraju u odnosu na život  te  osobe  i brižljivo prorađuj u  sve  dok  se  ne  stigne  do  src a  te osobe.

Međutim, da bi se to  postiglo,  odbran e  se  moraj u shvatiti  ka o  razvojni  proces.  To  se  može  prikazat i  dijag-

ramom ,   koji   stvaranj e   slojeva   odbran a    prikazuj e   kao' koncentričn e  krugove .

Slojevi se mog u sumirat i na sledeći način, počev od najudaljenijeg :  Ego  slojevi  koji   sadrže   psihičke   odbra­ ne i koji su u najvećoj mer i slojevi ličnosti. Tipične ego odbran e  su :

A.   Negiranje

B.   Nepoverenje

C.  Okrivljivan je

D.   Projekcija

E.   Racionalizacija  i  intelektualizacija.

Mišićni sloj  u  kom e  su  nađen e  hronične  mišićne  ten­ zije  koje  podržavaj u  i  opravdavaj u   ego   odbran e   i   u isto vrem e štite  osobu  od  sloja  prigušenih  osećanja  koja se ne usuđuj e  da izrazi.

Emocionalni sloj osećanja koji  uključuje  potisnuto osećanje  besa,  panik e  ili  užasa,  beznađa,  tug e  i  bola.

Jezgro ili   srce  iz  koga  proizlazi   osećanje  da  se  voli  i da  se  bud e  voljen.

Terapeutsk i  pristu p ne može  da se  ograniči  sam o  na prv i sloj, mad a je on važan. Možemo pomoći osobi  da postan e svesna svojih tendencija da negira, projektuje, okrivljuje  ili  racionalizuje,  ali  svest  da  to  radi  retko utiče na mišićne napetost i ili oslobađanje potisnuti h ose­ ćanja.  Slabost  čisto   verbalno g   pristup a   je   u   tom e   što je ograničen sam o na  prv i  sloj.  Ak o  se  ne  utiče  na mišićne tenzije, svest o tom e može  lako  da  se  degene- riše u različite vrst e racionalizacija, sa pratećom , ali drugačijom   formo m   negiranj a   ili   projekcije.

Ovaj nedostata k verbalni h terapij a — da doved u do značajnih  promen a  ličnosti  —  odgovoran  je  za  pove­ ćano interesovanje za telesni  i  neverbaln i  pristup .  Mno­ ge od tih novih terapijski h tehnik a teže  da  izazovu  i oslobode potisnut a osećanja. Naglasak je često  na  iza­ zivanju   vrištanja.   Ne   retko ,   pacijent   će   doživeti   i   bes i  tug u  i  može  izraziti  čežnju.

Vrištanje zaista ima moćno katartičn o dejstvo na lič­ nost. To je bila jedn a od standardni h tehnik a  bioener­ getike  dugo  vremena .  Vrisa k  je  ka o  eksplozija  u  lič­ nosti koja istog  tren a  otklanja  ukočenost  hroničn e  mi­ šićne napetosti i minir a ego odbran e  na  prvo m  sloju. Plakanj e  i  dubok o  jecanje  proizvode  sličan  efekat,  mek -

Šajući i topeći krutos t tela. Ispoljavanje besa je takođ e korisno, ukoliko je bes izražen pod kontrolo m i u tera ­ pijskoj situaciji. Po d ti m uslovima to nije destruktivn a reakcija i može biti integrisan a u ego osobe  —  to  jest može da postane ego sintona. Stra h  je  teže  i  važnije izazvati.  Ak o  panik a  ili  užas  nisu  dovedeni   do   povr ­ šine, katartičn i  efekat  oslobađanja  vrištanja,  besa  i  tug e je  kratko g  veka .  Dokle  god  pacijent   izbegava   da   se suoči sa  svojim   straho m   i  izbegava  da   razum e   razloge za strah,  nastaviće  da  vrišti,  da  plače  i  da  bud e  besa n uz vrlo mal o promen a ličnosti. On će katartičn i proces zameniti inhibitornim , ali se neće pokrenut i u  pravc u razvoja.  Ostaće  zarobljen   između   inhibitornih   snag a koje nije razumeo , niti proradio , i  želje  da  doživi  tre ­ nutno  katartičn o  oslobađanje.

