JA VIŠE NE ZNAM

Šta da se radi, muslimani? Jer, ja više ne znam ko sam.

Nisam ni hrišćanin, ni Jevrej, a ni musliman.

Nisam sa istoka, ni sa zapada, ni sa kopna, ni s mora;

Moje poreklo nije u prirodi, niti u nebu što kruži.

Nisam od zemlje, nisam od vode, ni od vazduha ni od vatre;

Nisam od neba, ni od zemnog praha, od postojanja ili stvarnosti.

Nisam iz Indije, ni iz Kine, ni iz Bugarske, ni iz Saksonije.

Nisam iz Iračkog kraljevstva, ni iz zemlje korasanske.

Nisam od ovoga sveta, ni od onoga, ni iz Raja, ni iz Pakla.

Ne potičem od Adama, ni od Eve, ni iz Edena nisam ni iz Rizvana.

Moj grad je Bezgrad, moj trag je u Bestragiji;

Ne treba mi ni telo ni duša, jer pripadam duši Voljenog.

Uklonio sam dvojnost, uvideo da su dva sveta jedno;

Jednoga tražim, Jednoga znam, Jednoga vidim, Jednog dozivam.

On je prvi, On je poslednji, On je spolja, On je unutra;

Ne znam ni za kog drugog sem za ''Ja Hu'' i ''Ja man Hu''.

Opio me je pehar Ljubavi, dva sveta nestaše iz mog vidokruga;

Ostalo mi je samo da bančim i lumpujem.

Ako sam ikad u svom životu proveo jedan trenutak bez tebe,

Od toga doba i od tog časa kajem se zbog svog života.

Ako sam ijednom na ovom svetu osvojio trenutak sa tobom,

Pregaziću oba sveta, pobedonosno plesati doveka.

O, Šemse Tabriski, tako sam napit u ovom svetu

Da osim o pijanstvu i terevenki nemam o čemu da pričam.