IV

IZOPAČENJE SNA

Ako sad postavljam tvrdnju  da  je  ispunjenje želje smisao svakoga sna, da prema tome nema dru­ gih snova do snova želja, onda sam već unapred si­ guran da ću naići na najenergičnije protivljenje. Pri- govoriće mi: „Da ima snova koje treba shvatiti kao ispunjenje želja, to nije ništa novo, pisci su to već odavno primetili" (Uporedi Radeštok, str. 137, 138; Folkelt, str. 110, 111; Purkinje, str. 456; Tisije, str. 70,

M. Simon, str. 42, o snovima gladi barona Trenka za­ tvorenog u tamnicu, i mesto kod Grizingera (Griesin- ger, str. 111).1 Ali,  s druge strane,  da ne postoji ni­ šta osim snova ispunjenja želja, to je opet neoprav­ dano uopštavanje koje se na sreću lako može odba­ citi. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i najneprijatniju sadržinu, ali u njima nema nikakvog traga nekog ispunjenja želje. Pesimistički filozof Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji  o ispunje­ nju želja nalazi se sigurno najdalje. U svom delu Filozofija  nesvesnog  (Philosophie   des  Unbewussten,

II. deo, stereotipno izdanje, strana 344) kaže: „Sto se sna tiče, to zajedno s njim sve muke i nevolje bud­ nog  života  prelaze  i  u  stanje  spavanja,  samo  jedno

1 Još novoplatonik Plotin kaže: „Ako je podstaknuta želja, onda dolazi fantazija i tako reći poklanja nam njen predmet" (Di Prel, str. 276).

ne što obrazovanog čoveka donekle može pomiriti sa životom: naučno uživanje i uživanje u umetnosti ... " Ali i manje nezadovoljni posmatrači istakli su da su bol i neraspoloženje u snu češći od zadovoljstva, tako Sole (Scholz, str. 33, Folkelt str. 80) i drugi. Štaviše, gospođa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence  Hal- lam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se izražava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima. One 58 procenata snova označavaju kao tegobne i samo 28,6 procenata kao pozitivno prijatne. Osim ovih snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne te­ gobne osećaje u životu, postoje i snovi straha, u ko­ jima nas ovi najstrašniji od svih  osećaja neprijatno­ sti potresaju sve dok se ne probudimo. A baš ovakvi snovi straha snalaze tako lako baš onu decu (uporedi delo Dehakerovo (Debacker) o  „Pavor  nocturnus") kod koje smo naišli na neskrivene snove želja.

Izgleda zaista da upravo snovi straha žigošu kao apsurdnost uopštavanje ove postavke do koje  smo došli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka, da  je  naime  san  ispunjenje  želja.

Pa ipak nije baš suviše teško izvući se iz ovih prividno prisilnih prigovora. Treba se samo osvrnuti na to da se naše učenje ne zasniva na procenjivanju manifestne sadržine sna, nego da se odnosi na mi­ saonu sadržinu koju pokazuje rad  na  tumačenju sna da se iza njega nalazi. Uporedimo manifestnu i la­ tentnu sadržinu sna jednu sa drugom. Tačno je da postoje snovi čija je manifestna sadržina od najte- gobnije vrste, ali je li ikad iko pokušao da objasni te snove, da  otkrije  njihovu  latentnu  sadržinu?  A  ako to nije pokušao, onda nas oba prigovora više ne po­ gađaju; ostaje uvek mogućnost da se i tegobni snovi i snovi strana posle tumačenja  otkriju  kao  ispunje­ nje  želje.1

Sasvim je  neverovatno  sa  kakvom  upornošću  se  i  či­ talac i kritičar  odupiru  ovom  razmišljanju  i  kako  to  osnov­ no razlikovanje između manifestne i latentne sadržine  ostav­ ljaju nezapaženo. Ali nijedna od svih izjava što u literaturi postoje   ne   izlazi   u   susret   ovoj   mojoj   postavci   toliko   koliko