Ipak, za terapij u je značajno da tim potisnuti m ose- ćanjima dozvoli ispoljavanje. Čitalac koji je upozna t sa mojim  prethodni m  tekstovim a   o   bioenergetici   zna   da je naša stalna politika da se otvore i otpuste uprav o ta osećanja, je r njihovo oslobađanje  čini   dostupno m  ener ­ giju koja  je  neophodn a  za  razvoj.

Po  mo m  mišljenju,  radeći   sam o   sa   trećim  slojem  ne bi  se  postigao  željeni  rezultat.  Tim e  što  bi  se  prošlo pored  prvo g  i  drugo g  sloja,  oni   ne   bi   bili   uklonjeni. Oni  trenutn o  nisu  u  akciji  —  to   jest,   sve   dok   katar ­ tični  efekat  traje .  Međutim ,  kad a   osoba  hoće   da  kren e U svet i da funkcioniše ka o odgovorna,  odrasla  osoba, ponovo  će  uspostaviti  svoje  odbrane .  Ne   može   druga ­ čije postupiti, je r regresivni ili katartičn i način  nije podesan va n terapijsk e  situacije.  Izgledalo  bi  logično  da se radi sa oba sloja, prvi m i trećim, pošto su komple ­ mentarn i jeda n  drugome ;  prv i  se  bavi  intelektom ,  a treći emocionalnim odbranama . Ali, takv a integracija se teško postiže, pošto  je jedina  direktn a veza   tih   slojeva kroz sloj  mišićne tenzije.

Ako nek o radi sa drugi m  slojem,  može  se  lako  kre ­ tati do prvo g ili trećeg, ka d god je to moguće.  Tak o  se, radeći sa mišićnom tenzijom, može pomoći  čoveku  da razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnošću tela. A u pravo m trenutk u može da dosegne i otvori svoja prigušen a osećanja, pok ­ rećući zgrčene  mišiće  koji  zadržavaju  i  sprečavaju  nje ­ govo izražavanje. Na primer , vrištanje je zadržan o mi ­ šićnom napetošću u grlu. Ak o se čvrsto prstim a pritisn e spoljašnji   mišić   duž   vrat a   dok   osoba   proizvodi   glasa n

zvuk,  taj  zvu k   će   se   često   pretvorit i  u  vrisak.   Vrisak se obično nastavlja i  posle  prestank a  pritiskanja,  poseb­ no kad a postoji potreb a za vrištanjem . Prateć i vrištanje, čovek  se  kreće  u  prv i  sloj  —  da  sazna  šta  je  vrisak značio i  zašto  je  bilo  potrebn o  prigušivat i  ga.  Na  taj način su sva tr i sloja uključen a u analizu i prorad u odbrambeno g stava. Imajuć u u  centr u  pažnje  probleme tela, na taj način stegnut o i zgrčeno  grlo  premešt a  pos­ tupa k sa čisto katartično g  manevr a  na  otvaranj e  i  na proces  orijentisan  ka  razvoju.

Ne izgleda mi neophodn o da naglasi m da ra d sa mi­ šićnim  napetostima ,  bez   analiziranja   psihičkih   odbrana ili  izazivanja  potisnutih  osećanja,  nije  terapeutsk i   pro­ ces.  Ra d  na  telu  kao ,  što  su  masaž a   ili   joga-vežbe, imaju pozitivnu vrednost,  ali  on e  nisu  specifično  tera ­ pijski po sebi. Međutim , mi osećamo da je svakoj osobi važno  da  bud e  u  dodiru  sa  svojim  telom  i  da  smanji stanje napetosti, tak o  d a  ohrabrujem o  sv e  naš e  pacijente da rad e bioenergetsk e vežbe  bilo  sami  ili  na  časovima, kao  i  da  redovno  idu  na  masažu .

Pretpostavimo , u cilju  diskusije,  da  je  moguć e  otklo­ niti svak o odbramben o ponašanj e  ličnosti.  Kak o  bi  zdra­ va  osoba  funkcionisala?  Kak o  bi  izgledao  na š  dijagram?

