Kad uzmem nekog psihoneurotičara na analitič­ ko lečenje,  onda njegovi snovi redovno,  kao što sam suviše ugojio i da zato želi da počne sa kurom mr­ šavljenja. Rekao je da će ustajati rano, da će se kre­ tati, održavati strogu dijetu, a da pre svega neće pri- hvatati nikakve pozive više za večere. — O mužu nastavlja da priča, smejući se, da je za svojim stal­ nim stolom u kafani upoznao nekog slikara, koji na svaki način želi da ga  slika  pošto  tobože  još  nikad nije našao jednu tako izrazitu glavu. Ali je njen muž po svome grubom običaju odgovorio da se lepo zahva­ ljuje i da  je sasvim  uveren da  je  jedan  komad zad­ njice  jedne lepe mlade  devojke  slikaru  svakako  mi­

1

već  spomenuo,  postaju  predmetom  naših  razgovora.

liji   nego   čitavo   njegovo   lice.

Rekla   je   da   je   sad

Pri tom, moram mu dati sva psihološka objašnjenja pomoću kojih sam i sam došao do razumevanja nje­ govih simptoma, i pri tom doživljavam nemilosrdnu kritiku kakvu ni od kolega stručnjaka u  oštrijem obliku ne mogu očekivati. Sasvim redovno javlja se protivljenje mojih pacijenata rečenici da su svi snovi ispunjenja želja. Evo nekoliko primera za materijal snova koji mi se iznose kao dokazi protiv toga.

„Vi uvek govorite da je san jedna ispunjena že­ lja", počinje jedna  dovitljiva  pacijentkinja.  ,,A  sad ću vam ja ispričati jedan san čija sadržina, sasvim suprotno tome, ukazuje na to da mi se želja ne ispu­ njava. Kako ćete to dovesti u sklad s  vašom  teori­ jom?  San  glasi  ovako":

„Hoću da priredim večeru, ali nemam  ništa  pri ruci osim malo dimljenog lososa. Mislim na to da pođem u kupovinu, ali se setim da je nedelja posle- podne kad su sve radnje zatvorene. Hoću da telefo­ niram  nekolicini  snabdevača,  ali  je  pokvaren  telefon. I tako se moram  odreći želje  da priredim večeru."

Ja, razume se, odgovaram  da o smislu toga sna može doneti odluku samo  analiza,  mada  priznajem da san na prvi pogled izgleda razuman i povezan i da je sličan nečemu što je upravo protivno ispunjenju želje. ,,A iz koga je materijala nikao ovaj san?  Vi znate da podsticaj za jedan san svaki put leži u do­ življajima  prethodnog  dana."

Analiza: Pacijentkinjin muž, jedan valjan i sposo­ ban mesar na veliko,  izjavio  joj  je  dan  ranije  da se

veoma  zaljubljena  u  svoga  muža  i  da  se  sa  njim  ova­

ko zadirkuje. Molila ga je, takođe, da joj ne poklanja

nikakav kavijar. — Sta to treba da znači?

Ona,  naime,  već  odavna  ima  želju  da  bi  svako prepodne mogla pojesti zemičku sa kavijarom,  ali ne dozvoljava sebi izdatak za to. Ona bi kavijar naravno odmah dobila od svoga muža kad bi ga za to zamolila. Ali ona ga je,  naprotiv, zamolila da joj  nikakav ka­ vijar ne poklanja  da bi ga tako  duže mogla peckati. (Ovo obrazloženje izgleda mi providno.  Iza ova­

kvih nezadovoljavajućih obaveštenja obično se kriju nepriznati motivi. Pomislimo na Bernštajnove hipno- tisane osobe koje izvode jedno posthipnotičko nare­ đenje i,  upitane za motive za to,  one ne odgovaraju

—    možda ja ne znam zašto sam to uradio, nego mo­ raju često izmisliti neko očigledno nedovoljno obra­ zloženje. Tome nešto slično biće svakako i sa kavija­ rom moje pacijentkinje. Primećujem da ona u životu mora da stvori jednu  neispunljivu  želju.  Njen  san joj pokazuje da je  stiglo  i  odbijanje  želje.  A  zašto joj  je potrebna jedna neispunjena želja?).

1  Seđeti slikaru kao model.

Gete (Goethe): A ako nema zadnjice,

kako plemić može da sedi?

(Unđ wenn er keinen Hintern hat, wie kann der Edle sitzen?)

1

Dosadašnje dosetke nisu bile dovoljne za tuma­ čenje sna. Ja tragam i dalje. Posle jedne kratke pa­ uze, kakva baš odgovara savlađivanju otpora, moja pa- cijentkinja izjavljuje dalje da je juče učinila posetu svojoj prijateljici, na koju je zapravo ljubomorna po­ što njen muž tu ženu uvek toliko hvali. Na sreću, ta prijateljica je vrlo suva i mršava, a njen muž je lju­ bitelj punijih telesnih oblina. O čemu je ova mršava prijateljica govorila? O svojoj želji, naravno, da po­ stane malo jača. Ona ju je takođe pitala: „Kad ćete nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako do­ bro jede."

