JEDNA SLUZBENA OCENA
Decembra 1987. Nacionalni savet za istrazivanje pri Americkoj nacionalnoj akademiji nauka (ANAS), objavio je jedan izvestaj pod naslovom "Pojacanje ljudskih sposobnosti". Tu je sumiran napredak u mnogim oblastima, pa i u mnogim oblastima psihologije. Pomenuta je i parapsihologija. Izvestaj je, inace, pripremljen za americku vojsku. Predsednistvo saveta pise da je "mozda najjaci nas zakljucak bio u vezi sa parapsihologijom... Sagledan je naucni rad koji u toj oblasti traje vec sto trideset godina i nije naden nikakav naucni osnov za verovanje da parapsiholoski fenomeni postoje."
Ako bi ovo bila objektivna presuda, bila bi zaista katastrofalna po parapsihologiju. Medutim, kad pogledamo imena, kad vidimo ko je (tada) pisao izvestaj za NRC, odnosno kome je bilo povereno da ocenjuje celu parapsihologiju, stvari postaju kudikamo jasnije Rej Hajmen i Dzejms Olkok, obojica clanovi predsednistva Csikopa. Nije konsultovan nijedan parapsiholog, niti iko "neutralan".
Taj dokument NRC po mnogo cemu je neobican spis. Izostavlja neka od najubedljivijih istrazivanja do tad obavljenih u parapsihologiji, ali ne navodi zasto ih izostavlja. Upitana o tome, obojica autora javno su priznala da ne mogu obrazloziti zbog cega su izostavila najvaznija parapsiholoska istrazivanja, i da se, stavise, cak i ne secaju zbog cega su to ucinila. U to doba Hajmen je vec bio javno priznao da su njegovi prvobitni napadi na statisticku valjanost gancfeld ogleda bili neosnovani, a takode je javno priznao da je znatan broj istrazivaca postigao veoma jake, naucno potvrdene rezultate tom tehnikom, ali, gle cuda, ni jedno, a ni drugo priznanje nije se probilo u tekst NRC izvestaja. Naprotiv u izvestaju je gancfeld naprosto sasecen. Osim toga, NRC izvestaj posluzio se strategijom "klevete pomocu spajanja sa ozloglasenim". Ta strategija koristi se mnogo i cesto na stranicama Csikopovih publikacija, a sastoji se u sledecem oni predmet o kome je rec "strpaju u istu vrecu" sa necim drugim, sto je u javnosti vec odbaceno i uvaljano u blato. U ovom slucaju, gotovo isti prostor dat je navodnoj "psihologiji biljaka" kao i gancfeldu, rame uz rame. Cak je napisano da su autori licno posmatrali to sa biljkama u nekoj, nekakvoj, "parapsiholoskoj laboratoriji", iako je obojici autora bilo odlicno poznato da covek koji je radio to sa biljkama nije nikad imao nikakve veze sa parapsihologijom i da su ga upravo parapsiholozi raskrinkali kao autora prica bez ikakve naucne osnovanosti. Zaprepascuje cinjenica da je taj odlazak u prostoriju sa biljkama bio jedini pokusaj obojice autora da se, u toku pripremanja svog izvestaja, licno uvere u bilo sta, bilo gde; njihov, bukvalno, jedini odlazak igde, u vezi sa pisanjem tog izvestaja.
Izvestaj NRC u meduvremenu je sasvim diskreditovan, kritikama mnogo zescim nego sto je ova nasa. Ima i razloga za to; jer taj izvestaj na mahove postaje maltene nepovezan govor, niz besmislica. Sta li je dvojici autora znacila ova recenica, koju su u izvestaju, govoreci o uspesnim ESP ogledima, napisali "Ne, nije naden zadimljeni pistolj, niti smo mi bili u mogucnosti da demonstriramo verovatnu alternativu" ? Stvarno, recenica koja potpuno zbunjuje. Danas NRC, kad salje postom primerke tog svog izvestaja, prilaze i fotokopiju prve stranice jednog vrlo ostrog kritickog prikaza o onom delu izvestaja koji se odnosi na parapsihologiju. Ocigledno - nekome, negde u NRC cela ta stvar sa napadom na parapsihologiju lici sve vise na blamazu.