Četiri sloja bi još uve k postojala, ali bi sad a bili ko­ ordiniran i  i  bili  bi  više   ekspresivni   nego   odbrambeni . Svi impuls i bi išli od srca, što  bi  značilo  da  osoba  sve radi od  srca.  To  znači,  volela  bi  da  rad i  sve  što  radi, igr u ili seks. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi  ka o  osnovu  uve k  imale  osećanje.  Mog­ la bi da bud e  besna,  tužna ,  uplašen a ili  radosna,  zavisno od situacije. Ta osećanja bi predstavljal a njen u prav u reakciju, pošto bi bila oslobođena kontaminiran i a  pri ­ gušeni m emocijama  koje  se  vuk u  iz  detinjstva.  I  pošto bi njeni mišićni  slojevi  bili  oslobođeni  hroničn e  nape ­ tosti,  njen a  akcija  i  pokret i  bili  bi  elegantni  i  efikasni. S drug e strane , oni bi odražavali osećanja i bili bi pot- činjeni   kontrol i   ega.   Prem a   tome ,   bili   bi   koordinirani i sasvim u  redu . Osnovni  kvalite t  osobe  bio   bi  lakoća spra m  tegoba ;  osnovno  osećanje  bi  bilo   dobr a   volja- Bila  bi   radosn a  ili  žalosna,   već   prem a   situaciji,   ali  bi u  svem u  učestvovala  srcem.

Opisujući tu osobu, govorim o idealu. Iako niko ne može dostići to idealno stanje,  nik o  nije  ni  toliko  uda­ ljen  od  svoga  srca  da  ne  može  doživeti  trenuta k  radosti

kada mu je srce otvoren o i slobodno. Kad a je  srce  pol - Puno zatvoreno  prem a  svetu  ono  prestaj e  da  kuc a  i osoba umire . Tužn o je gledati kak o neki  ljudi  izgledaju više mrtv i  neg o živi.

Anksioznost

Funkcija psihičkih i telesnih odbrana , o kojim a sam govorio u prethodno m delu, je da zaštiti čoveka od anksioznosti. Najozbiljnija anksioznost je povezan a sa Poremećajima u funkcionisanju  srca.  Već  sa m  pominja o da

svaka  nepravilnos t  srčanog  ritm a  im a  taj   efekat. Ali, takođ e je tačn o da će svako ometanj e procesa  di ­ sanja   proizvesti    anksioznost.    Svak o   ko   je   posmatra o

astmatično g pacijenta kak o se bori da dođe do vazduha može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ koća  u  disanju.  U  širem   smislu,   možemo   pretpostaviti da će svak a situacija koja ometa ra d vitalnih funkcija organizma  proizvesti  anksioznost.  Teško   se   može   reći da je disanje manj e važn o za život organizma nego cirkulacija.

Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila poznata   i   Frojdu.   U   mojoj   poslednjoj   knjizi,   Depresija i telo, citiram zapažanja Ernest a Džonsa  (Jones),  Froj - dovog biografa, koja pokazuj e da je  Froj d  bio  toga svestan. ,,U  pismu godin u dan a  kasnije,  on   (Frojd)  ta­ kođe primećuje da je anksioznost ka o rezulta t ometanja disanja   —   aktivnosti   koja   nije   imal a   psihičku   prorad u

—      mogla biti izraz nek e  nagomilan e  tenzije."   Prevede ­ no sa tehničko g jezika psihoanalize, to znači da bi na ­ gomilavanj e napetosti proizvelo ometanj e  disanja i  iza­ zvalo anksioznost. Na nesreću, ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili to m idejom,  što  bi,  da jesu, otvorilo pu t biološkom razumevanj u poremećaja ličnosti. Ta veza, koj u je Rajh  samostaln o  otkri o  i  ispi­ tao,   postala   je   osnova   njegovog   terapeutsko g   pristupa i vodila  je  ka  bioenergetici.

Drug u   ideju   o   prirod i   anksioznosti   dao   je   Rolo   Mej (Rollo             May),     koji         je             našao     porekl o  nemačk e               reči

„anksioznost",  Angst23,  što  znači  „gušiti  u   tesnacu". Tesnac se može odnositi, na primer , na  porođajn i  kana l kroz koji je svako od na s proša o na svom put u ka neza­ visnom postojanju. To prolaženje može biti praćeno anksioznošću, pošto to  za  organiza m  predstavlja  prela­ ženje na  samostaln o  disanje.  Svak a  teškoća  koju  orga­ niza m sisara može  imat i  u započinjanju   samostalnog disanja bila  bi  pretnj a  životu  i  proizvela  bi  fiziološko stanje anksioznosti. Ali,  tesna c  se  takođ e  može  odnositi na  vrat ,  uza n  prolaz  između  glave  i  ostatka  tela,  kroz koji prolazi vazdu h do pluća  a  kr v  protiče  u  glavu. Gušenje u tom  područj u  je  takođ e  direktn a  pretnj a životu  i  dovela  bi  do anksioznosti.

