Deseto poglavlje

JEDINSTVO SVIH STYARI

Iako se duhovne tradicije koje su opisane u posled­ njih pet poglavlja razlikuju u mnogim detaljima, njihova shvatanje sveta u sustini je isto. To je shvatanje koje je zasnovano na mistickom iskustvu - na neposrednom ne­ intelektualnom do:livljaju stvarnosti - i taj do:livljaj po­ seduje izvestan broj sustinskih svojstava  koja  ne zavise od mistikovog geografskog, istorijskog iii kulturnog za­ leda. Jedan hinduista iii taoista mogu naglasavati razliCi­ te aspekte tog iskustva; japanski budista moze tumaCiti svoje iskustvo terminima koji se  veoma  razlikuju  od onih koje koristi indijski budista; medutim, osnovni ele­ menti shvatanja sveta u svim tim tradicijama su isti. Iz­ gleda takode da ti elementi predstavljaju i osnovna svoj­ stva pogleda na svet koji proizilazi  iz savremene fizike.

Najznacajnija karakteristika istoenjackog pgleda na svet - moglo bi se cak reCi, njegova  sustina - jeste svest o jedinstvu i medupovezanosti svih stvari i dogadaja, do:tivljavanje svih pojava u svetu kao manifestacija je­ dne osnovne jednosti. Sve se stvari sagledavaju kao me­ duzavisni i nerazdovojivi delovi te kosmicke celine; kao razlicite manifestacije iste krajnje stvarnosti. Istocne tra­ dicije stalno se vracaju  na tu krajnju, nedeljivu stvarnos.t koja se ispoljava u svim stvarima i koja ih sve obuhvata. Ona se naziva brahman u hinduizmu, dharmakaja u bu­ dizmu, tao u taoizmu. Posta prevazilazi sve pojmove i kategorije,  budisti je zovu i tathata iii Takv.ost:

Ono sto dusa poima  kao takvost, jeste jedinstvo

ukupnosti svih stvari, ana velika sveobuhvatna celi­

nat.

1 Ashvaghosha,  The Awakening  of Faith, u prevodu  D. T. Suzukija (Open Court, Cikago, 1900), sir. 55.

PARALELE                                           Jedinstvo svih stvari

U svakodne'.lnorn zivotu, rni nisrno svesni ovog je­ dinstva svih stvari vee delirno svet na izdvojene stvari i dogadaje. Ta je deoba, naravno, korisna i neophodna da bisrno se snasli u svetu koji nas svakodnevno okruzuje, ali ona ne predstavlja fundarnentalno  svojstvo  stvarno­ sti. To je jedna apstrakcija koju je stvorio nas diskrirni­ niSuei i kategorizujuei intelekt. Obrnana je verovati da nasi apstraktni pojrnovi pojedinatnih  llstvari II  i lldogada­ ja II predstavljaju nesto stvarno u prirodi. Hinduisti i bu­ disti narn govore da se ta obrnana zasniva na neznanju (avidya) koje stvara urn zataran iluzijorn (maya). Osno­ vni cilj istocnih rnistitkih tradicija je, prerna tome, da prepodese urn sabirajuCi ga i srnirujuCi ga kroz rneditaci­ ju. Sanskritski terrnin za rneditaciju - samadhi, znaci do­ slovno rnentalna ravnotezall. On se odnosi na uravnote­ zeno i srnireno stanje urna u kojern se dozivljava osno­ vno jedinstvo  univerzurna:

UlazeCi u samadhi tistote, (postiei ees) uvid koji prodire kroz sve i koji ti ornogueava da postanes svestan apsolutne jednosti univerzurna 2 •

Ta osnovna jednost univerzurna ne sarno da je sre­ disnja karakteristika rnistitkog dozivljaja, vee predstav­ lja takode i jednu od najznatajnijih otkrovenja savrerne­ ne fizike. Ona se pokazuje na atornskorn nivou i sve se jasnije ispoljava kako dublje prodirerno u rnateriju, sve do oblasti subatornskih testica. Jedinstvo svih stvari i dogadaja biee terna koja ee se ponavljati kroz celo nase uporedivanje savrernene fizike i istocne filozofije. Dok buderno proutavali razlitite modele u subatornskoj fizici videeerno da oni uvek iznova, na razlitite natine, izra­ zavaju jedan isti uvid - da su satinitelji rnaterije i osno­ vni fenorneni u kojirna su oni zastupljeni svi rnedusobno

2 Ibid. str. 93.

povezani i rneduzavisni; da ih je nernoguee razurneti kao izolovane entitete, vee jedino kao integrisane delove ce­ line.

