Džeri: Voleo bih da shvatim svet snova. Da li u snovima stvaramo? Da li privlačimo bilo šta kroz misli koje imamo ili doživljavamo u snovima?

Abraham: Ne. U snu povlačite svest iz svoje fizičke prostorno-vremenske stvarnosti i, dok spavate, privremeno ne privlačite.

Šta god da mislite (i prema tome osećate), uvek je podudarno s onim što privlačite.
Takođe, ono što mislite i osećate u snu, i ono što se manifestuje u vašem životnom iskustvu, uvek se podudara. Snovi vam omogućavaju da zavirite u ono što ste stvorili ili je u procesu stvaranja - ali dok spavate, ne nalazite se u procesu stvaranja.

Često niste svesni obrasca svojih misli, sve dok se naposletku ne manifestuju u vašem životnom iskustvu, zato što ste razvili naviku da razmišljate postepeno, tokom dužeg perioda. I premda je moguće usredsrediti se i promeniti, čak i nakon što se manifestovalo nešto nepoželjno, to je teže uraditi pošto se već manifestovalo.
Razumevanje onoga što stanje sna zaista jeste, može da vam pomogne da prepoznate pravac svojih misli pre no što se zaista materijalizuju u vašem iskustvu. Mnogo je lakše korigovati pravac misli onda kad imate san kao pokazatelj, nego kad vam je pokazatelj manifestacija u stvarnom životu.

Moram li da uzimam njihovo dobro i njihovo loše?

Džeri: U kojem stepenu smo deo onoga (željenog i nepoželjnog) što privlači neko s kim smo na bilo koji način povezani? Drugim rečima, koliko osobe s kojima smo povezani unose u naš život onoga što one privlače - stvari koje želimo i one koje ne želimo?

Abraham: Ništa čemu ne pridajete pažnju ne može da uđe u vaš život. Većina ljudi, međutim, nije naročito selektivna u pogledu tuđih aspekata na koje obraćaju pažnju.
Drugim rečima, ako primećujete sve u vezi s nekim drugim, tada pozivate sve te aspekte u svoje iskustvo. Ako poklanjate pažnju samo onim stvarima u vezi s njima koje vam se najviše dopadaju, pozvaćete u svoje iskustvo samo te stvari.

Ako je neko u vašem životu, to znači da ste ga privukli. 1 premda je ponekad teško poverovati u to, privlačite i sve što je vezano za vaše iskustvo s tom osobom -jer u vaše iskustvo ne može ući ništa što niste lično privukli.

Da li bi trebalo da se „ne odupirem zlu"?

Džeri: Dakle, u stvari i nije potrebno da odbijamo negativnost od sebe? Potrebno je samo da privlačimo ono što že-limo?

Abraham: Nije moguće odbiti od sebe stvari koje ne želite, zato što, odbijajući ih, zapravo aktivirate njihovu vibraciju i tako ih privlačite. Sve u ovom univerzumu zasniva se na privlačenju. Drugim rečima, isključivanje je nešto što ne postoji. Vičući „Ne!" onome što ne želite, u stvari pozivate te nepoželjne stvari u svoje iskustvo.
Vičući „Da!" onome što želite, u stvari pozivate te željene stvari u svoje iskustvo.

Džeri: Otud verovatno i ona izreka „Ne odupiri se zlu".

Abraham: Ako se bilo čemu odupirete, usredsređujete se na to, gurate to od sebe i tako aktivirate vibraciju toga - i, prema tome, privlačite ga. Stoga ne bi biia dobra zamisao postupati tako s bilo čime što ne želite. „Ne odupiri se zlu" je, po svoj prilici, izgovorio neko dovoljno mudar da shvati da ono što ljudi nazivaju „zlom" ne postoji.

Džeri: Abrahame, kakva bi bila tvoja definicija reči zlo?

Abraham: Nema potrebe da se reč. zlo nalazi u našem rečniku, jer mi nismo svesni postojanja ničega što bismo označili tom rečju. Kad ljudi koriste tu reč, obično misle na „ono što je suprotno dobru". Uočili smo da ljudi, upotrebljavajući reč zlo, misle na nešto što je suprotno njihovoj zamisli o tome šta je dobro, ili šta je Bog. Zlo je ono za šta pojedinac smatra da nije u skladu s onim što on želi.

Džeri: A dobro?

Abraham: Dobro je ono što čovek veruje da želi. Vidite, dobro i zlo su jedini načini za definisanje poželjnog i nepoželjnog. A poželjno i nepoželjno važe samo za pojedinca koji želi. Stvari se komplikuju kad se ljudi umešaju u želje drugih, a postaju još komplikovanije kad pokušaju da ih kontrolišu.

Kako da ustanovim šta u stvari želim?

Džeri: Tokom godina, najčešće sam slušao kako ljudi kukaju: „Prosto ne znam šta želim." Kako da znamo šta želimo?

Abraham: U ovo fizičko životno iskustvo došli ste s namerom da doživite raznolikost i suprotnosti, upravo u svrhu utvrđivanja sopstvenih sklonosti i želja.