2 3      Englesko   „choking   in   the   narrows "   prevedeno   bukvalno   znaci guSenje   u   suženju.   Iz   pominjanja   choking   in   the   narrows   vidi   se da   Love n   misli   na   suženja   tela,   ka o   što    su   vrat   i   struk,    kroz koja  impulsi   ne  mog u  da   prođu,  već  se  zadržavaju  i  „guše".   (Prim prev.)

Imao sa m prilike da posmatra m dramatiča n događaj spontanog  gušenja  i  da  vidim  intenzitet   anksioznosti koji to proizvodi. To  se  desilo  toko m  prv e  seanse  sa jednom  pacijentkinjom.  Ležala  je  preko  stolca  za  di­ sanje i pokušaval a da diše dublje i punije.  Iznenada, uspravila  se  potpun o  upaničena ,  rekavši  prigušeni m glasom „Ne mog u da dišem. Ne mog u da  dišem".  Uve - ravao sam je da će  biti  sve  u  red u  i  za  manj e  od  jed ­ nog  minut a  prolomilo   se   duboko,   snažno   jecanje.   Cim je počela da plače,  disanje  joj  je  postalo  ponovo  lako. Bilo mi je jasn o šta se desilo. Ne sluteći emocionalno rasterećenje,  ona  je  relaksirala  grudn i  koš  i   otvorila grlo, a ka o rezulta t toga došlo je do izbijanja snažnog impulsa za plakanje . Taj impul s je proizašao  iz  dubok e tuge zatvorene u njenim  grudima .  Reagovala  je,  nesves - no pokušavajući da priguši  impuls,  a  umest o  toga  je ugušila  svoje  disanje.

U prvoj glavi sam pomenu o kak o sam pod sličnim uslovima  toko m  terapije   sa   Rajhom   oslobodio   vrisak iz svoga grla. Da sa m  tad a  pokušava o  da  sprečim  vri ­ sak, sigura n sa m da bih počeo da se guši m  i  da  bi  to dovelo do ozbiljne anksioznosti. Nako n rasterećenja pla ­ kanjem, koje je trajalo nek o vreme , disanje moje pa - cijentkinje je postalo dublj e i slobodnije nego pr e toga. Viđam mnog o pacijenata koji se guše od osećanja koj a izbijaju kad a otvore grlo  i  kad a  im  disanje  postan e dublje. Gušenje je uve k praćen o anksioznošću. Ova za­ pažanja potkrepljuj u Mejovu  definiciju  anksioznosti  i takođe pokazuju  mehaniza m  kojim  napetost  u  vrat u  i grlu  omet a  disanje, što  dovodi  do  stvaranja anksioznosti.

Sličan   tip   mišićnih   napetosti   smešte n   u   dijafragmi   i u predelu struk a može ozbiljno da ometa disanje, ogra ­ ničavajući pokret e dijafragme. To je potpunij e doku - mentovano radiološkim  studijama2 ''.  Dijafragma  je  glav­ ni respiratorn i mišić  i njena akcija  je veoma  podložna emocionalnim  stresovima.  Na  situaciju  strah a   dijafrag­ ma reaguje grčenjem. Ak o zgrčenost postane hronična, stvorena  je  predispozicija  za  anksioznost.  Tu  anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanj a i o njoj  ću  više govoriti  kasnije.

Carl Strough , Breath  (New  York.  William  Morrow .  1970).  Sadrž i opširn u diskusij u ulog e  dijafrgimilskih  napetost i  n a  poremećaj e  di­ sanja.

Dijafragma  je  smeštena   tačn o   iznad   drugo g   prolaza ili tesnaca — struka . Ta j prolaz povezuje grud i sa sto­ mako m i  karlicom.  Impuls i  prolaze  kro z  taj  tesnac  u donji deo  tela.  Bilo  koj a  preprek a  u  to m  polju  prigu­ šuje  proticanje   krv i   i   osećanja   ka   genitalno m   aparatu i nogama , stvarajući anksioznost, stvaranje m strah a od padanj a  sa  posledicom  zadržavanj a  daha .

