Sledeci razred bavi se saosecanjem. Ljudi se vracaju ponovo u
ovaj plan realnosti i postaju direktna opozicija intelektualcima i
politicarima koji donose racionalne odluke. Znate, tako
funkcionise karma. Cesto se vratimo kao osobe potpuno
suprotne onima kakvi smo bili u prethodnom zivotu, verovatno
je to neka kosmicka krivica. I, sada ti ljudi rade na tome da
razviju drugi polovinu svog bica kako bi postigli ono sto zovemo
balansom. Znaci, u jedanaestom razredu se razvija intuicija i

ljudi ceo zivot zive po principu da li osecaju da je nesto dobro ili
nije. To su senzitivne osobe koje se cesto klone prakticnosti
kada treba da pomognu nekome ili doprinesu necemu. Cesto
zestoko kritikuju logicku stranu sveta.

Ljudi iz jedanaestog razreda cesto rade luckaste stvari, kao sto
je na primer odbijanje da idu u rat. To su bila deca cveca
sezdesetih koja su zivela u skolskin autobusima i verovala da
cine dobro tako sto nose cvece naokolo i farbaju zidove u
dugine boje. To je bila generacija potpuno van logike koja je
iritirala umove tvrdokornih intelektualaca koji su govorili: "Eh,
kada bi bili samo malo odgovorniji, zaposlili se?" Za ljude iz
jedanaestog razreda nije najvaznije da nadju posao. Ali, njihovi
roditelji su jos uvek u desetom razredu i veoma frustrirano
govore:" Kada bi samo uradio onako kako ja mislim da je
najbolje i upisao se na Harvard, zaposllio se u velikloj
korporaciji?," a oni bi im odgovarali: "Tata, ja nemam vremena
za koledz, moram da dezuram pored reke u koju se baca otpad!"

Ljudi iz jedanaestog razreda su oni koji smatraju da moraju da
urade neki vazan zadatak. Zele da zaustave ratove na planeti,
ukinu zagadjenje, rese beskucnistvo, nadju holisticki lek za
kancer, nahrane gladne u Africi. To je radikalno drugaciji pristup
od intelektualnog drustva koje kaze: "Neka oni samo idu u skolu
i tamo otkriju kako da zaradjuju za zivot". To je u stvari veoma
logicno, ali ne i saosecajno.

Ljudi iz jedanaestog razreda su se upravo prebacili sa leve na
desnu hemisferu mozga i rade iracionalne stvari. Kazu: "Spasicu
salamandera", a to nije racionalno. "Spasicu sume", a ni to nije
racionalno. Oni funkcionisu na osnovu toga sta osecaju prema
ljudima. To je iracionalno stanje ljudskog bica i ono obicno
potraje nekoliko zivota.

Ljudi iz jedanaestog razreda se trude mnogo vise od ikoga ranije
na tome da formiraju svest da su svi ljudi jedna porodica. Prave
velike korake kako bismo postali svesni potrebe o
medjunarodnoj saradnji na planetarnom nivou. Ali se i oni ipak
potrose. Njihovi medjuljudski odnosi postanu ispunjeni stresom.
Nemaju dovoljno vremena za meditacije i unutrasnji mir. Jer su
stalno zauzeti.

Obratite paznju na ljude koji se bave zastitom zivotne sredine ili
one koji pokusavaju da spasu sve zivo. Vecina ljudi iz New Age
grupe ce vam reci da su oni sustina onoga sto predstavlja
prosvetljenje na Zemlji. Insistirace da vole svoj posao, da su
zaista srecni, i da nisu oni krivi sto nemaju dovoljno novca ili im
zdravlje nije bas najbolje. Vole da se igraju sa isceljujucim
kristalima, da isceljuju, sede pored stopala Swami Whosits-a
?toliko su usredsredjeni na tragedije ovog sveta da nemaju
unutrasnji zivot niti radost. Stalno zive u velikom strahu da ce
planeta izumreti od zagadjenja, da ce kisne sume nestati, da ce
svi delfini nestati, da ce se polovi istopiti.

Dok smo odrastali i postajli svesni da zivot pruza vise od onoga
sto je golim okom vidljivo, bivali smo sve vise upuceni na one
entitete ispunjene saosecanjem jer su ostvarili najvise oblike
svesti koji postoje na planeti. "Moram da im se pridruzim, da
postanem deo grupe! Zelim da se borim protiv nukleranog
oruzja!" Pravi ucenici jedanaestog razreda su sam slag na torti
medju ovozemaljskim bicima. Tek smo zavrsili deseti razred i
dobro se snalazimo u jedanaestom. Ali ima jos da se uci dok se
ne postane majstor.

U cemu se slazu svi majstori? Kada bismo mogli da udjemo u
nebesko carstvo, prestali bismo da se suprotstavljamo zlu. Da li
znate koliko iznosi broj stvari kojima smemo da se
suprotstavljamo, a da istovremeno postignemo prosvetljenje?
Isti onaj broj koji vazi i za nase najomiljenije majstore, nula. Oni
su svi za ljubav i za svetlost. Nisu uznemireni i ne boje se kao
ljudi koji su u jedanaestom razredu.

