JEDANAESTI MESEC

Današni dan nam je još na raspolaganju

1 dan

Život se sastoji od malih stvari, ali ako se veselite tada će te obične stvari da se preobraze u neobične. Ako se veselite dok nešto jedete, tada će hrana da postane posvećena. Ako se veselite dok čistite pod, tada će to postati molitva, ako se veselite kuvajući za svoje prijatelje, za dragu osobu, svoju decu ili roditelje to će postati meditacija. Tajna je u veselju. Veselite se svemu što činite, tada ćete sve činiti za Boga, to ćete ponuditi njemu. Uvek kada doñe pravi trenutak, a vi ste zreli i spremni; sunce će se pojaviti na horizontu i sva tama će nestati.

2.  dan

Ljubav je mala svetiljka, ali je dovoljna; zapravo više nego dovoljna. Ne morate sa sobom da nosite sunce, čak i mala svetiljka će biti dovoljna u tamnoj noći. Naravno, ona će bacati svetlo samo nekoliko koraka ispred vas, ali to je dovoljno. Kada zakoračite, svetlo će se pomeriti ispred vas opet za nekoliko koraka i tako će vam uvek osvetljavati put. Ljubav je mala svetiljka u srcu, ali je dovoljna; ništa više vam ne treba za životno hodočašće. Ona će uvek da vam pokazuje pravi put.

Ako čovek sluša svoje srce, ne treba da sluša nikakve druge naredbe. Zatim će vam Bog došapnuti svoje u vama i pokazaće vam put. Zato što ljudi ne slušaju svoje sopstveno srce iskorišćavaju ih sveštenici, političari koji im stalno zapovedaju šta da čine, a šta ne. Naravno da vam nareñuju prema vlastitim sebičnim interesima. Prirodno, oni vas porobljavaju uz pomoć lepih reči; moral, religija, duhovnost – ali jedino žele da vas porobe i zatvore. Sloboda dolazi kada započnete da slušate svoje srce.

Ja nastojim jedino da pomognem da pronañete svoj sopstveni glas, svoj mirni, mali glas. Jednom kada ga začujete zadatak spoljašnjeg učitelja će biti završen jer ćete imati svog sopstvenog unutrašnjeg učitelja.

Pravi učitelj će vas uvek naučiti da pronañete sopstveni izvor svetlosti. Neće dozvoliti da zavisite od njega jer je svaka zavisnost ropstvo.

3.  dan

Saznanja dolaze od drugih, dok mudrost dolazi iz vaše sopstvene najskrivenije srži; ona tamo izvire, ona je vaša. Saznanja nikada nisu vaša, ali su ona jeftina i lako dostupna. Do mudrosti je teško doći; morate duboko da kopate po svojoj unutrašnjosti. To je kao kopanje bunara u zemlji. Treba da uklonite mnogo kamenja, a možda će vam trebati i dinamit. To je vrlo naporno, ali ako istrajete i budete strpljivi i postojani u tom kopanju, jednog dana ćete pronaći izvor vode.

Jedan od najznačajnijih Sufi mistika, Džalaludin Rumi, jednom je poveo svoje učenike u polje gde su naučili nešto važno.

Seljak je kopao rupu u zemlji, a Džalaludin je rekao svojim učenicima da dobro pogledaju šta radi. Čovek je iskopao skoro deset rupa rekavši: „Kopam da bih pronašao vodu. Kada je ne nañem na jednom mestu, onda počnem da kopam na drugom.”

Džalaludin je objasnio učenicima: „Pogledajte ovog seljaka. On je tipičan primer današnjeg čoveka. Da je ostao da kopa na jednom mestu, već bi davno pronašao vodu, meñutim on stalno menja mesta. Vrlo je

nestrpljiv, zato je uništio čitavo polje.”

Čovek mora da kopa na jednom mestu, dajući sve od sebe, posvećujući se potpuno nalaženju izvora mudrosti u sebi, kolika god bila cena i koliko god vremena za to trebalo.

U ovome se nalazi paradoks: što ste strpljiviji utoliko će se ovo ranije desiti; a što ste nestrpljiviji, utoliko će ovo duže trajati. Jednom kada pronañete svoje unutrašnje biće ono eksplodira u bezbroj pesama poput Solomonove pesme, u pesmama o ljubavi i radosti, pesmama o lepoti i blagoslovu.

4.  dan

Ljudi stalno žive u nezadovoljstvu zbog svega. To im je običaj. Ne radi se o tome da bi bili zadovoljni kada bi imali više novca, bolju kuću, bolju ženu, boljeg sina ili bolji posao. Nije stvar u tome. Šta god imali oni će ostati nezadovoljni. Kako siromašni tako i bogati će biti nezadovoljni.

Nezadovoljstvo je navika uma. Um živi kroz nju, ona mu je uroñena. Um nikada ne može da bude zadovoljan. Jednom kada ovo shvatite dogodiće se čudo. Tada ćete moći da odložite um na stranu, jer vam on nikada neće pružiti zadovoljstvo. To nije u njegovoj prirodi, zato ne tražite nemoguće.