Ima i zlonamernog prikrivanja u pomenutom izvestaju NRC. Robert Rozental i njegova saradnica Monika Haris napisali su jedan siri, informativni strucni rad o parapsihologiji i metaanalizi. U ovom radu izvrsena je uporedna analiza sest oblasti istrazivanja pokrivenih NRC izvestajem (dodajmo da ni Rozental ni Harisova nikada nisu bili aktivni u parapsiholoskom istrazivanju niti su ikad javno izricali bilo kakve ocene o parapsihologiji). Glavni zakljucak do koga su to dvoje istrazivaca dosli metodom
"brojanja gresaka" bio je sledeci najmanje gresaka, dakle najpouzdaniju naucnu metodologiju, imali su parapsiholozi, dok su ostalih pet oblasti (sve u konvencionalnoj psihologiji) imale (i prihvatale) daleko nize metodoloske standarde. Taj strucni rad pomenut je na vise mesta u izvestaju NRC, kad god je bilo reci o psihologiji, ali nije pomenut nijednom u izvestaju o parapsihologiji; bukvalno je prikriven zato sto ono sto u njemu pise nije bilo po cudi NRC-ovim skepticnim autorima. Dzon Svets, predsednik NRC, cak je telefonirao Rozentalu i zahtevao da Rozental povuce (to jest, izbrise) taj deo - zakljucak u kome se kaze da je parapsihologija radila metodoloski najpouzdanije. Rozental se pokazao kao covek od casti odbio je. Posto nisu znali kako da potisnu u stranu taj strucni rad koji im je bio trn u oku, a nisu imali hrabrosti ni da krenu u napad na Rozentala, oni su odlucili da se tiho "prave ludi", da u parapsiholoskom delu izvestaja NRC prenebregnu rad Rozentala i Monike Haris... naprosto, kao da ne postoji.
Sramno je da neko tako postupa prema jednom potpuno ispravnom naucnom radu istaknutih psihologa. A kad neko od autora zatrazi da povuce sopstvene nalaze o istini, samo zato sto nisu po cudi nekome ko je unapred odlucio sta istina "mora" da bude, onda je to cenzura u sluzbi ideologije - dakle, nesto sto bi svakom postenom coveku trebalo da bude odvratno.
Na srecu, umesao se senator Klerborn Pel; na njegov zahtev, Ured za ocenjivanje tehnologije (OTA), koji americkom Kongresu daje savetodavna misljenja o nauci i tehnici, odrzao je svoju diskusionu "radionicu" ubrzo posle objavljivanja NRC izvestaja. Sada su funkcioneri OTA upravljali tokom sastanka i pripremali svoj izvestaj za Kongres. Govorila je diskusiona grupa sacinjena od devet ucesnika, medu kojima su bila i dvojica parapsihologa, Dzon Palmer i Carls Honorton. Ocene koje su donete na ovoj panel- raspravi bile su daleko uravnotezenije. One su opovrgle i potisnule NRC izvestaj, pa bi svakako trebalo vise da uticu na vladu Sjedinjenih Americkih Drzava nego taj zlosrecni NRC-ov dokument.
ISTRAZIVANJA O AUTO-GANCFELDU
Juna 1990. godine Carls Honorton i sestoro koautora prijavili su niz od jedanaest ogleda koji su se sastojali od ukupno 355 gancfeld sesija, u kojima je broj ispitanika bio ukupno
241. Eksperimentalni postupci bili su hotimice isplanirani tek posle podrobnog
razmatranja svih dotadasnjih kritika gancfeld metodologije. Selekcija i prezentacija ciljnih slika bila je pod iskljucivom kontrolom kompjutera. Sobe su bile potpuno izolovane od zvuka. Sudije koje su ocenjivale da li je primalac pogodio, i koliko je pogodio, radile su potpuno "na slepo". Svi podaci automatski su snimani i cuvani. Tesko da je ikad ijedna obimna serija ogleda u parapsihologiji, ili u ma kojoj drugoj oblasti psihologije, vodena sa tim stepenom ekspertize i kontrole. Hajmen je, kao castan covek, priznao da se broj gresaka u toj seriji ogleda primakao nuli - onoliko koliko je to ljudskim bicima u jednom poduhvatu te vrste uopste moguce. Bilo je, dakle, 355 sesija i u svakoj od njih ispitanici bi savrseno nasumicnim pogadanjem "potrefili" 25o tacnih odgovora. Oni su, medutim, postigli 34o tacnih odgovora. To nije odvec daleko od 38o koliko se na osnovu prethodnih metaanaliza moglo ocekivati. Verovatnoca da 355 ljudi pukim slucajem postignu tako dobre rezultate iznosi 1 20.000. Ukuipno je radilo sest eksperimentatora; jedan od njih bio je i sam Honorton. Razlike u njihovim rezultatima bile su beznacajne; nije ustanovljen nikakav "efekat eksperimentatora". Rezultati ovog ogromnog naucnog truda potpuno su jasni. Hajmen je precutno, implicitno, priznao da su valjani. Do danasnjeg dana jedini Hajmenov eksplicitni komentar glasio je da bi on zeleo da vidi jos ogleda tako vodenih. Ali nije kazao sta jos treba da se desi, pa da i on izricito prizna postojanje paranormalne moci.
Honortonova auto-gancfeld istrazivanja toliko su se primakla savrsenstvu, da je tesko verovati da ce biti nadmasena. Bila je to besprekorno vodena serija ogleda, dala je statisticki znacajne rezultate i pokazala je velicinu efekta veoma blisku onoj koja se
metaanalizom mogla predvideti na osnovu svih prethodnih ogleda (onih u ranijim vremenima). Eto, dakle, dokaza koji su zaista veoma cvrsti.
"VISE RETORIKE NEGO SUSTINE" ?