Kod naučnog rada često je korisno, ako  rešenje jednog problema stvara teškoće, da se uz prvi uzme još  jedan  problem,  onako  kao  što  dva  oraha  otpri­ like lakše pokrckamo  jedan  sa  drugim  nego  pojedi­ načno.  I  tako  se ne  nalazimo  samo   pred   pitanjem: Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunje­ nje želja, nego možemo iz naših dosadašnjih rasprav­ ljanja o snu postaviti još jedno drugo pitanje:  Zašto snovi   indiferentne  sadržine,  koji   se   pokazuju   kao ispunjenje  želja,  ovaj  svoj  smisao  otvoreno  ne  po­ kazuju. Uzmimo onaj san o Irminoj  injekciji, o kome smo opširno raspravljali; on nipošto nije tegobne pri­ rode,  i  on  se  posle  tumačenja  može  prepoznati  kao eklatantno  ispunjenje  želje.  Ali  zašto  mu  je  uopšte potrebno  tumačenje?  Zašto  san   ne   kaže   direktno kakvo značenje ima?  Stvarno ni san o Irminoj injek­ ciji  ne  stvara  na  početku  utisak  da  snevačevu  želju prikazuje  kao  ispunjenu.  Čitalac  svakako  neće  steći taj  utisak,  ali i ja  sam  to  nisam znao,  pre nego  što sam pristupio analizi.  Ako ovo  držanje sna kome je

jedno mesto u Silijevom (Sully) članku: „Dreams as a reve- lation" (Snovi kao otkrovenje) čija zasluga ne treba da bude umanjena  time  što  je  te k  ovde  navodim:  ,,It  would  seem, then, after ali, that dreams are not the utte r nonsense they have been said to be by such authorities as Chaucer,  Shake- speare and Milton. The caotic agrregations of  our  nightfancy have a significance an communicate neknowledge. Like some letter in cipher, the dream-inscription when serutinized closely loses its first look of balderdash and takes on  th e aspect of a serious intellegible message. Or, to vary the figure silghtly, wemaysay that, like some palimpsest the dream discloses bencath its worthless  surface-characters  traces  of an old and precious communication", str. 364). Izgledalo bi tad, posle svega,  da  snovi  nisu  krajnja  besmislica  kao  što su za njih govorili autoriteti kao Čoser, Sekspir i Milton. Haotične agregacije naše noćne fantazije imaju značenje i posreduju nam neko novo znanje. Kao neko šifrovano pismo, natpis u snu, ako se posmatra izbliza, gubi svoj prvi izgled besmislene brbljarije i poprima izgled jedne ozbiljne ra ­ zumljive poruke. Ili, da u nekoliko izmenimo poređenje, mo ­ žemo reći da san kao  neki  palimpsest  ispod  svoje  površine bez vrednosti krije tragove jednog starog i dragocenog oba- veštenja.

potrebno objašnjenje nazovemo činjenicom izopača­ vanja sna, onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje: Odakle dolazi ovo izopačavanje sna?

Kad bismo o tome pitali ono što nam prvo padne na pamet, mi bismo mogli doći do različitih moguć­ nih rešenja, na primer da  u  toku  spavanja  postoji neka nemogućnost da se mislima u snu stvori jedan odgovarajući izraz. Ali analiza izvesnih snova pri­ morava nas da za izopačavanje sna dopustimo neko drugo objašnjenje. Ja ću to pokazati na jednom dru­ gom svom snu, koji opet zahteva mnogostruke indi­ skrecije, ali nas za ovu ličnu žrtvu obeštećuje temelj­ nim  osvetljenjem problema.

Uvod: U proleće 1897. godine  saznao  sam  da  su me dvojica profesora na našem   univerzitetu  predlo­ žila za imenovanje za Prof. extraord. (izvanrednog profesora). Ova me je vest iznenadila i veoma obra­ dovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice profesora koje se međusobnim odnosima nije moglo objasniti. Ali sam  smesta  pomislio  da  za  ovaj  doga­ đaj ne smem vezivati  nikakva  očekivanja.  Ministar­ stvo tokom poslednjih godina predloge ovakve  vrste nije uzimalo u obzir, i više mojih kolega koji  su  bili stariji od mene i koji su  po  zaslugama  u  najmanju ruku bili meni jednaki očekivalo je uzalud svoje na- imenovanje. Nisam  imao nikakvog razloga da pret­ postavim da će sa mnom biti bolje. Odlučio sam dakle da se tešim. Ja, koliko znam, nisam slavoljubiv, obav­ ljam svoju lekarsku aktivnost sa zadovoljavajućim uspehom a da  me  nikakva  titula ne  preporučuje.  Nije se, uostalom, uopšte radilo o tome da li ću reći  za grožđe da je slatko ili  kiselo,  pošto  je  očigledno  vi- silo  suviše  visoko  za  mene.

