Džeri: Abrahame, šta mislite o tome kad se nekom kaže: „Samo malo strpljenja"?

Abraham: Kad razumete zakon privlačenja i počnete promišljeno da usmeravate svoje misli, stvari koje želite počeće brzo i ravnomerno da pristižu u vaše iskustvo- i strpljenje vam neće biti potrebno. Nismo oduševljeni kad se neko uči strpljenju, jer to nagoveštava da je normalno da je za sve potrebno mnogo vremena, a to nije tačno.
Potrebno je mnogo vremena samo onda kad su vaše misli protivrečne. Ako se stalno krećete napred-nazad, potencijalno nećete nikad stići tamo kuda ste krenuli. Ali kad prestanete da se krećete unazad i idete samo napred, brzo ćete stići tamo. A za to nije potrebno strpljenje.

Želim da izvedem kvantni skok

Džeri: Dakle, lako je napraviti mali korak dalje i uraditi sa malo više od onoga što radimo, biti malo više od onoga što već jesmo i imati malo više nego što već imamo, ali šta je s onim što nazivamo „kvantnim skokom"? Drugim rečima, sa ostvarivanjem nečega što prevazilazi gotovo sve što smo ikad videli. Kako da čovek stvori takvo nešto?

Abraham: Odlično. Sad ste potrefili suštinu. Razlog što su ti mali koraci lakši jeste to što je vama lako da priznate uverenja koja sad imate i samo ih malčice rastegnete. Time ih ne menjatc u celosti; samo ih malčice širite. „Kvantni skok" često znači da se morate osloboditi svog, sadašnjeg uverenja i prihvatiti novo.

Kvantni skokovi ne ostvaruju se pojačavaniem onih delova jednačine koji se tiču uverenja ili dopuštanja. Kvuntni skokovi ostvaruju se pojačavanjem dela želje.

Zar se nećete složiti da je ona majka koja je podigla automobil sa svog deteta doživela „kvantni skok"? Da se nalazila u fiskulturnoj sali, bilo bi joj potrebno veoma mnogo vremena dok, malo-pomalo, ne bi ubedila sebe da može da podigne nešto tako teško.
Međutim, njena snažna želja prouzrokovala je trenutni „kvantni skok". Nismo zagovornici „kvantnih skokova", zato što oni iziskuju preteran kontrast, koji prouzrokuje dramatično pokretanje vaše želje i mogu da dovedu do iznenađujućih rezultata. Ali ti rezultati su skoro uvek privremeni, jer će vas ravnoteža vaših uverenja naposletku vratiti tamo odakle ste i krenuli. Postepeno premošćavanje uverenja u pravcu onoga što želite jeste način stvaranja koji donosi veću satisfakciju.

Džeri: Recite mi još jednom: Kako možemo da proširimo svoje želje? Kako možemo da nateramo sebe da želimo više?

Abraham: Usmerite svoje misli ka onome što verujete da želite, a zakon privlačenja privući će više informacija, podataka i okolnosti u vaše stvaranje.

Vidite, kad pogledate ono što želite, osetićete snažnu, pozitivnu emociju, i to je sasvim prirodan proces. Prema tome, stvar je u tome da zadržite misli na onome što želite. Ako je moguće, idite tamo gde ima toga što želtie, kako biste namerno doveli sebe u položaj da se osećate divno. A dok se osećate dobro, sve što je (po vašoj proceni) dobro, počeće da pristiže u vaše iskustvo.

Kad se usredsredite na nešto, zakon privlačenja pobrinuće se za „proširivanje". Dakle, ako vam se čini da je potrebno mnogo rada da bi se vaše želje povećale, a pozitivne emocije pojačale, to je zato što razmišljate o onome što želite, a potom o njegovoj suprotnosti, te tako ne omogućavate ravnomerno kretanje unapred.

Zar se veće stvari ne manifestuju teže?

Džeri: Dobro, a šta biste onda rekli da je razlog što skoro svi smatraju da mogu da stvaraju ili manifestuju sitnice, ali im se čini da ne mogu da stvaraju one veće stvari?

Abraham: To je zato što ne razumeju zakon i vezuju ono što može da bude za ono što je bilo... Kad razumete zakone, tada razumete da nije ništa teže stvoriti dvorac nego dugme. Oni su isti. Nije ništa teže stvoriti deset miliona nego sto hiljada dolara.
Posredi je ista primena istog zakona na dve različite namere.

Mogu li da dokažem drugima ova načela?

Džeri: Kad neko želi da testira ove zakone ili načela da bi pokušao da dokaže njihovu ispravnost nekom drugom, i kaže: „Dozvoli da ti pokažem šta mogu da postignem pomoću ovoga", ima li to bilo kakvog uticaja na efikasnost zakona privlačenja?

Abraham: Problem u vezi s pokušavanjem da se nekom nešto dokaže jeste u tome što to često prouzrokuje da navaljujete u pravcu onoga što ne želite. Time aktivirate upravo to u svojoj vibraciji, tako da vam postaje teže da postignete ono što želite.
Ume da bude i obeshrabrujuće, jer ako taj neko gaji snažnu sumnju, može da utiče i na vas da počnete da osećate izvesnu sumnju.

Nema potrebe da rečima dokazujete bilo kome bilo šta. Pustite da to što jeste — to što živite -bude jasan primer koji će nadahnuti druge.