Pitanj e koje  se  postavlja  jeste :  koji  impulsi  su  pri­ gušen i u struku ?  Odgovo r  je,  naravno ,  seksualni  im­ pulsi. Deca uče  da kontroliš u svoje seksualne impulse uvlačeći  stoma k  i  podižući  dijafragmu .  Viktorijanske žene su postizale isti cilj oblačeći  korset e  koji  su  stezali stru k i ometali pokretanj e dijafragme. Prem a tome, seksualna anksioznost je tesn o povezan a sa ometanjem disanja   ili   recim a  Rolo  Meja   „gušenjem  u  tesnacu".

Osnovna rajhovsk a pretpostavk a  je  bila  da  je  sek­ sualn a anksioznost prisutn a  kod  svih  neurotski h  prob­ lema.  Mi  smo  u  bioenergetici  videli  da  se  ta  pretpo­ stavk a potvrđuj e u slučaju za slučajem. U ovo doba seksualnog napretk a  ne  dolazi  mnog o  pacijenata  da  se žali na seksualnu anksioznost. Međutim , seksualni po­ remećaji su  česta  tegoba.  Ono  što  leži  iza  tih  problema je dubok a anksioznost, koje nismo svesni  sve  dok  se napetos t u predel u  struk a  ne  smanji.  Slično  tome,  mno­ gi pacijenti nisu  svesni  anksioznosti  disanja.  Pacijent- kinja  koju  sa m  ranije  opisao  nije  bila  svesna  anksioz­ nosti  u  vezi   disanja.   Bila   je   u   stanj u   da   je   sprečava da  izađe  na  površin u  ne  otvarajući   dovoljno  svoje  grlo i ne  dišući  potpuno . Na   isti  način   se   ljudi   mog u   bra­ niti  od  seksualne  anksioznosti,  ne  dopuštajući   seksu­ alni m  osećanjima  da   preplav e   karlicu.   Stežući   struk, oni mogu držati osećanje ljubav i u srcu podalje  od  bilo kakv e direktn e veze sa uzbuđenje m  u  genitalno m  apa­ ratu .   Njihova   seksualn a    osećanja    postaju    ograničena na genitalije. To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjo m  da   seks  i  treb a   da   bud e   odvojen  od  ljubavi.

Poneka d   se   dešava   da   se   jak a   seksualn a   osećanja, koja   su   potekl a   od   srca,   razviju   spontano ,   dok   su  od­ bran e  izgleda   ostale   netaknute .   To   se  može   desiti  i  u terapiji  i  va n  nje.  U  prvo j  glavi  sa m  pomenu o  da  pod neuobičajenim  uslovima  čovek  može  „izaći   iz  svoje  ko­ že".   Taj  probo j   energije  i  osećanja  stvar a  transcenden ­ taln i  doživljaj.   Odbran e  se   privremen o  predaju ,   dopuš­ tajući  seksualni m   osećanjima   da   slobodno  protiču   i   da l dovedu   do   puno g   orgastičkog   rasterećenja   sa   intenziv-

njjn zadovoljstvom. U mnogi m slučajevima,  međutim , čovek pokušav a  da  priguš i  ta  osećanja,  pošto  nij e  u stanju  da  napust i   svoje   odbrane .   Ak o   se   to   desi,   on ili ona razvija jak u anksioznost, koju je Raj h nazvao anksioznost  orgazma.

Započeo sa m ovo poglavlje,  rekavš i  da  odbran e  služe da zaštite osobu od anksioznosti. Zati m sa m govorio o prirodi  anksioznosti  i  odnosu  anksioznosti   sa   opaža­ njem neki h poremećaja normalno g funkcionisanja tela ; teškoćama  disanja  zbog  „gušenja  u  tesnacu "  i  straho m od  padanja.  Međutim ,  videli  smo  konačno  da  u  odsu­ stvu odbrana, ili kad a one popuste,  nem a  anksioznosti, ima  sam o  zadovoljstva.  Moramo ,  prem a  tome,   zaklju­ čiti da je  prisustv o  odbran a  ono  što  predodređuj e  osobu za  anksioznost,  ili,  drugi m  recima,  ono  št o  stvar a   us - love za  anksioznost.