Ako ne nalazite nikakve izgovore u spoljašnjem i ako vidite da je to samo delovanje uma tada to delovanje možete odbaciti. To je vrlo lako; radi se samo o tome da to treba uvideti. Ne verujte ovome samo zato što ja kažem da je tako; to morate sami uvideti.

Pratite svoj um, pogledajte prošlost. Često ste mislili da ćete, ako dobijete neku odreñenu stvar, biti srećni. Dobili ste je, a niste bili srećni. To se desilo već toliko puta, a vi niste naučili svoju lekciju. Ljudi stalno upadaju u iste klopke.

Zato pratite um i sve trikove koje on na vama primenjuje. Osim praćenja uma ništa vam nije

potrebno da biste ovo promenili. Kroz to razumevanje stvari će početi da se dešavaju same po sebi, mirno i bez ikakvog napora.

5.  dan

Zadovoljan čovek je sama ljubav. Ne samo da voli, nego je prava ljubav. Voleće zbog same ljubavi jer je to način pokazivanja zahvalnosti egzistenciji. Ljubav je njegova zahvalnost i njegova molitva. Zato voli stalno sve i svakoga, ne tražeći zauzvrat ništa, nego samo dajući jer je Bog nama dao toliko ljubavi da moramo malo i da podelimo. Čudo je u tome da, što više delimo, više nam dolazi. Kada jednom naučite tajnu matematiku ovog deljenja više ne možete osiromašiti. Nastavićete da naprosto delite koliko god možete, jer

što više delite utoliko više imate. Delite svoje prosvetljenje, delite svoju ljubav, delite svoje razumevanje,

delite sve što imate, sve svoje unutrašnje bogatstvo. To delenje je u osnovi stvari na koju mislim kada kažem da zadovoljan čovek postaje sama ljubav.

Zato se odlučite za zadovoljstvo umesto za nezadovoljstvo i tada ćete videti čudo; kako ljubav započinje da teče kroz vas u bezbroj struja, u mnogo dimenzija, na mnogo načina. Život postaje takva divota, intelektu nezamisliva, neverovatna umu, nerešiva tajna i pravi zanos.

6.  dan

Prvo ostanite zadovoljni, a zatim će sam vaš život da postane izvor radosti za druge. To je jedino istinsko služenje – nije onakvo kakvo sprovode hrišćanski misionari. Njihovo služenje je prevara i ništa drugo. Ono u ime služenja iskorišćava ljude, ono preobražava ljude, ono je politička igra. Ljudi koji vrše ovaj preobražaj sami nisu preobraženi.

Preobražaj nije promena religije, ona je promena svesnosti. To je tačno značenje reči „konverzija”: više ne spavate, nego ste budni, više vas ne ispunjavaju bezvredne misli, uspomene i želje, nego ste potpuno tihi – to je preobražaj. Kada razum nestane – više niste u njegovoj vlasti, nego srce zauzima njegovo mesto, kada ste nerazumni, kada ste čisto srce, tada ste preobraženi. Ovde se ne radi o tome da hindus postaje hrišćanin, ili hrišćanin hindus – to bi bilo glupo. To bi samo bila promena jedne tamnice za drugu tamnicu, a ne preobražaj.

Preobražaj je nešto unutrašnje. Jedini preobražaj koji ja poznajem je preobražaj od uma u meditaciju, jer će on promeniti čitavo vaše biće; umesto nezadovoljstva doneće vam silno zadovoljstvo.

7.  dan

Budite sve veseliji, ne propuštajte ni jednu priliku. Ljudi postupaju vrlo glupo, nikada ne propuštaju priliku da budu jadni. Čak i kada nema načina da se to stvori, oni će ga pronaći, izmisliće ga. Ako nije u sadašnjosti, počeće da pretražuju prošlost. Ako bedu ne nañu u prošlosti počeće da razmišljaju o budućnosti; nekako moraju pronaći nešto o čemu će da brinu i zbog čega će biti jadni. Nije ni čudo što je svet tako pun jada.

Isto se može učiniti i sa dobrotom; nikada ne propuštajte priliku. Svaki dan imate bezbroj prilika. Kada jednom budete budni iznenadićete se koliko prilika ste do tada propustili. One su na svakom koraku, čovek ne mora da ih izmišlja niti zamišlja, one uvek dolaze, Bog nas stalno njima obasipa. Mi smo navikli na pogrešan pristup, na negativan pristup životu. Odabrali smo trnje, a ne zanima nas cveće. Ako odaberete trnje, a ne zanima vas cveće, pre ili kasnije za vas više neće biti cveća, ostaće samo trnje. Cveće će se

pretvoriti u trnje jer će vaš pristup biti takav da će vas cveće samo podsećati na trnje. Dogaña se i obrnuto.