Jedne večeri posetio me je jedan moj kolega i prijatelj, jedan od onih čija mi je sudbina služila kao opomena. Već duže vremena kandidat za unapređe­ nje za profesora, koje lekara u našem društvu za nje­ gove bolesnike podiže na stepen polubožanstva, i ma­ nje rezigniran nego ja, on je s vremena na vreme podnosio predstavke u kancelarijama visokog mini­ starstva  da  bi  ubrzao   rešenje   svojih   prilika.  Posle jedne takve posete on dođe k meni. Pričao mi je da je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u škripac i da ga je direktno ispitao da li su za odga­ đanje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesio­ nalni obziri. Odgovor je glasio: da, na svaki način, u sadašnjim prilikama njegova  ekselencija  zasad  još nije u stanju itd. „Sada bar znam na čemu sam", za­ vrši moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije done- lo ništa novo, ali me je u mojoj  rezignaciji  moralo samo još više da ojača. Je r ti isti konfesionalni obziri mogu se naime primeniti i na moj  slučaj.

Ujutru posle te posete imao sam sledeći san koji mi je bio značajan i zbog svoga oblika. On se sasto­ jao od dve misli i iz dve slike, tako da su jedna mi­ sao i jedna slika jedna drugu  izmenjivale.  Ali  na ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna, jer druga polovina nema nikakvog posla sa namerom ko­ joj  ovo saopštenje sna treba da posluži.

I.. . prijatelj R. je moj stric. — Ja za njega ose- ćam  veliku  nežnost.

I I . . . Njegovo lice vidim pred sobom nešto iz- menjeno. Kao da je izduženo, žuta brada koja ga okružuje  naročito  je  jasno  istaknuta,

Zatim dolaze oba ostala dela, ponovo jedna mi­ sao i  jedna  slika,  preko  kojih  prelazim.

Tumačenje sna izvršeno je na sledeći način:

Kad mi je san pao na pamet, u toku prepodneva, ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. Ali nisam mogao da ga se oslobodim i on  me  je  celog dana pratio dok mi je uveče učinio i prekore: „Kad neko od tvojih pacijenata ne bi umeo ništa drugo da kaže uz tumačenje sna  nego:  to je  besmislica,  ti  bi ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka ne­ prijatna stvar koju on ne želi da uzme na znanje. Postupi sa sobom isto tako: tvoje mišljenje da je san besmislica pokazuje samo unutrašnji otpor prema tu­ mačenju sna. Nemoj da te u tome spreči." I ja sam se prihvatio  tumačenja.

,,R. je moj stric". Sta  to  može  da  znači?  Ta  ja sam imao  samo jednog strica,  strica Jozefa.1  S njim se dogodilo nešto žalosno. Njega je jednom, tome ima više od trideset godina, želja za zaradom  zavela  da uradi nešto što  zakon teško kažnjava, i  kazna ga  je posle toga i zadesila. Moj otac, koji je u toku od ne­ koliko dana osedeo od brige, govorio bi uvek da stric Jozef nikad nije bio loš čovek, nego slaboumnik; tako se izražavao. Ako je, dakle, prijatelj R. moj stric Jo­ zef, time hoću da kažem: R. je slaboumnik! Jedva verovatno i veoma neprijatno! Ali to je baš ono lice koje vidim u snu, sa izduženim crtama i žutom bra­ dom. Moj stric je stvarno  imao takvo  lice,  dugulja­ sto, okruženo lepom plavom bradom. Moj prijatelj R. bio je intenzivno crn, ali kad ljudi sa crnom kosom počinju da sede onda bivaju kažnjeni za sjaj svojih mladalačkih godina. Njihova  crna  brada  vrši  dlaku po dlaku neprijatnu promenu boje; ona  najpre  po­ staje crvenomrka, zatim žutomrka, i tek onda defi­ nitivno seda. U tom stadij umu sada se nalazi brada moga prijatelja R.; uostalom, i moja brada već, što primećujem sa nezadovoljstvom. Lice  koje  vidim  u snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. i lice moga strica. Ono  je  kao  kakva  fotografija  Galtonova  koji je dao da se na istoj ploči fotografiše više lica da bi utvrdio porodičnu sličnost. Nikakva sumnja dakle nije moguća, ja stvarno mislim da je prijatelj R. slabo­ umnik — kao i moj  stric Jozef.