Sada je smisao sna jasan. Svojoj pacijentkinji mogu da kažem: „Stvari stoje upravo tako kao da ste prilikom poziva pomislili: Tebe ću, naravno, pozvati da se možeš kod mene najesti, ugojiti i mome mužu još više dopasti. Više volim da ne priredim nikakvu večeru više. San vam zatim kaže da vi ne možete pri­ rediti nikakvu večeru, on dakle ispunjava vašu želju da ništa ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika svoje prijateljice. Da se čovek od stvari koje u dru­ štvu pred njega iznose zaista ugoji, tome vas uči i odluka vašeg muža da u interesu svoga  mršavljenja više ne prima nikakve pozive na večeru." Sad nedo­ staje još samo neka koincidencija koja će potvrditi rešenje. I dimljeni losos u sadržini sna još nije obja­ šnjen. „Kako dolazite do lososa koji se pominje u snu?" — „Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje prijateljice", odgovara bolesnica. Slučajno i ja pozna­ jem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako odriče lososa kao i  moja pacijentkinja kavijara.

Ovaj isti san dopušta još jedno drugo i finije tu­ mačenje, koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti. Oba tumačenja ne protive se jedno drugome, nego jedno drugo prekrivaju i pružaju lep primer za obič­ nu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatolo­ ških struktura. Čuli smo da je bolesnica istovremeno sa svojim snom o odbijanju želje nastojavala da jed­ nu odbijenu želju ostvari u realnosti (zemička sa ka­ vijarom). I prijateljica je takođe izrazila jednu želju, naime  da  postane  deblja,  i  nikakvo  čudo ne  bi  bilo

 

•da je naša dama sanjala da se prijateljici želja ne ispunjava. To je, naime, njena sopstvena želja da se želja njene prijateljice — želja da se ugoji — ne ispu­ ni. Ali ona umesto toga sanja da  se  njoj  samoj  ta želja ne ispunjava.  San sadržava jedno novo tumače­ nje, ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijate­ ljicu, ako se stavila namesto prijateljice, ili, kao što možemo reći,  ako se je s njom identifikovala.

Mislim  da  je  ona  to  zaista  uradila  i  kao  znak ovog  identifikovanja  ona  je  tu  njenu  odbijenu  želju u realnosti ostvarila.  A kakav smisao ima histerično identifikovanje?  Za  objašnjenje   ovoga   potrebno   je opširnije  prikazivanje.   Identifikacija  je  izvanredno važan momenat za mehanizam histeričnih simptoma; tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomi­ ma izraze doživljaje čitavog niza osoba, ne samo svo­ je,  da,  tako  reći,  pate  za  čitavo  mnoštvo  ljudi  i  da sve uloge u jednom   pozorišnom   komadu   predstave svima  svojim  ličnim  sredstvima.  Prigovoriće  mi  da je to ona poznata histerična imitacija, sposobnost hi­ steričnih   osoba  da  sve  simptome   podražavaju   koji kod drugih ljudi čine utisak, tako reći simpatija inten- zifikovana do reprodukcije.  Ali time je samo nazna­ čen put kojim teče psihički proces kod histeričke imi­ tacije, nešto drugo su put i duševni akt koji idu tim putem.  Duševni  akt  je   nešto   malo   komplikovaniji nego što volimo da sebi predstavimo imitaciju histe­ ričnih  osoba;  (on  odgovara  jednom nesvesnom  zavr­ šnom procesu kao što će nam jedan primer to jasno pokazati). Lekar koji među ostalim bolesnicima u istoj sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trza­ nja  neće biti  iznenađen  kada  jednog  jutra  sazna  da je  ovaj  osobiti  histerični  napad  podražavan.  On  će jednostavno sam sebi reći: Ostale bolesnice su ga vi- dele i imitirale; to je psihička zaraza. Jeste,  ali psi­ hička infekcija se dešava otprilike na ovaj način. Bo­ lesnice,  uglavnom,  više  znaju  jedna  o  drugoj  nego što lekar zna o svakoj od njih, i pošto je lekarska vi­ zita prošla, one se brinu jedna o drugoj. Jedna dobi- ja  napad  danas;  ostalima  ubrzo  biva  poznato  da  je uzrok za to neko pismo od  kuće,  osvežavanje nekog ljubavnog bola i slično. U njih se budi saučešće,  u njima se stvara sledeći zaključak koji ne dolazi do svesti: ako čovek od ovakvih uzroka može da dobije ovakav napad, onda mogu i ja da dobijem takve na­ pade, pošto i ja imam  iste povode za to. Kad bi  to bio zaključak sposoban svesti, onda bi se možda izlio u strah da će dobiti isti takav napad; ali se on izvr­ šava na jednom drugom psihičkom terenu, pa se pre­ ma tome završava u ostvarenju simptoma koga se plaši. Identifikacija dakle nije prosta imitacija, nego prisvajanje na osnovu istog etiološkog polaganja pra­ va; ona izražava jedno „kao" i odnosi se na nešto za­ jedničko  što  ostaje  u  nesvesnom.