Postoji u Italiji jedna organizacija koja se naziva Comitato Italiano per il Controllo delle Affirmazione sul Paranormale (Italijanski odbor za kontrolu izvestaja o paranormalnom). Ova organizacija ima slicne ciljeve kao Csikop, ali kudikamo bolje osecanje za uravnotezenost. Godine 1992. ovaj odbor pozvao je troje parapsihologa kao i troje skeptika da napisu clanke koji ce biti objavljeni u njegovoj publikaciji. Trebalo je da svaki skeptik napise kritike o to troje parapsihologa, ali i svaki parapsiholog da napise kritike o to troje skeptika. Ta vrsta rasprave nama treba
Tekst Reja Hajmena napisan za ovu italijansku organizaciju narocito je znacajan. Od njega su zatrazili "desetak" kucanih strana; uspeo je da napise samo cetiri. Odustao je od ma kakvog daljeg pominjanja onih njegovih statistickih i metodoloskih kritika kojima je obelezio prethodnih deset godina svog rada. Ali zato je krenuo sa jednom sasvim novom linijom kritike parapsihologija nije nauka zato sto nije progresivna. Jer, napisao je on, umesto da svako sledece pokolenje gradi na cvrstim temeljima onoga sto su ranija pokolenja postigla, desava se nesto sasvim drugo - svako sledece pokolenje parapsihologa pliva kroz neke druge vode, juri za nekom novom modom. Nabacuju se tvrdnje da je paranormalno primeceno sad tamo, sad onamo. To je jedno leprsanje ovde Tamo Ali nikad na istom mestu. Zato i nema stvarnog porasta znanja, napretka.
Ova kritika cista je besmislica jer postoje modeli sa redukcijom suma, kao sto smo videli, a to su modeli koji nastoje da integrisu laboratorijske nalaze sa drevnim tekstovima o meditaciji, sa dokumentacijom iz devetnaestog i dvadesetog veka o spontanim ispoljavanjima paranormalnih moci, kao i sa efektima raznih psiholoskih (kod licnosti ispitanika) varijabilnih cinilaca na ESP i PK rezultate, efektima koji su tokom cetrdesetih godina, i u kasnijem radu, primeceni. Teorijski modeli sa redukcijom suma iskorisceni su za razvijanje novih eksperimentalnih tehnika koje nude potpuniju kontrolu i omogucavaju tacniju manipulaciju "suma" koji mozda sputava ESP. Tu ocigledno imamo jednu dugotrajnu, neprekidnu liniju istrazivanja. Tu postoji porast znanja o redukciji suma, porast koji se nastavlja i danas. Doduse, priznati se mora, modeli "suma" treba jos da se doraduju i razraduju, jer su sada isuvise pojednostavljeno koncipirani; predstoji im rafiniranje. Ali smo sigurni da nece biti "leprsanja" i skakutanja ka necem drugom jer modeli sa redukcijom suma nisu prolazna moda.
Medutim, cinjenica da je Hajmen, posle deset godina bitke protiv najjacih snaga parapsihologije, imao tako malo da kaze, vec sama po sebi mnogo govori. Za razliku od Hajmena, Honorton je italijanskom simpozijumu prilozio obiman i obimno dokumentovan rad pod naslovom "Vise retorike nego sustine osiromasenost skepticnosti danas". To je polemicki naslov, ali mi pozivamo svakog naucnika da procita kako Hajmenov tekst tako i Honortonov, pa da ih uporedi i da samostalno izvuce zakljucke o njihovom kvalitetu i njihovoj ubedljivosti.
Da bi nasi citaoci mogli da steknu neposredan uvid u to "osiromaseno stanje skepticnosti", malo cemo prisluskivati prepisacemo neke dijaloge sa tonske trake koja je snimljena tokom panel-rasprave (ranije pomenute) u americkoj kongresnoj organizaciji OTA. Prvo govori Rej Hajmen. On nastupa sa tvrdnjom da je parapsihologija dopustila pravu najezdu "efekta eksperimentatora"; da pet-sest uspesnih eksperimentatora postizu efekte koje mnostvo drugih eksperimentatora naprosto ne dobija - dakle, oni ne mogu biti reprodukovani; i da je to problem koji muci samo parapsihologiju, nijednu drugu naucnu oblast; muci, i vise nego muci - razara i obara. Ponesto od tog razgovora stampano je kurzivom; na taj nacin smo hteli da istaknemo pojedine reci njih dvojice.
HAJMEN "...jasno je da na ovom polju neki eksperimentatori postojano dobijaju bolje rezultate nego neki drugi. Ni na jednom drugom polju nauke koje je meni poznato ne desava se nista slicno. Ili prakticno nista slicno."
HONORTON "A placebo istrazivanja ?" HAJMEN "Sta vam je to ?"
HONORTON "Sta cemo sa medicinskim istrazivanjima placebo efekta ?"
HAJMEN "Pa, ja ne znam mnogo o medicinskim placebo istrazivanjima. Ali recimo u fizici..."
HONORTON "Moramo li se porediti sa fizikom ?"
HAJMEN "Pa, dobro, da li postoji efekat eksperimentatora i tamo, u tome istrazivanju placeboa ?"