U ovorn poglavlju eu se, preko pazljive analize procesa posrnatranja, pozabaviti natinorn na koji u kvantnoj teoriji, teoriji atornskih ojava, nastaje pojarn osnovne rnedupovezanosti  prirode  . Pre  nego sto udern u to razrnatranje, rnorarn se vratiti na razlikovanje izrne­ du rnaternatitkog okvira neke teorije i njenog verbalnog turnatenja. Maternatitki okvir kvantne teorije uspesno je prosao nebrojene provere i sada je opste prihvaeen kao dosledan i precizan opis svih atornskih pojava. Verbalno turnatenje, s druge strane, - tj. rnetafizika  kvantne teori­ je - nalazi se na rnnogo rnanje tvrstorn tlu. Zapravo, to­ korn viSe od tetrdeset godina fizitari nisu uspeli da pru­ ze jedan jasan  rnetafizitki model.

Razrnatranje koje sledi zasniva se na takozvanorn Kopenhagenskorn turnatenju kvantne teorije koje su ra­ zvili Bor i Hajzenberg kasnih dvadesetih godina  ovog veka i koje jos uvek predstavlja najsire prihvaeeni mo­ del. U morn razrnatranju drzaeu se prikaza koji je dao Henri Stap (Stapp)  sa  Kalifornijskog  univerziteta  a koje se usredsreduje na odredene aspekte ove teorije i na odredenu vrstu eksperirnentalne situacije koja se u suba­ tornskoj fizici testo susreee . Stapov prikaz na najjasniji natin pokazuje  kako  iz kvantne  rnehanike  proizilazi je-

Mada sam izostavio celokupnu matematiku i znatajno po­ jednostavio analizu, rasprava koja sledi ipak moze izgledati prilitno suvoparna i tehnitka. Mozda bi je trebalo prihvatiti kao jednu .jogi­ tku" vefbu koja - poput mnogih duhovnih vefbi lstoka - ne mora bi­ ti jako zabavna, ali zato mofe voditi jednom dubokom uvidu u su ­ tinsku prirodu stvari.

4 H.P. Stapp, .S-Matrix Interpretation of Quantum Theory",

Physical Review, tom D3 (mart 1971.), str. 1303-20.

0 dmgim aspektima kvantne teorije bice reti u narednim poglavljima.

150         151

PARALELE                                           Jedinstvo svih stvari

dna sustinska medupovezanost prirode i osim toga smes­ ta tu teoriju u jedan okvir koji se na jednostavan na in mofe prosiriti  i na relativisti ke  modele subatomskih   e­

stica o kojima ee kasnije biti re i.

Pocetna ta ka Kopenhagenskog tuma enja je raz­ dvajanje fizi kog sveta na sistem koji se posmatra (.objekat") i na sistem koji obavlja posmatranje.  Posma­

trani sistem mote biti atom, subatomska estica, atom­ ski proces itd. Sistem koji obavlja posmatranje sastoji se od eksperimentalne aparature i uklju uje jednog iii vise ljudskih posmatra a. Sada dolazi do jedne ozbiljne tes­ koce koja proisti e iz injenice da se ta dva sistema tre­ tiraju na razlicite na ine. Sistem koji obavlja posmatra­ nje opisuje se u terminima klasi ne fizike, ali se ti ter­ mini ne mogu dosledno koristiti za opisivanje posmatra­ nog .objekta". Mi znamo da su klasi ni pojmovi neade­ kvatni na atomskom nivou, no ipak, primorani smo da ih koristimo da bismo opisali svoje eksperimente i da bismo izneli rezultate. Ne postoji na in da izbegnemo ovaj paradoks. Tehni ki jezik klasi ne fizike predstavlja tek jedan rafiniraniji oblik naseg svakodnevnog jezika i on je jedini jezik koji imamo na raspolaganju za saopsta­ vanje nasih eksperimentalnih rezultata.

