JEDAN RARITET

Jedan mladi nemački pesnik napisao je pre nekoliko decenija svoju prvu
knjižicu. Bila je to slatkasta, pritajena zbirčica bledih ljubavnih stihova, bez forme ali i bez mnogo smisla. Ko ju je čitao, mogao je osetiti samo stidljivo strujanje nežnog prolećnog vetrića i videti mladu, utvarastu devojku u šetnji meñu raspupelim žbunovima. Bila je plavuša, krhka i obučena u belo a šetala je predveče, svetlom prolećnom šumom i to je sve što se o njoj moglo znati.

Pesniku se ovo učinilo dovoljnim te je, s obzirom da je bio bez sredstava,
započeo onu staru, tragikomičnu borbu za objavljivanje. Šest čuvenih i više malih izdavača, jedan za drugim, vratiše čitko ispisani rukopis bolno iščekujućem mladiću. Ta su pisma sačuvana i po stilu se suštinski ne razlikuju od odgovora današnjih izdavača u sličnim prilikama.

Razbešnjen i izmučen ovim odbijanjem, pesnik dade da se o njegovom
trošku stihovi odštampaju u četiri stotine primeraka. Knjižica obuhvata trideset i devet strana, povezanih u tamnocrvene, grubo izrađene korice. Trideset primeraka autor je razaslao prijateljima, dve stotine dao na prodaju svom knjižaru a ostatak tiraža, stosedamdeset primeraka, zadržao za sebe. Dve stotine primeraka, datih knjižaru, izgorelo je u velikom skladišnom požaru dok se o sudbini onih koje je zadržao ne zna ništa. Dete je bilo mrtvoroñeno te se pesnik, po svoj prilici, uglavnom iz ekonomskih razloga, odrekao daljih pesničkih pokušaja.

Otprilike sedam godina kasnije, našao se sasvim slučajno na mestu gde se priređuju vesele igre. Revnosno se bacio na novi posao i imao sreću da, počev od tada, svake godine, vredno i plodno, kao dobar fabrikant, proizvodi po jednu komediju. Pozorišta su bila puna a u izlozima su se nalazila štampana izdanja komada, slike scena i portreti izvoñača. Postao je slavan ali se i dalje odricao novog izdanja svoje mladićske poezije koje se, po svoj prilici, stideo.

Umro je u cvetu zrelih godina. Kada je nakon smrti izašla kratka autobiografija, preuzeta iz njegove literarne zaostavštine, beše rado čitana. Tek je izove autobiografije svet saznao za postojanje iščezle publikacije iz mladosti.

Tada su iz mode izašle i brojne komedije. Izdanja knjiga nalazila su se
svuda i po svakakvoj ceni, uglavnom u antikvarnicama, kao polovna. Ali, ona knjižica-prvenac, od koje možda, zapravo vrlo verovatno, postoji samo još trideset primeraka koje je autor razdelio, postade retkost prvog reda.

Kolekcionari je neumorno traže i skupo plaćaju. Stalno figurira na listama traženih knjiga; samo je četiri puta iskrsla na tezgama antikvarnica i svaki put izazvala žestoki telegrafski rat meñu ljubiteljima. Jer, autor je ipak jedno slavno ime a knjiga je prvenac i, iznad svega, privatno je štampana, mada je za prefinjenije kolekcionare bilo dragoceno i to što je u pitanju knjižica sentimentalne mladićske lirike iz pera poznatog hladnog scenskog rutinera.

Ukratko, traži se jedna stvarčica puna patnje. Svaki njen besprekorni,
neoštećeni primerak važi kao neprocenjiv pošto sada za njim tragaju i neki američki kolekcionari. Pažnju su obratili i naučnici te do sada postoje već dve disertacije o retkoj knjižici - jedna osvetljava jeziički a druga psihološki aspekt. Jedan faksimil, štampan u 56 primeraka, zabranjen za ponovno izlaganje, odavno je rasprodat. U časopisima bibliofila pojavilo se o tome tuce zapažanja i beleški.
Šta je sa 170 primeraka, najverovatnije spašenih iz požara? Da li ih je autor uništio, izgubio ili prodao? Ne zna se; njegovi potomci žive u inostranstvu i ne pokazuju nikakav interes za čitavu stvar. Za jedan primerak skupljači danas nude daleko više nego za retko prvo izdanje »Zelenog Hajnriha«. Ako slučajno odnekud izroni tih 170 primeraka, i ako ne budu odmah en bloc uništeni od strane kolekcionara, onda će čuvena knjižica postati bezvredna i pominjaće se samo kao jedna od prolaznih anegdota u istoriji knjigoljubiteljstva, sa ironijom.
(1902)