Kako odbran e operišu n a t a dva očigledno kontra ­ diktorna načina, braneći od anksioznosti i u isto vrem e gradeći osnovu za nju ? Da bi se dao odgovor, mor a se shvatiti  da  se  odbramben i  položaj  ne  razvija  da   bi čuvao osobu od anksioznosti —  to  jest,  njen e  svako ­ dnevne funkcije — ve ć pr e da  bi  je  zaštitio  od  povreda , bilo od napad a ili odbacivanja. Ak o  je  osoba  bila  pred ­ met ponovljenih napada , ona će u budućnosti upravit i odbrane prem a njima. Isto to čine držav e sa vojnom organizacijom.  Vremeno m  i  na  ličnom  i  na   nacional­ nom nivou, održavanj e odbran a postaje deo života. Međutim, postojanje  odbran a  održava  i  stra h  od  na ­ pada, i tak o čovek oseća da je opravdan o da dalje jač a odbrambene položaje. Ali, odbran e takođe  zatvaraj u čoveka,  a  konačn i  rezulta t  je  da  čovek  postaje  zatvo ­ renik  svoje  sopstvene  odbramben e  strukture .  Ak o   ne čini napo r da izađe odatle, ostaće iza svojih zidova re ­ lativno  oslobođen  anksioznosti.

Opasnost  se  javlja  —  a  anksioznost  je  signal  za  opas ­ nost  —  samo  kad a  čovek  pokuš a  da  se  otvori,  da  izađe ili  napust i  svoje  odbrane .  Opasnos t  ne  mor a  biti  stvar ­ na,  i  čovek  može  biti  toga  svestan.  ali  opasnost  se  ose­ ća  kao  i  da  je  stvarna .  Svak i  pacijent  koji  se  otvori  ili napusti   odbran e   primećuje :    „osećam   se   ranjivo".   Na ­ ravno,  on  je  ranjiv,  svako  je  od  na s  ranjiv,  to  je  pri ­ roda   života,   ali   se   mi   ne   osećamo   ranjivo   ukolik o   se ne  plašimo  da  će  na s  nek o  napasti.  Svi  smo  mi  smrtni , aU  ne  osećamo   da   ćemo   umret i   ukoliko   primetim o   da nešto  ozbiljno  nije  u  red u  sa  naši m  telom.   U   trenutk u

ranjivosti, anksioznost može  porasti.  Ak o  se  osoba  koja je u panici zatvar a i pokušav a da ponovo  uspostavi odbrane,  doživeće vrlo  jak u  anksioznost.

Pogledajmo sada taj proces  bioenergetski.  Glavn i  ka­ nali  komunikacije  od  srca  prolaze  kro z  suženja  u  vratu i struk u da bi dostigli perifern e  tačke  kontakt a  sa  sve­ tom .  Ak o  su  ti  kanal i  otvoreni,  osoba  je  otvorena  i njeno srce je otvoren o prem a svetu. Naše odbran e su podignut e oko tih prolaza u tesnacu. Oni ne prekidaju komunikaciju  i  kontak t  u  potpunosti,  jer  bi  to  vodilo smrti . Dopuštaju  sam o  ograničen u  razmen u  ili  ogra­ ničen  pristup .  Dok  je  čovek   u   ti m   granicama ,  oslobo­ đe n je anksioznosti. Ali, to je  ograničen  i  sputa n  stil; života. Svi  mi hoćemo  da  budem o  otvoreniji  prema životu.

Ovde se bavim o nivoim a ili  intenzitetom  osećanja. Dokle god su osećanja koja otiču  u  okvir u  granica mišićnih  napetosti,  neće   biti   anksioznosti.   Anksioznost će se  razviti  kad a  snažnije  osećanje  pokuša  proboj  i počne  da  se  guši  u  panici.   Panik a  čini  da  se  osoba  sko­ r o   potpun o   zatvori,   ugrožavajuć i   život   organizma .