HONORTON "Postoji, i veoma je veliki."
HAJMEN "U redu. Ali kad se tim drugim poljima pojavi efekat eksperimentatora, smatra se da je to cista greska u radu, zar ne ?"
HONORTON "Ne. To je Rozentalov efekat." HAJMEN "Da, ali u parapsiohologiji nije..."
HONORTON "U psihologiji je svakako bilo nastojanja nekih ljudi da se nekako otarase efekta eksperimentatora pri davanju placeboa pacijentima. Medutim, oni time... kad pogledate malo bolje, oni time nastoje da zaobidu nesto. Hajde da pogledamo kako to da jedan lekar daje kontrolnoj grupi lazni lek, placebo, recimo za ublazavanje bolova, i stvarno bolovi kod mnogih pacijenata u toj grupi popuste; a neki drugi lekar daje nekoj drugoj kontrolnoj grupi taj isti placebo sa istim naumom, a bolovi ne popuste ? Ako njih dvojica rade u okvirima jedne iste studije, ako govore istim jezikom i kazu iste reci, na koji se to nacin pojavljuje efekat licnosti jednog od njih dvojice, samo jednog ?"
HAJMEN "U redu. Dobro, efekat eksperimentatora postoji i u drugim oblastima..."
Da smo samo malo nestasniji nego sto jesmo, rekli bismo posle ovog navedenog dijaloga "Hvala doktore Hajmen, sve ste rekli, laku noc."
PARAPSIHOLOGIJA KAO NAUKA
Iako smo o tom coveku videli to sto smo videli (iz gonjeg prepisa razgovora), ipak je Rej Hajmen licnost koja zasluzuje mesto u istoriji nauke; neki istoricari nauke sigurno ce zeleti da analizuju njegov doprinos podrobno (a neki su to vec i poceli da rade). Jer Hajmen je imao dovoljno integriteta da zavrne rukave i pogleda dokaze, dok veliko mnostvo skeptika naprosto odbacuje sve dokaze, i svaki dokaz, jednim jedinim nemarnim, opstim negiranjem, bez gledanja. To sto je Hajmen bio prisiljen da odustane od uobicajenih argumenata skeptika i sto je konacno zauzeo stanovista o kojima njegove kolege skeptici sada citaju i ne mogu da veruju svojim ocima, jeste znacajan uspeh za parapsihologiju. Istovremeno, njegove kriticke zaoke prinudile su parapsihologe da pritegnu i poprave svoje oglede, da rade pouzdanije i bolje. Sada iz meseca u mesec pristizu metaanalize ranije pribavljenih korpusa nalaza; u tome pomazu naucnici izvan naseg polja, naucnici koji su i sami iznenadeni vrednostima nasih podataka, nasih nalaza. Parapsihologija se blizi krupnim prekretnicama. Primenjujuci pojedine metaanalize, nasli smo neslucenu snagu u nekim starim ogledima. Navescemo jedan primer.
Kada su Carls Honorton, Dijana Ferari i Deril Bem obavili metaanalizu odnosa izmedu ESP i ekstrovertnosti ispitanika, dobijeni rezultati iznenadili su jednog od nas dvojice (Sardzenta), koji je u nekim svojim ranijim ogledima sa slobodnim reagovanjem merio ovu odliku licnosti ispitanika. Metaanaliza je obuhvatila rad cetiri eksperimentatora. Pokazalo se da su korelacije za sve cetvoro veoma slicne, velicina efekta homogena. Vecinu ogleda obavio je Sardzent; u ono vreme mislio je da nisu osobito vazni (u vecini tih ogleda ispitanik je ostajao, statisticki, u okvirima puke slucajnosti, to jest cistog nagadanja naslepo). Zaprepastio se, godinama kasnije, saznavsi da je prosecna korelacija i kod ostala tri istrazivaca bila maltene istovetna sa njegovom. Uzeti zajedno, njegovi i rezultati ostale trojice bili su veoma znacajni, daleko iznad nivoa slucaja
Honorton i njegov tim naknadno su sproveli jos jednu seriju auto-gancfeld ogleda i replicirali sopstvene rezultate veoma dosledno, sa veoma slicnom velicinom efekta. Metaanaliza je otkrila red i poredak, a i slicnost, u starim podacima; i pokazalo se da su te odlike u tim podacima daleko snaznije nego sto je iko onda shvatao. Novi ogledi su, onda, preduzeti; replicirali su rezultate starih. To je doslo kao iznenadenje. Bio je to, bez ikakve sumnje, napredak. Jer pokazao se jedan zakonomerni efekat koji deluje postojano tokom cetrdeset i vise godina (od cetrdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka) u radu petoro razlicitih istrazivaca, u tri veoma razlicite kuilture (Amerika, Britanija, Juzna Afrika). Takva ponovljivost efekta ne postize se lako ni u konvencionalnoj psihologiji.
