4.     Poglavlje

Jakovljeve lestve

Oni koji kreću putem yoge s namerom da se odreknu seksualne energije i da vode uzdržan život, otkrivaju svoje neznanje o božanskom poreklu te energije, a i o energiji samoj. Kako čovek može da zadobije kontrolu nad nečim odričući se bez žrtve, ukoliko se prvo nije s tim u potpunosti upoznao?

Sve dok čovek sumnja u potencijalna, iskustveno nedoživljena zadovoljstva u seksu, ne može i ne sme da se odrekne seksualnog života. On će tada živeti u uverenju da je nešto propustio i izgubio; i koliko god da je to možda pogrešno, takvo shvatanje će ga ponovo privući seksualnim iskustvima. Boga može da postigne samo onaj ko je u potpunosti upoznao

seksualnost i ko ju je iskusio i u ovom, a i u prošlom životu. Ako ne poznaje seksualnost i Bog će biti daleko od njega. Seksualna energija je nosilac života pa je tako i ispoljavanje Boga, iako u materijalnoj formi i na najnižem nivou. Ukoliko želimo da postignemo Boga treba da počnemo sa

uspinjanjem po Jakovljevim lestvama sa najniže prečke (Postanje, 28:12). Nijedna stepenica ne sme da se preskoči. Kako neko može bilo čega da se odrekne i da nastavi sa penjanjem po sledećoj stepenici, ako pre toga nije u potpunosti upoznao prethodnu?

Ukoliko želim da iskorenim sopstvenu seksualnu energiju, a da je pre toga nisam upoznao, tada će se ona svom mojom snagom okrenuti protiv

mene, jer ja sam sâm ta snaga, iako to može da bude nesvesno. Iz tog razloga njena snaga je podjednaka mojoj. Ne mogu da je uništim ni na koji način, jer bih tako uništio sebe. Mi ne možemo da uništimo seksualnu energiju, možemo samo da je transformišemo. Možemo samo da budemo ona.

Moramo da iskusimo seksualnu energiju i u potpunosti da je upoznamo, tako da nam ni jedan njen aspekt ne ostane sakriven. Može se dogoditi da je osoba već stekla to iskustvo i da je s njim rođena, tako da sada ne treba ponovo da prolazi kroz njega. Ali čovek to treba da oseti u sebi. Možemo da uočimo da čak i ljudi na višem nivou svog razvoja, u pubertetu počinju svoj ljudski život na niskom nivou, kao seksualni objekti. Ipak tada im treba malo vremena za prelaz od mladenaštva do zrelosti, za

šta su primitivnom čoveku potrebni milioni godina. Mikro organizmima su potrebni  milioni  godina  da  prođu  kroz  stupnjeve  razvoja  reptila,  ptica,

sisavaca, do čoveka, kakvog ga mi poznajemo, dok ljudski embrion prolazi

sve ove faze razvoja od začeća do rođenja, u periodu od devet meseci. Stoga, čovek koji je postigao viši nivo može da prođe sve faze razvoja

seksualnog ispoljavanja u kratkom periodu mladalaštva, od najprimitivnijeg nagona do uzvišenog, višeg osećanja pripadnosti zasnovanog na ljubavi. Naravno, postoje mnogi izuzeci zahvaljujući mnogim varijacijama razvoja i različitim nivoima koji su postignuti.

Ako čovek prođe ovo iskustvo seksualnosti u prošlom ili u ovom

životu, oslobodiće se njenih ograničenja, ispoljiće kontrolu nad njom i moći će da upotrebi seksualnu energiju. Međutim, ako čovek koji ne poznaje seksualnu energiju i koji nije u stanju da je transformiše, sačuva je

živeći uzdržanim životom, tada će njegova primitivna energija biti potisnuta u nesvesno pa će se ispoljiti na iskrivljen način. Sa neopisivom

lukavošću često prouzrokuje veoma ozbiljne fizičke i mentalne poremećaje, bolesti i traume. Uglavnom se ne razume da je uzrok toga potisnuta seksualna energija. To može da se dogodi i kod venčanih parova ili kada jedan od njih odluči da živi životom odricanja. Zaista je pitanje koliko je to