Identifikacija se u histeriji najviše koristi za izra­ žavanje jednog zajedničkog seksualnog elementa. Hi­ sterična se žena vrlo rado u svojim  simptomima  — iako ne isključivo — identifikuje sa takvim osobama s kojima je bila u seksualnim odnosima, ili koje sek­ sualno opšte sa istim osobama sa kojima i ona sama ima seksualne odnose. Jezik takođe vodi računa o jednom takvom shvatanju. Dvoje koji se vole su „jed­ no". U histeričnoj  fantaziji kao u snu dovoljno je za identifikaciju da se misli na seksualne odnose,  a  da oni pri tom ne moraju važiti kao realni. Pacijentkinja sledi dakle samo zakonima histeričnih misaonih zbi­ vanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijate­ ljici (za koju uostalom i sama uviđa da je neopravda­ na) tako što se u snu stavlja na njeno mesto i što se stvaranjem jednog simptoma (odbijene želje) sa njom identifikuje. Mi bismo ovaj događaj jezički na sledeći način mogli  objasniti: Ona se  u  snu stavlja namesto svoje prijateljice zato što se ova kod njenog muža stavlja na njeno mesto, što bi želela da zauzme njeno mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga muža.1

1 Ja i sam žalim što ovđe umećem ovakve delove iz psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarnog pri­ kazivanja i, istrgnuti iz celine, ipak ne mogu delovati do­ voljno razjašnjavajuće. Ako su  mogli  ukazati  na  duboke odnose teme sna prema psihoneurozama onda su ispunili nameru  koju  sam  imao  kad  sam  ih  ovde  uneo.

Na jednostavniji način, ali ipak prema shemi da neispunjenje jedne želje  znači  ispunjenje  jedne  dru­ ge želje, nestao je otpor prema mojoj teoriji kod sno­ va jedne druge pacijentkinje, naj dovitljivi je među svima mojim snevačicama. Ja sam  joj  jednog  dana bio izložio da je san ispunjenje želja; sutradan je ona došla s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi zajedno na odmor u selo. Ja sam znao da se ona veo­ ma žestoko odupirala da leto provede u blizini svoje svekrve; znao sam  takođe  da  je  ovu  zajednicu  koje se plašila poslednjih dana srećno izbegla iznajmlji­ vanjem jednog boravišta na selu koje je bilo veoma udaljeno od mesta njene svekrve. Sad je ovaj san osujetio ovo zaželjeno rešenje; zar to ne predstavlja najoštriju protivrečnost mome učenju o ispunjenju želje kroz san? Sigurno, potrebno je bilo samo izvući konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tu­ mačenje. Prema ovom snu ja nisam bio u pravu: to je, dakle,  bila njena želja — da ja ne budem u pravu

—      i san je ovu njenu želju pokazao kao ispunjenu. Zelja da ja ne budem u pravu,  koja  se  ispunila  u temi boravka na selu, odnosila se u  stvari na  jedan drugi i ozbiljniji predmet. Ja sam, naime, u isto vre- me iz materijala koji je dala njena analiza, zaključio da se u izvesnom periodu njenog života moralo dogo­ diti nešto što je bilo značajno za njeno oboljenje. Ona je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom seća- nju. Uskoro smo došli na to da sam ja bio u pravu. Njena želja da ja ne budem u  pravu,  pretvorena  u želju da sa svojom svekrvom otputuje na selo, odgo­ varala je dakle opravdanoj želji da se one tek tada naslućene  stvari  nikad  ne  bi  dogodile.

Bez analize, samo pomoću jednog naslućivanja, dozvolio sam sebi da tumačim jedan neznatan doga­ đaj kod jednog prijatelja, koji mi je bio kolega u toku osam razreda gimnazije. On je jednom u jednom ma­ lom krugu čuo jedno moje predavanje o novini da je san ispunjenje želje, otišao kući, sanjao da je sve svo­ je parnice izgubio — bio je advokat —, i požalio mi se na to. Ja sam se pomogao izgovorom: Čovek ne može  dobiti  sve parnice,  ali  sam u  sebi  mislio:  ako sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi, dok je on menjao mesto negde na sredini razreda, da li mu nije možda iz ovih dečačkih godina ostala želja da se i ja jednom temeljno  obrukam?