Ako odaberete cveće, čak će vas i trnje podsećati na lepo cveće. Kako vreme prolazi, tako trnje nestaje. Čitav život postaje pun cveća, postaje proleće.

Tada Bog nije daleko, nego je vrlo blizu. Kada vas jednom obuzme radost osećaćete da vam je bliži od sopstvenog srca.

8.  dan

Zapamtite: čovek dolazi na svet kao belo platno. Bog nam ne daje nikakav program, vi niste programirani. Ne postoji nikakva sudbina; to su izmislile kukavice; to su izmislili ljudi koji ništa ne žele da učine od svog života, koji su tako lenji i takve kukavice da ne žele da preuzmu nikakav rizik. Oni prebacuju svu odgovornost na Boga, nazivaju ovo sudbinom, karmom i bezbrojnim drugim imenima; ali u osnovi su sve to trikovi kako bi se izbegla odgovornost. „Moj život je moja odgovornost. Sve što jesam ja sam pribavio, odnosno učinio na taj način, a sve što će biti sutra stvaram danas. Od onoga juče ništa ne može da se učini, nema potrebe da se brine o tome, to se završilo. Danas još mnogo može da se učini, a iz ovog danas proizaći će svako moje sutra.” Ako je čovek budan, samo mali dodir može da promeni čitavu priču.

Mi smo apsolutno odgovorni za sve što jesmo, to je prva stvar koju treba prihvatiti. Ovo u početku povreñuje jer se ego oseća povreñenim; pita se: „Je li to moja odgovornost? Jesam li ja stvorio svu tu zbrku, sav taj haos u kome se nalazim?” Ovo vreña naš ego, ali ako to shvatimo, može da postane početak novog života. Samo nekoliko zamaha i žalosno lice može da postane nasmešeno lice. Sve što moramo učiniti moramo učiniti danas, jer juče više ne postoji, a sutra još nije došlo. Sve što nam je dostupno jeste danas, a to danas je dovoljno.

9.  dan

Jedan čovek je izmislio uzrečicu da svaki tamni oblak ima srebrnu ivicu. Drugi kaže da svaka srebrna ivica ima svoj tamni oblak. U pravu su i jedan i drugi. Ne kažem da je u pravu samo jedan ili drugi, obojica su u pravu.

Postoje ljudi koji misle da je samo jedan dan izmeñu dve noći, a s druge strane postoje oni koji misle da je samo jedna noć izmeñu dva dana. I jedni i drugi su u pravu. Meñutim, šta vi od toga imate? Ako razmišljate na negativan način čitav život će vam biti jad, a kako jadna osoba može da bude religiozna? Zašto bi se takva osoba zahvaljivala Bogu? Samo dobra osoba može da bude religiozna jer ima toliko toga na čemu želi da zahvali. Svaki dan je obasuta cvećem.

Čuo sam prelepu priču o rabinu koji je pao sa solitera od sto spratova. Bio je poznat svima u zgradi. Dok je padao, ljudi su gledali sa svojih prozora i pitali ga „Kako ste?, a on je odgovarao „Za sada dobro!” Dok je padao odgovarao je „Za sada dobro!” To je prava stvar; za sada dobro. Koga je briga šta će se iza ovoga desiti. Ako će se dogoditi, dogodiće se. Meñutim, čovek koji je u stanju da govori „Za sada dobro!” do samog kraja doživeće sasvim drugačiji kraj, jer će u tom kraju da bude sakupljen čitav njegov pristup. Ovo ne može da doñe niotkuda, osim iz njegovog bića. Zato će i njegova smrt biti lepa.

10.  dan

Čovek koji poznaje jedino meditaciju propušta nešto važno, a isto tako i čovek koji poznaje samo ljubav nešto propušta. Celovit čovek poznaje oboje. On u svojim rukama drži i lice i naličje istog novčića. Sve što je vredno ima sa sobom. Njegov život postaje izvanredna pojava, prelepa pesma, iskustvo milosti. On je nešto vanzemaljsko. Živi na zemlji, ali je deo neba. On je čudo, on je paradoks, ali i celina u svojoj paradoksalnosti; a biti celovit znači biti svet. Ovo je moja definicija svetog čoveka.

11.  dan

Poput reke što se uliva u more, meditant ulazi u beskraj postojanja i sjedinjuje se s njim. Nestaje podvojenost – to je iskustvo besmrtnosti. Tada čovek u zajedništvu sa celinom postaje njen deo, unutrašnji organski deo celine. Oni koji su ovo postigli su probuñeni ljudi.

Zbog svetlosti probuñeni čovek se naziva prosvetljenim. On je iskusio unutrašnje svetlo, a to je najlepše iskustvo u životu. Život je zaista prilika da se iskusi svetlost i da se postane prosvetljen.

