Jedno indijsko jutro

Bil o je vrelo letnje jutro. Probudio sam se rano, izašao na terasu i pogledao mango drvo koje je ba- calo senke na travnjak ispred kuće . Pozdravio sam sunce i poče o da radim jogu. Onda sam primetio nosač a sa turbanom kako sebos približava stazom. Kad a je stigao do mene, sastavioje šake ispred gru- di i rekao „namaste" , što otprilike znači „pozdrav- ljam boga koji je u tebi". Da o mi je telegram. Pr i blještavoj jutarnjoj  svetlosti pročita o sam poruku, potpisanu sa  Bejl i i Jafe: „Profesor Jung je juč e mirno umro." Jaka svetlost sunca i toplota naterali su me da se pokrenem.

Tog jutra morao sam da idem na delhijski aero- drom da se pozdravim sa premijerom Nehruo m koji je odlazio na Himalaje na odmor. Kad a sam stigao, Nehr u je ve ć išao prema avionu. Bi o je obuče n u belo, a njegova vitka figura kretala se sa produhovljenom otmenošć u koja je uvek bila deo njegovog šarma . Kak o je i on bio poštovala c Junga, pokazao sam mu telegram koji sam dobio tog jutra.

,, V i znate da se Jun g veo m a zan im ao za Indi ju ," гека о sam. „ B ilo b i lepo kad a biste v i il i vaša vlada izjavili saučešće. " Nehr u je razmišljao nekoliko trenutaka. „Odavd e ne mogu lično da dam naređe - nje", rekao je. „Moli m vas, razgovarajte sa gospo- dinom Desajom, ministrom spoljnih poslova, i za- molite ga da u moje ime pošalje telegram."

Tako je Indija prisustvovala smrti čoveka koji se toliko trudio da shvati ogromne vrednosti njene civilizacije i njene mudrosti prenese  zapadnom svetu.  Još jedan veliki krug]e zatvoren.

Celo to poslepodne i sutrašnji dan proveo sam meditirajući, pokušavajuć i da se usredsredim na Jungov lik i zamislim šta se sada događ a na njego- vom velikom putu seobe u kraljevstvo senki. Pitao sam se da li je prolazio kroz rituale koje se trudio da razume ikoje je opisao u komentarima Tibetan- ske knj'ige mrtvih. Napisa o sam pismo Herman u Heseu, koje je on kasnije objavio u posebnom izda- nju „Noje ciriher cajtunga", posvećeno m Jungu. Jungovoj porodici, Anijel i Jafe i Rut Bejli poslao sam izraze saučešća.

Ubrz o posle toga dobio sam pismo od gospođic e Bejl i u kome je opisala poslednje trenutke naše g prijatelja.

Kisnaht, Ciri h 16.juni  1961.

Drag i gospodine  Serano,

Mnog o Vam hvala na ljubaznom pismu koje mi je bilo velika uteha. Bil a je velika čast starati se o K.

G. Moja uloga je sada završena i ja se osećam izgubIjenom i usamljenom. Ljubazna pisma njegovih prijatelja pomaž u mi u mojoj usamljenosti i osećanju nesposobnosti da se bez njega suočim sa životom.

Umr o je mirno. Na kraju se predao snu, i želeo je da ode. Bi o je umoran i slab. 17. maja, posle ra- dosnog i mirnog dana, dobio je emboliju mozga ko- ja mu je malo oštetila govor. Dogodilo se to za vre- me doručka , i to je za mene bio straša n udarac. Po- sle nekoliko dana stanje mu se poboljšalo, a govor povratio, ali nije mogao dobro da čita, tako da sam mu ja čitala. 30. maja, posle još jednog mirnog da- na, sedeli smo u biblioteci i pil i čaj, kada je on izgu- bio svest. Od tada je stalno leža o u svojoj sobi i bivao sve slabiji i slabiji. Dv a dana pre smrti bio je u dalekoj zemlji i video divne prizore, u to sam si- gurna. Često se smešio i bio je srećan . Poslednji put kada smo sedeli na terasi ispričao mi je čudesa n san koji je usnio: „Sad a znam istinu, ali postoji još samo jedan mali neispunjen deo, i kada ga saznam, biću mrtav." Posle toga, usnio je san koji mi je ispričao u toku noći. Video jeogroman okrugao ka- meni blok, na visokom platou. Na dnu kamena bile su uklesane sledeće reči: „Ovo će biti tvoj znak ce- line i jedinstva." Znal a sam da je njegov život završen - poslednjih dana osećal a sam da me na- pušta . Znal a sam to, ali sam saznanje odbacivala, i to je bilo dobro, jer inač e možd a ne bih bila u stanju da uradim za njega sve što je bilo potrebno. Bil a sam pored njega danju i noću .

Dragi gospodine Serano, ne mogu više da pišem u ovom trenutku, ali nadam se da ću Vas ponovo videti i da će mi misli tada biti jasnije, tako da ću moći da Va m ispričam mnoge čudn e stvari. Idem u Englesku na nekoliko nedelja, ali ću se vratiti, da*

otvorim kuću i završim preostale poslove. Članovi porodice su veoma ljubazni prema meni.  Dirnul a ih je poruka premijera Nehrua. K. G. Vas je mnogo voleo,  a ja prijateljstvo sa Vama smatram dragoce- nim - uvek mi je bilo lako i lepo da sa Vama pričam .

Poslednjih dana K. G. mi je dao kutiju sa tirkizi- ma koju ste mu Vi poklonili. Zbo g naš e zajedničke ljubavi i poštovanja za njega, nadam se da nećet e imati ništa protiv. Ili biste možd a želeli da Va m ku- tiju vratim?

Toliko za sada.

Jo š  jednom, mnogo Va m hvala na ljubaznim rečima.

Iskreno  Vaša Rut Bejli