Kada dostignemo saosecanje, nismo dosli do kraja puta, ima jos
da se ide. Biti saosecajan nije isto sto i biti probudjen! Cela
istina je da je Zemlja skola i da funkcionise besprekorno. Ovde
ne postoji nista sto treba da se popravlja. Ako se neko nadje na
Zemlji u ljudskom telu, znaci, da ma koliko bio saosecajan i
inteligentan, jos uvek nije prosvetljen. Ta je osoba jos uvek u
skoli, u odredjenom razredu i taj razred nije greska, on je
savrsen za tu osobu u tom trenutku. Svi razredi na kraju dovode
do diplome, a to je ono cemu tezimo, to je prosvetljenje.

Kosmicki zakoni nalaze da ukoliko treba da isceljujes, ti prvo
treba da budes isceljen. Ukoliko treba da dajes mir, moras biti
smiren. Ako treba da dajes radost, moras biti radostan. Ne
mozes da darujes ono sto nemas. Ucenici jedanaestog razreda
ne dozvoljavaju sebi da budu srecni dok druga ljudska bica pate.

Postoji mnogo ljudi koji vec milionima godina pokusavaju da
zavrse svih jedanaest i dvanaest razreda. Oni koji pohadjaju
zemaljsku skolu obicno ne preskacu razrede. Zbog toga svaki
entitet koji mozemo da sretnemo na raskrsnicama covecanstva
prelazi iz jednog razreda u drugi. Oni iz jedanaestog razreda koji
su naucili da ih ni intelekt niti saosecanje nece odvesti kuci,
moraju da zavrse jos jedan razred.

Dvanaesti razred

Kada student dodje do dvanaestog razreda, vec je skoro sasvim
zavrsio proces budjenja i prosvetljavanja. Genije je jer je prosao
kroz celokupan put intelekta i mada mu je sada zabavno da
prepozna svoju izuzetnu inteligenciju, zna da ga ona ne vodi u
raj. Razvio je i svoju intuitivnu stranu i postao "balansiran". To
je trebalo da ga ucini srecnim. Mozda je ocekivao da ce sve biti
lako kada uspostavi balans i sada se cudi jer jos ima necistoca u
njegovom zivotu i jos uvek primecuje mnogo grasaka na planeti.
To znaci da je sada spreman za sledeci korak. Da sada sam
mora da otkrije sta znaci diplomirati na Zemlji.

Tacno moze da se kaze kada su studenti jedanaestog razreda
spremni za tranziciju, to je onda kada su spremni da dignu ruke i
odustanu. "Celog zivota se trudim da zaustavim ratove i nista.
Dizem ruke." Da bismo mogli da stignemo bilo gde u okviru
ovog sistema, jedini nacin je da se predamo. Bas u tom trenutku
predaje desava se prelazak u dvanaesti razred.

U ovom patrijarhalnom svetu u kome vladaju muskarci, predaja
se izjednacava sa propascu. Zbog toga nam je jos teze da
prepustimo sili i mudrosti vecoj od nase da nas vodi kroz zivot.

Studenti dvanaestog razreda, jos uvek nisu diplomirali i evo ih
ponovo na Zemlji kako se cude, sta zaboga, oni ponovo ovde
traze. Oni cine tranzicioni tim koji treba da olaksa process

skolovanja i diplomiranja na Zemlji. Postoji mnogo ljudi na
Zemlji koji vole da se izdaju za clanove tranzicionog tima, a u
stvari samo intelektualizuju i racionalizuju i toliko su vezani za
svrhu svog postojanja, da ne mogu biti objektivni. Vecina pravih
clanova tranzicionog tima o tome nema pojma. Oni samo zele da
idu kuci. Tokom procesa pronalazenja njihovog puta ka kuci, oni
vode sa sobom i citavu planetu.

Da li se secate one faze u svom razvoju kada ste tvrdili da ste u
redu i da ste srecni? Trosili ste veliku kolicinu energije na svoj
razvoj i bas to je dokaz da jos uvek niste dostigli najvisi nivo.
Kada ste zaista u redu, onda ste u miru sa samim sobom.
Moramo biti u tom stanju unutrasnjeg mira ukoliko zelimo da
olaksamo proces diplomiranja. Kada smo jos uvek u fazi razvoja,
mozda mozemo imati u glavi teoriju o miru, ali smo jos uvek u
okovima, koji mogu i da zveče. Diplomci ne mogu da imaju
nikakve okove.

Studenti dvanaestog razreda teze da se u zivotu integrisu.
Vracaju se sve do svojih prvih reinkarnacija i uzimaju korisna
iskustva iz njih u svesnom obliku. To ne znaci da se od njih
ocekuje da se secaju detalja ranijih zivota u kojima su bili
svestenik ili mucenik ili vremena kada su hodali u sandalama
negde po Mediteranu. Cak iako su sve to radili, detalji su
nevazni. Oni se prisecaju svesnosti i osecaja koje su tada
usvojili i to su im veoma korisni alati dok su u dvanaestom
razredu.