Džeri: Da li biste mogli da nam date neku predstavu o procesu koji bismo mogli da primenimo da bismo ustanovili šta želimo?

Abraham: Vaše životno iskustvo vam neprekidno pomaže da identifikujete šta želite.
Čak i onda kad ste potpuno svesni nečega što ne želite, to je trenutak kad vam postaje jasnije šta želite. Od pomoći je da kažete: „Želim da znam šta želim", jer vaša akutna svest o toj nameri intenzivira proces.

Džeri: Prema tome, osoba koja mi kaže: „Želim da znam šta želim" u tom trenutku zapravo počinje da ustanovljava šta želi?

Abraham: Tokom životnog iskustva, jednostavno ne možete a da ne identifikujete, iz svoje perspektive, svoje lične stavove i sklonosti: „Ovo mi je draže od onoga, ono mi se dopada više od onoga, želim da doživim ovo, ne želim da doživim ono." Dok prosejavate detalje svog životnog iskustva, ne možete a da ne dođete do sopstvenih zaključaka.

Ne verujemo da je ljudima toliki problem da odluče šta žele, koliko je problem što ne veruju da mogu to i da dobiju... Zato što ne razumeju moćni zakon privlačenja i zato što nisu akutno svesni svoje vibracione emisije, nemaju svesnu kontrolu nad stvarima koje dolaze u njihovo iskustvo. Mnogi doživljavaju nelagodnost u vidu istinskog
priželjkivanja nečega i velikog truda da to postignu, ali im ostaje nedostižno, zato stoje razmišljanje o nedostatku koji osećaju dominantnije od misli o uspešnom ostvarenju. Prema tome, s vremenom, počinju da povezuju postizanje željenih stvari s velikim trudom, mukom i razočaranjem. Tako, kad kažu: „Ne znam šta želim", ono što zaista misle jeste: „Ne znam kako da ostvarim ono što želim" ili „Nisam spreman da radim ono što mislim da je potrebno da radim da bih pokušao da ostvarim ono što želim" ili „Zapravo i ne želim da se ponovo toliko trudim, samo da bih se ponovo razočarao kad ne ostvarim ono što želim!" Reći: „Želim da znam šta želim!" jeste prvi i najvažniji korak u promišljenom stvaranju. Međutim, odmah potom mora da usledi
promišljeno usmeravanje vaše pažnje na stvari koje želite da privučete u svoje iskustvo.

Ljudi većinom ne praktikuju da promišljeno usmeravaju misli prema stvarima koje istinski žele već, umesto toga, prosto posmatraju šta se događa oko njih. Tako, kad vide nešto što im prija, osećaju pozitivnu emociju, ali kad vide nešto što im ne prija, osećaju negativnu emociju. Malo ih je koji shvate da mogu da kontrolišu kako se osećaju i da pozitivno utiču na stvari koje dolaze u njihovo životno iskustvo, i to tako
što će promišljeno usmeravati misli. Ali budući da nemaju naviku da to rade, ipak je potrebno malo vežbe. To je razlog što podstičemo proces kreativne radionice.
Promišljenim usmeravanjem misli i kreiranjem prijatnog mentalnog scenarija u sopstvenom umu, koji u vama indukuje emocije koje doprinose da se osećate dobro, počinjete da menjate svoju tačku privlačenja.

Univerzum, koji reaguje na vaše misli, ne razlikuje misli podstaknute vašim opažanjem neke stvarnosti kojoj prisustvujete i misli podstaknute vašom maštom. U oba slučaja, misao se izjednačava s vašom tačkom privlačenja - i ako se dovoljno dugo usredsređujete na nju, postaće vaša stvarnost.

Želim plavo i žuto, a dobijam zeleno

Kad ste načisto u pogledu svega što želite, dobićete sve rezultate koje želite. Na primer, kažete: „Želim plavu i žutu boju." Međutim, na kraju dobijete zelenu. I onda kažete: „Kako to da sam dobio zelenu? To nije ono što sam hteo." Međutim, vidite, do toga je došlo usled mešanja ostalih namera. (Razume se, kad pomešate plavu i žutu boju, dobijete zelenu.) Slično tome (na nivou podsvesti), prisutno je mešanje namera
koje se u vama neprekidno dešava, ali toliko je složeno da vaš mehanizam svesnog razmišljanja ne može da ga razmrsi. Međutim, vaše unutrašnje biće može - i može vam ponuditi emocije koje će vas pri tom voditi. Sve što je potrebno jeste da obraćate pažnju na to kako se osećate, te da dozvolite da vas privuče sve ono što vam prija ili što smatrate ispravnim, ali i da puštate sebe da se sklonite od svega onoga što nije
takvo.

Kad malo uvežbate pojašnjavanje svojih namera, zateći ćete sebe kako, već na samom početku interakcije s drugima, znate da li vam te osobe pružaju nešto vredno ili ne.
Znaćete da li želite da ih pozovete u svoje iskustvo ili ne.