želja. Trebalo bi sasvim iskreno razgovarati sa čovekom koji je osetio

takvu želju. ^esto se pokaže da je motiv nešto sasvim drugo, a ne jaka želja za Bogom. To može biti neispunjena želja za ljubavlju i razumevanjem, frustrirana seksualna želja ili bolno razočarenje. Mnogi ljudi nisu dovoljno iskreni prema sebi. Ne žele da prihvate pravi razlog, potiskuju ga, a kažu da se svega odriču zbog samospoznaje. Kako ti ljudi zamišljaju Boga kada

govore o odricanju od svega? Da li to znači da je seksualnost za njih sve? Tako izgleda, jer to je obično sve čemu pridaju vrednost. Ako kažu da se svega odriču trebali bi da budu dosledni pa da žive u pećini. Ali oni to ne

žele.  Sve  je  sadržano  u  njihovom  zamišljanju.  Ili  možda  u  pećini  sa

centralnim grejanjem i kupatilom.

Stoga treba biti oprezan! Sve dok čovek uzdržljivost razume kao “potpuno odricanje”, ili kao “potpunu žrtvu”, ne bi smeo da se odrekne “svega”, već bi prvo trebao da zna šta sve jeste. Sa svojim bračnim partnerom trebao bi da iskusi uzvišenu predanost zasnovanu na ljubavi, i da

živi zdrav, ispunjen i čist seksualni život. ^ovek nikako ne bi smeo da tvrdi

da je zdrav seksualni život nešto degradirajuće i nečisto. Ako to čini njegov stav je patološki. Osveta prema partneru ili prema sebi ne bi smela da bude motiv za one koji žele da žive životom uzdržanosti. Osveta je posledica razočarenja, frustracije ili neuspeha.

Ukoliko čovek ima zdrav odnos prema seksu on ga nikada ne doživljava kao nešto degradirajuće i nečisto. U Bibliji se kaže da ne stvaramo ograničenja i da se ne osećamo grešnima ako pogrešimo. Ne degradira seksualnost čoveka, već čovek koji od sebe načini životinju i koji ga, umesto da vodi zdrav seksualni život zasnovan na istinskoj ljubavi, namerno iskrivljuje, kvari i čak ga izopačeno okončava u sebi. On sam sebe prlja, a degradira i sebe i seksualnost.

Svako ko je krenuo putem yoge, i ko želi da napreduje na unutrašnjoj stazi neće uprljati seksualnost u sebi. Tako u braku, u fizičkom jedinstvu neće tražiti zadovoljenje seksualnih želja, već pre ispoljavanje višeg, duhovnog jedinstva. Predajući se telom čovek se neće uprljati, jer je on motivisan dubljom, duhovnom željom za jedinstvom i ljubavlju. Zašto bi tada poželeo da vežba yogu uz uzdržljivost. Ukoliko još nije spreman da transformiše seksualnu energiju, tada će njegov život zbog uzdržanosti da rezultira nervozom, disharmonijom, svadljivošću, pa čak i slomom bračnog

života, jer seksualna energija još uvek nije sposobna da pronađe put do viših živčanih centara. Ljudi koji žive u braku treba da znaju da nisu u tome slučajno, jer to ubrzava njihov napedak. Njihova karma će odrediti kada će

biti dovoljno zreli da vode uzdržan život i kada će moći da nastave život u uzvišenoj ljubavi i razumevanju. Posmatrajući tako brak, on nije težak teret već znači međusobnu pomoć i sreću. Međutim ukoliko brak postane nepodnošljiv teret, ropstvo i prepreka na putu napretka, onda će, kada karmički dug bude odrađen, otpasti s čoveka kao stara istrošena odeća. Beg

iz teških situacija nikada nije rešenje. Problem treba da bude razrešen inače

će ostati uz nas. Jednom kada budemo postigli unutrašnje oslobođenje od tako bolnih veza, nastupiće preobražaj u spoljašnjem svetu i sasvim neočekivano otvoriće se vrata slobode. Brak sam po sebi nije prepreka na putu yoge. Mnogi sveci, kako na Zapadu tako i na Istoku bili su u braku i

postigli su najviši cilj. Jedan od najvećih indijskih učitelja, Ramakrishna,

živeo je u braku sa Saradom Devi do kraja svog zemaljskog života. Oboje se bili veliki yogiji. Bilo je mnogo muškaraca i žena na Zapadu koji su, bili u braku, a postigli su najviši nivo, npr. Sveta Monika, majka svetog Augustina i još mnogi drugi kao i puno iniciranih Ružokrstaša.