Ja još uvek uopšte ne slutim u koju sam svrhu uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano moram boriti. Taj  odnos ipak nije suviše dubok,  jer je stric bio zločinac, a moj prijatelj R. je bespreko- ran. Otprilike do kazne zato što je biciklom oborio jednog šegrta.  Treba li da mislim na to?  To bi zna-

1 Značajno je kako se ovđe moje sećanje — u budnom stanju — ograničava za svrhe analize. Ja sam poznavao pet stričeva, jednog od njih  sam  voleo  i  poštovao.  Ali  u  trenut ­ ku  kad  sam  savladao  otpor  protiv   tumačenja   sna,   ja   sam sebi rekao: Imao  sam  samo  jednog  strica,  upravo  onoga,  koji se  u  snu  pominje.

čilo upoređenje činiti smešnim. A tada mi pade na pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre ne­ koliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. i to o istoj temi. Kolegu N. sreo sam na ulici; i on je bio predložen za profesora, znao je za čast koja mi je učinjena i čestitao  mi na tome. Ja sam to odlučno otklonio. „Baš vi ne treba sebi da dozvoljavate ovak­ vu šalu, pošto ste vrednost ovakvog predloga iskusili sami na sebi." A on će posle toga, verovatno ne baš ozbiljno: „To se ne može znati. Protiv mene postoji nešto naročito. Zar ne znate da je jedno lice jednom podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas uveravati u to da je  istraga  bila  obustavljena,  to  je bio jedan ordinaran pokušaj uccnjivanja;  i imao sam mnogo muke da i samu tužilju spasom od kazne. Ali možda baš ovaj slučaj u ministarstvu iskorišćavaju protiv mene da me ne  bi imenovali za profesora. A vi, vi ste bez ikakve ljage." Eto, uhvatio sam zločin­ ca, ali ujedno i tumačenje i tendenciju moga sna. Moj stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili naimenovani za profesore,  jednoga kao slaboumnika, a drugog kao zločinca. Sad znam i to zašto mi je ovo predstavljanje potrebno. Ako su za odlaganje ime­ novanja mojih prijatelja R. i N. „merodavni konfe­ sionalni obziri", onda i moje imenovanje dolazi u pitanje; ali ako odbijanje od  imenovanja  i  kod  jed­ nog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge koji me ne pogađaju, onda moja nada ostaje nepo­ mućena. Tako postupa moj san; jednoga, R-a, stvara slaboumnikom, a drugoga, N-a zločincem; a ja nisam ni jedno ni drugo, mogu se radovati svom imenova­ nju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni, koju bih morao da izvršim na račun svoje sopstvene ličnosti, za koju sam saznao iz izveštaja moga prija­ telja R, što mu je onaj visoki činovnik priznao.

S  tumačenjem  ovoga  sna  moram  se  baviti  i  da­ lje.  On  za  moje  osećanje  još  uvek  nije  rešen  na  za­ dovoljavajući  način,  ja  se  još  uvek  nisam  pomirio  sa lakoćom  kojoj   sam  degradirao  dvojicu  uvaženih  ko­ lega  da  bih  sebi   ostavio  slobodan  put  ka  profesuri Moje   nezadovoljstvo   sa   mojim   postupkom   na   svaki