Posmatrani sistemi se u kvantnoj teoriji opisuju u terminima verovatnoca. To zna i da nikada ne mozemo sa sigurnoscu predvideti gde ce neka subatomska estica biti u odredeno vreme, niti na koji na in ce se neki atomski proces odigrati. Sve sto smo u stanju da u ini­ mo je da predvidimo verovatnocu. Na primer, najveci deo danas poznatih subatomskih estica je nestabilan, naime one se dezintegriSu - iii •raspadaju" na druge e­ stice nakon izvesnog vremena. Nije, medutim, moguce precizno predvideti to vreme. U stanju smo jedino da predvidimo verovatnocu raspadanja nakon odredenog vremena iii, drugim re6ma, prose ni tivotni vek veli­ kog broja  estica iste vrste. Isto to vati i za .,na in" ras-

padanja. U opstem slu aju, neka nestabilna  estica  mote se raspasti na razli ite kombinacije drugih estica i opet nismo u stanju da predvidimo koju kombinaciju ce neka odredena estica izabrati.  Sve sto motemo  da predvidi­ mo je da ce se od velikog broja estica, recimo njih 60% raspasti na jedan na in,  30%  na  drugi, a  10% na  treci na in. Jasno je  da takva  statisti ka  predvidanja  zahteva­ ju veliki broj merenja da bi se potvrdila. I zaista, u ek­ sperimentima sa sudaranjem estica u  fizici  visokih energija belete se i analiziraju na desetine hiljada sudara medu esticama da bi se odredila verovatnoea nekog odredenog  procesa.

Vatno je shvatiti da statisti ko formulisanje zakona atomske i subatomske fizike ne odrauva nase neznanje o fizi koj situaciji,  kao sto je slu aj kad osiguravajuca drustva iii kockari koriste verovatnoee. U kvantnoj te­ oriji, dosli smo do spoznaje o verovatnoci kao o funda­ mentalnom svojstvu atomske stvarnosti koja upravlja svim procesima, pa ak i samim postojanjem materije. Subatomske estice ne postoje sa izvesnoscu na ta no odredenim mestima, vee pre ispoljavaju .tendencije da postoje" a atomski dogadaji se ne odigravaju sa izve­ snoscu u ta no odredenom vremenu ina odredeni na in, vee pre ispoljavaju ..tendencije da se odigraju".

Nije moguce,  na primer,  reci sa sigurnoscu gde ee

se u atomu, u neko odredeno vreme, nalaziti neki elek­

tron. Njegov polouj zavisi od snage privla enja koja ga

vezuje za atomsko jezgro i od uticaja drugih elektrona u atomu. Ti uslovi  odreduju jedan obrazac  verovatnoee koji predstavlja tendencije elektrona da se nade na razli­ itim mestima u atomu. Gornja slika pokazuje neke vi­ zuelne modele takvih obrazaca verovatnoee. Elektron se vrlo verovatno nalazi tamo gde su obrasci svetli, a malo je verovatno da cemo ga naCi tamo gde su tamni. Ovde je bitno to da celokujpni obrazac predstavlja elektron u nekom datom vremenu. U okviru tog obrasca, ne mofe-

152         153

PARALELE                                           Jedinstvo svih stvari

mo govoriti o polozaju elektrona, vee jedino o njegovim

•tendencijama da bude  u odredenim oblastima. U mate­ matickom  formalizmu  kvantne  teorije,  te se tendencije,

iii verovatnoce, predstavljaju  takozvanom  funkcijom ve­

rovatnoce, jednom matematickom velicinom koja je po­ vezana sa verovatnocama pronalazenja elektrona na ra­ zlicitim mestima u razlieitim vremenima.

vizuelni modeli obrazaca verovatnoce

Kontrast koji postoji izmedu ova dva opisa - klasi­ cni termini za eksperimentalni nacrt i funkcije verova­ tnoce za objekte koji se posmatraju - vodi u duboke me­ tafizicke probleme koji jos uvek nisu razreseni. U prak­ si, medutim, ti se problemi zaobilaze tako sto se sistem koji obavlja posmatranje opisuje operacionalnim termi­ nima, to jest, u vidu instrukcija koje naucnicima omogu­ cavaju da postave i izvedu svoje eksperimente. Na taj se naein merni uredaji  i naucnici zapravo saiimaju u jedan

kompleksni sistem koji ne poseduje izdvojene, jasno odredene delove ieksperimentalna aparatura se ne mora opisivati kao izolovani fizicki entitet.