Jedan drugi san sa više sumornim karakterom iz- nela mi je takođe jedna pacijentkinja kao prigovor teoriji o ispunjenju želje u snu. Pacijentkinja, jedna mlada devojka, počela je ovako: Vi se sećate da moja sestra sad ima samo jednog sina, Karla; starijeg sina, Otona, izgubila je još dok sam ja bila u njihovoj kući. Oto je bio moj ljubimac, zapravo sam ga ja vaspitala. Maloga takođe volim, ali ni izdaleka ne toliko koliko sam volela pokojnika. A sad ove noći sanjam da Kar­ la vidim mrtvog pored sebe.  On  leži  u  jednom  ma­ lom mrtvačkom  sanduku,  sklopljenih  ruku,  sa  sve- ćama svuda unaokolo, ukratko rečeno,  potpuno  isto kao što je i mali Oton tada ležao čija me je smrt tako potresla. Recite mi sada, šta to treba da znači? Vi me poznajete: Jesam li ja tako loša osoba da bih svojoj sestri želela gubitak njenog jedinog deteta koje  još ima? Ili možda san znači da bih više želela da je Karl mrtav nego Oto koga sam mnogo više volela?

Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumače­ nje isključeno. Posle kratkog razmišljanja mogao sam joj dati pravilno tumačenje sna koje mi je ona i po­ tvrdila. To mi je pošlo za rukom pošto mi je čitava prethodna  istorija  sna  bila  poznata.

Rano osirotela, devojka je odrasla u kući svoje mnogo starije sestre i među prijateljima i posetiocima u kući srela je i čoveka koji je na njeno srce ostavio trajan utisak. Neko vreme je izgledalo kao da će se ovi jedva iskazani odnosi završiti brakom, ali je ovaj srećan ishod stvari osujetila njena sestra,  čiji motivi za to nikad nisu našli puno objašnjenje. Posle raski­ da čovek kojeg je naša pacijentkinja volela izbegavao je kuću; ona sama se neko vreme posle smrti maloga Otona, kome je otada bila poklonila svoju nežnost, osamostalila. Ali joj nije pošlo za rukom da se oslo­ bodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonošću prema prijatelju njene sestre. Njen joj je ponos na­ ređivao da ga izbegava; ali bilo joj je nemogućno da svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se po­ sle toga javljali. Kad bi voljeni čovek, koji je spadao u stalež pisaca, bilo gde objavio neko predavanje, ona bi sigurno bila među slušaocima, a i inače koristila bi svaku priliku da ga na nekom trećem mestu izdaleka posmatra. Setio sam se da mi je dan ranije pričala da profesor odlazi na neki određeni  koncert, i  da i ona sama želi da ide tamo da bi ponovo  uživala u  tome da ga vidi. To je bilo na dan koji je prethodio snu; onoga dana kad mi je ispričala san trebalo je da se održi koncert. I tako sam lako mogao da iskonstru- išem pravilno tumačenje i postavio sam joj pitanje da li joj pada na pamet ikakav događaj koji se desio po­ sle smrti malog Otona. Ona je smesta odgovorila: Si­ gurno, tada je profesor posle dugog izostanka ponovo došao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kovče­ ga malog Otona. Bilo je tačno onako kao što sam oče­ kivao. Ja sam dakle san protumačio  na  ovaj   način:

„Kad bi sad i drugi dečak umro, ponovilo bi se isto. Vi biste dan proveli kod svoje sestre, profesor bi si­ gurno došao da izrazi saučešće, i vi biste ga ponovo videli pod istim uslovima kao tada. San ne znači ni­ šta drugo nego ovu vašu želju za ponovnim viđenjem protiv koga se u duši borite. Ja znam da u torbici no­ site ulaznicu za današnji koncert. Vaš san je san ne­ strpljenja, on je ponovno viđenje koje treba danas da se izvrši preuranio za nekoliko časova."

Da bi prikrila svoj san, ona je očigledno izabrala jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obično potisku­ ju, situaciju u kojoj je čovek tako ispunjen tugom da se na ljubav i ne misli. Pa ipak, sasvim je mogućno da i u realnoj situaciji, koju je san verno kopirao, uz mrtvački kovčeg prvog od nje jače voljenog dečaka, nije mogla da potisne nežno osećanje za posetioca koga dugo nije videla.