10 Frojđ, Odabrana dela, VI

način se već smanjilo otkako znam da procenim vred- nosti iskaza u snu. Ja bih prema svakome osporavao da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em prikazivanju one afere iznuđivanja kod N.-a. Ja tako- đe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i ovde,  kao i  tamo,  postoji  samo moja želja  da  stanje bude takvo kao što ga moj  san izražava.  Tvrđenje u kome se moja želja realizuje u drugom snu zvuči ma­ nje apsurdno nego u prvom;  ono je ovde oblikovano spretnim korišćenjem činjeničkih oslonaca, nešto kao ispravljena kleveta na kojoj  „nešto jeste",  jer prija­ telj  R.  u  svoje  vreme  imao  je protiv  sebe  glas  jed­ nog stručnog profesora, a prijatelj N. mi je bezazleno i  sam  pružio  materijal  za  klevetu.  Ipak  mi,  ponav­ ljam,  izgleda  da  je  snu  potrebno   dalje   objašnjenje.

Sad se sećam da je san sadržavao još jedan deo na koji se moje tumačenje dosad nije obaziralo. Po­ što mi je palo na pamet da je R. moj stric, ja u snu osećam toplu nežnost prema njemu. Kuda spada ovo osećanje?  Za  strica  Jozefa  naravno  nikad  nisam imao neka osećanja nežnosti. Prijatelj R. mi je već godinama mio i drag; ali  kad  bih  došao  k  njemu  i kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio re­ cima, on bi nesumnjivo bio zapanjen. Moja nežnost prema njemu izgleda mi  neistinita  i preterana,  slič­ no kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima, koji izražavam stapanjem njegove  ličnosti  sa  lično­ šću moga strica; ali preterana u suprotnom smislu. A sad mi se pred očima pojavljuje jedno drugo stanje stvari.  Nežnost u  snu ne spada u latentnu  sadržinu, u misli koje se nalaze iza sna; ona stoji u suprotno­ sti sa ovom sadržinom; ona je sklona tome da mi pokrije poznavanje tumačenja sna.  Verovatno je baš to njen smisao. Sećam se sa kakvim otporom sam pri­ lazio tumačenju sna, koliko dugo sam hteo da ga odgodim proglašavajući san čistom besmislicom. Iz svojih psihoanalitičkih lečenja znam kako ovakav odbijajući sud treba tumačiti. On nema nikakve vred- nosti za saznanje, nego samo vrednost jednog izra­ žavanja  afekta. Ako moja mala ćerka ne voli jabuku

koju smo joj  ponudili,  ona tvrdi da je jabuka gorka a da je nije ni okusila. Ako se moji pacijenti  po­ našaju onako kao moja mala, onda znam da je i kod njih u pitanju jedna predstava koju oni žele da po­ tisnu. To isto važi i za moj san. Ja ne želim da ga tumačim zato što tumačenje sadrži nešto čemu se opirem. Posle izvršenog tumačenja sna, ja saznajem čemu sam se opirao; to je bilo tvrđenje da je R. sla- boumnik. Nežnost koju osećam prema  R-u ne  mogu da svedem na latentnu misao u  snu,  ali  je  mogu svesti na ovo moje opiranje. Ako je moj san u  po- ređenju sa svojom latentnom sadržinom u toj tački izopačen, i to izopačen u suprotno, onda manifestna nežnost u snu služi ovom izopačenju, ili, drugim re­ cima, izopačenje se ovde pokazuje kao namerno, kao sredstvo pretvaranja. Moje misli u snu sadržavaju pogrdu za R.; da ne bih tu pogrdu primetio, u san do- speva  suprotnost,  nežno  osećanje  za  njega.

To bi moglo biti jedno saznanje od opšte važnosti. Kao što su pokazali primeri navedeni u trećem odelj- ku (III), postoje snovi koji  su  neprikrivena ispunje­ nja želja. Tamo gde je ispunjenje želje  neraspoznaj- no, prikriveno, tamo  bi  morala  postojati  tendencija ka odbrani protiv ove želje, i zbog te odbrane se želja ne bi mogla izraziti drukčije  nego  izopačena.  Ja  ću za ovaj  sticaj prilika iz psihičkog života potražiti od­ govarajući deo iz društvenog života. Gde se u dru­ štvenom životu može naći neko slično izopačenje jed­ nog psihičkog akta? Samo onde gde se  radi o dve osobe, od kojih jedna raspolaže izvesnom  moći,  a druga mora da zbog te moći  povede  računa.  Ova druga osoba onda izopačava svoje psihičke akte, ili, kao što takođe možemo reći, ona se pretvara. Učtivost koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim delom jedno takvo pretvaranje; ako svoje snove tu­ mačim za čitaoca, primoran sam na takva izopača­ vanja. O prisiljavanju na ovakvo izopačavanje tuži se i  pesnik:

„Najbolje što možeš znati, ipak ne smeš reći de- čacima."