Radi daljnjeg razmatranja procesa posmatranja bice korisno uzeti jedan odredeni primer, a najjednostavniji fizicki entitet koji se mote uzeti je neka subatomska ce­ stica, kao sto je elektron. Ukoliko zelimo da posmatra­ mo i merimo jednu takvu cesticu, moramo je prvo izolo­ vati, iii je cak stvoriti, u procesu koji se moze nazvati pripremnim procesom. Kada je cestica pripremljena za posmatranje, njena svojstva se mogu izmeriti i to cini proces merenja. Situacija se simbolicki mote predstavi­ tzi na sledeCi nacin. Cestica se priprema u oblasti A, pu­ tuje od A do B i meri se u obl<,sti B.

posmatranje cestice u atomskoj fizici

U praksi,  i priprema  i merenje  cestice  se mote  sa­ stojati  od  citavog  niza  vrlo  slozenih  procesa.  U  kolizi­ onim  eksperimentima  u  fizici  visokih  energija,  na  pri­ mer,  priprema  cestica  koje  se koriste  kao projektili  sa­ stoji se u tome da se one salju duz jedne  kruzne putanje i da se ubrzavaju  sve dok im energija ne postane dovoljno visoka.   Taj  proces   odvija   se  u   akceleratoru   cestica.

154         155

PARALELE                           Jedinstvo svih stvari

Kada se postigne :teljena energija, one se izbacuju iz ak­ celeratora (A) i putuju do odredisne oblasti (B) gde se sudaraju sa drugim cesticama. ti sudari odigravaju se u mehurskoj komori gde cestice stvaraju vidljive tragove koji se fotografiSu.  Svojstva cestica potom  se dedukuju iz matematicke analize njihovih tragova; takva analiza more biti prilicno slo:tena i najcesce se izvodi uz pomoe racunara. Svi ti procesi i aktivnosti sacinjavaju akt me­ renja.

U ovoj analizi posmatranja zanacajno je  to da cesti­ ca cini jedan  srednji sistem koji povezuje procese u A i

B. Ona postoji i ima smisla jedino u tom kontekstu; ne kao neki  izolovani  entitet,  vee  kao jedna  medupoveza­

nost izmedu procesa pripreme  imerenja.  Svojstva  cesti­ ce ne mogu se odrediti nezavisno od tih procesa. Ukoli­ ko se promeni priprema i1i merenje, promenice  se tako­ de  isvojstva  cestice.

s druge  strane,  cinjenica  da govorimo 0 ..cestici .. '

iii o bilo kojem drugom posmatranom sistemu, pokazuje

da mislimo na neki nezavisan fizicki entitet koji se prvo priprema, a zatim meri. Osnovni problem sa posmatra­

njem u atomskoj fizici je, prema tome - po recima Hen­ rija Stapa - da ..sistem koji se posmatra mora biti izlo­ van da bismo ga definisali, a ipak i u interakciji da bis­ mo ga posmatrali" 6 • Taj je problem u kvantnoj teoriji razresen na jedan pragmaticki  naCin tako sto se zahteva da posmatrani  sistem bude osloboden spoljasnjih smetnji

koje stvara proces posmatranja u toku nekog intervala izmedu njegove pripreme i potQ,Iljeg merenja. Takav se uslov moie ispuniti ukoliko su aparati za pripremu i za merenje fizicki razdvojeni velikom razdaljinom, tako da posmatrani objekat moze putovati iz oblasti pripreme u oblast merenja.

Ibid. str. 1303.

Koliko velika, u tom slucaju, treba da bude ta ra­ zdaljina? U principu ona mora biti beskrajna. U okviru kvantne teorije, pojam izdvojenog fizickog entiteta more se precizno odrediti jedino ako je taj entitet bes­ krajno udaljen od sredstava za posmatranje. U praksi ovo naravno nije moguce; a nije ni neophodno. Moramo se ovde prisetiti osnovnog stava savremene nauke - da su svi njeni pojmovi i teorije priblifnt. U ovom slucaju, to znaci da pojam izdvojenog fizickog entiteta ne mora da ima preciznu definicuju, vee se mote difinisati samo priblizno. To se radi na sledeCi nacin.