Drugo objašnjenje našao je jedan sličan san jed­ ne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloženjem, i koja je te osobine dokazivala za vreme lečenja bar još u svojim dosetkama. Toj dami se u vezi sa jednim du­ žim snom pričinilo da svoju jedinu petnaestogodišnju ćerku gleda kako leži mrtva u jednoj kutiji. Ona je baš imala želju da od ove pojave u snu stvori prigo­ vor protiv teorije o ispunjenju želje, ali je i sama slu­ tila da pojedinost o kutiji mora pokazati put ka ne­ kom drugom shvatanju sna.1 Prilikom analize palo joj je na pamet da je prethodne večeri u društvu došao razgovor na englesku reč „boa;" i na raznovrsne pre­ vode te reci u nemačkom jeziku, kao: kutija, loža, san­ duk, šamar itd. Iz drugih sastavnih delova ovog sna moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engle­ ske reci ,,box" sa nemačkim izrazom „Biichse" i da se podsetila i na to da se ova reč „Biichse" u nemačkom jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za ženski pol- ni organ. Ako njenom poznavanju topografske anato­ mije pogledamo malo kroz prste moglo se pretposta­ viti da dete u „kutiji" znači plod u majčinom telu. I kad sam joj to u toj  meri objasnio,  ona nije poricala da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj želji. Kao tako mnogo mladih žena, ni ona nije bila stvarno sreć- na kad je postala gravidna i više nego  jedanput  je sama sebi priznala da želi da joj dete u utrobi umre; u napadu besa, posle jedne žestoke svađe sa mužem, ona je čak pesnicama udarala po svome telu da bi dete pogodila. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo is­ punjenje jedne želje i nikakvo čudo nije ako ovo ispu­ njenje jedne petnaest godina odstranjivane želje po­ sle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopšte više ne možemo prepoznati. U međuvremenu se baš mno­ go  što-šta  izmenilo.

Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna, koja za sadržaj imaju smrt milih rođaka, treba ponovo da uzmemo u obzir kod tipičnih snova. Pomoću njih biću u mogućnosti da na novim primerima pokažem da se svi ovi snovi imaju tumačiti kao ispunjenja želja upr- kos neželjenoj sadržini  koju  oni  imaju.  Nijednom svom pacijentu, nego jednom inteligentnom pravniku iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje slede- ćeg sna koji mi je opet bio ispričan u nameri da me

1    Slično  kao  i  dimljeni  losos  u  snu  o  osujećenoj  večeri.

zadrži od brzopletog uopštavanja o učenju o snu želje.

„Sanjam", tako priča moj svedok, „da dolazim pred svoju kuću sa jednom damom pod rukom. Onde me čekaju zatvorena kola, prilazi mi jedan gospodin, legi- timiše  se  kao  policijski  agent  i  poziva  me  da  pođem s njim. Ja molim samo još malo  vremena  da  svoje stvari sredim. Verujete li vi da je to možda moja želja da budem uhapšen?" — „Sigurno da nije, to moram priznati. Možda znate pod kojom ste optužbom bili uhapšeni?" — „Da,  mislim  zbog  čedomorstva."   —

„Čedomorstva? Pa vi znate da takav zločin može da izvrši samo majka nad .svojim novorođen četom?" —

„To je tačno."1 — „A pod kakvim okolnostima ste sa­ njali, šta se dogodilo uveče pre toga?" — „Ne bih vo- leo da vam o tome pričam, to je jedna tugaljiva stvar." — „Ali meni je to potrebno, inače se moramo odreći tumačenja toga sna." — „Slušajte dakle. Noć nisam proveo kod kuće nego kod jedne dame koja za mene vrlo mnogo znači. Kad smo se ujutru probudili, dogodilo se između nas ponovo nešto. Zatim sam po­ novo zaspao i sanjao ono što vam je poznato." — „Da li je to neka udata žena?" — „Jeste". — „I vi ne že­ lite da imate dete s njom?" — „Ne, nikako, to bi nas moglo odati." — „Vi dakle ne vršite normalan sno­ šaj?" — „Primenjujem pažnju da se pre svršetka po­ vučem." — „Smera li pretpostaviti da ste u toku noći ovo više puta uradili i da ste posle ponavljanja ujutru bili nešto malo nesigurni, da li vam je to pošlo za ru­ kom?" — „To bi moglo biti." — „Onda je vaš san ispunjenje želje. Kroz taj san vi stičete spokojstvo da niste napravili dete, ili što je gotovo isto, vi ste tobože ubili dete. Postojanje srednjih članova lako mogu da vam dokažem. Sećate li se, pre nekoliko dana razgova­ rali smo o bračnim nevoljama i o inkonzekvenciji da je dozvoljeno da se snošaj obavi tako da se oplođenje

1 često se  dešava  da  se  neki  san  nepotpuno  ispriča,  i da se te k u toku analize  pojavi  sećanje  na  izostavljene  delove sna. Ovi  naknadno  umetnuti  delovi  redovno  daju  ključ za   tumačenje   sna.   Uporedi   kasnije   o   zaboravljanju   snova.