Mi smatramo da je parapsihologija nauka. Ako cemo se gadati izrazom "Vi ste nenaucni " onda treba taj izraz da bacimo prema onim slabije ili najslabije obavestenim kriticarima nase oblasti, jer oni i zasluzuju da im se to kaze. Parapsihologija je nauka zato sto pokazuje razvoj kako svoje teorije, tako i svoje metodologije. Ona, takode, pokazuje progresivno pomeranje sa jednih problema na druge koje je, po filozofu Imreu Lakatosu, jedna od odlika naucne misli. Ona je nauka koja bi mogla imati znacajne implikacije za rad nekih drugih nauka, od fizike do psihologije - vreme ce pokazati. Ona je nauka koja zasluzuje jacu budzetsku podrsku drzave nego sto ju je dosad dobijala. Parapsihologiji je nadasve potrebno ukljucenje mladih naucnika ciji je um otvoren prema istini i koji su spremni da jurnu ka dokazima, ka bitnim temama, ka samostalnom naucnom istrazivanju. Too je nauka koja se bavi znacajnim pitanjima; u mnogim laboratorijama sirom sveta trose se ogromna sredstva na srazmerno beznacajna istrazivanja, dok parapsihologija sa minimalnim sredstvima napreduje ka saznanjima koja bi mogla biti od kapitalne vaznosti za svakoga. I to kako od prakticne vaznosti (inace zasto bi cuvena firma za elektroniku "Soni" nedavno u Japanu otvorila svoju veliku laboratoriju za parapsihologiju ?), tako i teorijske, jer bi jednog dana mogla iz temelja izmeniti nacin na koji razmisljamo o sebi i svom zivotu.
Nismo mi "oni koji veruju u paranormalnu moc". Nema tu sta da se veruje ili ne veruje. Treba samo pronalaziti valjane, stamene dokaze o onim ljudskim sposobnostima i vestinama koje do sada nismo ni priblizno dobro shvatili. U tom pogledu, parapsihologija je na domaku velikih uspeha. Postoji jedan standardni udzbenik psihologije (Uvod u psihologiju) koji se veoma siroko koristi u Sjedinjenim Americkim Drzavama, ali i u drugim zemljama; studenti tu knjigu nazivaju jednostavno "Hilgard i Atkinson" zato sto su to bila prezimena dvojice prvobitnih autora tog udzbenika (mnogo pokolenja proslo je od tad, bilo je mnogo izdanja, pridruzili su se novi autori). I kad je nedavno neko pitao jednog skepticnog psihologa, neupucenog u parapsihologiju, pod kojim bi uslovima on prihvatio da je parapsihologija nauka, odgovorio je "Kad je vidim u Hilgardu i Atkinsonu".
Pa, dobro; godine 1990. ta "Biblija" psihologije izisla je u jos jednom, najnovijem izdanju, sada sa poglavljem o parapsihologiji. To poglavlje ima sedam stranica. Prikazuje i gledista skeptika, ali podjednako i parapsihologa; argumente jednih, ali i drugih. I donosi ovaj zakljucak "Veliki deo skepticnosti nekih psihologa prema parapsihologiji potpuno je opravdan. Ali jedan deo i nije. Kao sto smo napomenuli, neki naucnici proglasavaju da je paranormalna moc nemoguca i da je parapsihologija nelegitimna; to su presude a priori, a takvima, po nasem uverenju, nema mesta u nauci. U navedenoj anketi samo 4o univerzitetskih profesora koji nisu psiholozi tvrdilo je da paranormalna moc sasvim sigurno ne postoji - ali tu istu tvrdnju potpisalo je cak 34o univerzitetskih profesora psihologije. Pre dve stotine godina, isti takvi skeptici bili bi jednako sigurni da Bog ne baca kamenje sa neba na nas." Parapsihologija brzo sazreva. Iako je hronicno u najskromnijim materijalnim prilikama, ona ima svoju buducnost; pred njom je, kao i pred svima nama, jedan novi vek, veoma uzbudljiv. Vreme je da veci broj naucnika ozbiljno primi dosadasnja parapsiholoska otkrica i pazljivije pogleda ponudene dokaze, jer lako moze biti da najcvrsci dokazi u parapsihologiji stoje rame uz rame sa najcvrscim dokazima u njihovoj sopstvenoj oblasti nauke, koja god to bila.
BIBLIOGRAFIJA
Neka od najvaznijih istrazivackih otkrica navedenih u ovoj knjizi zapravo su objavljena samo u specijalizovanim, strucnim casopisima. Posto je mali broj biblioteka koje imaju komplete svih vaznijih casopisa parapsihologije, mi smo nastojali da damo sto manji broj takvih referenci, ali citaoci koji zele da citaju u originalu izvestaje samih parapsihologa, bez icijeg prepricavanja, cesto ce morati da nalaze upravo te casopise, jer drugog nacina nema.
STA JE PARANORMALNO ?