10'

(„Das  Beste,  was  du  ivissen  kannst, Darfst  du  den  Buben  doch  ničht  sagen").

U takvom položaju nalazi se politički pisac koji ima vlastodršcima da kaže neprijatne istine. Ako ih kaže neprikriveno, onda će vlastodržac njegovu izja­ vu sprečiti, naknadno,  ako  se radi o usmenoj  izjavi, a preventivno ako se objavi  putem  štampe.  Pisac treba da se boji cenzure, i on zato ublažava i izopa- čava izražavanje svoga mišljenja. Prema jačini i osetljivosti te cenzure, on je primoran ili da  zadrži samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama umesto u direktnim navodima, ili pak mora svoje ne­ prijatno saopštenje zaviti u prerušeni oblik koji će izgledati bezazlen; on, na primer, srne da priča o onome što se zbilo između dvojice mandarina u Kini a da pri tom ima na umu činovnike u svojoj domo­ vini. Ukoliko je cenzura oštrija, utoliko će to pre- rušavanje ići dalje, utoliko će često biti duhovitija sredstva koja čitaoca ipak odvode na trag stvarnog značenja.1

1 Gospođa  dr  H.  fon  Hug-Helmut  (Hellmuth)  objavila je 1915.  godine  u  Međunarodnom časopisu za lekarsku psi­ hoanalizu (Internationale Zeitschrift fur arztliche Psvcho- analvse III) jedan san koji je možda pogodniji  nego  i  jedan drugi da opravda moju nomenklaturu izopačavanja sna. U ovom slučaju rad i se istim sredstvima  kojima  se  služi  i  cen­ zura pisama da bi izbrisala ona mesta koja joj izgledaju po- dozriva.

Cenzura pisama ovakva mesta čini nečitljivim precr­ tavanjem, a cenzura sna ih zamenjuje  nerazumljivim mrm ­ ljanjem.

Da bi se san razumeo, treba  da  kažem  da  je  snevačica, jedn i  Veoma  ugledna,  veoma   obrazovana   dama,   stara   pede­ set godina, udovica jednog višeg oficira  koji  je  umro  otpri­ like pre dvanaest  godina  i  majka  odraslih  sinova,  od  kojih se  jedan  za  vreme  ovoga  sna  nalazi  na  frontu.

A sad o snu o „ljubavnim uslugama". „Ona odlazi u garnizonsku bolnicu broj 1 i kaže stražaru na kapiji da mora razgovarati  sa  lekarom  šefom  .. .  (pominje  neko  njoj  nepo-

Slaganje između fenomena cenzure i fenomena izopačavanja sna koje treba da se sprovede do  svih pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo postojanje sličnih uslova. Mi možemo, prema  tome, kod  čoveka  pojedinca  kao  vinovnike  formiranja  sna

znato ime)  pošto želi da radi neki posao u  bolnici.  Pri  tom reč  „posao"  naglašava  tako  da  stražar  smesta  primećuje  da se  rad i  o  „ljubavnim  poslovima".  Pošto  je  ona  jedna  starija dama,  on  je  posle  kratkog  oklevanja  pušta  da  prođe.  Ali umesto da dođe kod glavnog lekara, ona dolazi u jednu ve­ liku, mračnu sobu, u kojoj  mnogi oficiri i vojni lekari stoje pored  jednog  dugačkog  stola  ili  sede  za  njim.  Ona  se  svo­ jom  molbom  obraća  jednom  štabnom  lekaru  koji  je  već  po­ sle nekoliko reci razume. Tekst njenog govora u snu je ovaj:

„Ja i mnoge druge žene i  mlade  devojke  u  Beču  spremne smo da vojnicima,  običnim  vojnicima  i  oficirima  bez  razli­ ke ... "  Tu   u   snu   dolazi   neko   mrmljanje.   Ali   da   su   svi prisutni  ovo  mrmljunjc  pravilno  shvatili  pokazuju  joj  deli- mično zbunjeni a delimično i zluradi pokreti oficira. Dama nastavlja: Znam  da  naša  odluka  zvuči  neobično,  ali  za  nas je to dozlaboga istina. Ni  vojnik  na  frontu  se  ne  pita  da  li želi da umr e ili ne.  Sledi  neugodno  ćutanje  koje  traje  neko­ liko  minuta.  Štabni   lekar   je   sad   zagrli   rukam a   preko   sredi­ ne  i  kaže  joj:  Milostiva  gospođo,  pretpostavite   da   zaista dođe do toga .. . (Mrmljanje). Ona se izvuče iz njegovog  za­ grljaja  sa  mislima:  Svi  su  jednaki  i   odgovara:   Gospode bože,  pa  ja  sam  jedna  stara  žena  i   možda   neću  uopšte   do- speti  u  taj  položaj.  Uostalom,  jedan  uslov  bi  se   morao   odr­ žati:  vođenje  računa  o  godinama  starosti;  da   jedna   starija žena  nekom  sasvim  mladom  čoveku  ne  .. .   (Mrmljanje)   to bi bilo strašno! — Štabni lekar: Ja to potpuno razumem. Nekoliko oficira, među njima jedan koji ju   je  u  mladim godinama bio  prosio,  glasno  se  nasmejaše  i  dama  zaželi  da je  odvedu  do  glavnog  lekara  koga  je  poznavala,   da   bi   se stvar izvela na čistinu. Pr i tome joj na njeno veliko izne­ nađenje  padne  na  pamet  da  njegovo  ime  uopšte  ne  zna. Štabni lekar je uprkos tome vrlo učtivo  i  s  puno  poštovanja uputi da ide na drugi sprat preko vrlo uzanih gvozdenih zavojitih  stepenica  koje  vode  iz  sobe  direktno  na  gornje spratove. Prilikom  penjanja,  ona  čuje  jednog  oficira  kako kaže: To je  kolosalna  odluka,  svejedno,  da  li  je  neka  mlada ili   stara ;   svako   poštovanje.

Sa osećanjem da prosto čini svoju dužnost, ona se penje stepenicama    bez   kraja.

Ovaj se san ponavlja još dva  put a  u  toku  od  nekoliko nedelja —  kao  što  dama  kaže  —  samo  sa  sasvim  beznačaj­ nim i zaista besmislenim izmenama.

pretpostaviti dve psihičke snage (strujanja, sistema), od kojih jedna stvara želju koja dolazi do  izražaja kroz san, dok ona druga obavlja cenzuru na toj želji sna i kroz ovu cenzuru iznuđava da njegovo ispolja- vanje bude izopačeno. Pitanje je samo, u čemu se sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona srne da vrši svoju cenzuru. Ako se setimo da latentne misli sna pre analize nisu svesne, a da se manifestnih sadržina koje iz njih proizlaze sećamo kao svesnih, onda nije daleko pretpostavka da je prednost  ove druge instancije baš propuštanje u svest. Iz prvog sistema ne bi ništa moglo dospeti u svest što pret­ hodno ne bi prošlo kroz drugu instancu, a druga in­ stanca ne  propušta  ništa  a  da ne  izvrši svoja  prava i da licu koje stiče svest ne sprovede izmene koje su joj odobrene. Mi pri tom formiramo jedno sasvim određeno shvatanje  o  „suštini"  svesti;  osvešćivanje je za nas jedan naročiti psihički akt, različit i sasvim nezavisan od procesa formiranja predstavljanja, ili ideje, i svest nam izgleda kao čulni organ koji per­ cipira sadržinu datu negde  na  drugom mestu.  Može se pokazati da psihopatologija uopšte ne  može  da bude bez ovih osnovnih postavki. Detaljniju procenu o  njima možemo  ostaviti  za   jednu   kasniju   priliku.