^oveka fizička  želja  napušta  kada dostigne zrelost. On upoznaje

čaroliju seksualnosti i sada gleda kroz nju. Snaga seksualne energije nastavlja da ga interesuje kao spona između tela i duha, kao pomoć u napredovanju. Ipak ne razmišlja na takav način da zbog dostizanja Boga

treba svega da se odrekne. ^ovek nema potrebe da se odrekne bilo čega. Kada je spreman da transformiše seksualnu energiju u njenu višu formu, on počinje da je održava u njenom višem i mnogo vrednijem obliku. Nište ne gubi, a sve dobija. Jer, sreća koju čovek dobija u seksualnosti, ili pre u nadi za doživljavanjem, ostaje uz njega i na mnogo višim nivoima. Pošto je

seksualna energija sačuvana ona ostaje u njemu. Ne gubi je i više je ne

doživljava kao prolazno, kratkotrajno seksualno iskustvo već kao višu formu mentalne i duhovne lepote koja je zauvek naša i koja ne može da se izgubi jer: Ja sam Ona. Tat twam asi! Rečima Vedanta filozofije to znači – To si Ti. Tada kreativnu snagu prestajemo da doživljavamo kao seksualnu

želju i pokretač, već je direktno doživljavamo kao seksualnu snagu, kao seksualnu radost na svakom višem nivou svesti, kao trajno, više i večno stanje postojanja. Više ne posedujem sreću, ja sam sreća sama. Kako sreća može da prestane osećati sreću kada je sama sreća. To je u potpunosti

pitanje sreće: ako moja svest nije izrasla u logosu, u samom životu, postojanje doživljavam kao seksualnu energiju, kao seksualnu želju koja deluje u mom telu i koja je životodavna za treću osobu. Ako sam na višem nivou svesti, doživljavam logos, život ispoljen u mojoj duši kao višu emociju, kao ljubav u sebi. Ukoliko sam izrastao u logosu, u samoj svesti,

doživljavam je u duhu, u mojoj Suštini kao stanje samosvesti, kao samog sebe: Ja sam To!

Međutim, ako sam postao sam logos, istovremeno sam zadobio i neopisivi osećaj dubokog zadovoljstva koje nikada ne bledi i nikada ne

iščezava. Otkrili smo da smo od prvog trenutka buđenja s beskonačnom težnjom tražili prvo pojavljivanje svesnosti. Doživljavamo savršeno ispunjenje, oslobođenje i uskrsnuće! Ja sam nepokolebljivo samopouzdan i samosvestan: ne poznajem strah i nesigurnost!

Saglasno nivou dostignute svesti – spoljašnja forma, ime, iskustvo,

unutrašnje stanje, promena. Suština ove snage ostaje ono što je uvek i bila, božanska kreativna snaga, logos, ona koja je naš sopstveni život, naša Suština; To je ono u meni pomoću čega sam postao svestan sebe kao Ja Jesam. Kako smrt može da ima bilo kakvu moć nada mnom ako sam ja sâm

život? Kako život može da umre?

Kada smo sposobni da pokrenemo živčane i moždane centre iz njihovog latentnog stanja, koji nose više vibracije kao izdržljivost – za viša stanja svesti, više frekvencije i vibracije aktivne u telu – onda smo takođe sposobni da kreativnu snagu usmerimo više ili niže na Jakovljevoj lestvi i da  je  po  našoj  sopstvenoj  volji  upotrebimo  kao  razboritost.  Što  je

ispoljavanje više, više su frekvencije i napetost, i blaženstvo je veće. Viša napetost podiže našu svest u viša stanja, sve bliže i bliže Bogu. Boga možemo da doživimo samo kao “Ja sam to što jesam”, kao kada je Mojsije, koji je govorio licem u lice s Bogom rekao da je Božije ime – “Ja sam to

što jesam”!