Knjiga Ricarda Brautona Parapsihologija - kontroverzna nauka (Richard Broughton, Parapsychology - Controversial Science, Ballantine Books, 1991) korisna je zato sto prikazuje parapsihologiju i daje mnoge reference za dalje citanje. Britansko drustvo za ESP istrazivanja objavilo je povodom stogodisnjice svog rada obimnu knjigu Istrazivanje paranormalnih moci vodic kroz istoriju, nacela i praksu te discipline (Psychical Research a Guide to its History, Principles and Practices, prvo izdanje, Grattan-Guinness, Aquarian Press, 1982) koja pokriva sirok raspon tema, naucnih i opservacionih. Kvalitet clanaka je neujednacen, ali kao opsti vodic ova knjiga izuzetno je korisna. Lujza Rajn objavila je knjigu ESP u zivotu i u laboratoriji (Louisa Rhine, ESP in Life and Lab, Macmillan Books, 1967) koja daje fini opsti pregled ranih godina autora i njenog kasnijeg razvoja; knjiga je dobro napisana, prijatno je citati je. Ista autorka objavila je kasnije knjigu Nevidljiva slika studija ESP iskustava (The Invisible Picture a study of psychic experiences, McFarland Books, 1981) koja je izvrsno stivo za one koji se zanimaju za spontana ispoljavanja paranormalnih moci. Za citaoce koji zele podrobno upoznavanje sa razvojem parapsihologije kao nauke prava stvar su sest tomova pod priredivackim nadzorom Stenlija Kripnera, a pod zajednickim naslovom Napredak u parapsiholoskim istrazivanjima (Advances in Parapsychological Research, priredivac Stanley Krippner, Plenum books tomovi 1-3, McFarland Books tomovi 4-6).
PSIHO ZVEZDE
Opsirne izvestaje ocevidaca o radu Danijela Danglasa Houma imate u clanku koji je napisao erl od Danrejvena, pod naslovom "Iskustva u spiritualizmu sa D. D. Houmom" (Earl of Dunraven, "Experiences in Spiritualism with D. D. Home"), a koji je objavljen u strucnoj publikaciji pod naslovom Spisi Drustva za istrazivanje paranormalnih moci (Proceedings of the Society for Psychical Research, 1924, tom 35, str. 1-285). Kao opsti, veoma zivopisan pregled Houmovog zivota preporucujemo izvrsnu knjigu Elizabete Dzenkins Senka i svetlost (Elisabeth Jenkins, The Shadow and the Light, Hamish Hamilton Books, 1981). Ali kao tipicnu skepticnu analizu pogledajte delo T. H. Hola Enigma Danijela Houma (T. H. Hall, The Enigma of Daniel Home, Prometheus Books, 1984). U vezi sa Kruksovim ogledima mozete videti delo ciji su priredivaci bili R. Dz. Medherst i drugi, a ciji je naslov Kruks i svet duhova (R. G. Medhurst i drugi, priredivaci, Crookes and the Spirit World, Taplinger Books, 1972). O Stepaneku treba pogledati clanak Dz. G. Prata u casopisu Spisi Americkog drustva za istrazivanje paranormalnih moci (J. G. Pratt, in Proceedings of the American Society for Psychical Research, 1973, tom 30, str. 1-78. Sazetiji clanak o istom coveku moze se naci u Pratovom poglavlju u knjizi priredivaca Dz. Belofa Novi pravci u parapsihologiji (J. Beloff, editor, New Directions in Parapsychology, Paul Elek Books, 1974). Gardnerova knjiga nosi naslov Kako ne testirati osobu sa paranormalnom obdarenoscu (How Not to Test a Psychic, Prometheus Books, 1989); videti i kriticki prikaz te knjige, iz pera Jirgena Kajla, u Casopis za parapsihologiju (Jurgen Keil u Journal of Parapsychology, 1990, tom 54, str. 151-167).
VLADAVINA UMA NAD MASINOM
Najjednostavnija Smitova REG masina opisana je u njegovom clanku "anomalna predvidanja kvantnih procesa od strane nekih ljudskih subjekata" u izdanju firme "Boing" (dr Helmut Schmidt, "Anomalous prediction of quantum processes by some human subjects" u Boeing Scientific Research Laboratories Document DI.82.0821). Smit je objavio mnogo clanaka u Casopisu za parapsihologiju (njegov prvi izvestaj u tom casopisu pojavio se 1969. godine, sveska 33, stranice 91-108) i u Casopisu Americkog drustva za istrazivanje paranormalnih moci tokom poslednjih dvadeset pet godina. Istrazivanje Dzanove grupe sumirano je u knjizi koju su priredili R. Dz. Dzan i B. Dz. Dan pod naslovom Margine stvarnosti (R. G. Jahn and B. J. Dunne, Margins of Reality, Harcourt Brace Jovanovich Books, 1987). Tehnicki bilteni grupe PEAR u izvorniku su tako "zabaceni" da ih nije lako naci, ali u ovoj knjizi izlozeni su sa obiljem pojedinosti. Din Radin i Dzesika Ats objavili su svoj clanak u Casopisu naucnog istrazivanja (Dean Radin and Jessica Utts u Journal of Scientific Exploration, 1989, tom 1, str. 65-79).
KO IMA PARANORMALNU MOC ?