Posmatrani objekat je manifestacija interakcije iz­ medu procesa pripreme i merenja. Ta je interakcija obi­ coo kompleksna iobuhvata razlicite efekte koji se pro­ stiru preko razliCitih udaljenosti; interakcija ima, kako se to u fizici naziva, razlicite ..domete". Sada, ukoliko dominantni deo interakcije poseduje veliki domet, mani­ festacija tog dalekometnog efekta preci ce veliku razda­ ljinu. Tada ce biti slobodna od spoljasnjih smetnji i moei cemo da je smatramo izdvojenim fizickim entite­ tom. U ovkiru kvantne teorije, izdvojeni fizicki entiteti su prema tome idealizacije koje imaju smisao jedino u onoj meri u kojoj glavni deo interakcije poseduje veliki domet. Takva se situacija mote precizno matematicki definisati. U fizickom smislu, to znaci da se uredaji za merenje postavljaju na tolikim medusobnim udaljenosti­ ma da se njihova glavna interakcija odvija kroz razmenu cestice iii, u slorenijim slucajevima, jedne mrete cesti­ ca. Uvek ce biti pristuni i drugi efekti, ali dok god su uredaji za merenje dovoljno razdvojeni ti se efekti mogu zanemariti. Jedino u slucaju kada se uredaji ne razdovo­ je u dovo]jnoj meri efekti malog dometa postaju domi-

                ..            

Videti stranu 51.

156         157

PARALELE          

nantni. U takvom slucaju, celokupni makroskopski si­ stem formira jednu ujedinjenu celinu i pojam posmatra­ nog objekta gubi smisao.

Kvantna teorija na taj nacin otkriva jednu sustinsku medupovezanost univerzuma. Ona pokazuje da ne mo­ zemo razloziti svet u nezavisno postojece najmanje jedi­

nice. * Kako prodiremo u materiju, nalazimo da je ona

sacinjena od cestica, ali one nisu ..osnovne opeke" u De­

mokritovom  i  Njutnovom  znacenju.  One  predstavljaju

tek idealizacije koje su s prakticne tacke gledista korisne ali nemaju nikakav fundamentalni zanacaj. Po reCima Nilsa Bora, ..Izolovane materijalne cestice su apstrakci­ je, jer  njihova se svojstva mogu odrediti i posmatrati je­

dino kroz njihovu interakciju sa drugim sistemima"8.

Kopenhagensko tumacenje kvantne teorije nije op­ ste prihvaceno. Postoji nekoliko protivpredloga i filo­ zofski problemi koji se tu javljaju su daleko od toga da budu razreseni. Sveopsta medupovezanost stvari i doga­ daja, medutim, izgleda da je fundamentalno  svojstvo atomske stvarnosti koje ne zavisi ni od jednog posebnog tumacenja matematicke teorije. Sledeci odlomak iz je­ dnog nedavno objavljenog clanka Dejvida Barna, jednog od glavnih protivnika Kopehagenskog tumacenja, pot­ vrduje ovu Cinjenicu na najrecitiji moguCi nacin.

Dovedeni  smo do jednog  novog poimanja  nepreki­ nute celovitosti koje osporava klasicnu  ideju  razlo­ zivosti sveta na delove koji postoje izdvojeno i ne­ zavisno jedan   od•drugog ... Obrnuli  smo uobicajeno klasicno poimanje  po kojem  nezavisni  .elementarni delovi"   sveta   predstavljaju   fundamentalnu   stvar­ nost, a razliciti sistemi tek samo pojedinacne  konti­ gentne oblike  i slozajeve tih delova.  Umesto  toga, sada katemo da nerazdvojiva  kvantna  medupoveza-

8             N. Bohr, Atomic Physics and the Description  of Nature

(Cambridge University Press, London, 1934.), str. 57.

158

                Jedinstvo  svih stvari

nost celokupnog univerzuma predstavlja fundamen­ talnu stvarnost, a da su delovi koji se ponasaju rela­ tivno nezavisno tek pojedinacni  i kontigentni  oblici

u okviru te celine9•

Na atomskom nivou, prema tome, cvrsti materijalni objekti klasicne fizike pretapaju se u obrasce verovatno­ ca, a ti obrasci ne predstavljaju verovatnoce stvari, vee pre verovatnoce medupovezanosti. Kvantna teorija nas prisiljava da univerzum sagledamo ne kao zbirku fizic­ kih objekata, vee pre kao jednu slotenu mretu odnosa izmedu razlicitih delova jedne jedinstvene celine. Upra­ vo su na takav naCin, medutim, istoenjacki mistici do­ tivljavali svet i neki od njih su svoje iskustvo opisali re­ Cima koje su skoro istovetne sa onima koje koriste atom­ ski fizicari. Evo dva primera:

Materijalni objekat postaje... nesto razlicito od onaga sto sada vidimo, ne jedan izdvojeni objekat na pozadini iii u okolini koju saCinjava ostatak pri­ rode vee jedan nerazlucivi deo i, na jedan tanani nacin, cak i izraz jedinstva svega onoga sto vidi­

moio.