U to m smislu, svaki uspeša n terapeutsk i maneva r prvobitn o dovodi  do  osećanja  anksioznosti.  To  objaš­ njav a zašto  se  na  razvoj  anksioznosti  u  terapiji  često gleda ka o na pozitivan znak. Osoba  je  prisiljena  da posmatr a  svoje  odbran e  objektivnije   i   olakšava   pro­ rad u strahov a na psihičkom i mišićnom nivou. Napre­ dovanje u terapiji karakteriš e povećanje osećanja, po­ većanje   anksioznosti   i,   najzad,   povećanje   zadovoljstva.

Te ideje o prirod i anksioznosti mog u  se  prikazat i  na slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca, kroz suženja,  prem a  periferni m  organim a  tela.  Na  sledećoj slici vidi se da proticanje osećanja ide paraleln o sa proticanjem krvi , koje obezbeđuje  kiseonik  za  održa­ vanje  života i hran u  za  sve  ćelije tela.

Glavn i   organi   gdave   su   mozak,   čulni   receptori,   nos i   usta.   Osim   kod   mozga,  glavn e   funkcije  tog  dela   tela su   vezan e   za   unošenje.   Ruk e   to   isto   čine.   Kiseonik, hran a   i   senzorna   stimulacija   ulaze   kro z   glavu.   Donji deo   stomaka   i   karlica   su   povezani   sa   otpuštanje m   — odnosno  eliminacijom  i  seksualnim  pražnjenjem.  U  bio­ energetici  nog e  posmatram o  ka o  orga n  otpuštanj a  ener­ gije,  pošto  on e  pokreć u   organiza m  i   uzemljuju  ga.   Ta polarnost   u  telesnom   funkcionisanju  je  osnova  za   pret-

postavk u da je deo tel a  na  kom e  je  glava  uključen  u proces koji vodi ka povećano m punjenj u energijom ili uzbuđenjem, dok je drug i kraj ,  takozvan i  repni,  uklju­ čen   u   proces   koji   vodi   ka   otpuštanj u   energije.

Održavanje života ne zavisi sam o od stalnog snab- devanja energijom (hranom ,  kiseonikom  i  stimulacijom) već i  od  otpuštanj a  odgovarajućeg  iznosa  energije. Zdravlj e je, naglasiću, stanj e relativn e ravnotež e sa izvesnom količinom viška energije za razvoj i  repro­ duktivn e funkcije. Nedovoljno unošenje vodi trošenju energetski h  rezervi  i  usporav a   životne   procese.   Kada je, s drug e strane , nivo otpuštanj a neodgovarajući, prva posledica je stvaranj e anksioznosti. To se  poneka d  de­ šava u terapiji kad a se poveća energija organizma ili uzbuđenje, ka o posledica  duboko g  disanja,  i  osoba  ne može da se oslobodi tog uzbuđenja kro z emocionalno rasterećenje,   zbog   inhibicija   samoispoljavanju.    Osoba će postati  nervozn a i  uznemirena , a  to  je  stanje  koje nestaj e čim se postigne efikasno oslobađanje, bilo kroz plakanj e bilo kro z bes. Suočena sa nesposobnošću da postigne takv o oslobađanje, osoba mor a da prekin e di­ sanje.

Za mnog e ljud e anksioznost je  sam o  privremen o  sta­ nje izazvano situacijom koja  previše  uznemirav a  telo. Ljudi teže da ostanu u stanj u relativn e  ravnotež e  ener­ gije.  Na  nesreću,   energetsk i   nivo   tog   stanj a   ravnoteže je relativn o nizak, tak o da se mnog i ljudi žale na  hro- ničan umor . Povećanje m energije riziku je se da  se  iza­ zove anksioznost, što prosečna osoba ne  može  da  pod­ nese bez nek e vrst e terapeutsk e  podrške .  Ta  podrška pomaž e osobi da razum e svoju anksioznost i da je os­ lobodi  uzbuđenj a  izražavajući   osećanja.   Ko d   ljudi   čije je samoizražavanje nesputano , energetski nivo se može održavati na  visokom  nivou,  što  stvar a  vibrantn o  telo, živo  i pun o  osećanja  za  život.