12.  dan

Svesnost je besmrtna. Ako to čovek ne zna, kako bi mogao da živi radosno? Ako je smrt kraj svega, tada sve postaje besmisleno. Vaša kreativnost je besmislena ako je smrt kraj svega. Vaša ljubav je besmislena ako je smrt kraj, sve vaše radosti su bespredmetne, služe samo da biste se nečim bavili kako ne biste slušali stalno kucanje smrti na vrata. Dokle ovo može da se izbegava? Slušali vi to kucanje ili ne, jednog dana smrt otvara vrata i ulazi. Čak vas i ne pita „Mogu li da uñem?” – naprosto ulazi.

Uz smrt čovek ne može da oseti značaj života. Ako se sve završava u grobu, kakve ima veze to jeste li svetac ili grešnik, jeste li slavni u svetu ili ste niko i ništa? Smrt sve izjednačuje. Meñutim, ako postoji u vama nešto više, što poriče smrt, tada život ima značenje, tada je sve što vi radite značajno, tada svaki

postupak ima vrednost jer svaki postupak dolazi iz vašeg besmrtnog izvora, iz vašeg bića. On vas predstavlja  i ne samo da vas predstavlja, nego vas i otkriva drugima i vama samima. To je izražavanje vašeg bića. Tada je vaša kreativnost vaše izražavanje i sve što radite ima značaj u kontekstu večnosti.

Pobeda je moguća samo ako saznate za svoju besmrtnost, a ona može da se upozna. Čitavo ovo traganje se preduzima radi onih koji žive večno.

13.  dan

Čovek u sebi nosi divan sjaj. Čovek je sjaj, ali zarobljeni sjaj; njega tek treba osloboditi. On je kao semenka koja u sebi sadrži hiljadu cvetova, ali su oni sakriveni, zarobljeni u njoj. Da bi se pomoglo toj semenki potrebni su i vrtlar i tlo.

Semenki treba i malo hrabrosti da bi mogla da odbaci svoj štit, svoju tvrdu školjku koja je okružuje i štiti. Tada iz nje odjednom započinje da se razvija život, pojavljuju se milioni listova, a iz toga i milioni cvetova i milioni novih semenki. Svaka semenka u sebi zapravo nosi toliko sjaja da može da ozeleni čitavu zemlju.

Isto je i sa čovekom. On je semenka s hiljadama cvetova koji čekaju. Meditacija je metoda kojom se oni oslobañaju, a njena umetnost je ista kao vrtlareva umetnost. Vi ste semenka, a morate biti i vrtlar. Vi ste semenka, a morate biti i tlo. Morate odbaciti tu tvrdu koru oko sebe, svoj ego i istog momenta čuda će postati moguća. Čovek u to ne može da poveruje dok ne sazna šta se krije u unutrašnjosti.

14.  dan

Buda, Hrist, Zaratustra, Lao Ce - svi su oni spoznali samo jednu stvar, jednostavnu umetnost ulaženja u samo središte i viñenje sveta otuda, odakle je perspektiva sasvim drugačija. Čitav vaš svet postaje drugačiji, više nije isti. U nekom smislu sve ostaje isto, a u drugom smislu ništa ne ostaje isto. Nastaje prelepo iskustvo, slično zanosu, koje se ne može opisati rečima. Za opisivanje tog iskustva nisu dovoljni ni poezija ni muzika, čak ni ples to ne može da pokaže. Od ovoga ne može da se stvori ni pokret. Svaki čovek to mora da sazna sam. Jedini način da se sazna je da se upozna.

15.  dan

Dobrota nije nešto što bi moglo da vam se doda. Ona nije postignuće, nju već imate u sebi. Doneli ste je sa sobom zajedno sa životom; ona vam je uroñena, uroñena je vašem biću. Tada se samo otvori kao pupoljak, samo uz mali napor on može da postane cvet. Ujutru, kada izlazi sunce, pupoljci postaju cvetovi.

Isto se dogaña s meditacijom u bašti, u unutrašnjosti duše. Kada raste vaša svesnost, svest vam daje neku unutrašnju toplinu. Čovek gotovo može da je oseti. Kada počne u vama da se budi, možete videti neku energiju koja se u vašoj unutrašnjosti pokreće, kreće se naviše, u suprotnom smeru od gravitacije. Što se ona više uzdiže, utoliko je možete osetiti jače. Kako se vaš unutrašnji svet zagrejava i puni svetlošću, mnogi pupoljci postaju cvetovi. Odjednom dolazi proleće.

Dobrota je prvi cvet koji će se otvoriti, a nju slede mnoge druge stvari. Kao da dobrota otvara vrata hrama. Prva je dobrota, a poslednje je iskustvo božanskog; a izmeñu njih će biti mnogo, mnogo drugih cvetova.