Ako zadržim ovu  sliku  obeju  psihičkih instanca i njihovih odnosa prema svesti, pruža se  za  upad­ ljivu nežnost koju u snu osećam prema svome prija­ telju R. koji u tumačenju sna biva tako unižen, jed­ na potpuno kongruentna analogija iz političkog  ži­ vota ljudi. Zamislimo život u državi, gde se među sobom bore  jedan  vladar  ljubomoran  na  svoju  vlast i živo javno mišljenje. Narod se kao buni protiv jed­ nog činovnika koji im nije po volji i traži da bude otpušten; da ne bi pokazao da mora voditi računa o volji naroda, tiranin ovoga činovnika upravo tada od­ likuje jednim visokim odlikovanjem za koje inače ne bi bilo nikakvog povoda. Tako moja druga instancija, koja vlada  prilazom  svesti,  odlikuje  moga  prijate­ lja R. izlivom  prevelike nežnosti pošto  bi ga nasto­ janja  želje prvog  sistema  iz nekog  naročitog  intere-

sa kojeg se upravo  predano pridržavaju  htele  da  ga nagrde  kao  slaboumnika.1

Možda nas ovde obuzima slutnja da  je  tumače­ nje sna u stanju da nam da objašnjenja o  sastavu našeg duševnog aparata koje smo dosad uzalud oče­ kivali od filozofije. Ali mi ne krećemo tim  tragom nego se vraćamo natrag na naš početni problem, po­ što smo  objasnili izopačen  je sna.  Postavljalo se  pi­ tanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadržinom mogu analizirati kao ispunjenje želja. Mi sad vidimo da je to mogućno ako se dogodilo izopačen je sna, ako neprijatna sadržina sna služi samo za prerušivanje željenog sna. S obzirom na naše pretpostavke o dve- ma psihičkim instancijama, mi sad možemo takođe reći: neprijatni snovi stvarno sadržavaju nešto što je toj drugoj instanci neprijatno, što međutim istovre­ meno ispunjava želju prve instance. To su utoliko snovi želja što svaki san polazi od prve instance, dok se druga instanca prema snu ponaša samo kao od- brambena a ne kao stvaralačka.2 Ako se, sad, ogra­ ničimo na vrednovanje onoga što druga instancija doprinosi snu, onda se u san uopšte nikad ne možemo razumeti. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je autor  primetio  na  snovima.

1    Takvi  dvolični  snovi   nisu   retk e   pojave   ni   kod   mene ni kod drugih ljudi. Dok sam se bavio obradom  jednog  na ­ učnog problema uznemiravao me je više noći,  jednu  za  dru ­ gom, jedan lako  zbunjujući  san  koji  je  imao  za  sadržaj  po­ mirenje sa jednim prijateljem koga sam  već  odavno  odba­ cio. Četvrti ili peti  put  uspe  mi  naposletku  da  shvatim  smi­ sao  ovoga   sna.  Smisao  leži  u  bodrenju   da  ostavim   i   posled- nji ostatak obzira prema dotičnoj osobi, kako da se potpuno oslobodim  od  nje,  pa  se  u  ovako  dvoličnom  obliku  prerušio u   suprotnost.   Ja   sam   objavio   jedan   „dvolični   Edipov   san " o jednoj osobi, u kome  su neprijateljske pobude   i  smrto­ nosne želje zamenjene manifestnom nežnošću  („Tipični  pri- mer jednog prerušenog Edipovog sna").  Jedn a  vrsta  dvolič­ nih  snova  biće  pomenuta  na  drugom  mestu  (vidi  odeljak  VI

„Rad sna").

2    Kasnije ćemo upoznati i slučaj da, naprotiv,  san  izra­ žava  želju  ove  druge  instance.

Da san zaista  ima  neki  tajni  smisao  koji  dovodi do ispunjenja želje mora se opet, za svaki  slučaj, dokazati analizom. Zato uzimam nekoliko snova ne­ prijatne sadržine i pokušaću da izvršim njihovu  ana­ lizu. To su delimično snovi histeričnih osoba koji zahtevaju duži  prethodni  uvod  i  mestimično  prodi­ ranje  u  psihičke  procese  kod  histerije.  Ali  ja  se ovom    otežavanju     prikazivanja    ne    mogu     skloniti s  puta.