Takođ e treb a da se naglasi i sledeće.  Život  nije  pa­ sivna  operacija.  Organiza m   treb a   da  se   otvori   i  poseg­ ne  za  nečim  što  želi  da  dobije.  To  važi  za  kiseonik  kao i za hranu . Ko d detet a i funkcija  disanja  i  funkcija  je­ denja korist e isti  fiziološki  mehaniza m  —  usisavanje- Beba usisava vazdu h u pluća na isti način  na  koji  usi­ sava mlek o u ust a i sistem  za  varenje.   I  zbog  toga  sto obe  funkcije   koriste   zajednički   mehanizam ,   poremećaj u  jedno j  od  aktivnost i utiče  i na  drugu .

112

Pomislite šta se dešava sa detetom koje je  preran o odbijeno  od  sise.  Većina  dece  ne  prihvat a  voljno   gu ­ bitak prvo g voljenog objekta. Ona plaču i traž e dojku ustima i rukama . To je njihov način izražavanja ljubavi. Pošto su  frustriran i  u  to m  pokušaju,  postaju  nemirni , imaju grčeve i plaču od besa. Takv o detinje ponašanj e obično  izaziva  majčin u   ljutnj u   i   dete   ubrz o   shvat a   da se mora uzdržati od  te  želje.  Ono  to  rad i  gušeći  impul s da traži i impul s da plače. Mišići vrat a i grla postaju zgrčeni da bi sprečili otvaranj e i  sprečili  prodiranj e impulsa. To utiče i na disanje, je r zgrčeno grlo takođ e sprečava prodiranj e impuls a ka traženj u i usisavanju vazduha. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od Margare t  Rajbl (Ribble).

Koristio sa m dojenje ka o prime r aktivno g procesa otvaranja  i  traženj a  da  se  nešt o  unes e  u  telo.  Otvara ­ nje i  traženj e  su  pokret i  širenja  organizma  prem a  iz­ voru  energije  ili  zadovoljstva.  O  istoj   akciji   se   radi bilo da  det e  želi  majku ,  igračk u  ili,  kasnije  kad a  od­ raste, voljenu  osobu.  Nežan  poljubac  je  slična  akcija. Kada det e mor a da sput a te akcije ono uspostavlja od­ brane  na  psihičkom  i  fizičkom  nivou,  kak o   bi   inhibi- ralo takv e impulse. Vremeno m t e odbran e postaju strukturiran e u  telu  u  formi  hronični h  mišićnih  nape ­ tosti, a u psihi  ka o  karakterološk i  stavovi.  U  isto  vre ­ me sećanja na to iskustvo su potisnut a i  stvar a  se  ego ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom , in - timnošću,   unošenjem   nečega   u   sebe   i   ljubavlju.

U  ovom  primer u  vidimo  vezu  između   različitih   ni ­ voa  ličnosti.  Na  površin i  —  tj .  na  ego  nivou  —  od­ brana im a form u ego ideala koji kaž e da „nije  mušk i plakati" i negiranj a  —  „ja  to  nikak o  neću".  Te  odbran e su blisko vezane sa mišićnom tenzijom  u  grlu  i  rukam a koji koče impuls da se otvori i  posegne  za  onim  što  se želi.  Na  telesnom  nivo u  pitanj e  nije  u  tom e  da  li  je muški plakati. Kad a su tenzije snažne, osobi je skor o nemoguće da  zaplače.  Slične  tenzije  postoje  u  rame ­ nima,   što   otežava   posezanje   rukam a   za    onim   što   se Z e li . N a dublje m emocionalnom nivou ima potisnuti h osećanja  tuge,  beznađa ,   besa   i   ljutnje,   sa   impulsima da se grize,  sa  straho m  i  čežnjom.  Sve  to  mor a  da  bu ­ de  prorađen o  pr e   nego   što  se   srce  te  osobe  može   po - n ov o  potpun o  otvoriti.

Pa ipak, osoba  nije  mrtva ; njeno srce čezne  za lju­ bavlju,  njen a  osećanja  hoće  da  se   izraze,   telo   želi  da bud e  slobodno.  Ali,  ak o  naprav i  bilo   koji   snažan   po­ kre t u to m  pravcu ,  odbran e  guše  impuls  i  guraj u  oso­ bu  u  anksioznost.  U  većini   slučajeva   ta   anksioznost  je tak o ozbiljna da  se  osoba  povlači  i  zatvara,  čak  i  kada to znači održavanje niskog  energetskog  nivoa,  održava­ nje želja na minimum u i života  u  zastoju.  Većina  ljudi živi  u  strah u  da  bud e  potpun o  živa.