11 Frajd, Odabrana đela, VI

ne izvrši, dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jed­ nom sastali i  oblikovali  zametak  biva  kažnjen  kao zločin. Nastavljajući taj razgovor mi smo se setili i srednjovekovnog spornog pitanja o tome, u kom tre­ nutku zapravo duša ulazi u fetus, jer se tek od toga trenutka dozvoljava  da postoji  pojam umorstva.  Vama je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua (Lenau) koji izjednačava i umorstvo deteta i predo- hranu od dece." — „Na pesnika Lenaua sam začudo danas prepodne slučajno mislio." — „Još jedan odjek vašeg sna. A sad ću vam dokazati još jedno malo spo­ redno ispunjenje želje u vašem snu. Vi sa jednom da­ mom pod rukom dolazite pred vašu kuću. Vi je, dakle, vodite  kući,  umesto  da u  stvari  noć  provedete  s  njom u njenoj kući. Što se ispunjenje želje, koje sačinjava jezgro sna, krije  u  tako neprijatnom  obliku, za to mo­ žda ima više od jednog razloga. Iz moga članka o etio- logiji neuroze straha  mogli biste saznati da ja „coitus interruptus" (prekinuti snošaj) uzimam kao jedan od uzročnih  faktora  postanka  neurotičnog  strana.  S  ti­ me bi se slagalo kad bi vam posle više snošaja te vrste ostalo neko nelagodno raspoloženje, koje sada kao element ulazi u sastav vašeg sna. Ovim  neraspolože­ njem vi se takođe služite da biste ispunjenje želje pri­ krili. Uostalom, i pominjanje čedomorstva nije obja­ šnjeno. Kako dolazite do ovog specifično ženskog zlo­ čina?" — „Hoću da vam priznam  da sam već pre ne­ koliko godina bio upleten u jedan  ovakav  slučaj.  Bio sam kriv za  to  što  je  jedna  devojka  uklanjanjem  plo­ da pokušala da se zaštiti od posledica odnosa koji je održavala sa mnom. Sa izvođenjem te  namere  ja  ni­ sam imao nikakve veze, ali sam  dugo  bio  u  razumlji­ vom strahu da će se stvar otkriti." —  „Razumem,  i ovo sećanje dalo je drugi razlog zašto vam je strah da ste  stvar  loše  obavili  morao  biti  neprijatan.

Neki mladi lekar, koji je na mom predavanju slu­ šao da pričam o ovom snu, mora da se osetio njime pogođen jer je požurio da ga naknadno sanja, i njegov misaoni oblik primeni na jednu drugu  temu.  On  je dan ranije podneo  prijavu  o  svojim  prihodima,  koja je bila sasvim iskreno napisana pošto  je  imao  samo malo da prijavi. I sad je sanjao kako sa sednice pore- ske komisije dolazi jedan poznanik i saopštava mu da su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora, ali da je njegova prijava izazvala opšte nepoverenje i da će mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti. San predstavlja jedno površno prikriveno ispunjenje želje da važi kao lekar sa velikim prihodima. On, uostalom, podseća na poznatu priču o onoj mladoj devojci kojoj se savetuje da odbije svoga prosca, pošto je naprasit čovek i pošto će je u braku sigurno tući. Odgovor de- vojke glasi: „Samo neka me bije!" Njena želja da se uda je tako živa da prima i neprijatnost koja joj se stavlja u izgled pa da je čak i podiže do stepena želje.

Ako sve ove snove te vrste koji se često javljaju, a koji izgleda kao da se direktno protive mom učenju tako što imaju za sadržaj neispunjenje neke želje ili zbivanje nečeg očigledno neželjenog, obuhvatim pod nazivom „snovi protiv želje", onda vidim da se uglav­ nom mogu svesti na dva principa, od kojih jedan još nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima ljudi. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste želja da ne budem u pravu. Ovi se snovi događaju redovno u toku mojih lečenja kad se pacijent nalazi u otporu protiv mene, i ja sa velikom sigurnošću mogu računati na to da ću izazvati takav san čim sam prethodno bo­ lesniku izneo svoje učenje da je san ispunjenje želje.1 Štaviše, mogu očekivati da će se sa mnogim od mojih čitalaca isto to dogoditi; oni će se u snu spremno od­ reći neke želje samo da bi sebi ispunili želju da nisam u pravu. Poslednji san te vrste, koji želim da saop- štim, pokazuje opet to isto. Jedna mlada devojka koja je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene, pro­ tiv želje svojih rođaka i autoriteta koje je pitala za savet, sanja: kako joj kod  kuće  brane  da i  dalje  do­ lazi  kod  mene.  Ona se  onda  poziva na  obećanje  koje

1 O sličnim snovima „protiv želje" pričali  su  mi više puta moji slušaoci u toku poslednjih godina, kao o svojoj reakciji  na  njihov  prvi  dodir  sa  „teorijom  želje  sna".

u*

joj je bilo dato da ću je u slučaju potrebe i besplatno lečiti, i ja joj kažem: U pitanju novca, ne mogu miati nikakvih  obzira.

Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko is­ punjenje želje, ali u svima takvim slučajevima nalazi se osim jedne zagonetke još i jedna druga,  čije reše- nje pomaže da bi se resila ona prva. Odakle dolaze reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj, naravno, nikad nisam rekao nešto slično, ali jedan od njene braće, i to baš onaj što ima najveći uticaj na nju, bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko mene. San, dakle, želi da postigne da brat ostane u pravu i ona ne želi da samo u snu bratu da za pravo; to je sadržaj  njenog života i motiv njene bolesti.

Jedan san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju želje priprema najveću teškoću, sanjao je jedan lekar (August  Sterke)  i  objasnio ga:

„Na svom levom kažiprstu imam i vidim  sifilistič- ni  primarni  afekt  na  poslednjoj  falangi."

Možda će nas razmišljanje o tome što ovaj san sve do neželjene sadržine izgleda jasan i koherentan za­ držati od toga da ga analiziramo. Ali, ako se ne plaši­ mo truda oko analize, saznaćemo da „primarni afekt" treba izjednačiti sa „prima  affectio"  (prva  ljubav)  i da se odvratan čir prema recima Sterkeovim pokazuje kao „zastupnik ispunjenja želja punih velikom emo­ cijom".1

Drugi motiv snova protiv  želja  jeste  tako  blizu da možemo lako doći u opasnost da ga previdimo kao što se to meni duže vremena dešavalo. U seksualnoj konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistička komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno agresivne sadističke komponente. Takve ljude zove­ mo „idealnim"  mazohistima ako uživanje ne  traže u sebi nanetom telesnom bolu, nego u ponižavanju i du­ ševnom mučenju. Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi mogu imati snove protiv želja i snove nezadovoljstva, koji za njih nisu ništa drugo do ispunjenje želja, udo-

1    Zentralblatt fur Psychoanalyse II, 1911/12.

voljenje njihovih mazohističkih sklonosti. Ovde ću navesti jedan takav  san:  „Jedan  mlad  čovek koji  je u ranijim godinama veoma mučio  svoga  brata kome je bio homoseksualno odan posle temeljne promene karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela:

I. Kako ga njegov stariji brat  „sekira".  II.  Kako  se dva odrasla čoveka u homoseksualnoj nameri lepo za­ bavljaju. III. Brat je prodao preduzeće čije je vođenje zadržao za svoju budućnost.  Iz  ovog  poslednjeg  sna on se budi sa najmučnijim osećanjima, pa ipak je to mazohistički san želja, čiji bi prevod mogao glasiti ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj brat izvrši tu prodaju za kaznu za sva mučenja koja je od mene pretrpeo.

Nadam se da će navedoni primeri biti dovoljni da

—     do daljeg  prigovora  —  pokažu  da  je  verovatno  da

se i snovi sa mučnom sadržinom mogu rešavati kao ispunjenja želja.1   Niko u tome neće videti pojavu slu­

čaja  što  prilikom  tumačenja  ovih  snova  uvek  dolazi­ mo  na  teme  o  kojima  rado  ne  govorimo  ili  na  koje rado ne mislimo.  Neprijatno  osećanje koje  ovakvi sno­ vi  izazivaju  svakako  je  prosto  identično  sa  odvratno- šću  koje  bi  htelo  da  nas  —  većinom  sa  uspehom  — spreči  da raspravljamo  ili  razmišljamo  o  takvim tema­ ma,  i  koju  mora  svaki  od  nas  savladati  ako  uvidimo da  smo  primorani  da  se  njome  ipak  pozabavimo.  Ali ovo  osećanje  nezadovoljstva  koje  se  ovako  u  snu  jav­ lja  ne  isključuje  postojanje   jedne  želje;   kod  svakog čoveka  postoje želje  koje  ne bi  želeo  da  iskaže  drugi­ ma,  i želje koje ni sam sebi ne želi da prizna.  S druge strane,  mi  smo  u  pravu  da  karakter  nelagodnosti svih tih  snova  dovedemo  u  vezu  sa  činjenicom  izopačava­ nja  sna i  da zaključimo  da  su  ovi  snovi  baš  zato tako izopačeni  i  da  je  ispunjenje  želja  u  njima  prikriveno tako  da  se  ne  mogu  raspoznati,  pošto  postoji  odvrat­ nost,  namera  potiskivanja  protiv  teme  sna  ili  protiv želje  koja  je  iz  njega  crpena.  Izopačavanje  sna  stvar-

1   Ukazujem  na  to  da  ova  tema  ovde  nije  rešena  i  da će se o njoj kasnije još raspravljati.

no se pokazuje kao akt cenzure. Ali, mi o svemu što je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo ra­ čuna ako svoju formulu  koja treba da izrazi  suštinu sna izmenimo na sledeći način: San je (prikriveno) is­ punjenje   jedne   (potisnute,   suzbijene)   želje.1