Iako zastarelo, poglavlje Dzona Palmera o verovanju i paranormalnu moci, u knjizi priredivaca B. B. Volmana Prirucnik parapsihologije (John Palmer u B. B. Wolman, priredivac, Handbook of Parapsychology, Van Nostrand Reinhold Books, 1977), i danas je odlican primer kako se analizuje taj efekat. O ekstrovertnosti vidi Sardzentov clanak u casopisu Personalitet i individualne razlike (Carl Sargent u Personality and Individual Differences, 1981, tom 2, str. 137-143). O anksioznosti i neuroticnosti vidi gore pomenuto Palmerovo poglavlje. Cinioci kulture kojoj ispitanik pripada razmatraju se u knjizi A. Anglofa i D. Barta Parapsihologija i antropologija (A. Angloff and D. Barth, priredivaci, Parapsychology and Anthropology, Parapsychology Foundation Books, 1974).
ESP,SNOVI I ZONA SUMRAKA
U ovoj oblasti klasicna ostaje knjiga koju su napisali M. Alman, S. Kripner i A. Von pod naslovom Telepatija sna (M. Ullman, S. Krippner and A. Vaughan, Dream Telepathy, Turnstone Books, 1973). Honortonovi raniji strucni radovi o toj oblasti sumirani su u gore pomenutoj Volmanovoj knjizi, u kojoj, u referencama za jedanaesto poglavlje, mozete naci i mnoge druge materijale o gancfeld ESP istrazivanjima.
HIPNOZA I DRUGA IZMENJENA STANJA
Honortonovo poglavlje u Volmanovoj knjizi Prirucnik parapsihologije pokriva i studije hipnoze, relaksacije i meditacije, a formalni pregled proucavanja hipnoze napisali su i objavili Honorton i Kripner u pomenutom Casopisu Americkog drustva za istrazivanje paranormalnih moci, 1984, sveska 78, str. 1-27. Vilijem Braud dao je pregled aktivnosti autonomnog nervnog sistema i ESP u istom tom casopisu, 1981, sveska 75, str. 1-35, i sugerisao da se odnos ta dva moze izraziti jednom krivom ne mnogo razlicitom od onih koje se drugde pominju u vezi sa efektima motivacije na paranormalne rezultate kod ispitanika (vidi osmo poglavlje).
UM I MATERIJA
Izuzetno kvalitetna akademska studija o poltergajstima delo je A. O. Goulda i A. D. Kornela Poltergajsti (A. O. Gauld and A. D. Cornell, Poltergeists, Routledge and Kegan Paul Books, 1981). O savijanju metala vidi delo Dz B. Hejsted, Savijaci metala (J. B. Hasted, The Metal Benders, isti izdavac, 1980). Takode tekst Ricarda Brautona kojim se azuriraju podaci o opstim trendovima u ovoj oblasti, u sestom poglavlju njegove gore pomenute knjige Parapsihologija - kontroverzna nauka. Opsti pregled nedavnih PK izucavanja daje Gertruda Smajdler u pomenutom naucnom delu u sest tomova Napredak u parapsiholoskim istrazivanjima, tom 6, str. 11-53. U tom pogledu od koristi su i neki od
strucnih radova u ranijih pet svezaka istog casopisa. Bio-PK istrazivanja Vilijema Brauda sumirana su u strucnom radu koji je on napisao zajedno sa Merilin Slic u casopisu Delikatne energije (William Braud and Marilyn Schlitz u Subtle Energies, 1990, tom 2, str. 146); oglede sa hemolizom opisao je podrobno Braud u pomenutom Casopisu Americkog..., 1990, sveska 81, str. 1-25.
PARAPSIHOLOGIJA SVAKODNEVNOG ZIVOTA
Stanfordov najnoviji opis i procenu mozete naci u pomenutom delu Napredak u parapsiholoskim istrazivanjima, tom 6, str. 54-167. Ovo je dobro argumentovan, samokritican prikaz, koji odlicno sumira sva relevntna PMIR istrazivanja do danas.
FIZIKA PARANORMALNIH MOCI
Jedno od prvih poprista za raspravu o fizickim modelima jesu radovi dati u knjizi Andrije Puharica Islandski tekstovi (Andrija Puharich, priredivac, The Iceland Papers, Essentia Associates Books, 1979). Fizicar Dejvid Bom istrazuje medudejstva uma i materije u clanku u pomenutom Casopisu Americkog... , 1986, sveska 80, str. 113-135. Vokerova teorija izlozena je u delu Psihoenergetski sistemi (Evan Harris Walker u Psychoenergetic systems, 1979, tom 3, str. 259-299). On je to kasnije dopunio sa dva clanka u pomenutom Casopisu za parapsihologiju, 1984, sveska 48, str. 227-332, i u pomenutom Casopisu Americkog..., 1987, sveska 81, str. 333-369. U ta dva clanka on osnazuje neke vidove svog kvantnomehanickog modela i odgovara na kritike. Samo, budite oprezni ti clanci su "teska kategorija" fizike i matematike
ZIVOT POSLE SMRTI ?