Stvari svoje postojanje i svoju prirodu zahva uju medusobnoj zavisnosti i same po sebi nisu niSta 1

9             D. Bohn & B. Hiley, .On the Intuitive Understanding of Nonlocality as Implied by Quantum Theory•, Foundations of Physics,  5. tom(1975.).

10  S.   Aurobindo,   The   Synthesis   of   Yoga   (Aurobindo

Ashram, Pondicherry, Indija, 1957.), str. 993.

II Nagaijuna, citiran u knjizi: T. R. V. Murti, The Central Phiwsophy of Buddhism (Allen & Unwin, London, 1955.), str. 138.

159

PARALELE                           Jedinstvo svih stvari

Ukoliko se ovi iskazi mogu uzeti kao izve taji  o tome kako se priroda javlja u atomskoj fizici, onda se sledeca dva iskaza atomskih fizicara mogu, sa svoje strane, Citati kao opisi mistickog dotivljaja prirode:

Elementarna cestica nije neki entitet koji postoji ne­ zavisno i koji se ne da analizirati. Ona je, u su tini, jedan  skup  odnosa  koji  posete  izvan  sebe ka  dru­

gim stvarima 12.

Svet se tako prikazuje kao jedno sloteno tkivo do­ gadaja u kojem se povezanosti razlicitih vrsta sme­ njuju iii poklapaju  iii kombinuju  i na taj nacin odre­

duju tkanje celine13

Slika medupovezane kosmicke mreze, koja proizi­ lazi iz savremene atomske fizike, na istoku se siroko ko­ ristila da bi prenela misticki dotivljaj prirode. Za Hin­ dusa, Brahman je ujedinjujuca nit kosmicke mrere, osnovna potka svega postojeceg:

Onoga na kome su nebo, zemlja i atmosfera

Utkani, i vetar, zajedno sa svim tivotvornim daho­ vima,

Njega jedinog znaj kao onu jednu Du u 14•

budisti razvili su mnoge parabole i poredenja da bi ilus­ trovali tu sveop tu medupovezanost, od kojih ce o neki­ ma kasnije biti jo reci u vezi  sa relativistickom  verzi­ jom ,filozofije mrete" u savremenoj fizici. Kosmicka mreta, najzad, ima sredgnju ulogu u  tantrickom  budiz­ mu, jednom ogranku Mahajane koji je  potekao iz Indije oko treeeg veka n.e. i koji danas Cini glavnu kolu tibe­ tanskog budizma. Spisi ove skole zovu se Tantre a san­ skritski koren te reci znaci ,tkati", to ukazuje na medu­ protkanost  i meduzavisnot  svih stvari i dogadaja.

U istocnjackom misticizmu, ta sveop ta  meduprot­ kanost uvek  obuhvata  i ljudskog posmatraca  i njegovu iii njenu svest, a to vazi i u atomskoj fizici. Na atom­ skarn nivou, ,objekti" se mogu razurrieti jedino preko interakcija izmedu procesa priprema i  merenja.  Kraj ovog Janca procesa uvek leti u svesti ljudskog posma­ traca. Merenja su interakcije koje u na oj svesti stvaraju

,osete" - na primer, vizuelni oset  svetlosnog bleska, iii tamne tacke na fotografskoj ploci - a zakoni atomske fi­ zike nam  katu  s kojom  ce  verovatnoeom  neki  atomski

objekat dovesti do nekog odredenog oseta ukoliko ga pustimo da stupi u interakciju sa nama. ,Prirodna na­ uka", kaze Hajzenberg, ,nije samo opisivanje i objas­ njavanje prirode, ona je deo igre meduprotimanja izme­

U budizmu, slika kosmicke mrete igra jo veeu ulogu. Srt Avatamsaka Sutre, jednog od glavnih spisa mahajana budizma 15 saCinjava opis sveta kao savre ene mrete medusobnih odnosa gde sve stvari i dogadaji stu­ paju u jednu  beskrajno slorenu interakciju. Mahajana

12 H. P. Stapp, navedeno delo, str. 1310.

13 W. Heisenberg, Physics and Phiwsophy (Allen & Unwin,

London,  1963.), str. 96.