16.  dan

Čovek može da se obogati postavši vlasnik mnogih stvari, ali je to lažno bogatstvo. Ono je prevara. Na ovaj svet dolazite praznih ruku, a praznih ruku ćete iz njega i otići. Ostavićete svu svoju imovinu. Tako možete da potrošite život na sakupljanje stvari, a da zapravo ne sakupite ništa. Upravo suprotno, gubite neponovljivu priliku da se obogatite; istinsko bogatstvo je nešto unutrašnje, ono nema veze sa stvarima. Zapamtite da ja nisam protiv stvari; koristite se njima, uživajte u njima, one imaju svoju namenu. Ja nisam protiv sveta, protiv života, niti protiv veselja - uživajte u životu i svim njegovim lepotama, ali zapamtite da to

nije sve, to je samo periferni svet. Vaše istinsko blago je u vama. Zato nemojte da se izgubite u džungli ovog

sveta jer ćete inače ostati siromašni i umrećete siromašni.

Meditaciju nazivam najvećim bogatstvom jer vas ona čini svesnim sopstvenog beskrajnog blaga. Čini vas gospodarem carstva božjeg, a jedini ključ za to carstvo leži u meditaciji, u tišini, posmatranju i svesnosti.

17.  dan

Jedini način da se živi potpuno je živeti u sadašnjosti. Kada živite u sadašnjosti, a kada se ne povlačite u prošlost i ne jurite u budućnost, kada je sva vaša energija skoncentrisana na ovaj trenutak, život

dobija strahovit intenzitet, postaje strastvena ljubav. Plamtite u plamenu sopstvene energije, postajete puni svesnosti i kada postignete odreñeni intenzitet vatra postaje život, intenzitet postaje svetlost.

To je jedini način da postanete bogati i uspešni. Svi drugi su siromašni, mogu imati sav novac ovog sveta, ali ostaju siromašni ljudi.

Postoje dve vrste siromaha u svetu - siromašni siromasi i bogati siromasi. Bogatstvo nema ništa sa vlasništvom, nego ima veze s tim kako živite, s kvalitetom vašeg života, s muzikom i poezijom vašeg života. Sve te stvari se jedino dogañaju kroz meditaciju. Nikada nije postojao drugi način, ne postoji ni sada niti će ikada postojati.

18.  dan

Jedini način da se bude bogat je da se postane dostupan božjem postojanju, svim njegovim bojama, svim njegovim dugama, svim njegovim pesmama, svim stablima i cveću jer se Bog ne nalazi u crkvama. Crkve je izgradio čovek. Bog se nalazi u prirodi.

Naći ćete ga i u zvezdama i na zemlji. Kada prvi put padne kiša i iz tla se bude dizao predivan miris, tamo ćete naći Boga. Naći ćete ga u kravljim očima i u dečjem smehu. Naći ćete ga svuda, osim na mestima koja su stvorili sveštenici. Crkve, hramovi i džamije su tako prazni kao i ljudi.

U momentu kada čovek bude spreman da prihvati život kako dolazi, bez ikakvih uslovljavanja, Bog će odjednom da se uputi prema čoveku iz svakog ugla. Ispuniti se Bogom jeste jedina mogućnost pronalaženja smisla, bilo kakvog značenja života. Osoba koja je upoznala Boga, upoznala je besmrtnost. Tada će umreti samo telo te osobe, a bitna srž njenog bića će postojati zauvek.

19.  dan

Svaki trenutak mora da bude trenutak divljenja i čuñenja. Gledate li život očima deteta, čitav svet će postati pun božanskog. Ako je vaše srce puno čuñenja, tada je svet pun božanskog. Ako vaše srce računa i ako je lukavo, tada će Bog nestati sa sveta, umreće i vi ćete živeti u bezbožnom svetu, a takav život nije vredan življenja. On gubi sav svoj značaj. Postajete potpuno svetovni, postajete potrošna roba, a to je najgore što jednom čoveku može da se dogodi.

Sledbenici sanjase moraju da žive lepim životom, životom milosti, poezije, muzike i slavlja. Igrajte jer to ostvarujete plesom, pevajte jer to ostvarujete pesmom... postaćete ranjivi i otvoreni prema Bogu. To nije pitanje rasprave, niti pitanje dokaza filozofije ili teologije.

Reč ljubav je tačna definicija sanjasa. Srce puno ljubavi će prirodno biti puno poezije. Živeti u toj poeziji znači biti sledbenik sanjasa.

20.  dan

Nijedna religija nije uspešna. Čovečanstvo nije ni malo religiozno. Posle vekova podučavanja nije se ništa naročito dogodilo. Nešto je od samog početka krenulo pogrešno. Religije uče nešto pogrešno iz temelja. Tumače ljudima da treba da budu poslušni, da imaju vrline i budu moralni da bi za to bili nagrañeni prosvetljenjem. Meñutim, to nije tako, istina je upravo suprotna tome. Budite prosvetljeni i tada ćete biti dobri. Prosvetljena osoba ne može ni prema kome da bude loša, ona ne može da pogreši, to nije moguće.

Svi žele da pomognu svojoj deci; namere su im dobre, ali ne i rezultat. Učitelj želi da pomogne svojim učenicima, univerziteti postoje da bi stvorili bolje grañane, ali se ništa od toga ne dogaña. Crkve i sveštenici, hramovi svuda pokušavaju da ulepšaju život, a on postaje sve ružniji. Ne sumnjam u njihove namere; njihove namere su vrlo dobre, ali vrlo nenaučne. Oni žele da živite dugo, a stalno vam daju otrov.