Treba da imamo na umu da veliki sveci na Zapadu i veliki učitelji na Istoku nikada ne bi bili toliko glupi da se odreknu seksualnih zadovoljstava da su ona stvarna i krajnja. Oni su postigli božansku svest, a s njom i hiljadostruko veću sreću i ispunjenje! Postavlja se pitanje, da li želimo

prolaznu ili konačnu sreću? Seksualna zadovoljstva su ograničena u vremenu. I sami smo svesni da ćemo pre ili kasnije izgubiti ovu sreću i zadovoljstva želeli mi to ili ne. Kada vreme prođe, što smo imali veću sreću imaćemo veći gubitak. Ipak, ako sačuvam tu energiju u telu i osvestim je u njemu, da sam ja ona sama, i da mogu da postignem stanje u kojem ću opet

biti seksualna energija, onda više neću izgubiti ovu sreću, jer sam ja ona! A

Suština je večna i ne okončava se telesnom smrću. Ona se jednostavno projektuje i ispoljava u telu kao seksualna energija i ponovo povlači. Ukoliko postanem u svojoj svesti jedno sa onim što projektuje i ispoljava, s onim što je moje pravo i istinsko biće, a ne sa projekcijom i ispoljavanjem, onda svesno nosim u sebi život. Ja sam to! A Suština je večna. Stoga je i radost Suštine večna!

^ovek koji ne može da iskusi život, logos, svojim svesnim umom, zbog maksimuma frekvencija koji bili previše jaki za njegove živce, tj. ako je on u prelaznom razdoblju razvoja, treba da vodi zdrav seksualni život zasnovan na duhovnom jedinstvu. U seksualnom životu dvoje ljudi mogu da pruže jedan drugom ljubav i sreću, iako je to kratkotrajno. To ih ni na koji način ne degradira već im pomaže kod izgradnje datog razdoblja u deljenju pravih i uzvišenih iskustava. Priroda ih je očarala i koristi njihovu

želju za ljubavlju i jedinstvom, obećavajući im iskustva veće sreće kroz seksualnost da bi se stvorila nova bića. Ukoliko je dvoje ljudi ostvarilo seksualni odnos iz ljubavi sa unutrašnjim duhovnim afinitetom onda će ljubav preostati kao uteha posle seksualnog ispunjenja. Koliko dugo, to je već sasvim drugo pitanje. Kada ih obuzme seksualna želja, oni je obuzdaju, tako da u trenutku fizičkog zadovoljenja, kada misle da dolazi obećana sreća, ona iznenada sklizne i odlazi. Štaviše troše svoju energiju za ovo samoodricanje. U većem broju slučajeva  ljudi žele da imaju seksualni odnos zbog  osećaja zadovoljstva  i  uživanja u  telu,  a ne  zbog  želje za unutrašnjim sjedinjavanjem. Posle toga osećaju prazninu i dosadu. Priroda traži potomstvo, a čovek u svojoj samoći traži razumevanje u ljubav kroz seksualnost. I ponovo pada u zamku prirode sve dok ne shvati da ne dobija ono što zaista traži, i da mu seksualnost ne može dati ono što traži. Možda

će se tada, zajedno sa svojim životnim partnerom, sa više odlučnosti okrenuti duhovnom traganju.

Prosvetljeni ljudi su svesni ovoga. Oni su uvideli da je seksualno zadovoljstvo kratkotrajno i znaju da čovek može stalno biti u stanju sreće, ekstaze i blaženstva, kao krajnjem stanju samosvesti, ne trošeći seksualnu enegiju  već  je  koristeći  za  stimulaciju,  buđenje  i  aktviranje  živčanih  i

moždanih centara koji su još uvek u latentnom stanju. To omogućava da

čovek u svom istinskom biću postane svestan Boga. Kao što je kap vode u moru sâmo more, tako i čovek može da prebiva u Bogu, da bude svestan u Bogu, da bude sam Bog. U Bibliji stoji zapisano: “Rekoh: bogovi ste, i sinovi višnjega svi” (Psalam 82:6).