Materijale o VTI imate u knjizi S. Dz. Blekmora Onostran tela (S. J. Blackmore, Beyond the Body, Heinemann Books, 1982). O IBS videti knjigu R. A. Mudija mladeg Zivot posle zivota (Raymond A. Moody junior, Life After Life, Mockingbird Books, 1975), a narocito Sabomovu izvrsnu knjigu Prisecanja na smrt jedno medicinsko istrazivanje (Michael Sabom, Recollections of Death a medical investigation, Harper & Row Books, 1982). Dva clanka A. O. Goulda (jedan u pomenutoj Volmanovoj knjizi Prirucnik parapsihologije, a drugi u pomenutim Spisima Drustva..., 1971, sveska 55, str. 273-340) razmatraju spiritualisticko medijumstvo. O reinkarnaciji vidi clanak I. Stivensona "Dvadeset slucajeva koji sugerisu reinkarnaciju" u pomenutim Spisima Americkog..., 1966, sveska 26, str. 1-362), kao i njegovo cetvorotomno delo Slucajevi nalik na reinkarnaciju (I. Stevenson, Cases of the Reincarnation Type, University of Virginia Press, 1975, 1977, 1980, 1983). Strucni rad Milsove u dva dela objavljen je u pomenutom Casopisu naucnog istrazivanja, 1990, sveska 4, str. 171-188 i 189-202; a Kajlov rad u istom casopisu, 1991. godine, sveska 5, str. 27-59.
PARANORMALNA MOC,NAUKA I BUDUCNOST
Rolinsov ekspoze nalazi se u casopisu Sudbina (Dennis Rawlins u Fate, oktobar 1981). U brojevima 9, 10 i 11 casopisa Tragalacki ucenjak imate clanke Karija, Kamana, Hoebensa i drugih (Curry, Kammann, Hoebens u Zetetic Scholar, 1982-1983) o skandalu sa "bebama pod uticajem zvezda", to jest Marsa. Kamanova razorna kritika koja je zaista "razbila" protivnu stranu nalazi se u broju 10, iz 1982. godine. To "preispitivanje" stavova grupe KZA o astroloskom pokusaju u vezi sa Marsom nalazi se u casopisu Skepticni istrazivac (Skeptical Inquirer, prolece 1982, str. 77-82). Pregled delovanja organizacije Csikop u kasnijim godinama imate u clanku Dz. P. Hansena u pomenutom Casopisu Americkog..., 1992, sveska 86, str. 21-63. Sneurov clanak kojim se kritikuje Rendijevo ponasanje u slucaju Benvenist imate u pomenutom Skepticnom istrazivacu, 1989. godina, sveska 14, 91-95.
Rasprava izmedu Hajmena i Honortona prenesena je u pomenutom Casopisu za parapsihologiju, 1985, sveska 49, str. 3-49 (Hajmen) i 51-91 (Honorton), a zajednicki kominike je u istom casopisu, 1986, sveska 50, str. 351-364. Nasi metanaliticki podaci uzeti su iz jos neobjavljene studije Carlsa Honortona. Izvestaj NRC objavljen je kao knjiga D. Drakman i Dz. A. Svets Pojacavanje ljudskih sposobnosti (D. Druckman and J.
A. Swets, priredivaci, Enhancing Human Performance, National Academy Press, 1987);
kritiku tog rada dali su Dz. A. Palmer, Carls Honorton i Dzesika Ats u pomenutom Casopisu Americkog..., 1989, sveska 83, str. 31-49. Panel-rasprava u radionici OTA sumirana je u pomenutom Casopisu Americkog..., 1989, sveska 83, str. 316-339 (ali mi raspolazemo i potpunim snimkom svake izgovorene reci na tom sastanku, pa smo i naveli dijalog Hajmen-Honorton iz tog naseg materijala). Dalje zustre rasprave o gancfeld istrazivanjima mozete naci u radovima S. Dz. Blekmora, K. L. Sardzenta, a takode T. A. Harlija i Dz. R. Metjusa u pomenutom Casopisu Drustva..., 1987, sveska 84, juli 1987; pojavice se i "italijanske" rasprave Rajmen-Honorton, ali u ovom trenutku nazalost ne znamo tacno gde ce biti objavljene. Metaanaliza ekstrovertnosti uzeta je iz jos neobjavljenog rada Carlsa Honortona, Dijane S. Ferari i Darila Bema. O metaanalizi u parapsihologiji uopste vidi clanak Dzesike Ats u casopisu Statisticka nauka (Statistical Science, 1991, tom 6, str. 363-403) i prilozene komentare. Dalji primeri metaanalize u istrazivanju paranormalnih moci, ali primeri za koje se nije naslo prostora u nasem poglavlju, bili bi sledeci ogledi sa prekognicijom (Honorton i Ferari u pomenutom Casopisu za parapsihologiju, 1989, sveska 53, str. 281-308) i rad na psihokinetickim efektima sa REG masinama (D. I. Radin i R. D. Nelson, u casopisu Temelji fizike (Foundations of Physics, 1989, tom 19, str. 1491-1514).