Njihova želja je dobra, ali ono što čine nije dobro i ne može da bude dobro. Oni su jadni i tako, sve što čine stvara jad za druge ljude. Drugima možemo dati samo ono što već imamo; obrnuto nije moguće. Kada ste puni svetlosti, kada vam je čitavo biće ispunjeno radošću - prirodno je da sve što radite donosi drugima radost.

Prosvetljenost dolazi uz pomoć meditacije, a ne posredovanjem vrlina. Meditacija donosi dobrotu, dobrota donosi vrlinu; to je osnovni zakon.

21.  dan

Ako želite da budete dobri moraćete da se pobunite protiv mnogih stvari koje donose bedu... ali, društvo želi da budete jadni. Postoje razlozi zbog kojih je društvo zainteresovano da budete bedni; bednom osobom može da se upravlja, ona je uvek s tako niskim stanjem energije da mora da bude porobljena. Beda deluje kao duhovno sakaćenje. To je vrlo profinjena strategija.

Od samog početka se dete duhovno osakaćuje, čini se duhovno nesposobnim. Prisiljeno je da bude poslušno svakojakim glupostima. Nameću mu se stvari, a ono je bespomoćno jer zavisi od svojih roditelja. Zna da ne može da postoji bez njihove pomoći i zato mora da prihvati kompromis.

Ono polako, polako, sasvim zaboravlja da je prihvatilo previše kompromisa. Kada doñe vreme da stane na svoje sopstvene noge, potpuno zaboravlja šta je sloboda i sasvim zaboravlja kako je lepo biti pametan - postaje rob.

Oduvek je ovo društvo uništavalo ljudski duh... pod izrazom „ovo društvo” podrazumevam sva društva širom sveta, sva čine isto: uništavaju ljudski duh.

Nastojim da vas ponovo oživim, da vas pozovem natrag iz groba. Moji sledbenici sanjase moraju biti buntovni i inteligentni; jedino tako će moći da budu dobri. Riskirajte sve za dobrotu, jer ne postoji ništa

dragocenije od dobrote. Neka vam to bude jedini cilj u životu, jer je sve drugo manje važno, beznačajno.

22.  dan

Od ovog momenta isključite se za prošlost. Od ovog časa počnite da računate svoj život. Posle jedne godine bićete stari jednu godinu. Život koji je pre prošao je bio samo san, pojava iz snova. Sada morate da se probudite - morate da postanete budniji, pažljiviji, svesniji.

Kada jednom krenete prema stanju veće svesnosti postaćete i ljubazniji, postaćete prosvetljeniji i božanskiji. Iskusićete prvi put da je život veliki poklon, božji blagoslov. Tada će se u vašem srcu roditi silna zahvalnost, a ona je prava molitva.

23.  dan

Čovek može lako da protraći svoj život jer je on vrlo kratak; a to je čudno. Kada pitate ljude „Zašto kartate, zašto igrate poker? Zašto ste tako zaokupljeni šahom?” oni odgovaraju „Da bismo ubili vreme”, kao da imaju više vremena nego što im treba. Kao da je vreme tako beskorisno da ga morate ubijati.

Vreme je najdragocenija stvar. Kada jednom proñe, zauvek je prošlo. Mi nemamo mnogo vremena, život je zaista vrlo kratak. On izmiče tako brzo, izmeñu roñenja i smrti nema baš mnogo vremena. Ljudi ubijaju vreme ne znajući da se zapravo dogaña obrnuto: da vreme ubija nas.

24.  dan

Jedina svrha života je nadići vreme. Život je mogućnost u vremenu da se nadiñe. Treba stvoriti lestve. Vreme se kreće horizontalno, linearno, u jednoj liniji. Transcendencija (nadilaženje) je vertikalno, kao lestve, nije linearna, krećete se naviše ili naniže, što je u krajnjoj liniji isto. Ako se uzvisujete tada se i produbljujete. Ako se produbljujete tada se i uzvisujete, meñutim krećete se u sasvim novoj dimenziji. Ne krećete se više horizontalno, nego se krećete vertikalno.

To kretanje se dešava kroz meditaciju. Ona predstavlja lestve o kojima govorim. Ona vas odnosi izvan vremena i odjednom u vama eksplodira sjajan osećaj mladosti. Taj osećaj mladosti je dodir večnosti.

Tada saznate da ne postoji ni roñenje ni smrt i da pripadate večnom. Iskustvo večnosti je iskustvo

Boga.

Ovo su jedine dve mogućnosti dostupne čoveku. Ili se kreće u vremenu, tada se kreće horizontalno,

linearno, što je put uma; ili se kreće vertikalno, što je put ne-uma. Put ne-uma je bezvremen. Meditacija je samo umetnost skoka iz uma u ne-um, iz horizontalnog u vertikalno.