Sada preostaju još snovi straha kao naročita pod­ vrsta snova sa tegobnom sadržinom, čije će shvatanje kao snova želja kod neprosvećenih naići na najmanju spremnost da ga prihvate. Ali ipak sa snovima strana mogu ovde brzo da završim; nije to neka nova strana problema sna koja bi se u  njima  pokazala,  nego  se kod njih radi o razumevanju neurotičkog straha uop- šte. Strah koji u snu osećamo objašnjen je samo pri­ vidno sadržinom sna. Ako sadržinu sna izložimo tu­ mačenju, primetićemo da strah u snu nije bolje oprav­ dan sadržinom straha nego možda strah jedne fobije predstavom o kojoj fobija visi. Istina je, doduše, da se čovek može baciti sa prozora i da zato ima razloga da kod prozora bude na neki način pažljiv, ali se ne može razumeti zašto je kod odgovarajuće fobije strah tako velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj . Isto objašnjenje pokazuje se punovažno za fobiju kao i za san straha. Strah je oba puta na predstavu koja ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog dru­ gog  izvora.

1 Jeda n živi veliki pesnik koji, kao  što  mi  je  rečeno, neće  ništa  da  čuje  o  psihoanalizi  i   tumačenju   sna,   nalazi ipak i sam skoro identičnu formulu za suštinu sna:  „Nepo­ zvano  pojavljivanje  suzbijenih   želja   čežnje   pod   pogrešnim licem i imenom." E. Spiteler (Spitteler), Meine friihesten Erlebnisse,  u  Suddeutsche  Monatschefte,   Oktobar   1913.

Ovde unapred navodim proširenje i modifikaciju gore navedene osnovne formule koja potiče od Ota Ranka :  „San redovno predstavlja na osnovi i pomoću potisnutog infan- tilno-seksualnog materijala aktuelne,  po  pravilu  i  erotične želje, u zavijenom i simbolički obučenom obliku." („San koji sam sebe tumači"). Ni na jednom  mestu  nisam  izjavio  da sam ovu Rankovu formulu prihvatio. Kraći u  tekstu  sadr­ žani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Ali što sam Ran­ kovu modifikaciju uopšte spomenuo, bilo je dovoljno da psihoanalizi  doprinese  prekor  koji  je  bezbroj  puta  ponav­ ljan: da ona, naime, tvrdi da svi snovi imaju seksualnu sa-

Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravlja­ nja o prvom ukazati na drugi. U jednom kratkom članku o „Neurozi straha" (objavljenom u Neurolo- gisches Zentralblatt, 1895, sabrana dela sveska I), tvr­ dio sam u svoje vreme da neurotični strah vodi po­ reklo iz seksualnog života i da odgovara libidu, skre- nutom sa svoga cilju, koji nije  dospeo  do  primene. Ova formula se od toga vremena uvek pokazala više nego tačna. Iz nje se sad može izvesti postavka da su snovi straha seksualne sadržine, čiji je pripadajući libido pretrpeo promenu u strah. I kasnije će se pru­ žiti prilika da ovo tvrđenje potkrepimo analizom ne­ kolikih snova kod neurotika. Takođe ću u svojim da­ ljim pokušajima nastojati da se približim jednoj teo­ riji sna, te ponovo govoriti o uslovu snova straha i njihovom  usklađivanju  sa teorijom  o ispunjenju sna.

držinu Ako tu rečenicu razumemo onako kao što ona treba da bude shvaćena, ona samo dokazuje koliko malo savesno- sti kritičari obično koriste na svom poslu, i koliko rado pro­ tivnici najjasnije izjave previde, ako one nisu dobre  za  nji­ hovu sklonost ka napadu ; jer nekoliko stranica ranije ja sam pomenuo raznovrsna ispunjenja želja u dečjim snovima (da načine izlet na selo, ili vožnju jezerom, da nadoknade pro ­ pušteni obrok itd.), na drugim mestima raspravljao  sam  o snovima gladi, o snovima draženja na žeđ, o draženju  na ekskreciju,  o  čistim  snovima   komoditeta.   Cak  i  sam  Ran k ne   postavlja   neko   apsolutno  tvrđenje.   On  kaže   „po   pravilu i erotične  snove",  a   to  se  može  za   većinu   snova  odraslih ljudi  u  potpunosti  potvrditi.

Drukčije  stvari  stoje  ako  reč  „seksualan"  upotrebimo u smislu „erosa" koji je sada u psihoanalizi uobičajen. Ali, protivnici teško  da  su  pred  očima  imali  interesantan  pro ­ blem: da li svi snovi  nisu  stvoreni  od  „libidinoznih"  pokret­ nih  snaga  (nasuprot  „destruktivnim")?