14           Mundaka Upanishad, 2.2.5.

du nas i prirode" 16.

Kljucna karakteristika atomske fizike je da ljudski posmatrac nije neophodan samo da bi posmatrao  svoj­ stva nekog objekta, vee je neophodan i da bi ta svojstva definisao. U atomskoj fizici ne mozemo govoriti o svoj­ stvima nekog objekta kao takvim. Ona imaju smisla je­ dino u kontekstu interakcije tog objekta sa  posmatra­ cem. Po Hajzenbergovim reCima, ,To to mi posmatra­ mo nije  sama priroda,  vee priroda  koja je  izlozena  na-

15           Videti strann 118.            16

W.          Heisenberg, navedeno delo, str. 75.

160

161

PARALELE          

                Jedinstvo  svih stvari

m natinu postavljanja pitanja" 17

Posmatra  odlu uje

Prema Uilerovim sopstvenim retima,

na koji ce natin izvr iti merenje i taj ce nacrt do izvesne

mere odrediti svojstva posmatranog objekta. Ako seek­ sperimentalni nacrt promeni, promenice se sa svoje stra­ ne i svojstva posmatranog objekta.

To se mo e ilustrovati jednostavnim slu ajem neke subatomske estice. Pri posmatranju jedne  takve  estice, mo emo izabrati da merimo - izmedu ostalih velitina - i polouj estice i njen momenat (velitinu  koja se definge kao masa estice pomno ena njenom brzinom). U slede­ cem poglavlju videeemo da jedan vaun zakon kvantne teorije - Hajzenbergov princip  neodredenosti  - ka e  da se te dve veli ine nikada ne mogu  istovremeno  izmeriti sa precizno cu. Mo emo da dodemo iii do preciznog znanja o polo aju estice i ostanemo u potpunom nezna­ nju u pogledu njenog momenta (i, prema tome, i njene brzine), i obrnuto; iii mozemo doei do grubog i nepreci­ znog znanja o obe velitine. Ono  to je tu va no je da to ograni enje nema nikakve veze sa nesavr eno cu na ih tehnika merenja. To je jedno principijelno ograni enje koje je neodvojiv deo same atomske stvarnosti. Ukoliko odlutimo da precizno  izmerimo polouj  estice,  ta   esti­ ca jednostavno ne poseduje jasno definisani  momenat i, ako odlutimo da merimo momenat, ona ne poseduje ja­ sno  definisani  polouj.

U atomskoj fizici, prema tome, nau nik ne more igrati ulogu izdvojenog objektivnog posmatra a. vee po­ staje uklju en u svet koji posmatra u tolikoj meri da uti­ e na svojstva posmatranih objekata. D on Uiler (Whe­ eler) vidi u ovoj uklju enosti posmatra a najzna ajniju karakteristiku kvantne teorije  i zato je  predlo io  da  se re ..posmatra "  zameni re ju  ..u esnik" .

17           Ibid. str. 57.

162

Ngta nije od veeeg zna aja kod kvantnog principa nego to da on obara poimanje sveta kao ne ega  to

..le i" tamo izvan, dok je posmatra  od njega bez­

bedno  odvojen  20  em  debelim  za titnim  staklom. On mora razbiti to staklo  ak  i da bi posmatrao je­ dan  tako  sieu ni  objekat  kao   to je  elektron.  On mora  posegnuti  unutra.  On  mora  postaviti  merne uredaje koje je  izabrao. Na njemu je da odluti da li ee meriti polozaj  iii momenat.  Postavljanje  uredaja da bi  se merilo jedno  od toga  dvoga  spre ava  ga  i ne dozvoljava mu  da postavi uredaje koji bi merili ono  drugo.  Stavge,  merenje  menja  stanje  elektro­ na.  Nakon  toga  univerzum  vi e  nikada  neee  biti isti.  Da  bi  se  opisalo  ono   to  se  desilo,  moramo precrtati  tu  staru re ,.posmatra "  i na njeno mesto postaviti   novu   re  ..u esnik".   U  nekom    udnom

smislu univerzum je u esni ki univerzum 18.