Ovi zivoti u kojima se odigrava integracija mogu delovati veoma
konfuzno. Svaki takav zivot je mesavina iskustava. Ponekad se
vratimo intelektualizmu. Ponekad se ponovo ponasamo kao u TV
sapunici. Cesto se vracamo unazad, ali nakratko, i cinimo ono
sto smo nekada ranije vec radili na nasem putu razvoja. Tesko je
lisiti se navika koje smo usvajali tokom miliona godina. Tako
cemo imati trenutke kada ce nam sinuti da znamo sve odgovore
i insistiracemo na toma da popravimo svakog. To znaci da
nismo jos uvek dovoljno izglancali tu nasu staru naviku jos iz
desetog razreda. Student dvanaestog razreda ce takodje
povremeno ici kuci da gleda TV sapunice. Medjutim, razlika je u
tome sto sada nije zavistan od njih. Odatle dolazi i recenica:
"Nemoj imati drugih Bogova osim mene". Ako nasim misljenjem

dominira intelekt ili TV sapunica, oni postaju nasi Bogovi i tada
se nas zivot, zapravo, nalazi u predivnom corsokaku.

Kada studenti dostignu dvanaesti razred, dostigli su dovoljan
nivo svesnosti da mogu da prepoznaju kada krenu korak nazad.
Pocinju da zive osvesceno. Sve manje veruju u slucajnosti u
zivotu. Pocinju da uviđaju svrhu zivota. Pocinju da prepoznaju
svoju sopstvenu bozansku prirodu. Sada pamte da samo jedna
afirmativna misao moze da resi mnogo vise problema nego sva
resenja iz desetog i jedanaestog razreda zajedno i kombinovano.
Odustaju od karmickih lekcija i pocinju da budu, da jednostavno
budu, otelotvorenje Boga.

Uvidjaju da je intelekt dobar jer im pomaze da pređu preko ulice
u kojoj se odvija gust saobracaj. Koristan im je i neophodan
kako bi ziveli na Zemlji. Ali, primecuju da on sam po sebi uopste
nije kreativan. Za razliku od intuicije, ne moze da dosegne
neistrazeno i otkrije dotad nepoznate odgovore. I tako konacno
dolaze do tacke kada shvate da odgovori ne leze u intelektu, kao
ni u slepom saosecanju. Neki, kao ja, izjave vrlo ogorčeno da i
ne postoje nikakvi odgovori. To se desava kada univerzum
ustane da aplaudira i kaze: "Hajde da vidimo da li ovu osobu
možemo da zbunjujemo jos neku godinu, pa da je posle toga
izvlačimo iz ove zbrke".

Svo znanje Zemlje nije dovoljno za preokret

Kada neko misli da nesto zna, onda on samo odlaže svoj razvoj i
univerzum ne može da uradi nista drugo nego da zastane i da
ceka. Ovo je nesto sto nas jako nervira, zato sto su nas autoriteti
naucili da smo utoliko vredniji ukoliko vise znanja posedujemo.
Konacno otkrijemo da nam zadovoljenje i uzbudjenje ne donosi
kolicina znanja koje imamo, vec ona sa kojom smo povezani.

Zemljani su uvek smatrali da je ucenje linerno i zasnovano na
intelektu. Međutim, raditi bilo šta linearno je ekstremno sporo u
odnosu na to kada bismo istu stvar radili prostorno i intuitivno.
Ljudi koji se koriste levom mozdanom hemisferom nikada nisu
razumeli, niti su se bavili time odakle Ajnstajnu ili Mocartu
dolaze ideje. Za duhovnog učenika učenje i znanje ne
predstavljaju teskoću. On zeli da pređe sa jednog nacina ucenja

koji je spor i mukotrpan na drugi koji je prijatan i brz. Majstori su
uvek govorili da tek onda kada prestanemo da insistiramo da
nesto znamo shvatimo da je znanje koje imamo neznatno u
odnosu na ono koje možemo da dostignemo. Svaki dobar guru
prvo kaze novom uceniku: "Sedi mirno i ne govori. Umiri svoj
um. Budi smiren i svestan da sam ja Bog" (ovde se pojam "ja
sam" odnosi na onoga ko meditira, a ne na starijeg gospodina
na nebesima). Prisećamo se reci iz "Kursa čuda": isceljen um ne
planira. On ostvaruje planove koje prima slusajuci mudrost koja
je izvan njega. Ceka dok mu se ne kaze. Samo sacica entiteta na
planeti moze da spozna da sve sto vidimo, cujemo i osecamo na
ovom planu realnosti moze biti u harmoniji sa prijatnim
univerzumom. Da bismo to razumeli, moramo razumeti kosmičke
zakone stvaranja.