To je najkrupniji mogući korak, to je ključna pojava. Samo pogled na nju i bićete ispunjeni; samo pogled na nju i više niste isti i nikada nećete više biti isti. Živećete u istom svetu, ali ćete živeti izvan njega. Vi ćete biti u svetu, ali svet više neće biti u vama.

25.  dan

Istina je uvek nova, uvek sveža i mlada. Sveža je kao kap rose na vlatima trave u rano jutro; poput latica lotosovog cveta koji se upravo otvara u jezeru, sveža kao dečje oči.

Istina nikada nije stara jer nikada nije deo vremena. Ona je večna, zato je uvek nova. Istina poznaje samo jedno vreme, a to je sada i samo jedan prostor, a on je ovde. Ne poznaje prošlost ni budućnost. Nikada nemojte skupljati prošlost, svaki dan umrite za prošlost, svaki dan se očistite od prošlosti, rešite je se, nemojte je sakupljati.

Svaki dan izmiče iz starog. Uveče kada idete da spavate recite zbogom danu koga više nema, završte

s njim, zaključite poglavlje i nikada ga ne otvarajte. Ono je završeno. Sutrašnje jutro započnite sveži, kao da ste se ponovo rodili i odjednom ćete uvideti da vam život ima nove kvalitete za koje niste ni sanjali da su skrivene u vama. Vaše mogućnosti će početi da se ostvaruju, svaki dan će donositi nova iznenañenja. Svaki dan će postati predivna tajna.

Staro ne dozvoljava tajni da se iskusi. Ostanite sveži, mladi, novi; biće blizu dan kada ćete odjednom naleteti na Boga, jer je Bog uvek nov. Kada ste vi isto tako novi susret postaje moguć, jer ste oboje u istom prostoru i u istom vremenu.

26.  dan

Čovek ne sme da razmišlja ograničeno, mora da se oslobodi svih ideja ograničenja. Saznanje da „ja nisam telo” je početak velikog hodočašća. Sledeće saznanje „ja nisam um” je sledeći korak, a napokon saznanje „ja nisam ni osećaj” je poslednji korak. U ova tri koraka se završava putovanje, jer na četvrtom koraku otkrivate svoje biće koje je beskrajno, ogromno, beskrajno kao okean, ogromno kao nebo. Iskusiti ovo znači iskusiti Boga. Iskusiti ovo jeste prosvetljenje, zanos. Ovo je jedino iskustvo vredno pokušaja da se ostvari. Sve ostalo je samo gubitak velike prilike u kojoj čovek može da pronañe istinsko blago.

Čovek stalno skuplja školjke i šarene kamenčiće na morskoj obali, dok je blago u njemu, kraljevstvo božje je u njegovoj unutrašnjosti. Zato prestanite da razmišljate ograničeno kako biste mogli da pronalazite sve više i da se približite neograničenom, beskrajnom biću.

27.  dan

Čovek spolja izgleda kao mala kapljica, ali iznutra je to područje drugačije. Unutrašnje viñenje je viñenje okeana.

Spolja izgledamo kao male kapljice rose jer se vidi samo naše telo. Inače, iznutra kada se čovek ukoreni i usredsredi u sopstvenom biću, kada je u dubokoj tišini i dogodi se jasnoća, kada je u dubokoj meditaciji, čovek je sposoban da vidi bez oblaka, kada se raziñe i nestane sav dim želja i misli, kada ogledalo postane apsolutno čisto i reflektuje ono što jeste, tada čovek odjednom postaje svestan sopstvene svesnosti, a ne tela.

Zapravo, u tom času čovek zaboravlja svoje telo. Ne samo telo, nego zaboravlja i um. Tada čovek upoznaje beskonačnu svesnost. Bezgranična, okeanska svesnost je naše istinsko biće. To je ono što mi jesmo.

Mi nismo ono što se vidi spolja. Zato ne budite zavarani izgledom. Ne odlučujte o tome ko ste gle- dajući u ogledalo jer ogledalo izražava samo fizičko. Moraćete da očistite unutrašnje ogledalo, samo tako ćete moći da saznate koliko ste prostrani. Prostrani ste kao čitav svemir.

28.  dan

Svako nosi istinu u svom sopstvenom biću, ali vrlo malo ljudi prodire do središta. Ljudi ostaju da trče okolo po periferiji. Periferija je aktivnost filozofije, a skok s periferije u središte je ono što ja nazivam religijom.

Religija ne može da bude više, dok ima mnoštvo filozofija; koliko umova toliko filozofija. Svaka osoba ima svoju filozofiju. Inače, istina je za sve jednaka. Vaše najskrivenije biće i moje najskrivenije biće nisu dve odvojene stvari. Svi se susrećemo u središtu, mi smo jedno, samo smo na površini drugačiji. To je poput talasa u okeanu; na površini je svaki talas odvojen od ostalih, ali je u dubini samo jedan jedinstveni okean u kome više nema talasa. Ovo okeansko iskustvo jedinstva je istina koja vas oslobaña od svih jada i sve žalosti, od smrti, od straha, od pohlepe. Istina vas jednostavno oslobaña od svih vrsta problema. Ona rešava sve. Ona od vašeg života čini veselje od trenutka do trenutka.