Ideja o ..u e cu umesto posmatranja" u savremenoj fizici je formulisana tek nedavno, ali je svakom izu ava­ ocu misticizma ta ideja dobro poznata. Misti ko znanje nikada se ne mo e dostiCi tek posmatranjem, vee jedino punim  u e eem  celokupnog  na eg biea.  Pojam u esnika je prema tome klju an za  isto nja ko  shvatanje  sveta  i isto nja ki mistici  su  taj  pojam  doveli  do krajnosti,  do ta ke gde posmatrac i posmatrano, subjekat i objekat, ne samo da su nerazdvojivi vee postaju i neraspoznatljivo. Misticima nije dovoljna situacija koja je analogna onoj u atomskoj fizici,  gde se posmatra  i ono sto se posmatra ne mogu razdovjiti, ali  se jo  uvek  mogu  raspoznati. Oni idu mnogo dalje od toga i u dobokoj meditaciji  do-

18           I. A. Wheller, u zborniku: I. Nehra (prir.) The Physicist's Conception of Nature (D. Reidel, Dordreht, Holandija, 1973.), str. 244.

163

PARALELE

stizu jednu tacku na kojoj potpuno nestaje svako razli­ kovanje izmedu posmatraca i  onoga  sto  se  posmatra, gde se subjekat i objekat stapaju u jednu sjedinjenu nei­ zdiferenciranu  celinu. Tako upanisade  kazu,

Tamo gde postoji dvojnost, tamo vidimo drugog; tamo miriSemo drugog; tamo osecamo ukus dru­ gog...Ali tamo gde je sve postalo samo nase vlasti­ to sopstvo, gde i koga cemo tada videti? Gde i koga cemo tada omirisati? Gde i koga cemo tada okusi­

ti19?

To je, dakle, ono krajnje poimanje jedinstva svih stvari. Ono se dostize - tako nam mistici kafu - u je­ dnom stanju svesti u kojem se nasa individualnost preta­ pa u jedno nediferencirano jedinstvo, gde je svet cula prevaziden i gde za sobom ostavljamo pojam ..stvari". Po recima Cuang Cea,

Moja veza sa telom i njegovim delovima se istopi­ la. Moji culni organi su odbaceni. Napustajuci tako svoj materijalni oblik i oprastajuCi se sa svojim znanjem, ja postajem jedno sa Velikim Sveobuhva­ tajucim.  To ja  nazivam  sedenjem  i zaboravljanjem

svih stvari20 .

Savremena fizika, naravno, deluje u jednom veoma razlicitom okviru i ne mote iCi toliko daleko u dozivlja­ vanju jedinstva svih stvari. Ali ona je u atomskoj teoriji napravila veliki korak u pravcu shvatanja sveta istoe­ njackih mistika. Kvantna teorija ukinula je shvatanje o fundamentalno odvojenim objektima, uvela je pojam ucesnika da bi zamenila pojam posmatraca i motda  ce doci  do  toga  da  joj  je   neophodno  da  ukljuei  ljudsku

19 Brihad-aranyaka   Upanushad, 4.5.15.

2° Chuang Tzu, preveo James Legge, priredila Clae Walt­

ham (Ace Books, Njujork, 1971.), poglavlje 6.

164

                Jedinstvo svih stvari

svest u svoj opis sveta"'. Dosia je do spoznaje univerzu­ ma kao jedne medupvezane mrete fizickih i mentalnih odnosa ciji se delovi mogu odrediti jedino preko njihove pove osti sa elinom. Na kraju izgleda da reci jednog tantnckog bud1ste, Lame Anagarika Govinde, na sav­ rseno prikladan naein sumiraju taj pogled na svet savre­ mene fizike:

Budista ne veruje u nezavisni iii zasebni spoljasnji svet, u cije dinamicke sile on mote sebe umetnuti. Spoljasnji svet i njegov unutasnji svet za  njega su samo dve strane jednog istog tkanja,  u  kojem  su niti svih sila i svih dogadaja, svih oblika svesti i njihovih objekata, utkani u jednu nerazlicivu mrezu beskrajnih,  meduzavisnih  odnosa22 •

                ..            

0 ovome ce biti vi!e reti u osamnaestom poglavlju

22 Lama Anagarika Govinda, Fou11dations of Tibeta11 Mysti­

cism (Rider, London, 1973.), str. 93.