29.  dan

Neobično je skriveno u običnom. Sveto je skriveno u svetovnom. Ovde su religije pogrešile. Njihovo sveto je protiv običnog. Moje sveto je u običnom.

Zato religije osuñuju ljude koji kažu da je život jelo, piće i veselje. One ih osuñuju kao materijaliste. Ja ih se ne odričem nego kažem da je njihov pristup pravi, da je on dobar početak. Ako možete da uživate u jelu, piću i veselju, pre ili kasnije će vas zainteresovati i drugo. Pre ili kasnije traganje mora da se pojavi u srcu inteligentnog čoveka koji se pita: Postoji li još nešto?

Kada se pojavi ovo pitanje, tada mora biti još nešto jer ste već imali nekakav uvid u to još nešto, ugledali ste ga i započeli da se krećete prema njemu želeći da ga otkrijete i iskusite - tada je meditacija vrlo prirodna i nećete nikad pogrešiti.

Prvi korak je najvažniji, zapravo prvi korak je gotovo polovina putovanja. Zato naučite u svemu da uživate, odbacite svaku tugu i ozbiljnost. Plešite, pevajte, slavite i polako, polako meditirajte da biste otkrili, jer svakako postoji nešto više. Za to više potrebna vam je duboka inteligencija. Takvu inteligenciju vam daje meditacija, a uz to i jasnoću i to je sve. Ona čisti vaše ogledalo i počinjete jasnije da reflektujete život.

30.  dan

Svetina, rulja želi da i vi postanete njen deo, želi da joj predate svoju inteligenciju. Rulja želi da postanete prilagoñeni konformista. To je osnovni uzrok razaranja ljudske inteligencije, a kada se ona uništi više ne možete saznati šta je dobrota.

Svako dete se raña s inteligencijom, ali gotovo svako dete biva otrovano. Pre nego što uopšte može da razume šta je donelo sa sobom, ono je paralizovano, osakaćeno pod prelepim imenima; mogu to nazivati krštenjem, obrezivanjem, što su sasvim suvišne stvari. Dete će postati uslovljeno i prisiljavaće ga na svakojake stvari. Do vremena kada bude postalo odrastao čovek izgubiće svu svoju inteligenciju, na putu nekuda čovek je postao ograničen i ostaće jadan. Religije iskorišćavaju vaš jad. One kažu: „Jadni ste zato jer ne verujete u Boga, zato što ste grešili u svojim prošlim životima, zato što ste bez vrlina. Ako ste jadni onda

se ispovedite; ako ste jadni tada molite; ako ste jadni tada redovno dolazite u crkvu.” Ove stvari na neki

način privlače ljude, jer ne žele da se oslobode jada, bede i spremni su da slede svaku ideju.

Meñutim, ograničena osoba ne može da razume šta radi, zašto to radi niti kuda ide. Prvo treba oslo- boditi utamničenu ljudsku inteligenciju, zatim će prosvetljenje biti vrlo jednostavno. Ono je propratni proizvod. Jednom kada spoznate svoju inteligenciju istog momenta ćete osetiti kao vas obasipa prosvetljenje.

31.  dan

Moral postoji radi čoveka, a ne čovek radi morala. S vremenom moral mora da se menja. Ljudske potrebe se menjaju, zahtevi se menjaju, ne možete nastaviti sa starim pravilima. Date su deset zapovesti pre tri hiljade godina, sada je sve drugačije. One uopšte ne važe. Morate pronaći nove načine života, nove načine postojanja. Jedina je mogućnost da odbacite celu ideju uma; umesto uma trebalo bi da zavisimo od svesnosti

Um uvek stvaraju drugi. To je manipulacija, suptilno porobljavanje. Svesnost stvarate vi sami, to je vaše nastojanje da stanete na svoje noge, da gledate na život i prikupite dovoljno hrabrosti da živite u skladu sa sopstvenom svetlošću.

Naravno, dok živite u skladu sa sopstvenom svetlošću možete da napravite mnoge greške; ne, nema ništa lošeg u tome jer su greške jedini način da se uči. Što više grešaka čovek napravi, više će da nauči. Jedino pazite da uvek ne pravite istu grešku, jer bi to bilo glupo. Činite uvek nove greške, pronañite način da pravite nove greške.

Dok se razvijate, dok učite i postajete svesni, dok postajete sve budniji, u vama se bez ikakve prisile stvara odreñena disciplina jer možete da vidite šta je dobro, a šta loše. Kada to shvatite više neće biti dvojnog uma i to neće stvarati šizofreniju. Sve do danas čitav ljudski rod živi šizofreničan život zbog moralističke prošlosti.